DOVOLJNO  REČI?

 

 

Kako to deo sveta napušta svet?

Kako može vlaga da napusti vodu?

Ne pokušavaj da ugasiš vatru

bacajući na nju još vatre!

Ne peri ranu krvlju!

Ma koliko brzo da trčiš,

tvoja te senka sa lakoćom prati.

Ponekad je čak i ispred tebe!

Samo izdašno sunce u zenitu

ukida ti senku.

Ali, ta senka ti je služila!

Ono što ti nanosi bol, blagosilja te.

Pomrčina je tvoja sveća.

Tvoje granice su tvoja potraga.

Mogu to da objasnim, ali razbio bi se

stakleni poklopac na tvom srcu,

a tu nema popravke.

Moraš imati i senku i izvor svetla.

Slušaj, i spusti glavu pod stablo strahopoštovanja.

Kad od tog drveta dobiješ perje

i krila, budi tiši od golubice.

Ne otvaraj usta čak ni za jedno kuuuuuuu.

Kada žaba klizne u vodu, zmija ne može

da je se dočepa. Potom se žaba popne natrag na obalu

i zakrekeće, i zmija ponovo krene ka njoj.

Čak i kad bi žaba naučila da sikće, zmija bi ipak

u tom siktanju prepoznala sve

što je zanima - glas žabe u osnovi.

Ali ako bi žaba mogla da ostane sasvim nečujna,

zmija bi se vratila na spavanje,

i žaba bi mogla da se domogne ječma.

Duša obitava tu u bešumnom dahu.

A to zrno ječma je takvo da,

kada ga staviš u zemlju,

ono raste.

               Je li sada dovoljno reči,

ili treba da iscedim još soka iz ovog?

A ko sam ja, prijatelju moj?