Deveto poglavlje

Drevna umetnost vladanja samim sobom

Dobri ljudi stalno rade na sebi.

Konfučije

V

reme brzo prolazi", reče Džulijan pre nego što je sipao sebi još jednu šolju čaja.

„Uskoro će svanuti. Da li želiš da nastavim ili ti je bilo dovoljno za jednu noć?"

Nije bilo šanse da ovog čoveka koji je raspolagao takvom mudrošću, pustim da ode, a da mi nije završio pri-ču. Na početku, njegova priča je zvučala fantastično. Ali slušajući ga, ja sam upijao tu večnu filozofiju i poči-njao duboko da verujem u to šta je on govorio. To nije bilo presipanje iz šupljeg u prazno dvojice besposličara. Džulijan je bio stvaran. Čvrsto je stajao iza svojih reči. A njegova poruka je zvučala iskreno. Verovao sam mu.

„Džulijane, molim te nastavi, imam vremena koliko god hoćeš. Deca spavaju noćas kod dede i babe, a Dženi neće skoro ustati."

Osetivši da sam iskren, nastavio je sa simboličnom pričom, koju mu je ispričao Jogi Raman da bi ilustro-vao svoju mudrost negovanja bogatijeg, zdravijeg života.

„Rekao sam ti da bašta predstavlja plodan vrt tvog uma, vrt ispunjen fantastičnim blagom, bezgranič-nim bogatstvima. Takođe sam ti pominjao svetionik i kako on simbolizuje ciljeve i važnost otkrivanja smisla života. Setićeš se da se u priči, vrata svetionika pola-ko otvaraju i da napolje izlazi japanski sumo rvač visok blizu tri metra i težak oko četiri stotine kilograma."

„Zvuči kao loš film o Godzili."

,Ja sam kao dete voleo te filmove."

„I ja takođe. Ali ne dozvoli da te odvlačim od te-me", odgovorio sam.

„Sumo rvač predstavlja veoma važan elemenat u sistemu menjanja života mudraca Šivane. Jogi Raman mi je objasnio da su pre mnogo vekova, veliki učitelji drevnog istoka razvili do tančina filozofiju koju su nazvali kaizen. Ova japanska reč označava trajno i beskrajno usavršavanje. I to je lični zaštitni znak svakog muškarca i žene koji žive uzvišenim, potpuno prosvetljenim životom."

„Kako je koncept kaizena obogatio živote mudraca?", pitao sam.

„Džone, kao što sam ranije pomenuo, uspeh izvana počinje uspehom iznutra. Ako zaista želiš da poboljšaš svoj spoljni svet, bilo tvoje zdravlje, tvoje veze ili tvoje finansije, moraš pre svega da poboljšaš svoj unutarnji svet. Najefikasniji način za to je stalno sa- mousavršavanje. Vladanje samim sobom jeste DNK ovladavanja životom."

„Džulijane, nadam  se da nemaš  ništa protiv da ti kažem, da mi cela ova priča o 'unutarnjem svetu' zvuči više nego ezoterično. Zapamti, ja sam samo advokat srednje klase iz rustičnog predgrađa, sa kombijem parkiranim ispred kuće i kosilicom za travu u garaži."

,Vidi, sve što si mi rekao ima smisla. U stvari, većina stvari koje si mi ispričao zvuče vrlo razumno, iako znam da je u današnje vreme zdrav razum sve samo ne zdrav. Ipak, moram ti reći da imam poteškoća sa pojmom kaizen i poboljšanjem mog unutarnjeg sve- ta. O čemu mi zapravo ovde govorimo?"

Džulijan nije oklevao da odgovori. ,,U našem društvu, svi mi isuviše često neuke ljude smatramo slabima. Ipak, oni koji pokažu nedostatak znanja i traže uputstva, pronađu put ka prosvetljenju pre bilo kog drugog. Tvoja su pitanja poštena i pokazuju mi da si otvoren za nove ideje. Promena je danas najjača sila u našem društvu. Mnogi ljudi se plaše toga a mudri prihvataju. Tradicija zena govori o umu početnika: oni čiji je um otvoren za nova rešenja oni čije su šolje uvek prazne uvek će napredovati ka višim nivoima ostvarenja i ispunjenja. Nikad nemoj da se ustručavaš da pitaš, čak i najosnovnije stvari. Pitanja su najefikasniji način sticanja znanja."

„Hvala. Ali meni još uvek nije jasan pojam kaizena."

„Kada govorim o poboljšanju unutarnjeg sveta, ja u stvari govorim o samousavršavanju i ličnoj ekspanziji, a to je najbolje što možeš da uradiš za samog sebe. Ti možeš da misliš da si suviše zauzet da bi odvojio vreme da radiš na sebi, ali to bi bila veoma velika greška. Vidiš, kada izgradiš jak karakter, pun discipline, energije, snage i optimizma, ti možeš da imaš bilo šta i da radiš što god želiš u svom spoljnom svetu. Kada razviješ duboko osećanje samopouzdanja u svoje sposobnosti i nesalomiv duh, ništa ne može da te spreči da uspeš u svemu čime se baviš i da živiš uz velike nagrade. Vreme koje odvajaš da bi ovladao svojim umom, da bi negovao telo i dušu, omogućiće ti da uneseš više bogatstva i vitalnosti u svoj život. Kao što je Epiktetus davno rekao: 'Ni jedan čovek koji nije gospodar samog sebe, nije slobodan.'"

„Tako da je kaizen u suštini veoma praktičan koncept."

,Veoma. Džone, razmisli o tome. Kako neko može da vodi korporaciju, ako ne može ni sobom da upravlja? Kako možeš da neguješ porodicu, ako nisi naučio ni samog sebe da neguješ i vodiš brigu o sebi? Kako bi ti mogao da činiš dobro, ako se ni ne osećaš dobro? Shvataš li poentu?"

Klimnuo sam glavom, potpuno se složivši s tim. Ovo je bio prvi put da sam iole ozbiljno razmišljao o važnosti usavršavanja samog sebe. Oduvek sam smatrao da su ljudi koje sam viđao u podzemnoj železnici kako čitaju knjige tipa 'Moć pozitivnog razmišlja- nja' ili 'Mega život!', očajnici koji traže neki vrstu leka da bi se vratili na pravi put. Sada sam shvatio da su oni koji rade na sebi najjači i da samo kroz sopstveno usavršavanje, neko može da se nada da će da poboljša mnoge druge. Zatim sam počeo da razmišljam o svim stvarima koje bih mogao da poboljšam. Zaista bih mogao da iskoristim dodatnu energiju i dobro zdravlje koje bih sigurno dobio vežbanjem. Ako se oslobodim svoje gadne naravi i navike da upadam drugima u reč, to bi moglo da učini čuda u mojim odnosima sa ženom i decom. A da izbrišem naviku da brinem, to bi mi donelo spokoj u duši i duboko osećanje sreće za kojim tragam. Što sam više razmišljao o tome, više sam mogućih poboljšanja video.

Postajao sam sve uzbuđeniji, kako sam počinjao da sagledavam sve te pozitivne stvari

koje bi uplovile u moj život negovanjem dobrih navika. Ali uvideo sam i da je Džulijan pričao o nečem daleko većem nego što je važnost dnevnog vežbanja, zdrava hrana i izba- lansiran način života. Ono što je on naučio na Himalajima bilo je dublje i značajnije od ovoga. Govorio je o važnosti izgrađivanja jakog karaktera, razvijanju mentalne čvrstine i hrabrom življenju. Rekao mi je da bi ove tri karakteristike dovele ne samo do života pu-nog vrlina već i do života ispunjenog ostvarenjima, zadovoljstvom i unutarnjim mirom. Hrabrost je kva-litet koji svako može da odneguje i koji se na duge staze veoma isplati.

„Kakve  veze  ima  hrabrost  sa  samovođstvom  i  ličnim  razvojem?",  glasno  sam

razmišljao.

„Hrabrost ti dozvoljava da trčiš sopstvenu trku. Hrabrost ti dozvoljava da radiš što god želiš jer ti znaš da je to u redu. Hrabrost ti daje samokontrolu da istraješ tamo gde drugi propadaju. Konačno, mera hrabrosti sa kojom živiš, određuje koliko će ti život biti ispunjen. Zahvaljujući tome, zaista shvataš sva divna čuda epopeje koja predstavlja tvoj život. A oni koji vladaju sobom, obiluju hrabrošću."

,,U redu. Počinjem da razumevam važnost rada na sebi. Odakle da krenem?"

Džulijan se vratio na razgovor koji je vodio sa Jogi Ramanom visoko gore u planinama, jedne noći koju pamti po izuzetno lepom, zvezdanom nebu.

,,U početku sam i ja imao problem sa pojmom samousavršavanja. Na kraju krajeva, bio sam vrhunski pravnik, obrazovan na Harvardu i nisam imao vremena za teorije Novog doba, kojima su me obasipali ljudi za koje sam mislio da su loše ošišani i da vise po aerodromima. Nisam bio u pravu. To je bio taj zatvoreni način razmišljanja koji je i karakterisao moj život svih tih godina. Što sam duže slušao Jogi Ramana i što sam više razmišljao o bolu i patnji mog bivšeg sveta, to sam toplije prihvatao u mom novom životu filozofiju kaizena, stalnog i beskrajnog usavršavanja uma, tela i duše", izjavio je Džulijan.

„Zašto ovih dana tako često slušam o 'umu, telu i duši'? Čini mi se da ne mogu ni TV da upalim, a da to neko ne spomene."

„To je trojstvo tvojih ljudskih potencijala. Mentalni napredak bez negovanja fizičkih talenata bila bi jalova pobeda. Unapređivanje mogućnosti tvog uma i tela do najviših nivoa, a bez negovanja duše donelo bi ti osećaj praznine i neostvarenosti. Ali kada svoju energiju posvetiš tome da aktiviraš sve potencijale ova tri domena, osetićeš ukus božanske ekstaze i prosvetljenog života."

„Druže, prilično sam uzbuđen svim ovim."

,,A što se tiče tvog pitanja odakle početi, obećavam da ću ti za par trenutaka dati jedan broj starih, ali još uvek moćnih tehnika. Ali prvo moram da podelim sa tobom praktičnu ilustraciju. Postavi se u položaj u kome radiš sklekove."

Bože moj, Džulijan je postao kondicioni trener, pomislio sam u sebi. Poslušao sam, jer sam bio radoznao i otvoren za nove stvari.

„Sada, uradi onoliko sklekova koliko možeš. Nemoj da staneš dok ne budeš potpuno siguran, da ne možeš više da ih radiš."

Borio sam se s vežbom. Mojih sto kilograma težine nisu bili naviknuti na išta teže od šetnje s decom do najbližeg MekDonaldsa ili igranja golfa s poslovnim partnerima. Prvih petnaest sklekova su bili čista agonija. Zbog napora, a i vrućine te letnje večeri, počeo sam strašno da se znojim. Međutim, bio sam odlučio da ne pokažem ni jedan znak slabosti i

da nastavim sve dok me ruke i ponos budu služili.

Kod dvadeset i trećeg skleka sam odustao.

V

„Džulijane, ne mogu više. Ovo me ubija. Sta pokušavaš da dokažeš ovim?"

„Da li si siguran da ne možeš više?"

„Siguran sam. Hajde, daj mi pauzu. Jedino šta ću iz ovoga da naučim, jeste šta učiniti da bi se dobio infarkt."

„Uradi još deset. Tada možeš da se odmoriš", komandovao je Džulijan.

„Ti mora da se šališ!"

Ali sam nastavio. Jedan. Dva. Pet. Osam. I konačno deset. Legao sam na pod potpuno iscrpljen.

„Imao sam potpuno isto iskustvo sa Jogi Rama-nom, one noći kada mi je ispričao njegovu specijalnu priču", reče Džulijan „Rekao mi je da je bol veliki učitelj.

„Šta bilo ko može da nauči iz ovakvog iskustva?", pitao sam bez daha.

„Jogi Raman i svi mudraci Šivane, verovali su da se ljudi najviše razvijaju kada uđu u 'domen nepoznatog'."

„U redu. Ali kakve to veze ima s mojim vežbanjem sklekova?"

„Kada si uradio dvadeset i tri skleka, rekao si mi da ne možeš više. Da je to tvoj apsolutni limit. Ipak, kada sam te izazvao da uradiš još, odgovorio si sa još deset sklekova. Imao si više u sebi i kada si stigao do svojih izvora, dobio si još. Dok sam bio njegov student, Jogi Raman mi je objasnio fundamentalnu istinu: Jedine granice koje imaš u životu, jesu one koje sam sebi nametneš. Kada se usudiš da izađeš izvan svog kruga komfora i istražiš nepoznato, počinješ da oslobađaš svoje istinske ljudske potencijale. Ovo je prvi korak ka ovladavanju samim sobom i vladanju nad svim drugim okolnostima u tvom životu. Kada prekoračiš svoje granice, upravo kao što si ti učinio u ovoj maloj demonstraciji, otvaraš mentalne i fizičke rezerve koje nisi ni sanjao da imaš."

'Fascinantno', pomislio sam. Setio sam se da sam nedavno pročitao u nekoj knjizi da prosečna osoba koristi samo neznatan deo svojih ljudskih kapaciteta. Pitao sam se, šta bi mogli da radimo kada bi počeli da koristimo preostali rezervoar naših sposobnosti.

Džulijan je osećao da mu ide.

„Vežbaj umetnost kaizena tako što ćeš svakog dana gurati sebe dalje. Radi naporno da bi usavršio svoj um i telo. Neguj svoj duh. Čini ono čega se plašiš. Kreni da živiš sa neobuzdanom energijom i bezgraničnim entuzijazmom. Gledaj kako sunce izlazi. Pleši na kiši. Budi onakav kakav si sanjao da ćeš biti. Uradi stvari koje si oduvek želeo da uradiš, a nisi, jer si zavaravao sebe verovanjem da si premlad, prestar, prebogat ili suviše siromašan. Pripremi se da živiš veselim, potpuno ispunjenim životom. Na istoku kažu da je sreća naklonjena spremnom umu. Ja verujem da je život naklonjen spremnom umu."

Džulijan je nastavio svoje strastveno izlaganje. „Identifikuj stvari koje te unazađuju. Da li se plašiš razgovora ili imaš problema u svojim vezama? Da li ti nedostaje pozitivan stav ili ti treba više energije? Napiši spisak svojih slabosti. Zadovoljni ljudi su daleko pažljiviji od drugih. Odvoj vreme da razmisliš šta je to što te možda sprečava da živiš onako kako zaista želiš i duboko u sebi znaš da možeš. Kada postaneš svestan svojih slabosti, sledeći korak je da se suočiš sa njima i napadneš svoje strahove. Ako se plašiš govora u javnosti, potpiši da ćeš ih održati dvadeset. Ako se plašiš da započneš novi posao ili da raskineš vezu koja te ne zadovoljava, sakupi svaki atom tvoje unutrašnje snage i učini

to. To će možda biti prvi put da osetiš ukus prave slobode, ukus koji nisi osetio godinama. Strah nije ništa drugo do mentalni monstrum koga si sam stvorio, negativni tok svesti."

„Strah nije ništa drugo nego negativni tok svesti? To mi se dopada. Ti misliš da su svi moji strahovi samo mali imaginarni zli duhovi koji se godinama talože u mom umu?"

„Tačno Džone. Svaki put kada su te sprečili da preduzmeš neku akciju, ti si dodao ulje na njihovu vatru. Ali kada pobediš svoje strahove, ti osvajaš svoj život."

„Treba mi primer."

„Svakako. Hajde da uzmemo govor u javnosti, toga se većina ljudi plaši više nego same smrti. Kada sam ja bio advokat, viđao sam advokate koji su se plašili da uđu u sud. Oni bi učinili sve, uključujući i poravnanje slučajeva koji su vredniji od toga, samo da bi izbegli bol istupanja u prepunoj sudnici."

„I ja sam viđao takve."

„Da li ti zaista misliš da im je to urođeni strah?"

„Nadam se da nije."

„Prostudiraj ponašanje bebe. Ona nema granice. Njen um je bujno polje potencijala i mogućnosti. Odnegovano na odgovarajući način, odvešće je do uzvišenosti. Punjeno negativnošću, vodiće je, u najboljem slučaju do mediokriteta. Ono što ja govorim je sledeće: Ni jedno iskustvo nije samo po sebi bolno ili prijatno, bez obzira da li je to govor u javnosti, molba tvom šefu za povišicu, plivanje u suncem okupanom jezeru ili šetnja plažom po mesečini. Tvoje mišljenje je ono što deli iskustva na bolna odnosno prijatna."

„Interesantno."

„Beba može da bude istrenirana da divan sunčani dan doživljava kao depresivan. Dete može da bude istrenirano da štene vidi kao strašnu životinju. Odrastao čovek može da bude istreniran da drogu posmatra kao prijatno sredstvo za opuštanje. Sve to je stvar uslo-va, zar ne?"

„Sigurno."

„Isto je i sa strahom. Strah je uslovljeni odgovor: navika koja uništava život i koja lako može, ako nisi oprezan da potroši tvoju energiju, kreativnost i duh. Kada strah podigne svoju ružnu glavu, brzo je odseci. Najbolji način za to je da učiniš ono čega se plašiš. Treba da razumeš anatomiju straha. To je tvoja sopstvena kreacija. Kao i svaku drugu kreaciju, i nju je jednako lako uništiti, kao i stvoriti. Sistematski traži i uništi svaki strah koji se tajno ušunjao u tvrđavu tvog uma. To će ti samo po sebi dati ogromno poverenje, sreću i duševni mir."

„Da li nečiji um stvarno može da bude potpuno oslobođen straha?", upitao sam.

„Sjajno pitanje. Odgovor je jedno nedvosmisleno i jasno DA! Svi mudraci Šivane su bili potpuno oslobođeni straha. Mogao si to da vidiš po načinu na koji su hodali i po načinu na koji su govorili. Mogao si to da vidiš kada im se zagledaš duboko u oči, a reći ću ti, Džone, još nešto."

„Šta?", pitao sam, fasciniran onim što sam čuo.

„Ni ja takođe nemam straha. Poznajem sebe i znam da je moje prirodno stanje, stanje nesalomive snage i neograničenih potencijala. Svih tih godina ja sam bio blokiran samozanemarivanjem i neuravnoteženim razmišljanjem. Reći ću ti još nešto. Kada iz svog  uma  izbrišeš  strah,  počinješ  da  izgledaš  mlađe,  a  tvoje  zdravlje  postaje  još

zvonkije."

„Ah, stara veza um — telo", odgovorio sam, u nadi da sam zamaskirao svoju ravnodušnost.

„Da. Mudraci istoka su znali za to više od pet hiljada godina. Teško da je to 'Novo doba'", rekao je sa širokim osmehom koji je osvetlio njegovo lice.

„Mudraci su podelili sa mnom još jedan moćan princip o kome često razmišljam. Mislim da će to da bude od neprocenjive važnosti za tebe dok ideš putem samovođstva i ovladavanja samim sobom. To mi je davalo motivaciju u periodima kada sam olako shva- tao stvari. Filozofija može ukratko da glasi ovako: ono što razdvaja visoko ostvarene ljude od onih koji nikada nisu živeli inspirativnim životom, jeste činjenica da ovi prvi rade stvari koje ovi drugi ne vole da rade pa čak iako ih ni oni sami ne vole.

„Istinski prosvetljeni ljudi, oni koji svakodnevno osećaju duboku sreću, spremni su da se odreknu kratkotrajnih zadovoljstava zbog dugoročnih ispunjenja. Oni se suštinski bave svojim slabostima i strahovima, čak iako im uranjanje u nepoznato donosi i određene nelagodnosti. Odlučili su da žive poštujući mudrost kaizena, stalno unapređujući svaki svoj aspekt. Vremenom, stvari koje su nekada bile teške, postaju lake. Strahovi, koji su ih nekada sprečavali da uživaju u sreći, zdravlju i napretku koje zaslužuju, iščupani su iz korena, poput drveća koje je srušio tornado."

„Znači ti mi kažeš da moram da promenim sebe, pre nego što promenim svoj život?"

„Da. To je poput one stare priče koju mi je ispričao moj omiljeni profesor kada sam bio na pravnom fakultetu. Jedne večeri, nakon napornog dana u kancelariji, otac se odmarao čitajući novine. Želeći da se igra, sin ga je stalno gnjavio. Konačno kada mu je dozlogrdilo, otac je istrgnuo iz novina sliku globusa i iscepao je u stotinu sitnih komadića. 'Evo ti sine, pokušaj da ponovo  složiš  ovu sliku' rekao  je nadajući  se da će ovo okupirati dečaka dovoljno dugo da on može da završi sa čitanjem novina. Na njegovo čuđenje, nakon samo jednog minuta sin se vratio sa savršeno složenom slikom. Kada ga je zapanjeni otac upitao kako je to postigao, sin se ljubazno nasmešio i odgovorio: 'Tata, na drugoj strani globusa bila je slika nekog čoveka i jednom kada sam složio čoveka, svet je bio u redu."

„To je sjajna priča."

„Vidiš Džone, najmudriji ljudi koje sam ikada upoznao, od mudraca Šivane pa do mojih profesora na Harvardu, izgleda da su svi znali ključnu formulu sreće."

„Nastavi", rekao sam sa dozom nestrpljenja.

„To je tačno ono što sam ranije već rekao: Do sreće se stiže ostvarenjem nekog vrednog cilja. Kada radiš ono što zaista voliš, sigurno ćeš naći duboko zadovoljstvo."

„Ako sreća stiže do svih onih koji jednostavno rade ono što vole, zašto je tako mnogo nesrećnih ljudi?"

„Pošteno rečeno, Džone. Da radiš ono što želiš, treba ti mnogo hrabrosti, bilo da to znači da odustaneš od posla koji trenutno radiš da bi postao glumac ili da provodiš manje vremena baveći se manje važnim stvarima da bi ti više vremena ostalo za značajnije stvari. To zahteva da iskoračiš izvan domena svoje udobnosti. Promena na početku nikad nije udobna. To je, takođe, više nego rizično. Imajući ovo u vidu, to je najsigurniji način da se stvori radosniji život."

„Kako tačno neko gradi hrabrost?"

„To je isto kao u priči: jednom kada sakupiš sebe na gomilu, svet oko tebe će biti u

redu. Jednom kada ovladaš svojim umom, telom i karakterom, sreća i bogatstvo će skoro čarobno uploviti u tvoj život. Ali moraš svakog dana da radiš na sebi, pa makar to bilo samo deset ili petnaest minuta."

,,A šta simbolizuje u priči Jogi Ramana, japanski sumo rvač visok blizu tri metra i težak oko četiri stotine kilograma?"

„Naš snažni prijatelj će biti tvoj trajni podsetnik na moć kaizena, japanske reči koja označava stalnu samoekspanziju i konstantni napredak."

Za samo nekoliko sati, Džulijan mi je dao najsnažnije i najupečatljivije informacije koje sam ikada u životu čuo. Naučio sam o magiji mog sopstvenog uma i o riznici njegovih potencijala. Naučio sam veoma praktične tehnike kako da umirim um i usredsre- dim njegovu snagu na moje želje i snove. Naučio sam koliko je važno znati krajnji smisao svog života i koliko je važno odrediti jasno definisane ciljeve u svakom aspektu svog ličnog, profesionalnog i duhovnog sveta. Sada sam bio izložen ovom večnom principu ovladavanja samim sobom: kaizenu.

„Kako mogu da praktikujem veštinu kaizena?"

„Pokazaću ti deset starih, a ipak nenadmašno efikasnih rituala, koji će da te vode duž puta ovladavanja samim sobom. Ako ih primenjuješ svakodnevno, ve-rujući u njihovu svrsishodnost, primetićeš značajne rezultate u roku od mesec dana od danas. Ako nastaviš da ih primenjuješ tako da postanu deo tvoje rutine, a zatim i tvoje navike, sigurno ćeš dostići stanje savršenog zdravlja, beskrajne energije, trajne sreće i duševnog mira. Konačno, dostići ćeš svoju božansku sudbinu jer to je tvoje pravo po rođenju.

„Jogi Raman mi je ponudio deset rituala duboko verujući u ono što je on nazivao njihovom 'delikat-nošću' i mislim da ćeš da se složiš da sam ja živi primer njihove moći. Jednostavno tražim da slušaš šta imam da kažem i da sudiš prema svojim rezultatima."

„Rezultati koji menjaju život za samo trideset dana?", pitao sam u neverici.

„Da. Quid pro quo (nešto za nešto, prim. prev) da bi vežbao strategije koje ti nudim, ti moraš da odvojiš najmanje sat dnevno, tokom trideset uzastopnih dana. To ulaganje u samog sebe jeste sve što se traži od tebe. I molim te, nemoj mi reći da nemaš vremena."

„Ali, nemam", rekao sam otvoreno. „Moja praksa zaista doživljava bum. Džulijane, ja nemam ni deset minuta za sebe, a kamoli ceo sat."

„Kao što sam ti već rekao, kad kažeš da nemaš vremena za svoje usavršavanje, bez obzira da li to znači unapređivanje tvog uma ili negovanje tvog duha, to je kao da kažeš da nemaš vremena da se zaustaviš da bi kupio benzin jer si isuviše zauzet vožnjom. Na kraju će ti to doći glave."

„Stvarno?"

„Stvarno."

„Kako?"

„Dozvoli da to predstavim ovako. Ti si veoma sličan izuzetno snažnom trkačkom automobilu vrednom milione dolara, dobro podmazanom, sa visoko sofisticiranom mašinom."

,,O, hvala ti Džulijane."

„Tvoj um je najveće čudo univerzuma, a tvoje telo ima kapacitete za razne poduhvate koji mogu da te zadive."

„Slažem se."

„Znajući vrednost ove izuzetno snažne mašine vredne više miliona dolara, da li bi bilo mudro voziti je maksimalno svaki minut, svakog dana bez ikakvog zaustavljanja da bi se motor ohladio?"

„Naravno da ne bi."

„Zašto onda ti ne odvojiš svakog dana vreme za tvoju ličnu pauzu za odmor? Zašto ti ne hladiš snažan motor tvog uma? Shvataš li šta hoću da kažem? Odvojiti vreme da obnoviš sebe, najvažnija je stvar koju možeš da uradiš. Ironično, ali vreme koje izdvojiš iz svog prenapregnutog rasporeda, za samousavršavanje i lično bogaćenje u duhovnom smislu, dramatično će poboljšati tvoju efikasnost kada se vratiš poslu."

„Sat vremena dnevno u toku trideset dana, to je sve što se traži?"

„To je čarobna formula za kojom sam oduvek tragao. Da sam razumeo njenu važnost, verovatno bih za nju platio nekoliko miliona dolara u danima stare slave. Nisam znao da je besplatna kao i sva dragocena znanja. Imajući to u vidu, moraš da budeš disciplinovan i da svakodnevno primenjuješ strategije koje su deo formule i to sa potpunim uverenjem u njihovu vrednost."

„Ovo nije brzopotezna metoda. Jednom kada uđeš u to, ti si u tome dugoročno."

„Šta to znači?"

„To što ćeš provoditi sat vremena dnevno brinući se za sebe, sigurno će ti doneti dramatične rezultate u roku od trideset dana, jer ćeš raditi pravu stvar. Da bi se u potpunosti stekla nova  navika, potrebno je otprilike mesec dana. Nakon tog perioda, strategije i tehnike koje ćeš naučiti biće deo tebe, poput nove kože. Kl]uč je u tome da moraš da nastaviš da ih upražnjavaš svakog dana, ako želiš da rezultati budu trajni ."

„Pošteno", složio sam se. Jasno je da je Džulijan u svom životu našao ključ lične vitalnosti i unutrašnje vedrine. U suštini, njegov preobražaj od starog, bolesnog advokata u blistavog, energičnog filozofa, nije bio ništa drugo nego čudo. Tog momenta sam odlučio da posvetim sat vremena dnevno praktikovanju tehnika i principa o kojima sam slušao. Odlučio sam da radim na sopstvenom poboljšanju pre nego na promeni drugih ljudi, što jeste bila moja navika. Možda bih i ja mogao da doživim preobražaj u 'Mentl stilu'. Svakako je vredelo pokušati.

Te večeri, sedeći na podu moje prenatrpane dnevne sobe, naučio sam ono što  je Džulijan zvao 'Deset rituala blistavog života'. Neki su zahtevali malo koncentracije, a drugi su mogli da se izvode bez ikakvog napora. Ali svi su izazivali radoznalost i bogato obećavali izvanredne stvari.

„Prva strategija koju su mudraci znali bio je Ritual osamljenosti. Potrebno je samo da u tvom dnevnom rasporedu imaš obavezan period mira."

„Samo šta je to period mira?"

„To je vremenski period od najmanje petnaest, a najviše pedeset minuta, kada istražuješ isceliteljsku snagu tišine i kada dolaziš do saznanja ko si ti zapravo", objasnio je Džulijan.

„Vrsta odmora - pauze za pregrejani motor uma?", sugerisao sam uz lagani osmeh.

„To je prilično tačan način posmatranja. Da li si ikada sa porodicom dugo putovao kolima?"

„Svakako. Svakog leta vozimo dole do ostrva, da bi proveli par nedelja sa Dženinim roditeljima."

,,U redu. Da li se ikada odmarate usput?"

„Da. Zbog hrane i l i ako osetim da sam malo pospan nakon šest sati slušanja mojih klinaca kako se svađaju na zadnjem sedištu, ja odremam nakratko."

„Dobro, smatraj da je ritual osamljenosti kratak odmor za dušu. Njegov smisao je u samoobnavljanju, a to se radi tako što se osamimo i ogrnemo tišinom."

„Šta je to tako posebno u tišini?"

„Dobro pitanje. Osamljenost i tišina te povezuju sa tvojim kreativnim izvorom i oslobađaju bezgraničnu inteligenciju kosmosa. Vidiš Džone, um je kao jezero. U našem haotičnom svetu, umovi većine ljudi nisu mirni. Mi smo puni unutrašnjih previranja. Ipak, time što jednostavno odvojimo vreme za mir i tišinu svakog dana, jezero uma postaje glatko kao staklo. Ova unutarnja tišina donosi mnoštvo beneficija, uključujući duboko osećanje blagostanja, unutarnji mir i bezgraničnu energiju. Čak ćeš bolje da spavaš i da ponovo uživaš u osećanju balansa u svojim svakodnevnim aktivnostima."

„Gde treba da budem za vreme tog peroda mira?"

„Teoretski, možeš to da radiš bilo gde, od tvoje spavaće sobe pa do tvoje kancelarije. Poenta je u tome da nađeš istinski mirno mesto, a i lepo."

„Kako se lepota uklapa u formulu?"

„Divni prizori smiruju uznemirenu dušu", primetio je Džulijan, duboko uzdahnuvši.

„Buket ruža ili samo jedan narcis imaće veoma pozitivan efekat na tvoja čula i beskrajno će te opustiti. Idealno bi bilo da uživaš u takvoj lepoti na mestu koje će ti služiti kao Utočište Sopstvenosti."

„Šta je to?"

,,U osnovi, to je mesto koje će postati tvoj tajni forum za mentalnu i duhovnu ekspanziju. To može da bude gostinska soba u tvojoj kući ili jednostavno miran ćošak malog stana. Poenta je da izdvojiš mesto za aktivnosti obnavljanja, mesto koje mirno iščekuje tvoj dolazak."

„To mi lepo zvuči. Mislim da bi bila ogromna razlika kada bih imao mirno mesto na koje mogu da odem kad dođem kući posle posla. Mogao bih za kratko vreme da se oslobodim pritiska i stresova tog dana. To bi verovatno uticalo na to da postanem mnogo bolja osoba."

„Tu dolazimo do druge važne tačke. Ritual osamljenosti daje najbolje rezultate kada ga upražnjavaš svakog dana u isto vreme."

„Zašto?"

„Zato što tada to postaje deo tvoje rutine. Praktikujući to svakog dana u isto vreme, dnevna doza tišine ubrzo postaje navika, koju nikada nećeš zanemariti. A pozitivne životne navike te neminovno vode ka tvojoj sudbini."

„Još nešto?"

„Da. Ako je ikako moguće, svakoga dana komuniciraj sa prirodom. Brza šetnja kroz šumu ili čak samo nekoliko minuta provedenih u negovanju paradajza u bašti iza kuće, ponovo će oživeti izvor spokoja koji sada možda spava u tebi. Kontakt sa prirodom, omo- gućava ti da se uskladiš sa bezgraničnom mudrošću najvišeg stepena tvog bića. Upoznavanje samog sebe će te dovesti do neistraženih dimenzija tvoje lične moći. Nikad nemoj to da zaboraviš", savetovao me je Džulijan, povišenim glasom punim strasti.

„Da li je, Džulijane, i tebi ovaj ritual pomogao?"

„Apsolutno. Ustajao sam u zoru i prvo što bih uradio, bilo je da odem u moje tajno

utočište. Tamo sam istraživao Srce ruže onoliko koliko mi je bilo potrebno. Bilo je dana kada sam sate provodio u tihoj meditaciji. Drugim danima posvetio bih tome samo desetak minuta. Rezultat je manje-više isti: duboko osećanje unutarnje harmonije i obilje fizičke energije. A to me je dovelo do drugog rituala. To je Ritual fizikalnosti."

„Zvuči interesantno. O čemu se tu radi?"

„Odnosi se na moć fizičke nege tela."

„Uf?"

„Jednostavno je. Ritual fizikalnosti se zasniva na principu koji kaže — u zdravom telu, zdrav duh. Kako pripremaš svoje telo, tako pripremaš i svoj um. Kako vežbaš svoje telo, tako vežbaš i svoj duh. Odvoj neko vreme svakog dana da neguješ svoje telo energičnim vežbama. Neka ti krv procirkuliše i telo se pokrene. Da li znaš da ima 168 sati u nedelji dana?"

„Ne, zaista ne znam."

„Istina je. Najmanje pet sati od toga bi trebalo utrošiti na neki oblik fizičke aktivnosti. Mudraci Šivane su praktikovali drevnu disciplinu joge da bi probudili svoje fizičke potencijale i živeli jakim, dinamičnim životom. To je bio izvanredan prizor videti te fizički divne ljude, kako uprkos svojim godinama, dube na glavi u centru sela!"

„Džulijane, da li si se i ti bavio jogom? Dženi je krenula prošlog leta i kaže da joj je to produžilo život za pet godina."

„Džone, dozvoli da budem prvi koji će ti reći da ne postoji ni jedna tehnika koja će na čaroban način da transformiše tvoj život. Značajne i trajne promene nastaju kontinuiranom primenom nekoliko metoda o kojima sam ti govorio. Ali joga je jedan izuzetno efikasan način da otvoriš svoje rezerve vitalnosti. Ja vež-bam jogu svako jutro i to je jedna od najboljih stvari koju radim za sebe. Ne samo da podmlađuje moje telo nego kompletno fokusira moj um. Čak je podstakla i moju kreativnost. To je strašna disciplina."

„Da li su mudraci radili još nešto u vezi sa negom tela?"

„Jogi Raman i njegova braća i sestre takođe su verovali da energična šetnja po prirodi koja te okružuje, bilo da je to visoko po planinskim stazama ili duboko u bujnim šumama, čini čuda u otklanjanju umora i vraćanju tela u njegovo prirodno stanje vibrantnosti. Kada vreme nije bilo pogodno za šetnju, vežbali bi u zaklonu svojih koliba. Oni bi možda neki obrok i propustili, ali nikada svoju dnevnu rundu vežbi."

„Šta su imali u kolibama? Mašine za brzo hodanje?", našalio sam se.

„Ne baš. Nekada bi praktikovali joga položaje. Drugi put bi ih video  kako rade sklekove na jednoj ruci. Zaista mislim da nisu obraćali suviše pažnje na to šta rade, sve dok su pokretali tela i dok je svež vazduh koji su udisali punio njihova pluća."

„Kakve veze ima udisanje svežeg vazduha sa bilo čim?"

„Odgovoriću ti omiljenom poslovicom Jogi Ramana: 'Ispravno udisati znači ispravno živeti.'"

„Disanje je tako važno?", pitao sam iznenađeno.

„Mudraci u Šivani su me prilično rano naučili da je najbrži način da udvostručim ili čak utrostručim količinu energije koju imam, tako što ću ovladati veštinom efikasnog disanja."

„Ali zar svi mi ne znamo kako da dišemo, čak i novorođenče?"

„Ne sasvim, Džone. Većina nas zna kako da diše da bi preživeli, ali mi nikad nismo naučili kako da dišemo da bi napredovali. Većina nas diše isuviše plitko i na taj način mi ne unosimo dovoljno kiseonika da bi telo funkcionisalo na optimalan način."

„Zvuči kao da je ispravno disanje naučna disciplina."

„I jeste. A mudraci su to tretirali ovako. Njihova filozofija je bila jednostavna: uzimanjem više kiseonika kroz efikasno disanje, oslobađaju se energetske rezerve zajedno sa prirodnim stanjem vitalnosti."

,,U redu. Odakle počinjem?"

,,U suštini, to je prilično lako. Dva ili tri puta dnevno razmišljaj minut ili dva o dubljem i efikasnijem disanju."

„Kako ću da znam da li dišem efikasnije?"

„Pa, tvoj stomak treba blago da se pokreće. To pokazuje da dišeš iz abdomena, što je dobro. Trik kome me je naučio Jogi Raman je u tome da rukama obuhvatim stomak. Ako mi se ruke pokreću kada udišem, moja tehnika disanja je ispravna."

„Veoma interesantno."

„Ako ti se to dopada, onda ćeš zavoleti treći ritual blistavog življenja", kazao je Džulijan.

,,A to je?"

„Ritual negovanja života. U danima kada sam bio advokat, živeo sam na šniclama, prženoj hrani i drugim  vrstama nezdrave hrane. Svakako, hranio sam se u najboljim restoranima u zemlji, ali ipak sam punio svoje telo đubretom. Tada to nisam znao, ali to je bio jedan od glavnih uzroka mog nezadovoljstva."

„Zaista?"

„Da. Jednoličan način ishrane ima izraziti uticaj na tvoj život. Iscrpljuje tvoju mentalnu i fizičku energiju. Utiče na tvoje raspoloženje i sprečava da imaš bistar um. Jogi Raman je to ovako definisao: 'Kako neguješ svoje telo, tako neguješ i svoj um'."

„Pretpostavljam da si promenio način ishrane?"

„Radikalno. I to je dovelo do zadivljujuće razlike u načinu na koji sam se osećao i kako sam izgledao. Oduvek sam mislio da sam bio tako propao zbog stresova i napetosti na poslu, a i zato što su me stigle godine. U Šivani sam naučio da je glavni razlog moje letargije bilo nisko-oktansko gorivo kojim sam hranio svoje telo."

„Šta su jeli mudraci Šivane da bi ostali tako mladoliki i vedri?"

„Živu hranu", stigao je brz odgovor.

„Uf?"

„Odgovor je živa hrana. Živa hrana je hrana koja nije mrtva."

„Hajde, Džulijane. Šta je to živa hrana?", nestrpljivo sam pitao.

,,U osnovi, živa hrana je ona koja je stvorena kroz prirodno međudelovanje sunca, vazduha, zemljišta i vode. Ono o čemu ja govorim je vegetarijanska hrana. Napuni svoj tanjir svežim povrćem, voćem i žitaricama i mogao bi večno da živiš."

„Da li je to moguće?"

„Većina mudraca je dobro prekoračila stotu i ne pokazuju znakove propadanja, a upravo sam prošle nedelje čitao u novinama o grupi ljudi koja živi na sićušnom ostrvu Okinavi u južnom kineskom moru. Istraživači su se sjatili na ostrvo jer su fascinirani činjenicom da tu živi najveći broj stogodišnjaka na svetu."

„Šta su otkrili?"

„Da je vegetarijanski način ishrane jedna od glavnih tajni njihove dugovečnosti."

„Ali da li je taj način ishrane zdrav? Ne bi pomislio da će ti dati mnogo snage. Zapamti Džulijane, ja sam još uvek poslom okupirani advokat."

„Ovo je prirodan način ishrane. Živ, vitalan i iznad svega zdrav. Mudraci su se hranili tako hiljadama godina. Oni to nazivaju sattvic, odnosno čista hrana. A što se tiče tvoje brige o snazi, najsnažnije životinje na planeti, od gorile pa do slona nose oznaku ponosnih vegetarijanaca. Da li si znao da je gorila oko trideset puta snažniji od čoveka?"

„Hvala ti na tako važnoj informaciji. Pravi šlag na torti."

„Gledaj, mudraci nisu ljudi krajnosti. Celokupna njihova mudrost se temelji na večnom pincipu da 'mora da se živi umereno bez ikakvih krajnosti. 'To znači, ako voliš meso, nastavi da ga jedeš. Samo zapamti da gutaš mrtvu hranu. Ako možeš, smanji koli- činu crvenog mesa koje jedeš. Ono je zaista teško za varenje, a pošto je probavni sistem jedan od najvećih energetskih potrošača u celom telu, tom vrstom hrane nepotrebno se troše rezerve dragocene energije. Da li shvataš na šta ciljam? Samo uporedi svoj energetski nivo nakon što si pojeo šniclu sa onim nakon što si pojeo salatu. Ako ne želiš da postaneš strogi vegetarijanac, barem kreni da jedeš salatu uz svaki obrok i voće kao desert. Čak i to će napraviti ogromnu promenu u kvalitetu tvog fizičkog života."

„Ne izgleda da će biti preteško da tako uradim", odgovorio sam. „Mnogo sam slušao o snazi vegetarijanskog načina ishrane. Upravo prošle nedelje Dženi mi je ispričala o nekim ispitivanjima rađenim u Finskoj kada je trideset i osam posto novih vegetarijanaca izjavilo da se osećaju daleko manje umorni i mnogo življi nakon samo sedam meseci tog novog načina života. Treba da počnem da jedem salatu uz svaki obrok. Gledajući tebe, salata bi čak mogla da mi bude obrok."

„Izdrži mesec dana i sudi prema sopstvenim rezultatima. Osećaćeš se fenomenalno."

„U redu. Ako je to dovoljno dobro za mudrace, dobro je i za mene. Obećavam da ću pokušati. Ne zvuči kao preveliki napor, a uostalom sit sam raspaljivanja roštilja svako veče."

„Ako sam te ubedio da usvojiš Ritual negovanja života, mislim da ćeš zavoleti i četvrti ritual."

„Tvoj student još uvek drži svoju praznu šolju."

„Četvrti ritual je poznat kao Ritual obilja znanja. Temelji se na ideji permanentnog obrazovanja tokom celog života i širenja baze podataka za tvoje dobro i dobro svih oko tebe."

„Stara ideja 'znanje je moć'?"

„Džone, ovo uključuje mnogo više od toga. Znanje je samo potencijalna moć. Da bi se moć izrazila, mora da se primeni. Većina ljudi zna kako to da učini u bilo kojoj situaciji ili u svom životu. Problem je što oni ne primenjuju svoje znanje svakodnevno da bi ostvarili svoje snove. Ritual obilja znanja je u potpunosti posvećen proučavanju života. Što je još važnije, on zahteva da koristiš sva znanja stečena u školi života."

„Šta su radili Jogi Raman i ostali mudraci da bi održali taj ritual?"

„Imali su mnogo podrituala koje su izvodili svaki dan, da bi doprineli Ritualu obilja znanja. Jedna od najvažnijih strategija je ujedno i jedna od najjednostavnijih. Ti čak možeš i danas početi da je primenjuješ.

„To mi neće oduzeti previše vremena, zar ne?"

Džulijan se nasmejao. „Ove tehnike, metode i saveti koje ti dajem učiniće te mnogo produktivnijim i efikasnijim nego što si bio ikad pre. Ne budi sitničav.

„Seti se onih koji kažu da nemaju vremena da memorišu na disketi svoj rad na kompjuteru, jer su previše zauzeti time što rade. Međutim, kada se mašina pokvari i meseci napornog rada budu izgubljeni, oni tada žale što nisu odvojili nekoliko trenutaka dnevno za memorisanje. Shvataš li šta hoću da kažem?"

„Prioriteti su na prvom mestu?"

„Tačno. Probaj da živiš izvan stega svog poslovnog rasporeda. Umesto toga usredsredi se na ono što ti tvoja savest i srce nalažu da radiš. Kada investiraš u sebe i počneš da se posvećuješ tome da svoj um, telo i karakter dovedeš do najvišeg nivoa, osećaćeš se skoro kao da imaš neki lični kompas unutar sebe, koji ti kaže šta moraš da radiš da bi dobio najveće i najoptimalnije rezultate. Prestaćeš da brineš o svojoj satnici i počećeš da živiš."

„Shvatio sam poentu. Dakle, koji su to jednostavni podrituali koje hoćeš da me naučiš?", upitao sam.

„Redovno čitaj. Trideset minuta čitanja dnevno, učiniće čuda za tebe. Ali moram da te upozorim. Nemoj da čitaš bilo šta. Moraš veoma pažljivo da biraš ono što unosiš u bujnu baštu tvog uma. To mora da bude beskrajno oplemenjujuće. Nešto što će poboljšati i tebe i kvalitet tvog života."