DRUGI MESEC

Naše untarnje oči su prekrivene prašinom

1.dan

Čovek nije biće, nego most. Životinje i sveti ljudi2 imaju bića, ali čovek je samo most. On stalno biva drugačiji, menja se, pomera se s jedne tačke na drugu. On je kao putovanje ili hodočašće.

Treba zapamtiti da, dok se ne postane dobar ne sme da se bude zadovoljan. Budite nezadovoljni što ovo niste postigli do zadnjeg momenta kada ćete eksplodirati u svetlosti, postati svetlost, sve dok svetlost ne

postane vaše biće.

2.  dan

Biti spontan znači odgovarati realnosti. Ljudima je zavladala prošlost. Život traje i stalno se menja, a um ostaje vezan uz prošlost.

Postoji ponor izmeñu uma i života. Ono što proizilazi iz uma nikada neće da bude pravi odgovor, to je samo reakcija. To je uvek nepotpuno i ne može da pogodi cilj; ili je predaleko ili preblizu. Cilj je realnost, a strela je odapeta iz prošlosti koja ništa ne zna ni o budućnosti, niti o sadašnjosti.

Biti spontan znači živeti od trenutka do trenutka, odgovarati na ono što jeste bez predrasuda, bez umovanja, bez prošlosti, bez budućnosti, bez ikakvog vremena. Onda se odjednom dešava susret – vaš susret

s egzistencijom. Taj susret je dobrota, taj susret je Bog.

3.  dan

Ljudi žive u uverenju da moraju da postignu ovo ili ono i moraju da budu ovo ili ono. To ih čini napetim, a sama ta napetost je uzrok jada. Zato što su napeti oni ne mogu da se opuste, niti da se odmore, vrpolje se i okreću u snu. Čak i na odmoru se opterećuju nekakvim besmislicama.

Ovaj svet je čudan… u njemu ljudi govore i smirivanju, a sve što rade čitavog života čini ih nemirnijim. Nadaju se da će jednog dana da odu u penziju i da će tada sve da se sredi, ali do tog vremena u njima se sakupi toliko nemira i loših navika da više ne znaju šta da rade kada su penzionisani.

U budućnosti će meditacija da bude sve značajnija. U prošlosti nije bila tako važna kao što će da bude važna u budućnosti. Sanjasa će da bude jedina mogućnost u budućem životu čovečanstva jer želi da nas

nauči kako da se bude razigran, smiren i bez cilja, a ipak da se bude srećan.

4.  dan

Društvo predstavlja svim ljudima lažne vrednosti. One se zovu kultura, civilizacija, obrazovanje. Nose zvučna imena, a zapravo vam daju lažne vrednosti. Uče vas da potiskujete prirodu.

Ja samo nastojim da vam pomognem da ponovo budete prirodni, jer čovek samo kroz prirodu može da doñe do Boga. Što je više lažnih vrednosti u nečijem životu, utoliko će da bude udaljeniji od Boga.

Zato zapamtite: Trebaće vam civilizacija, kultura, obrazovanje; ali nemojte s njima da se izjednačite. One su igre. U njima čovek mora da učestvuje jer mora da živi u društvu gde ih svi igraju, ali zapamtite da su to igre a ne realnosti. Pazite da se s njima ne izjednačite, a uvek kada vam ne trebaju budite prirodni.

5.  dan

Dve stvari, naime ljubav i meditaciju, takozvane religije su uvek razdvajale – ne samo razdvajale i delile, nego jednu drugoj gotovo učinile suprotnom. Religije su vekovima ljude učile ovome: „Ako volite propustićete meditaciju, zato napustite sve svoje ljubavi, preselite se u manastir, nemojte da se ženite, postanite kaluñer, izbegnite ljubav, bežite od nje – samo tako ćete moći da se posvetite meditiranju.” To učenje traje vekovima. „Ako želite da upoznate drugu dimenziju ljubavi onda praktikujte meditaciju.”

Tako religiozni ljudi dele svet; stvorili su neku vrstu šizofrenije. Pravi problem je u tome što su čoveku potrebni oboje i ne može da bude zadovoljan samo s jednim. Postoji odreñena potreba za ljubavlju, a isto tako odreñena potreba za meditacijom. Ljubav je kao izdisaj; vaše energije se oslobañaju i susreću s drugom osobom. Meditacija je udisaj – vaše energije ulaze u najdublje delove vašeg bića. Najpotpunije živi

1  Bude

čovek koji je bez ikakvih sukoba sposoban za oboje. Budemo li mogli da čoveka učinimo svesnim ovoga, automatski će nestati 99% problema iz njegovog uma.

6.  dan

Puka egzistencija nije život. Meñutim, ljudi samo egzistiraju, vegetiraju, nekako preživljavaju. Za preživljavanje su dovoljni hleb, voda i zaklon; ali u tome nema ničega veličanstvenog. Vaše unutrašnje nebo će da ostane sasvim mračno. Neće da bude zvezda niti noći obasjanih mesečinom.

Čovek mora da se pobuni, da ustane protiv svih besmislica sveštenika i političara kojima ga uče u spoljašnjem svetu na univerzitetu i u crkvi. Mora da se pobuni protiv svega zajedno i protiv svakog posebno. To je vrlo duboko ukorenjena, prastara zavera.

Pobuna označava zaboravljanje čitave prošlosti i život u realnosti bez ikakvih tradicija, bez umovanja, bez ikakvih saznanja; život kakvim žive deca, kao da ste prvi čovek…

Ostavite prošlost kao da je nikada nije ni bilo, uvek iznova započinjite da učite azbuku, počnite od samog početka. Tako ćete da živite lep avanturistički život, prepun zanosa.

7.  dan

Čovek ne može da postane mudar dok ne odbaci sve pozajmljeno znanje. Taj početak mudrosti je u postajanju dobrim. Zato odbacite svaku misao o krivici – nepotrebno je da se osećate krivim. Savršeno ste dobri takvi kakvi jeste. Bog vas je stvorio takvim – za to je isključivo on odgovoran. Radujte se svojoj egzistenciji - šta biste drugo i mogli? U momentu kada budete ovo razumeli i prihvatili sebe takvim kakvi jeste, dogodiće se divno čudo; odmah ćete započeti da se razvijate jer krivica će da nestane, a veselje će da uñe u vaše biće. Vrhunac tog veselja omogućava razvoj.

Smatram da je smeh jedna od najreligioznijih osobina. Čovek koji ne zna da se smeje nije religiozan. Kada budete radosno igrali i pevali s dubokim prihvatanjem sebe onakvim kakvi jeste, dogodiće se mudrost. Sve će da vam bude jasno, savršeno jasno i imaćete uvid u stvari. Tada ćete i sami da saznate šta je ispravno, a šta nije. U momentu kada sami znate ne možete da pogrešite. Nebitno će da izbledi, a bitno će da se ugnezdi u vama.

8.  dan

Ples je istinski kada se igrač istopi u njemu, kada plesača više nema, kada više ne može da se pronañe i ostane samo ples. Isto to je i meditacija, sanjas, zanos i konačno sam Bog.

Učite polako, polako kako da se istopite. Rastapajte se u svakom postupku, tako da svaki postupak postane igra. Ako šetate i u šetnji nestanete tako da više nema šetača, nego samo ostane šetnja (ili trčite rano ujutru, a nema trkača, postoji samo trčanje) – obuzeti ste samim postupkom, postoji samo to što radite, a u tome nema ličnosti koja radi – tada je to ples.

Uvek kada se izgubite postoji ples i postoji sanjas. Samo polako, polako dozvolite da vam to postane sama srž. Tada će Bog da vas potraži i da vas pronañe. Nikuda ne treba da se ide. Jednog dana, On će da

pokuca na vaša vrata.

9.  dan

Nemojte da se odvajate od sveta. Gledate li ružu, budite ruža. Gledate li zalazak sunca, izgubite se u njemu. Nemojte biti nezainteresovani i hladni. Ne budite puki posmatrač, postanite učesnik. Budete li posmatrali zvezdano nebo, isto tako ćete postati njegov deo; postaćete mala zvezdica. Meñutim učestvovaćete u plesu.

Za mene je religija rastapanje u celini. Kao reka koja nestaje u okeanu, vi nestajete u Bogu.

10.  dan

Morate da budete vladar unutrašnjeg sveta. Mi u sebi imamo kraljevstvo. Svi bismo voleli da postanemo kraljevi, ali tražimo u pogrešnom pravcu, tražimo spolja. Čovek može da postane svetovni kralj, ali ipak u sebi da zna da je pogrešio. Ostaje siromašan, ostaje prazan. Dok ste skupljali suvišne stvari, ništa se time nije postiglo i život vam je iskliznuo iz ruku.

Obično smo robovi koji se pretvaraju da su vladari. To pretvaranje traje sve dok čovek ne pobedi svoju nesvesnost; on ostaje rob i dalje deluje u raznim igrama pretvaranja i u prevarama, nastavljajući da izjavljuje: „Ja nisam ono za šta me smatrate.” Pri tome dobro zna šta jeste, a i svi drugi isto znaju jer i oni rade to isto.

Budite pravi kralj. Lepota unutrašnjeg kraljevstva je u tome što u tome nema takmičenja. Vi imate svoje kraljevstvo, ja imam svoje, a ona se nikada ne dodiruju, nikada se ne preklapaju. Svaka osoba ima svoj slobodan unutrašnji svet u kome nema ni nadmetanja, ni borbe, niti ikakve svañe s bilo kim.

11.  dan

Svaki mudar čovek je kralj. Može da bude prosjak, ali je ipak  kralj.  Njegovo  kraljevstvo  je  u njegovoj unutrašnjosti. Ima neiscrpno blago, savladao je svoju nesvesnost. To je umetnost.

Saznanja ne čine mudrost, ona je savladavanje nesvesnosti, ona je puna svetlosti. U njoj čak nema ni ostrva tame. Kada vam se biće ispuni svetlošću, posedovali nešto ili ne, nije važno, vi ste kralj.

12.  dan

Oni koji kažu da ne veruju u Boga isto tako pripadaju Bogu. Oni koji Bogu okreću leña isto tako pripadaju Bogu i, što se njega tiče, svi su spaseni. Čitav ovaj svet je već u uzvišenom, ali smo mi na to zaboravili. Zaboravili smo da ne moramo ništa da radimo, zaboravili smo da već jesmo tamo gde bismo želeli da budemo. Zaboravili smo da već jesmo oni koji smo želeli da budemo, da imamo ono o čemu smo sanjali i za čim smo čeznuli, a nikada nismo ni bili drugačiji. Meñutim, mi spavamo dubokim, dubokim snom.

Zadatak učitelja nije da nas spasi, nego da nas podseti.

13.  dan

Pošto su za postojanje tela potrebni disanje, proticanje krvi, hrana i nega, tako je duši potrebna dobrota. Meñutim, malo treba da iskopamo po svojoj unutrašnjosti da bismo mogli da otkrijemo njen skriveni tok.

Kada jedno saznate svoju dobrotu i njen izvor, čitav vaš pogled na svet se menja, cela vaša perspektiva postaje nova.

Tada na postojanje gledate novim očima. Tada sve ono što pronalazite u sebi pronalazite svuda, jer sve što smo i sami nalazimo u egzistenciji. Egzistencija je samo ogledalo; ono odražava naše pravo lice kakvo god ono bilo. Ako nosimo masku, u ogledalu će da se ogleda maska.

Egzistencija je samo odjek našeg bića. Kada jednom saznate da je dobrota naša priroda, tada čitav svet postaje dobar. Na to se misli kada se kaže ostvarenje, osloboñenje.

14.  dan

Bog nije uverenje, nego iluzija. Verovanje u Boga je sasvim nebitno. Ono je kao verovanje slepca u svetlost i gluvog čoveka u muziku. Oni ne mogu da dosegnu to u šta veruju, ne mogu to ni da zamisle. Njihova verovanja su prevara, ali to nije važno; oni takoñe varaju sami sebe, što je mnogo važnije.

Bog mora da bude iskustvo, a ja ne nastojim da vam obrazlažem doktrinu, nego želim da vam pomognem da se probudite. Želim da otvorite oči i da pogledate sami.

15.  dan

Ljudi se samo iz straha obraćaju Bogu, a strah je vrelo a ne most. Kada se bojite Boga ne možete da ga volite; strah ne može da stvori ljubav. Kada nema ljubavi, kako bi bilo molitve, kako bi bilo zahvalnosti? Ako postoji strah, tamo u dubini će da postoji i njegova suprotnost; voleli bi da se osvetite osobi koje se bojite.

Zbog religije orijentisane na strah mnogi hrabri ljudi se nikada ne okreću religiji; ona izgleda tako kukavički. Meñutim, religija zapravo nema veze sa strahom, ona ima veze sa ljubavlju. To je najveća hrabrost u životu jer vas odvodi izvan granica tela, uma i srca. Odvodi vas u nepoznato. Bog je drugo ime za nepoznato i neznano. To je najveći rizik. Meñutim, kada rizikujete započećete naglo i u velikim koracima da sa razvijate.

16.  dan

Pružam vam sasvim novi pogled na religiju. On se ne zasniva na strahu, nego je ukorenjen u nepostojanju straha. Zato vas ne učim ni dogmi, niti nekom sistemu verovanja, niti  kakvoj  filozofiji. Naprosto vam pružam mogućnost uvida, buñenja vaše duše. Niko to ne može da učini umesto vas. Niko to ne može da učini za vas, nego morate to da učinite sami. Učitelj samo može da vam pokaže put koji sami morate da sledite.

Ponekad čak i blago buñenje u vašoj svesti pokreće ovaj proces. Tada se proces razvija dalje sam po sebi. Najteži je prvi korak. Semenka se zakopava u zemlju, spremna da umre, što nije lak korak. Kada ona umre u zemlji započinje da raste klica. U početku izrastu samo dva lista, a zatim se razvija snažna stabljika s mnoštvo grana i listova, a onda ogromno stablo s milionima cvetova…

17.  dan

Ljudi su previše živeli u ratu. Spolja u sukobu s drugima, a unutra sa samim sobom, zato što priznaju samo jedan način života, a taj način je borba. U ime politike se bore s drugima, a u ime religije sa samim sobom. Zato smo stvorili jad i bedu. Borba ne može da donese mir. Ljudi moraju da nauče način kako da odbace te stare obrasce neprekidne borbe. Neka vam ovo budu osnovna uverenja; budite u prijateljstvu sa egzistencijom spolja, a unutra budite u prijateljstvu sa svima i sa samim sobom – što je najteže da se postigne… Ljudi ne vole same sebe. To im ne pada na pamet. Lako je voleti neprijatelja; ali je vrlo teško voleti samoga sebe. Predobro se poznajete – kako biste mogli da se volite? Meñutim, osoba koja može da voli samu sebe, može da voli i druge ljude. Ako zavolite sami sebe, onda ćete biti dužni da volite, svoje neprijatelje i sve druge ljude. Ako možete da volite sami sebe, onda ispunjavate osnovni uslov ljubavi, iz takve ljubavi izranja mir. To je ulaz kroz koji započinjemo da primamo božje poruke.

18.  dan

U ljubavi je sadržano sve šta želim da vam kažem. Početak je da zavolite sebe, zatim zavolite svoje bližnje, pa čitav svet i na kraju ceo svemir; samo tako ćete moći da volite Boga. Putovanje započinje od samog sebe, a završava se u Bogu. To su dve rečne obale. Vi ste na jednoj obali, Bog je na drugoj, a ljubav je most koja premošćuje celu reku. Meñutim, ljudi se veoma boje ljubavi; zato nastavljaju da se mole. Nikada ne razumeju šta rade; njihova molitva je neznanje. Molitva ne može da bude iskrena ako u njoj nema ljubavi. Život čezne za ljubavlju, a oni nastavljaju da odlaze u crkve i hramove. Sve je to apsurdno. Ako ne živite u ljubavi ne možete da uñete ni u jedan božji hram; a oni koji žive u ljubavi ne moraju ni da ulaze, jer su već u njemu.

Zapamtite ovu jednostavnu poruku i pokušajte da živite s njom, jer ona nije doktrina u koju mora da se veruje nego život koji treba razvijati. Rascvetajte se u ljubavi, širite miris ljubavi – to je prava molitva. Ništa sem mirisa ljubavi ne nalazi put do Boga.

19.  dan

Nikada, ni u jednom periodu, nije se toliko razgovaralo o ljubavi kao što mi činimo danas. U stalnom spominjanju ljubavi, zanosimo se mišlju da znamo šta je ljubav.

Zavaravajući druge sami zavaravamo i sebe. Čovek umire bez ljubavi, jer kao što telu treba hrana, duši je potrebna ljubav; to je neizbežno. Dok hranu možete da proizvedete, da je stvarate i uzgajate, s ljubavlju morate da naučite sasvim novu veštinu, tehniku opuštanja, otvaranja, dostupnosti.

To je rizično. Opasno je da se bude otvoren i ranjiv, jer čovek nikada ne zna šta će da se dogodi. Zato su ljudi stalno zatvoreni. U svojoj zatvorenosti se osećaju sigurni. Tako sigurnost nastaje, a život nestaje. Takvi ljudi postaju živi mrtvaci. Žive skoro kao u grobu - čuvani i sigurni, sve im je zajamčeno; nemaju straha. Meñutim, od kakvog je smisla sva ta sigurnost, ako ne postoji život?

Pravi život je uvek avantura, a ljubav je najlepša i najuzbudljivija pustolovina. Ona zakoračuje u nepoznato, pa omogućuje egzistenciji da zavlada našim životom. Egzistencija može i vama da ovlada, samo ako budete spremni da se istopite u njoj. U tom topljenju raste ljubav. Kada nema vas, postoji ljubav. Tada se dogaña Bog. Ljubav je početak Boga, njegov vesnik; prvi sunčev zrak.

20.  dan

U momentu kada odlučite da rizikujete i uputite se prema onom nevidljivom, onom izvan reči, izvan uma, onome neizmernom, prema onome što ne može da se svede na sistem, učinili ste krupan korak. Um će da vam kaže da ste poludeli. Meñutim, to ludilo je zapravo pravi razum. Ono je najdragocenija pojava u egzistenciji.

Samo zbog nekoliko takvih ludaka ljudski rod nije izgubio vezu s Bogom. Buda ovde, Isus tamo, Muhamed negde drugde – samo je nekoliko njih koji su ostali u vezi s Bogom, a preko njih vezu je održalo

čitavo čovečanstvo.

Oni koji se čvrsto drže kopna boje se od okeana, toliko da tvrde kako on i ne postoji, govoreći:

„Nema nikakvog okeana, sve su to izmislili pesnici i mistici. Okean ne postoji, sve je kopno.” Mogu da žive relativno udobno u svom malom toplom svetu, ali stalno gube sjajnu mogućnost za razvoj, da postanu zreli, da nadvladaju smrtnost i uñu u egzistenciju.

21.  dan

Do Boga ne može da se doñe logikom, nego ljubavlju. Pokušate li logikom da doñete do Boga, promašićete ga. Logika je pogrešan put. Ona zabranjuje i ograničava; Bog ne može da se uhvati u mrežu

logike, jer je ona previše gruba, a on previše nežan. Bog nije sličan ribi, nego je nalik vodi. Ribu možete da ulovite mrežom, ali vodu ne možete; ona će da vam pobegne.

Jedino pomoću ljubavi možete da upoznate Boga, zapamtite dobro rekao sam „jedino” – jer će jedino ljubav da otvori vaše srce lepoti postojanja, veličanstvenosti svega što postoji. Ta veličanstvenost je Bog, svečanost postojanja je Bog.

Postoji neprekidna svečanost, ples bez početka i bez kraja. Meñutim, naša srca su zatvorena a mi stalno razmišljanjem pokušavamo da shvatimo Boga. Razum je pogrešno mesto. Što se Boga tiče, možete i bez razuma.

22.  dan

Molitva je cvet, pravo cvetanje svesnosti. Od toga ne postoji ništa uzvišenije; molitva je himna ljubavi. U njoj se oslobaña miris.

Čovek molitve je čovek prave ljubavi. On je pravi zaljubljenik u egzistenciju. Ceo njegov život je ljubav. Svaki trenutak je radost, jer svaki trenutak donosi iznenañenja, daje velike poklone. Trenutak nikada nije prazan.

Zbog svoje zaslepljenosti mi ne vidimo tu lepotu. Muziku ne možemo da čujemo jer smo gluvi; a zapravo je svuda oko nas muzika i okružuje nas lepota. Da biste to iskusili morate da se uzdignete na viši nivo.

Seks je energija koja se kreće naniže. On deluje po zakonu gravitacije. Privlači ga zemlja. On je zemaljski, fiziološki, biološki, hemijski. Nauka može da ga izučava, jer je dostupan naučnim metodama. Seks je materijalan.

Ljubav je uzvišena. Ona je tačno u sredini izmeñu seksa i molitve. Deo nas je dostupan svim ljudskim bićima, dok drugi deo ulazi u vreme i dostupan je samo onima koji započnu da istražuju svoju unutrašnjost.

Prvi deo, koji je dostupan svim ljudima jeste nesvesnost. Drugi deo je svesnost. Kada ljubav postane svesna, tada ćete po prvi put da iskusite nešto što je izvan gravitacije, što ne silazi, nego se uzdiže.

Treći deo je molitva.

Seks silazi, ljubav se uzdiže, a molitva ostaje. Molitva je stanje bića. Seks je kretanje, kao i ljubav; oni se kreću u pravcu dva suprotna pola. Molitva je nepomična tačka; ona je bez pokreta, bez putovanja, bez hodočašća. Naprosto postojite.

U tom potpunom miru, dok postojite, postaćete toga svesni. Celi život će da bude ispunjen božanskim, koje nećete osetiti samo vi, nego i vama bliski ljudi, kao i oni koji vam se otvore; oni će osećati nešto neobično, tajanstveno, čudesno. Okusićete nepoznato. U tim momentima ljudi bi mogli da postanu svesni odreñene aure oko vas. Ona je miris molitve.

23.  dan

Čovek je obično prazan, šupalj i zato je jadan. On želi da bude ispunjen, kljuka se hranom, seksom, alkoholom, novcem, stvarima, svakojakim tehnološkim izumima.

Meñutim, unutrašnja praznina postaje veća nego ikada. Kada je okružen mnoštvom stvari čovek se oseća još jačim. U suprotnosti s tim unutrašnjost mu postaje sve siromašnija.

Traženje novca, moći, ugleda... stvara se osnova za zadovoljenje bića, ali je to pogrešan smer i nije dobar način ispunjenja. Ispunjenje se postiže ljubavlju, molitvom, lakoćom. Postoji samo jedan način

ispunjenja; biti ispunjen Bogom, biti dostupan Bogu i svoj njegovoj slavi i veličanstvenosti…

Zavolite postojanje i bićete ispunjeni. Volite bezuslovno i bićete uzdignuti. Čas kada počnete da lebdite je čas povratka kući. Tada se javlja ogromno zadovoljstvo.

24.  dan

Imamo mogućnost za potpuno buñenje; meñutim, možda nećemo da ga ostvarimo. Za to smo sami odgovorni. Imamo seme, zemlju i sve što je potrebno, a možda ipak nećete ni da ga posadite. Možda ćete ga zadržati, smestićete ga iza zatvorenih vrata u čelični sef. Tada će mogućnost ostati samo mogućnost, vaš život će samo da ostane propuštena prilika.

Zato milioni ljudi pate. Ja poznajem samo jednu vrstu patnje, a ona je: ne postati onakvim kakav si sposoban  da  budeš.  To  je  jedina  patnja  na  svetu;  sve  druge  su  sitne,  beznačajne.  Prava  patnja  je  stalno

propuštanje prilike za pretvaranje vaših mogućnosti u realnost.

Samo nekoliko ljudi poznaju rajski život. Drugi su sasvim nesvesni sjaja i veličine blagoslova što život jeste.

25.  dan

U momentu kada upoznate svoje uzvišenije biće postajete vladar. Dotle čovek ostaje prosjak. Saznavanje samoga sebe vas prvi put čini svesnim vašeg carstva. Carstvo nije spolja. Sva spoljašnja carstva su lažna, ona su kule u pesku, kuće od karata; svakog momenta mogu da nestanu. Može da ih uništi dašak vetra.

Meñutim, postoji i drugačije carstvo; pravo blago. Ako ga poznajete, tada ga posedujete. Sámo poznavanje je posedovanje. Ono je naše, samo smo za njega zaboravili. Nije izgubljeno, nego je samo zaboravljeno. U momentu kada ga se setite, prepoznajete svoju realnost i ni za čim više ne čeznete jer je sve ispunjeno. Sada vam je dostupno sve što vam je ikada trebalo. Bog ne stvara prosjake, nego samo vladare.

26.  dan

Ne postoji ništa vrednije od meditacije. Ljudi koji je nisu iskusili su najsiromašniji na svetu. Mogu da poseduju sva bogatstva, meñutim ostaju prosjaci jer još nisu upoznali pravo blago – blago koje smrt ne može da uništi, koje niko ne može da vam otme, blago koje ste vi sami.

U sebi nosimo neiscrpno blago dijamanta, a ne tragamo za njim. Sasvim smo zaboravili na traženje sveta u svojoj unutrašnjosti. Preterano smo opsednuti spoljašnjim. Toliko smo se okrenuli prema spoljašnjem, tako ekstrovertni da, ne samo što ne istražujemo unutrašnje, nego i ne verujemo da ono postoji. Zato ljudi govore da nema ni duše ni Boga. Oni upravo govore da je čovek bez unutrašnjosti. Kažu da postojanje nema unutrašnjost. Govore besmislice jer spoljašnje ne može da postoji bez unutrašnjeg, niti

unutrašnje bez spoljašnjeg.

27.  dan

Mir može da se postigne na dva načina. Jedan je da se on razvija iz spoljašnjeg. Meñutim, to je lažni mir, on je samo maska; izgledate razumno, ali samo površinski, a u dubini je nemir. To nije mir kakvom vas ja učim, nego mir kome vas uče ograničene religije.

One vas uče potiskivanju, razvijanju i stvaranju odreñenog karaktera uz pomoć volje. Meñutim, sve što se postiže voljom obavlja ego. On ne može duboko – ego je sam po sebi površinska pojava. Može samo da dâ lepu fasadu i to je sve.

Sledeći način postizanja mira je meditacija; ne razvijanje mira, nego svest o sopstvenim mislima, svest o tome šta radite, mislite, osećate – trodimenzionalna svest. Prva dimenzija je delovanje, druga

mišljenje, a treća osećanje. Sve tri dimenzije treba posmatrati mirno, bez ikakvog rasuñivanja. Lagano,

lagano započinje da se dešava čudo; što više posmatrate, sve je manje stvari za posmatranje. Kada vaša sposobnost posmatranja postane savršena, vaš um prestaje da deluje, potpuno se povlači. Upravo u tom povlačenju uma je mir.

Mir se javlja kao propratni proizvod meditacije; tada je on istinski; tada je on most izmeñu vas i postojanja.

28.  dan

Meditacija je stanje ne-uma, ona nije ni u njegovom središtu, niti u graničnom području. Ona nema nikakve veze s umom. Ona ga posmatra spolja. U tome je pravo značenje engleske reči „ekstaza” – ostati, biti spolja. Ostajati izvan uma.

Ovo je prava meditacija. Biti samo spoljašnji posmatrač, ne više učesnik, više se ne izjednačavati sa svojim umom – kao kada čovek sedeći mirno sa strane ispod stabla, posmatra promet na putu; uopšte nije važno ko prolazi. Čovek samo gleda bez obzira šta se dešava, bez odobravanja ili neodobravanja, bez prosuñivanja, bez osuda, bez ikakvih predrasuda. Kada čovek može da posmatra um a da ga ne osuñuje ili da mu odobrava, a da ne govori „ovo je dobro” i „ovo nije dobro”, kada može da posmatra u dubokoj smirenosti, tada je to meditacija.

Čudo se dešava u meditaciji; jedino u meditaciji um nestaje. Vrlo polako odlazi sve dalje i dalje i

lagano začujete zvukove što dolaze iz daljine. Tada iznenada u jednom momentu uma uopšte nema. Izbledeo je, nestao.

Kada uma više nema i ostavio vas je na miru, oslobaña se miris. Došli ste kući, postali ste ispunjeni. Otvara se lotosov cvet vašeg bića s hiljadu latica. Svoj miris ste ponudili postojanju. To je molitva. To je jedini dar koji možemo da ponudimo postojanju i jedini dar koji ono može da primi.

Meditacija može da se rascveta samo u dubokoj opuštenosti. Opuštenost je plodno tle za meditiranje. Zapamtite da meditacija nije koncentracija. Koncentracija je napor, ne može da bude opuštena; ona je napetost, ne može da se smiri. U koncentraciji se energija vašeg uma usredsreñuje na jednu tačku, isključujući sve ostalo. Ona traži veliki napor i iscrpljuje. Korisna je u nauci koja radi kroz koncentraciju, jer

se nauka nikada ne udaljuje od uma. Um postiže vrhunske rezultate kada je usredsreñen – naravno, s obzirom da se sve energije slivaju u jednu tačku.

Religija nastoji da se udalji od uma i tamo nije potrebna koncentracija. Zato, koncentracija i meditacija nisu reči istog značenja. Ne samo da nisu sinonimi, nego je njihovo značenje suprotno. Meditacija označava potpuno opušteno stanje; tako opušteno da se u njemu um rastapa, a koncentracija je stanje napetosti. Što je jača koncentracija utoliko je veća napetost. U opuštenosti napetost sve više slabi jer ništa nije isključeno, sve je uključeno. Uz to, nema nikakvog napora, nikakve potrebe. Nema potrebe jer ne nastojite da se usredsredite. Samo ste otvoreni i dostupni. Meditacija je ta dostupnost i otvorenost postojanju. Njoj je potrebna vrlo opuštena i smirena okolina.

Zato, kada imate vremena uvek se opustite. Samo budite svesni svega što se oko vas zbiva; laveža pasa u daljini, svañe u susedstvu, buke od saobraćaja… Ni na šta posebno ne smete da se obazirete. U meditaciji ne sme da se odvraća pažnja, pažnja se odvraća samo kada nastojite da se koncentrišete. Prema tome, ništa ne sme da vam zasmeta, ništa ne sme da odvraća pažnju; sve se upija.

U toj otvorenosti, um polako počinje da nestaje, da se topi pa započinju da nastupaju prvi utisci ne- uma. To su sjajna iskustva i polako će da doñe dan kada ćete saznati da ste izvan uma, sasvim izvan uma.

Prevladali ste ga. Mistici ponekad izgledaju kao ludaci, jer su i ludaci bezumni. Oni „silaze s uma”, dok ga mistici prevladavaju. Jedno im je slično: gube um i jedni i drugi, ali na različite načine i u različitom smeru. Tako mistik ponekad može da izgleda pomalo ludo i obrnuto, ludak ponekad može da izgleda pomalo mistično.

29.  dan

Bez meditacije čovek je prosečan, jer mu svesnost zarña. Svesnost mu prekriva prašina, pa izgubi svoju bistrinu i pamet. Lagano potpuno zaboravi ko je on zapravo, pa biva sasvim zaglupljen, jer je vrhunac zaglupljenosti da zaboravi ko je. To se desilo čitavom ljudskom rodu. Uz pomoć meditacije može da se izoštri svesnost, ukloni prašina, opere rña; pa vaše ogledalo opet može da postane sjajno - jasno. Kada vam je svesnost jasna ona će da odražava realnost. Poznavati Boga znači poznavati sve. Kada ga ne poznajete, živite u neznanju, mraku i smrti.

Svi, sem onih koji su sasvim gluvi, smatraju da su u stanju da slušaju. Svi, sem onih koji su sasvim slepi, smatraju da su u stanju da gledaju. Meñutim, to nije istina. Istinsko slušanje uključuje istinsku ljubav i saosećanje. Čovek može da sluša i na način koji je suprotan ovom, pod uticajem a priori donetih zaključaka, predrasuda, uslova koje postavlja um. Tada to nije ispravno.

Ljubav ima sposobnost sve da zanemari. Ona može u tišini da sluša. Tada bilo šta može da pokrene proces prosvetljenja. Uzmimo na primer zvuk kiše koja dobuje po krovu… kada čovek može ispravno da ga sluša – samo da sluša bez pomisli, bez želje za objašnjavanjem i razumevanjem – tada je dovoljno samo slušanje. Shvatićete sigurno da po krovu ne pada kiša, nego sam Bog. Bog je vetar meñu borovim granama i žubor vode koja teče… bilo šta. Ne radi se ovde o tome šta slušate, nego kako slušate. Slušajte uz pomoć ljubavi i tada istina neće da bude daleko.