GDE SVE JE MUZIKA

               ~ ~ ~

 

Doviknuo sam ti kroz vrata:

»Mistici se okupljaju

na ulici. Izlazi!«

»Ostavi me na miru.

Bolestan sam.«

»Ne tiče me se i da si mrtav!

Isus je ovde, i hoće

nekog da vaskrsne!«

                  ~ ~ ~

Posegnem za komadom drveta. Pretvori se u leut.

Učinim neku podlost. Ispadne korisna.

Izjavim da čovek ne sme da putuje tokom svetog meseca.

Zatim odem od kuće i dogode se neverovatne stvari.

 

             ~ ~ ~

Imamo ogromno bure vina, ali ne i čaše.

Što se nas tiče, to je sjajno.

Svakog jutra se zažarimo,

pa uveče ponovimo.

Kažu da nema budućnosti za nas. U pravu su.

I to je, što se nas tiče, sjajno.

              ~ ~ ~

 

U glavi mi caruje čudna mahnitost

ptica u letu,

svaki atom samostalno se kreće.

Zar je onaj kojeg ljubim svugde?

                ~ ~ ~

 

Nestalo je, i unutarnje i spoljašnje,

nema meseca ni zemlje ni neba.

Ne dajte mi u ruku još jednu čašu vina.

Sipajte mi je u usta.

Izgubio sam put do svojih usta.

              ~ ~ ~

 

Vino koje u stvari pijemo je naša sopstvena krv.

Tela nam previru u tim buradima.

Dajemo sve za jednu čašu toga.

Kompletan razum dajemo za gutljaj.

                  ~ ~ ~

 

Ovo koje je izmučeno i jako umorno,

izmrcvareno sputavanjima poput ludaka,

ovo srce.

               Pa ipak i dalje razbijaš ljusku

da bi okusio jezgro koje skriva!

                ~ ~ ~

Kasno je, sam sam, u čamcu svog bića,

nigde ni svetla ni kopna,

debela navlaka oblaka. Trudim se da ostanem

tik iznad površine, a već sam pod njom

i živim u unutrašnjosti okeana.

                ~ ~ ~

Da li zalazak sunca katkada liči na njegov izlazak?

Znaš li kako izgleda verna ljubav?

Plačeš. Kažeš da si spalio samog sebe.

Ali, možeš li da se setiš ikoga ko nije

prekriven dimom?

                ~ ~ ~

Unutra se nalazi maleno šuplje zrno žita.

Ne ispuniš li ga sobom, umire.

Zahvaćen sam ovom ustalasanom energijom! Tvoja kosa!

Umobolan je svako ko ostaje miran i razuman!

                ~ ~ ~

 

Misliš li ti da ja znam šta radim?

Da makar pri jednom udahu, ili pola, pripadam sebi?

Isto koliko i olovka zna šta piše,

ili koliko lopta može da pogodi gde će otići idućeg trena.

                   ~ ~ ~

 

Danas, kao i svakog drugog dana, budimo se prazni

i zaplašeni. Ne otvaraj vrata učenju,

ne počinji sa čitanjem. Zgrabi muzički instrument.

Neka lepota za kojom žudimo bude ono što radimo.

Postoji hiljadu načina da se klekne i poljubi zemlja.

                   ~ ~ ~

 

Hteo bih da te poljubim.

Cena poljupca je tvoj život.

Moj nežni odmah hita ka mom životu kličući:

Kakva bagatela, hajde da trgujemo!