6. Dužan si da oštrim i sabranim okom uma gledaš i paziš na ono što ulazi unutra. Čim raspoznaš o kome se radi, smrskaj suprostavljanjem glavu zmije i istovremeno, zavapi sa uzdahom Hristu. Ako tako budeš radio, onda ćeš na opitu iskusiti nevidljivu božansku zaštitu. Tek ćeš tada jasno videti pravotu srca (gl. 22). 7. Ako budeš neprestano boravio u svome srcu sa smirenjem uma, i sećanjem na smrt, i samoosuđivanjem, i suprotstavljanjem (zlim pomislima), i ako budeš svakodnevno hodio ovim uskim, ali radosnim i milim putem uma, trezveno i naoružan ovim oružjem, udostojićeš se viđenja Svetinje nad svetinjama; Hristos će te prosvetiti za duboke tajne, On u kome su skrivene riznice mudrosti i znanja, u kome obitava telesno sva punoća Božanstva (Kol. 2, 3; 2,9). Jer ćeš od Isusa osetiti da je Duh Sveti sišao u tvoju dušu, koji prosvetljuje um kako bi mogao videti nepokrivenog lica slavu Božju (2 Kor. 3, 12/gl. 29). 8. Đavo kao lav ričući hodi, traži koga da proguta, zajedno sa svojim silama (1 Petr. 5, 8). Zato neka nikad ne malakše kod tebe pažnja (budnost) srca, ni trezvenost, ni suprotstavljanje, ni molitva upućena Hristu Isusu Bogu našemu. Jer boljeg pomoćnika od Isusa nećeš naći u celom tvom životu. Samo je Gospod onaj koji kao Bog razaznaje demonska lukavstva, spletke i obmane (gl. 39). 9. Kao što morska so čini hleb i svaku hranu ukusnom i slatkom i čuva meso dugo od kvarenja, to važi i za čuvanje uma duhovnom sladošću i čudesnim delanjem. Jer to zaslađuje na božanski način kako unutarnjeg tako i spoljašnjeg čoveka, izgoni smrad lukavih pomisli i čuva nas da ostanemo čvrsti i nepokolebivi u onome što je dobro (gl. 87). 10. Ukoliko više budeš pazio svoj um, utoliko će i tvoja molitva Isusu biti toplija. I opet: ukoliko više budeš zanemarivao svoj um, utoliko ćeš se više od Isusa udaljavati. I kao što ovo prvo duboko prosvetljuje vazduh uma, tako i ovo, drugo, tj. udaljavanje od trezvljenja i sladosnog prizivanja Isusa, prirodno je da ga potpuno pomračuje (gl. 90). 11. Neprestano, sa nekom toplom čežnjom punom sladosti i radosti prizivanje Isusa ispunjuje vazduh srca radošću i tišinom, blagodareći krajnjoj pažnji i budnosti. Uzročnik pak tog punog očišćenja srca jeste Isus Hristos Sin Božji i Bog, koji je uzročnik i tvorac svih dobara. Jer On sam kaže: "Ja sam Bog koji gradi mir" (Is. 45, 7) (gl. 91). 12. U našem umu nastaje neko Božansko stanje iz stalnog pominjanja i prizivanja Gospoda našega Isusa Hrista, naravno, samo ako ne zanemarimo stalnu molitvu upućenu Njemu i neprekidno trezvljenje i delo budnog nadgledanja. I zaista, to i jeste naš večno isti i na isti način obavljani posao i delo: prizivanje Isusa Hrista Gospoda našega, uz vapaj ognjenog srca. Samo tako ćemo uspeti da se pričestimo svetim imenom Isusovim. Jer stalno ponavljanje je majka navike, bilo da se radi o vrlini bilo da se radi o poroku. A navika potom postaje druga priroda. Kada pak um postigne takvo stanje, onda on sam traži neprijatelje svoje, kao što lovački pas traži zeca u šumi. Razlika je samo u tome što pas traži da pojede a um da bi pobedio i rasterao (gl. 97).

13. Veliki i veoma iskusni David kaže Gospodu: "Silu moju u Tebi ću sačuvati" (Ps. 58,10). Tako i čuvanje u nama sile srdačnog i umnog spokojstva, od koga se rađaju sve vrline, zavisi od pomoći Gospoda, ako Ga stalno prizivamo, koji nam i zapovesti daje i odgoni od nas podmuklu zaboravnost; jer ona više od bilo čega drugoga uništava u nama mir srca, kao što voda gasi oganj. Zato brate, nemoj da iz nemarnosti nekada zaspiš na smrt (sr. Ps. 12, 4), nego imenom Isusovim bori se neumorno protiv neprijatelja. I kao što je rekao neko od mudrih ljudi: "Ime Isusovo neka se zalepi i sjedini s tvojim disanjem, pa ćeš onda upoznati korist od molitvenog tihovanja". (gl. 100). 44. Kada se mi nedostojni udostojimo da se sa strahom i trepetom pričestimo božanskim i prečistim tajnama Hrista Boga i Cara našega onda treba još više da se postaramo za trezvljenje, čuvanje uma i budno straženje, kako bi božanski oganj tj. Telo Gospoda našega Isusa Hrista, spalio u nama naše grehe i sve što je nečisto, bilo malo ili veliko. Kada ono ulazi u nas ono odmah progoni nečastive duhove zlobe iz našeg srca i oprašta nam naše ranije učinjene grehe. Tada naš um postaje slobodan od dosađivanja zlih pomisli. Ako budemo posle toga strogo pazili svoj um i stajali budno na vratima srca, onda će božansko Telo, kada ga se ponovo budemo udostojavali, činiti um sve sjajnijim i sjajnijim i sličnim svetloj zvezdi (gl. 101). 15. Treba ljubomorno čuvati ono što je dragoceno. A za nas je najdragocenije upravo ono što nas čuva od svakoga zla, čulnog i duhovnog, vidljivog i nevidljivog. Šta je to? - Čuvanje uma sa prizivanjem Isusa Hrista; neprestano gledanje u dubinu srca i stalno mirovanje u mislima, pa čak i od pomisli koje izgledaju da dolaze s "desne" strane; i na kraju, staranje da čovek bude slobodan od svake pomisli, da se ne bi pod vidom dobrih prikrale zle. Istrajnost u tome zahteva bez sumnje veliki trud i podvig srca, ali mu je zato i uteha blizu (gl. 103). 16. Treba uvek vraćati ime Hrista u prostore našega srca, kao što se munja vraća u vazdušno nebesko prostranstvo, pre nego počne da pada kiša. To je potpuno jasno svima onima koji su iskusnoga uma i koji znaju šta je to unutarnja duhovna borba. Kao i svaki drugi rat tako i duhovni rat ima svoju strategiju. Na prvom mestu je potrebna budnost (pažnja); onda, kad opazimo dolazak neprijateljske pomisli, bacamo se na nju gnevno rečima prokletstva u srcu; a potom, odmah se molimo protiv nje, sabirajući srce prizivanjem Isusa Hrista, da bi se tako u tren oka raspršio taj demonski privid, kako ne bi i dalje maštanje obmanjivalo i zavodilo um, kao šarlatan nezrelo dete (gl. 105). 17. Evo u čemu se sastoji divna korist uma koja se zadobije od molitvenog tihovanja: sve one grehe koji najpre kucaju na vrata uma samo u vidu pomisli, pa kad ih misao prihvati, postaju grubi vidljivi gresi, - sve njih odseca razumna i trezvena vrlina, ne dozvoljavajući im da uđu u našeg unutrašnjeg čoveka i da se pretvore u rđava dela; odseca ih migom i zaštitom Gospoda našega Isusa Hrista (gl. 111).

18. Kao što su doline bogate žitom, tako i ova molitva obogaćuje srce tvoje svakim dobrom. Bolje rečeno, to ti daruje sam Gospod naš Isus Hristos, bez Koga ne možemo ništa činiti (Jn. 15, 5). Ona će ti prvo izgledati kao lestvica, zatim kao knjiga za čitanje, a

kad budeš napredovao, naći ćeš da je ona grad Jerusalim nebeski. I jasno ćeš videti, na duhovan način cara Hrista sila izrailjevih, zajedno sa jedinosušnim Njegovim Roditeljem i Svetim Duhom obožavanim (gl. 117). 19. Duša koja posle smrti leti nebu, koja na nebeskim dverima ima sa sobom Hrista kao zaštitnika svoga, ni tamo se neće zastideti od neprijatelja svojih, nego će i tada kao i sada smelo sa njima na dverima stupiti u razgovor. Samo ako istraje da do svog izlaska iz tela vapije danonoćno Gospodu Isusu Hristu Sinu Božjem. I On će biti brzi branitelj njen, po istinitom Njegovom i božanskom obećanju, koje je izrekao u priči o nepravednom sudiji: "Kažem vam da će ih odbraniti brzo", i u ovom životu i po izlasku duše iz tela (Lk. 18, 1-8/gl. 149). 20. Započinjući život umne budnosti (pažnje), ako trezvljenju pripojimo smirenje a suprostavljanju prisajedinimo molitvu, onda ćemo dobro hoditi putem pokajanja, ulepšavajući i čisteći od lukavstva dom srca našeg Imenom svetim Gospoda Hrista, kao sjajnom svetiljkom. Ako li se pouzdamo samo u naše trezvljenje i budnost, brzo će nas protivnici napadnuti i srušeni pašćemo, namamljeni njihovim podmuklim lukavstvima. Namamljeni njihovim mamcima, zlim željama još ćemo se više zaplesti, pa čak i ubijeni biti lako od njih, zato što nemamo sa sobom pobedonosni mač - ime Isusa Hrista. Jer samo je ovaj svečasni mač, ako je neprestano prisutan u čistom i pojednostavljenom srcu ,u stanju da ih odbija i saseca, sažiže i uništava, kao oganj slamu (gl. 152). 21. Dušekorisno i veoma plodno delo neprestanog trezvljenja sastoji se u brzom razaznavanju u umu obrazovanih maštarećih pomisli; delo suprostavljanja - u izobličavanju i otkrivanju pomisli koja pokušava da uđe u prostor našega uma preko predstave neke čulne stvari. Ono pak što gasi i uništava trenutno svaku neprijateljsku zamisao, svaku reč, svaki privid, svaki idol, svako lukavo izobraženje, jeste - prizivanje Gospoda. I mi sami vidimo u umu poraz sile njihove koji im nanosi Isus veliki Bog naš, kao i zaštitu nas smernih, bednih i nepotrebnih (gl. 153). 22. Neće preći mnogo milja brod bez vode. To biva i sa čuvanjem uma: ono je neostvarivo bez trezvljenja sa smirenjem i bez neprestane molitve Isusu Hristu (gl. 168). 23. Neprestana molitva čisti vazduh uma od mračnih oblaka, od vetrova duhova zlobe. Kada se očisti vazduh onda nema više nikakve prepreke da u njemu zasija božanska svetlost Isusova, samo ako se mi ne nadmemo i ne pogordimo sujetom i uobraženošću i ako ne budemo sezali za nedostižnim. U ovom slučaju, ostaćemo bez Isusove pomoći, zato što je Hristu, obrascu smirenja, sve to mrsko (gl. 105). 24. Kao što se slova ne mogu pisati po vazduhu, nego ih treba urezivati u neki čvrsti predmet da bi bila dugotrajna, tako sa napornim trezvljenjem treba čvrsto spojiti molitvu Isusovu. Samo će tako moći predivna vrlina trezvenosti da stalno sa Njim boravi; i kroz Njega da ostane za svagda sa nama (gl. 183).

25. Čuvanje uma s Božjom pomoći i radi samoga Boga, kada se dugo u duši upražnjava, daruje umu mudrost za vršenje po Bogu podviga. Ne malu sposobnost ono

daruje onome koji ga poseduje za razborito vršenje dela i reči, na bogougodan način (gl. 194). 26. Zaista je blažen onaj koji je tako prisajedinio Isusovu molitvu umu, i koji Ga neprestano priziva u srcu, kao što je vazduh sjedinjen sa našim telom, ili plamen sa svećom. Sunce kad obasja zemlju, rađa dan; sveto i obožavano Ime Gospoda Isusa, kada počne da sjaji neprestano u umu, rađa bezbrojne suncu slične misli (gl. 196). 27. Kada se rasture oblaci, vazduh postaje čist; kada sunce pravde Gospod Isus razagna maštanja strasti, onda se u srcu rađaju sasvim prirodno svetlosne i kao zvezde sjajne pomisli. To zato što je vazduh srca Isus obasjao (gl. 197). b) Izreke Filoteja Sinajskog 1. Odigrava se u nama duhovni rat, mnogo teži i opasniji od vidljivog rata. Zato podvižnik pobožnosti treba da hita k daru gornjega zvanja (sr. Fil. 3, 14) umom svojim, kako bi urizničio celosno u srce svoje sećanje na Boga, kao neki biser ili dragi kamen. Potrebno je sve ostaviti, čak i telo, i prezreti ovaj sadašnji život, kako bi jedino Boga u srce nastanili i stekli (gl. 1). 2. Od samog jutra treba muški i nepokolebivo stati na vratima srca, sa krepkim sećanjem na Boga i stalnoprisutnom u duši molitvom Isusovom i zatirati umnim straženjem "sve grešnike zemaljske" (Ps. 101, 8). A to znači, ushićenim i neprekidnim vernim sećanjem na Boga, sasecati glave silnih, radi Gospoda, i začetke neprijateljskih pomisli koje nas napadaju (gl. 2). 3. S punim pravom se trezvljenje naziva putem koji vodi u Carstvo, u ono koje je u nama i ono koje će doći, s pravom se naziva i duhovno delanje, jer obrađuje i ubeljuje naravi uma i strasno stanje pretvara u bestrasno. Ono liči na svetlosno okno, kroz koje se Bog naginje i obasjava um (gl. 3). 4. Onde gde je smirenje, sećanje na Boga sastavljeno od trezvljenja i budnosti (straženja) i česta molitva uperena protiv neprijatelja, eto tu se nalazi mesto Božije (sr. Post. 28, 16-17) ili srdačno nebo na kome demonska vojska ne sme da boravi, zbog toga što na tom mestu Bog stanuje (gl. 4). 5. Prva dver koja uvodi u duhovnm Jerusalim, u budno straženje nad umom, jeste svesno ćutanje usta, pa makar um još i ne postigao tišinu. Druga dver je umereno uzdržavanje od hrane i pića, a treća neprestano sećanje na smrt, koje čisti um i telo (gl. 6).

6. U prirodi je sladosnog sećanja na Boga, tj. na Isusa, praćenog srdačnim gnjevom i spasiteljnom ogorčenošću (na sve što je grešno), da zatire sve opsene pomisli, zamisli, reči, maštanja, mračne obrazine; jednom rečju sve ono čime se nečastivi oruža i hvalisa, tražeći da proguta naše duše. Jer kad Isusa prizovemo, on sve to sa lakoćom

spaljuje. Nama nema ni u kome drugome spasenja sem u Isusu Hristu. I sam Spasitelj je to rekao: ,,Bez mene ne možete činiti ništa" (Jn. 15, 5) (gl. 22). 7. Svakog časa i svakog trena držimo što jaču stražu nad srcem svojim, čuvajući ga od pomisli koje pomračuju duševno ogledalo, čije je prirodno svojstvo da se u njemu ogledne i svetlim slovima zapiše Isus Hristos, Koji je mudrost i sila Boga Oca. Neprestano tražimo unutar u srcu Carstvo nebesko; i naći ćemo zrno gorušičino, i biser, i kvasac unutra u nama na tajanstven način, - samo ako budemo očistili oko uma svoga. Zato je i rekao Gospod naš Isus Hristos: "Carstvo je Božje unutra u vama" (Lk. 17, 21), ukazujući time na Božanstvo koje u srcu obitava (gl. 23). 8. Prilikom vođenja unutarnje duhovne borbe ovako postupaj: s trezvljenjem sjedini molitvu i trezvljenje će molitvu pojačavati, a molitva trezvljenje. Trezvljenje, stalno pazeći na sve što se zbiva unutra u srcu, primećuje na koji način neprijatelji pokušavaju da uđu u njega, i odmah priziva na pomoć Gospoda Isusa Hrista, da On protera te lukave napadače. Pri tom, budno straženje pregrađuje im put protivljenjem, a molitveno pozvani Isus - izgoni demone sa svim njihovim maštarijama (gl. 25). 9. Veoma strogo pazi na svoj um. Kada primetiš pomisao, suprostavi joj se, i odmah toga trena prizovi Hrista na pomoć. A sladosni Isus, dok mu još budeš govorio, reći će: Evo me da te zaštitim! Kada molitva umiri sve ove neprijatelje, ti i dalje straži i pazi svoj um. Jer će ponovo naići još veći talasi pomisli, jedan za drugim se na tebe ustremljujući, dokle duša u njima ne zapliva. Ali evo opet Isusa koga budi učenik i koji, kao Bog, zapoveda zlim vetrovima pomisli da utihnu! (sr. Mat. 8, 23-27). A ti, oslobodivši se od njih, svakog časa i trena proslavljaj Onoga koji te je spasio, i sećaj se časa smrtnoga (gl. 26). 10. Sa punom budnošću srca i duševnom osećajnošću, prohodimo podvižnički put svoj. Jer kad se budnost sjedinjuje svakodnevno sa molitvom, kreću se slično ognjenim kolima proroka Ilije, izdižući u nebesku visinu onoga koji ih poseduje. Šta govorim?! - Onaj koji je stekao trezvljenje, ili koji se trudi da ga stekne, preobražava se čistim srcem u duhovno nebo sa suncem, mesecom i zvezdama: postaje smestište nesmestivog Boga, po tajanstvenom bogoviđenju i ushođenju (gl. 27). v) Izreke Teolipta Mitropolita 1 Zalazak sunca proizvodi noć; kada Hristos napušta dušu, nju tada obuzima tama strasti a duhovne zveri rastrzavaju. Kad zasija vidljivo sunce, zveri se skrivaju u svoje jazbine, kad zasija Hristos na tvrđi molitvenog uma, svaka svetovna navika iščezava, zaljubljenost u telo nestaje i um izlazi na delo svoje, tj. na proučavanje božanskih stvari "do večera" (str. Ps. 103, 23).

2. Uzdržavaj se od spoljašnjih razgovora i bori se s unutarnjim pomislima, sve dotle dok ne pronađeš mesto čiste molitve, i dom u kome obitava Hristos, Koji te prosvećuje i zaslađuje bogopoznanjem i posetom svojom. 3. Tragove nogu u snegu, ili ih sunce kada obasja rastapa, ili ih razlivena voda uništava. Tako biva i sa sećanjima urezanim u umu preko slastoljubivih dela: Uništava ih Hristos, kad molitvom zasija u srcu, i potokom umilnih suza. 4. Česte molitve, u umu vršene i praćene toplim umiljenjem, brišu sećanja na ranija dela. Duše prosvećene sećanjem na Boga, sa verom i skrušenošću srca, odsecaju od sebe rđava sećanja kao nožem. 5. Kada se usamiš, pokušaj onda da uđeš što dublje u unutarnju stražarnicu duše, koja je dom Hristov i u kojoj je večno prisutan mir, radost i tišina. Duhovno sunce Hristos ispušta ove darove iz sebe kao zrake, i daje ih kao neku nagradu duši koja ga je s verom i vrlinoljubljem primila. 5. Sedeći u domu svome, pominji Boga, od svega um oslobađajući k jedino na Njega ga bezglasno ustremljujući. Izlij pred Njega svo raspoloženje svoje duše i prilepi se uz Njega sa ljubavlju. Sećanje na Boga, označava - bogoviđenje: Bog privlači vid i stremljenje uma k sebi i obasjava um svojom sopstvenom svetlošću. Kad se um vraća Bogu, pošto u njemu utihnu sve osobene predstave bića, tada on stiče bezvidno bogoviđenje i obasjava svoj duhovni vid nadznanjem nepristupne slave. 6. Molitva je razgovor uma sa Gospodom, pri kome se izgovaraju reči molitve zajedno sa celosnom usmerenošću uma Bogu. Kada misao neprestano izgovara Ime Gospodnje i um bdi nad stalnim prizivanjem božanskog Imena, onda svetlost Bogopoznanja osenjuje svu dušu kao neki svetli oblak. 7. Veruj mi, istinu ti govorim, ako svaki svoj trud budeš propratio molitvom, majkom svih dobara, ona neće zadremati sve dok ti ne pokaže nebesku ložnicu, dok te u nju ne uvede i dok te ne ispuni neizrecive slave i radovanja. Pošto ukloni sve prepreke, ona tada poravnava put vrline i čini ga pogodnim za bogotražitelja. 8. Zato, hodeći putem umnog delanja, izgovaraj reči molitve i razgovaraj sa Gospodom, stalno vapijući i ne prepuštajući se lenosti. Neprestano se moli i podražavaj upornosti one udovice koja je uspela da umoli neumoljivog sudiju (Lk. 18, 2-5). Tada ćeš duhom hoditi i o telesnim željama nećeš brinuti, i svetskim pomislima nećeš prekidati tok molitve. Na taj način postaćeš hram Božji, u kome se neometano večno Bogu peva. Moleći se tako umno, udostojićeš se stalnog sećanja na Boga, ući u skrivene i nepristupne dubine uma; gledaćeš tajanstvenim bogoviđenjem Nevidljivog, služeći sam nasamo jedinome Bogu svim silama svoga razuma i izlivima svoje ljubavi.

g) Izreke Varsanufija Velikoga i Jovana 1. Od prizivanja Imena Božjeg demoni postaju nemoćni. Znajući to, ne prestajmo da prizivamo Ime Božje u pomoć. To je ona molitva o kojoj govori Sveto Pismo: "neprestano se molite" (1. Sol. 5, 17) (odgovor 422). 2. Pamti, Bog je srceznalac, na srce gleda, pa ga prizivaj u srcu svome. To i jeste smisao onoga što je rečeno u Svetom Pismu: "Zatvori dver svoju i pomoli se Ocu tvojemu koji je u tajnosti" (Mat. 6, 6). Zatvorimo usta i pomolimo mu se u srcu; jer onaj koji zatvara usta i priziva Boga, ili Mu se moli u srcu svome, taj ispunjava navedenu zapovest (odgovor 427). 3. Tvoj srdačni trud treba da se u tome sastoji što ćeš se neprestano moliti Bogu. Ako hoćeš da u tome imaš uspeha, počni i išti usrdno i pun nade i Bog će te blagosloviti uspehom (odgovor 26). 4. Neprestano prizivanje Imena Božjega je lek koji ubija ne samo strasti nego i samo njihovo dejstvo. Kao što lekar traži pogodan lek ili zavoj za ranu onoga koji strada, i oni blagotvorno dejstvuju, pri čemu bolesnik i ne zna kako to biva; tako biva i sa Imenom Božjim: kada ga prizivamo, ono ubija u nama sve strasti, premda nam je nepoznato kako se to zbiva (odgovor 421). 5. Gospod je rekao: "Ištite i daće vam se" (Lk. 11, 9). Moli se Sveblagome Bogu i da ti pošalje Duha Svetoga Utešitelja, a on kada dođe, svemu će te naučiti i otkriti ti sve tajne. Njega traži za svoga rukovođu. On neće dozvoliti da ti u srce uđe prelest (obmana), ili rasejanost; neće dopustiti da mislima zagospodari nerad, lenjost i dremanje: prosvetiće oči, utvrditi srce, uzdignuti um. Uz Njega se pripoj, Njemu veruj, Njega voli (odgovor 136). 6. Kada primetiš da ti demon ometa molitvu svojim podmuklim spletkama, ne prepiri se sa njim, nego se potrudi da prizoveš ime Božje, i Bog će ti pomoći i uništiti demonska lukavstva (odgovor 424). 7. Savršena molitva se sastoji u razgovoru s Bogom, bez rasejanosti misli, uz sabranost svih pomisli i osećanja. Čovek zadobija takvo stanje kada umre za sve ljude, za svet i za sve što se u njemu nalazi. Takav u vreme molitve nema ničega u mislima, sem toga, da stoji pred Bogom i sa njim razgovara (odgovor 79).