Na redu je treći lanac. Strepnja i strah od budućnosti. Sjećate li se priče o japanskom vojskovođi? Isus govori o identičnom unutrašnjem stavu, poetskim riječima: „Pogledajte ptice na nebu, pogledajte žito u polju. Oni ne brinu. Za njih strepnja ne postoji."

Kako je teško to ostvariti! Čak se i Isus zbunio pred smrću. Osjetio je potištenost, doživio snažan osećaj strepnje. Ako želimo da raskinemo lanac strepnje, moramo učiniti ono što je radio Isus - da se suočimo sa strahom i razgovaramo s njim kao da je živi čovek. Svojevoljno, bez prisile, jer je strah unutra, u nama, kamufliran u opreznost, preventivnost. Recite strahu: „Shvatam zašto si ovde. Ali ja verujem u Boga". Ako u svom srcu utvrdite da to možete učiniti, zahvalite se unapred na ishodu, jer će vam to biti od velike pomoći. Zahvalite Bogu za sve ono što može da vam se dogodi.

Još jedan unutrašnji lanac koji nas čini robovima povezan je sa budućnošću: ambicija. Nema ničega lošeg u ambicioznosti, to čak može biti veličanstveno. Ali užasno je pasti u ropstvo ambicije! Osobe opsednute ambicijom, koja upravlja svim njihovim postupcima, u suštini uopće ne žive! Objašnjenje nije potrebno. Svi mi znamo takve osobe. Što da učinite ako ste žrtva ambicije? Stanite pred Boga, s poverenjem da je budućnost u njegovim rukama. Recite mu: „Gospode, verujem da upravljaš mojom budućnošću, učiniću sve što je u mojoj moći da ostvarim svoje snove, ali rezultat prepuštam tebi". Zatim se zahvalite na ishodu vašeg unutrašnjeg stava. Osvojit ćete mir i slobodu.

Sledeći lanac je vezivanje za sadašnje stvari. Ljudsko srce je veliki magnet, što ne treba ni govoriti, jer smo svi mi to iskusili. Želimo da posedujemo stvari ili osobe, i da se nikad od njih ne odvojimo. Postajemo zavisni i gubimo svoju slobodu. Istovremeno, često ni drugima ne dozvoljavamo da budu slobodni, krademo njihovu slobodu, zabranjujemo je.

Predlažem vam jednu vježbu da biste oslobodili svoje srce od ove vrste zavisnosti. Mislite na neku osobu za koju ste duboko vezani, toliko vezani da ne možete bez nje. Razgovarajte u mislima sa tom osobom, zamislite je kako sedi pred vama; razgovarajte s njom. Obratite joj se spontano, od srca. Recite toj osobi koliko vam ona znači i zatim dodajte sljedeću formulaciju, koja vam se u početku može učiniti bolna. Ali, kao što sam vam rekao, ne smijete primoravati sebe. Ako je previše bolno, prekinite vježbu da biste nastavili drugi put, kada budete sposobni za to. Recite toj osobi: „Ti mi neizmerno značiš, mnogo te volim, mnogo mi je stalo do tebe, ali ti nisi moj život! Preda mnom je život, moram ostvariti svoju sudbinu, različitu od tvoje". To su možda okrutne rijči, ali život i nije uvijek lak.

Razmislite još o mjestima, aktivnostima, o stvarima koje su veoma dragocene za vas, od kojih vaje teško da se odvojite, uputite im otprilike ove reci: „Koliko mi značiš! Ali ti nisi moj život; preda mnom je život, moja sudbina, različita od tvoje". Recite isto stvarima s kojima ste najintimnije povezani, nečemu što je takoreći dio vašeg bića, vašeg postojanja, kao što su vaš ugled, zdravlje i slično. Recite to i sopstvenom životu koga će jednog dana progutati smrt: „Koliko si mi dragocen i koliko te volim, ali ti nisi moj život.

Preda mnom je život koji treba da živim i sudbina koju treba da ispunim, različiti od tebe". Postoji nada da ćete, ako hrabro ponavljate ove reci, ostvariti duhovnu slobodu.