,,Kako provodite vreme kada je vetrovito i hladno kao danas?" zapitao sam.                         .     .

Istina je da nas iznenadne magle 1vehke mecave ponekad dnima  odseku od svih, ali ti vidg da je.ovd.udobno. Uglja ima dovoljno do kraj zime. Imam.svo1e knte, ne dobrog Caja, a gutljaj-dva vma uz veCern11?brok pmnt!a Utt od hladnoCe. Zar ti misli da je to nedovol1no? Premda su tu dvojica det!aka da nam pomazu, poslovi domacinstva dri nas u pokretu dobar deodana, narot.i.to ujur poto sezagreemo rajem i taj ti tuan vdbama. Kn11ge ko1e 1mamo    sluzu1u_da budu titane mnogo, mnogo puta. Mi, takode, vohmo muz1ku isatuvali smo izvesne melodije koje su tako drevne da se, koliko  je  meni  poznato,  drugde  nisu   mogle  tuti  veC

stoleima."

Da IiVaa Besmrtnost pge ilimoMa slika?"

Mattice porumcnMi, starac je progundao: .,,Ne, n.e" glasom koji je svakako znatio ,,da". ,,M se rec.1 da.voh?I miris finog tua", nastavi on ,, i a- a- a k1c1ce za p1san1ekOJ klizi preko hartije natinjene na st.ari. n.atin. upr o na ovoJ planini od kor di:et i li6' 01e JJ daJe pn1at?o-g_ub sastav. Moje ,,p1sanJe" 1cdva da 1de dalJC ?d tga, h dvo11ca mojih drugova piu sjajnc stihove. Sto se ti shkanJ -ha-ha . -naravno da ne slikam. To  to katkada radtm samo JC vezba·

nje ruke u tome; to je mza_njc grubh jsaz talasastim potezima za planine i stavt1n1e t aa ?IrJa oe predstav: Jjaju drveCe i senovito stenJe. Ah ljud1 1 z1votm1e! Kako bi moglo jed no staro neobrazovano stvorenje, ao to sam ja, da se usudi da ih slika? U redu, mozda bi se dugom uskom mrljom sa naznakom belih, navie uprtih lica mogla ngoves­ titi povorka hodot!asnika koja gleda prema vrhu planme. Ne, ne! NemoguCe je da zeli da vidi takve trice?" Ali on je veC bio na nogama, dok je radost njegovom staratkom lieu dala nclto <><I: m!ada!atke draii, i zaw mi doneo atavu gomilu neuraml1emh shka radenih tukm.

U to vreme ja sam nedovoljno znao o kineskom slikar­ stvu, ali i se c!inilo da su neke od njegovih slika bile prekra­ sne..Vcemom su .predstavljale izgled planine u razno doba gdme. Na .svakOJ se, u uglu, nalazio stih iii pesma od ootiri tta u vez.1. sa naslikanim prizorom, koje je sam sastavio i 1sp1sa sv11m ru.kopisom nalik na travu u talasanju. To mo­ tda 11e blla vel .umetnost, al je sigurno bila privlatna. Godmama kasm1e Ja sam shvatto koliko su srni ovakvi pustinjaci, koji su izbegli onu vrstu obrazovanja  to se pruZa. u modernim rZa.vni kolama. Umesto da svoj duh iskvare drugorazr mm.verz_ 11ama materijalistitkih ideja uvezenih sa Zapada, ?' su 1mah voje izvanredne pesme, eseje i slikar­stvo.tadrn 1nal nog stila za koje biste se nadali da rete moci da v1d1tc Jnh n • • u ma nastirskim bibliotekama starim nckoliko veka..:\11• 1;1111 C!ud no da su pustinjaci koji potie!u iz nepi­ smcm 111 I I( •hi. ·hazov?nih porodica, ponckad postizali vik od VcCtne ll.l.\ O.: rt UCtkl brazovanih ljudi toga doba.

. Izaz1v-.1 d1vlJCRJC n1egovim pcsmama i slikama kitnjas- t1m ret1ma knJi.: su o.govaral toj prilici, u pitao sam ga kako uspeva da, pored svo11h mnog1h dcla t nosti, nadc vrcmcna i za duhovno usavdavanje.

. ,, Gdc jc ncsporazu m, mladi gospodi nc'!Svc to tinimo JCdco og usavrvanja. Stose tilejogc i mcditacija, u praznja­ vamo th uglavnom za prvog iiidrugog sata u danu i, takode kasno nocu. Ne ustanovljujemo pravila, tako da ih niko n mo:J..e da prekdi i izazovc nczadovoljstvo u scbi. Tajna jc u tome d .se.oscti jesu Ii dejstva pravovremcna i u skladu sa Ptcm _ih msu. To je prmet, kako bib rekao? Ah, setio sam se. To JC pred met uoon1a kako trcha postojati."

., Zar ncmate nikakvih briga ni želja?"

. ,,Mladi. gospodine, to mora da je ala! Mi smo ljudska h1fa. Bolcstt se dogadaju. AJi mi smo nautili da nesrere prolaze kao i sve stvari.

 

Kada smo bolesni iii bez novca, prirodno je da smo mhrinuti. Akosepak ovo dogodi mnogo puta, oovek nauti zlo prihvati kao dobro ida uvidi da su sve pojavc samo detov1 postojanja i da celina niam nijc o      na."           .          . Recite mi Vda Besmrtnosti, kako ste to vi bolesm?

Tdkjc zamislii jednog besmrtnika da kalje i tuca."        . On se od srca nasmejao: ,,Mnogo gore .od .toga, m\ad gospodine!Ne samo da ptaju vetrove i podnJU ka oslt 1judi, besmrtnici i umiru. Besmrtnost nema mooa 7.8Jedn ­ kog sa fizitkim promenama, kao  to je, na pnme, n11a sjajna crna brada koja posta'e      a. Besmtnost znatt doct spoznaje, shvatiti nclto; to 1e 1skustvo ko1e s more dogodtt u trenutku. Ah, kako je dragoceno to saznan1e!Kada te prvt put  pogodi, reli da peva  iigra. m da umrcl od sme ­ Iznenada otkriva da ti nita na ovom svetu ne more naudm. Neka gromovi tutnje i stihijc besne, zmije sikcu i strele te gadaju; ti sve to dotekujcl sa smehom. Svoje telo posmatra kao cvet roden da procveta, daje miris, vene i umre. Ko bt brinuo o zumbulu tiji je vek hiljadu ili dese hiljad godia? Obian kupus bio bi vredniji pa!nje..Doro J to b1ta.um1ru kada se istre; ali ona se ne gube, 1cr z1vot 1e vetan 1on se njihovom smrcu niti smanjuje niti uvetava. Is.t ena  tvar odbacuje mnogo materijala kojim ee  donad1tt 1.zu?IJn.

Da li me razumcl? Ti ne mozcl umreu, 1ermkada mst m z1veo.

Zivot ne moze da umre, pto nema ni poretka ni kraja. Postati besmrtnik znati jedino prestati da poistovctujcl sebe sa scnkama i otkriti da samo to ,,Ti" jeste vetni zivot. Ah, kakve bcsmislice ja govorim, a tekaju nas na verernji obrok pirina. Hajdemo!"                              .        .

Tih dana je moj Kinez motda govono man1e tocno nego to je ovde zapisano, ija ne mogu a budem iguran jesam li preneo njegove roci kako treba.' .um pre t? 1e otada pr lo mnogo godina. Ipak, ono to mt JC te v 1tako uFtlJlVO i prosto govorio, verujem da sam shvatto t da   m1e mnoo izgubilo usled mog prcpritavanja. Prvi put u z1votu shvatto sam da oovek mozc ne samo bez vere da ee njegova lil!nost prdivcti, v ida uvida da gubljenjem sebe ne gubi nita.

Shvatio sam da za ooveka tija je svest u stanju blafenstva u kaom se on nalzio,  ubitk naocara predstavlja vocu   e­ pr 1atnost od mru. On eza 1znenadni, trenutni opa1.aj prave pnro  sru. upotre10 kines.ku metaforu  ,,feleti igrati i pevat1 . llO_J l?.u n1emu vehko obilje radosti, koja se ne mfe OJsmu mt1 t je u  o doba bilo u granicama mog 1i:nan1a,  ogu Je da Je ovaJ zakasneli izvetaj o toj veteri b 1z1duhu n1egovih ri nego da sam ih tada zabeldio. Videti n1eg_oosmeh znatilo jeosetiti njegovu nepokolebljivu vedri­ nu,  J3 sam uen dana da .vie od njega nije postigao ni neki,d. tuvmh . mrtmka 1z prolosti. Zar se mofe vie J>?ShI 1 dalJe ott1 d direktnog intuitivnog opa1.anja koje z1 ?t ne sma.ra patnJOm, da nema nikoga ko nas moie ubiti mt1 da ostOJI av tin kao toje ubijanje, i da nam smrt, kao rarob 1ca u. pnt1 ? Peeljugi,            mo daje nove i sjajne haljine. Jasno J!da Je ovaJ stan gospadm davno stigao u tatku u kojoj ret ,,Ja nem v znten1e nego to ga ima r ,,kura" u igri zvano ,,luo . Ah on Je bio dalcko od toga da dane provodi u stan1u shnom transu i .teka oslobadanje smrfo, daleko od t a.da bude ravn?duan 1da se povlati. Njegov sadanji zivot m1eiao.vafnosu za njega, ali on je bio tio, svoj raj je ispijao s uz1van1em, radovao se toploti od u1.arenog uglja i, ujedno, bm eoma brz da sagleda sve oko sebe, pa i takve stvari kao to.le vreme da s p_r?d1.ara  galj u mangali. Iako je bilo ocito da J svetac u naJbo.IJem s1slu, on nije imao oseraj za pona­ nJ akv.o smo m1 slon.1da povezujemo sa svetou. Naji­ zrazltlJ n1egove crte JaVIJale su se na njegovom lieu koje je uvek bllo• sprem• no da se osmehne i zasme1·e• \)Al,_lk 1. n1.egova ala tatma shkara i utenjaka bila je ljupka i nevina. Ceo n1egov ka kter, koliko sam mogao prosuditi, bio je tipiran za one kOJI slede Put.

. .  Veteji obok P.i.rinra,  to sam delio sa petoricom pus­ tmJaka.'          ire?' 1 vo11com deraka koji su, nakon to su nas poslu11h, 1sa1seh za sto i pojeli lavovski deo, bio je ukusan. Premda sa.m b10 mnogo mladi od mojih domaina, naterali su me da s1m u pocasnotnaslonjati koja je nasuprot vratima. Hrana, video sam kasmJe, veinom se sastojala od povrra i kiselog mleka sa pasuljern; da bi bila ukusnija u nju su stvjali komadire unke iiisuene ribe. Ponekad smo umesto pmnra jeli knedle od obitnog, ali ukusnog prosa. lz kalajnog.krraga koji je stojao u vreloj vodi, nalivalo se mle rae irsno vino. Svako bi popio dve-tri rae. to 1e btlo dovot1no da postanemo veseliji.                          .           .                 ..       .   .

Izgleda  da nisu  imali stardmu, ah mom  pnJatelJU  1e ukazivana posebna paf nja, jcr iako daleko ispod nekih drugih po drutvenom polof.aju i obrazovanju i rak mladi harem od jednoga medu njima, on je bio najstariji tlan ove zajednice. Pustinjak  Cudotvorna  Mahovina,  koji  je  iao osameset godina, nekada je bio seljak, ali je prodao svoJ deo zemlJe da bi prehranio porodicu za vreme gladi. Pustinjak Majka Obl­ ka, lep oovek srednjih godina, sa crnom bradom, pobegao 1e od kure jo kao derak i stupio u pustinjatko naselje kao sluga. Pustinjak Mirisni Sezarn,  ezdesetogodinjak, prirao)e da je bio siromafan vojnik koji je dofao do tina generala i potorn bio lien svih tinova u vojsci mariala Vu Pei-fua. Pustinjak Spokojna Mudrost, trbuast kao batva, fivahan,.Sezdeseth godina, bio je ranije trgovac svilom u Cengtuu, ah se umono od svada svojih fena, odrekao se bogatstva i, uzei deo nov za popravku  pustinjatkog sklonma i poboljanje udobnosu u njemu, pridruzio sezajednici; na to seodlutio boravoci ovde dva-tri dana u vreme praznika bofanstva Severne Zvezde. Sve ove pojedinosti, razume se, nisam tuo prveveteri ivocinu njih dugujem najstarijem, Pustinjaku Meseevom Zecu; ali svi su oni bili prcdusretljivi i rado su odgovarali na pitanja koja sam im postavljao. Inate, da su harem jedan ilidvojica medu njima nekada bili ljudi od uglcda i polof.aja, slika bi bila tipitnija za ovakve zajednice.

Uprkos njihovoj protosti koja spiritualno nijc oberavala nma, oni su sada bili odani sledbenici Puta i mogli bi se opisati kao istinski adepti. Zivcci na mestu izdvojenom od ,,sveta praSine", provodeci svakoga dana mnogo rasova utenju ili kontemplaciji, oni su seotudili od sveta prolaznosu; ali to im nije smetalo da budu vescli i, onako stari, podsOC3ju na studente koji sczabavljaju i imaju sklonosti za obesnu alu.

Troji med jima vet su preko dvadeset godina tiveli u klomtu koJe Je:p e dolaska big trgovca svilom, bilo u Jadno11_1 stanJu. 11general nalazio se ovde tek godinu dana, poto Je napusuo svet u svom zavieaju, u oblasti Kjangcu, nak poraza urenog madala Vua u gradanskom ratu 1920. Dvo 1detaka bili ssiovi. toeara iz okoline, koji su od srca st_P1h u slutb kod ljud1 kOJI od njih mogu stvoriti utenjake. N1Jedan od ov1h P?Stinjaka nije stekao puno od obrazovanja u avreenom s1slu; general je unapreden naglo, a trgovac svllom 1e asled10 ocev posao dok je jo bio student visoke nadzire deeake sluge i brine o domacim poslovima iobradi malog vrta. Ako je bilo potrebno, u tome su mu pomagali i stariji pustinjaci. Neki od njih silazili su sa planine iputovali u prestonicu oblasti Si-an, kada jc trebalo doneti zalihe namirnica iii prodati sakupljeno lekovilo bilje. Rutak je bio zajedniki obed, na koji se hitalo i koji je prolazio sa mnogo veselosti. Ako je vreme doputalo, popodneva su provodili napolju iiiu vrtu, negovali zasade u dvoriStu iiiodlazili daleko u potragu za biljem, iii jednostavno etali po okolini koja mora da je preko cele godine izgledala kao vilinska zemlja. Pored svojih jogitkih vcibi, oni su vdbali i taj Ci Cuan pod

Mesetev z:c

Cudotvoma Mahovina  nisu imali ni osnovno

kole. Majka ?blaka je napustio svet kao desetogodinjak, a 1

obrazovan1.kada u oli ovamo. Sada su svi, izuzev bMeg genrala, bd uren1ac u tradi_cionalnom smislu; ali i on je bio otkno u sb1 dar da _imrov1zuje duhovite, premda pomalo neveS ·sthove: To Je btlo uobieajeno stanje stvari koje oni Sto knt1ku1u a1zam.testogube iz vida, smatrajuci da je veliki n osttak b1t1 z  1soke Skole iiiuniverzitetskog obrazova­ nJa, on mzda ima1u pravo, ali ne u okolnostima  kakve su ?ve. lstna 1eda pustinjaci nisu znali stvari izvan onih koje su izabrah; u pitanjima Puta, medutim, oni su bili obrazovani

Svc   to su Cinili bilo je. pro:l.eto utenjem  Laoa, Cuanga  j mudra o Sto s Ve1-po-jang i Ko Hung; oni su znali pese • ese1e nogh zaljubljenika u planinsku samocu. Nji­ h?v•.razgvon, eak Ikada su bili laki i veseli, njihovo ponaSa­ n1e_ 1.gled1Sta  disali su onim Sto Kinez misli pod izrazom ,,m11Se po knJigama" vise nego poklonici savremenog uni­ verz1teta.

Njihoa.navi j bila da ustaju zorom, leti i zimi, prem­ da unutr z1dma ms tmali nijednog easovnika ni budilnika. Poto b1 dorutkovah u svojim celiJ·ama CaJ. i kaSu od pros kol.acl·ci·ma ·1J· p1et 1·com od prfonog testa, najveCi deo juatrsaa obito           rovo 1h u samoci; svaki se bavio onom vrstom ed1tac11a, 1oge 1 proueava njem koja je bila najpodesnija za n1  ga._ u.odredene dane zajcdno su posetivali svog tadaSn ·e ut1t.elja,JCd nog_sta ijeg putinjaka koji je Ziveo gore u planlnf. Majka Oblaka 1e b10 mlad1 od ostalih i dufoost mu je bila da strutnim vodstvom bMcg gencrala, a dvojica detaka dobijali su od njega uputstva o rvanju i matevanju. Oko zalaska sunca vraeali su se u svoje cclije i nastavljali sa duhovnim usavrSa­ vanjem koje upraznjavaju i jutrom. Ncki su provodili i veliki deo noei u meditaciji. Kada su o svctanostima dolazili hodo­ easnici, njihov natin zivota jc bivao narucn. Tada su izvodeni razlititi rituali u kojima su stara gospoda uzivala, jer im sc pruZ3la prilika da prika:lu svoju umcnost u sviranju na fru­ lama, hu tin violama i svim vrstama udaraljki.

Ako jc vrcme bilo rdavo, oni su imali toliko i.abava da im popod neva nikada nisu prolazila u bcsposlici. Pored slika­ nja, kaligrafije, sastavljanja i Citanja stihova, uzivali su da priprcmaju vradzbine za hodocasnikc, Sto jc bilo dodatni izvor prihoda; pravili su ih od slikovitih magijskih pismena koja imaju takav uticaj na prirodnc pojavc, da jednu stvar mogu da pretvore u drugu. Osim toga, bMi general je postao veliki ljubitclj jcd ne vrste aha poznate kao vej ti (slonovski Sah), drevne igrc koja se igra sa belim i crnim kamcnjem; stotinu iSezdcset iii vge na svakoj strani. Vej Ci je omiljcn medu vojnicima i mornarima u Kini i Japanu, kao i medu utenjacima. Njcgovo 361tctvrtasto poljc mogu se posmatrati i kao bojna polja, biloza bitku izmcdu dvcvojske iiikaosukob stvaralatkih i ruSilakih sila prirode. Smatra sc da se u svctu bcsmrtnika, mcdu oblacima, igra ova igra u zivote ljudi; svaki dobitak bclog kamena spasava jcdan f ivot, a svaki dobitak crnog sc ptaea jed nim zivotom. Vcj ti jc po karakteru taoisticki, jcr vti igraci nauce da uvck  usredsrede svoju snagu tamo gde im je protivnik najslabiji, podrat.avajuci time delo­ va nje vode. Kako nije nalazio dostojnog protivnika medu svojim drugovima, general je posecivao druga pustinjacka nselja u _POtrazi za dobrim igracima. Inace, pustinjaci sused­ 1h naselJa cesto su se posecivali i provodili popodneva uz eaj

1 razgovor.

.        Letnje razonode bile su posete udaljenim naseljima, 1zleti do raznih lepih vidikovaca, plivanje u bistrim planin­ skim recicama ijezerima, takmicenja u improvizovanju stiho­ sroce.n.ih na narocito oznacenim mestima sa pogledom na 1zlazak 1h zalazak sunca, pun mesec itd. Ncke od suscdnih zaedn!ca imale su.batovane, pravc strucnjake u pomaganju prirod1 da nad mas1 samu sebc; ali da se nc bi narusila ravno­ tet.a, oni .su volli da  tvaraju takvc oblike zbunova i grmlja da su nahkovah na pllce, zveri, zmajcve, jed norogc i feniksc. ilo jc, akodc, i strucnjaka u odgajanju pat uljastog drveca, i

Ja sam v1do cdrovc i borovc koji nisu bili visi od jed ne stopc, a starost 1m JC, po nckim znacima, bila izmedu pcdcset isto god ia. U cCini putinjackih naselja mogli su se naCi minija­ turm vrtov1 sa plamnama, jczerima, pccinama, fomama, ku­ eama i ljudima. Svaki taj vrt rastao je iz ovalnog zemlja nog suda Sirokg jcd nu i dugog dve stopc, pa cak i ma njcg.

. Kada JC ?oSlo vrcme da sc oprostim i sa svojim vodiccm s1dem sa.planmc na1.ad 1.a Si-an iodatle 1.a Peking, Mescccv Zee me JC pozvao da ponovo dodcm ovamo. ,,Moras doci u prolcec iii u jcsen na neku od nasih svceanosti, bud uCi da voliS zvu k frule na m.csccini. SluS3ccs drcvnc mclodije koje su posvcccnc.samo JCdnom danu u godini. Lcti ovdc ima divljeg cvc:a o kOJem san_i 1i pricao, i jczcra tako bistrih da kroz njih moe posa1ra11 male sume talasastog bilja sto rast u na dubm1 veCoJ ncgo sto covck mofo zaronili. Ko moic da bude i¥uran d zmaj, du h onog jczcra kojc sam ti pomcn uo, nc 1z1dc da b1 u poznao izvanrednog mladog gospod ina stranca? U svkom slucaju, vidcccS ribc kojc sc pomaljaju incstaju u sum1 na dnu, kao tigrovi koji sc prikradaju svom plen u. Ako pak opct dodcs zimi, izabcri Prvi Mcscc (fcbrua r); tada cc bi ti hlad nijc nego sada, zubi cc ti cvokotati, ali i.amisli tu div?tu kako izglcda ova planina pod snegom! To ce te nadahn uu da pi pcsme sa duhom Puta. Neb ee biti plavo kao sa.r, suncc crvcno kao rubin. Videecl nJcgovu svedost kako s1Ja nad svetom od blistavog snega, shvati sta znaci ,,blistava praznina". Dok bud duboko razmiljao o tom prizoru, mo­ ws postici prosvctljcnje i tada na tvom zivotnom putu nee naci nijeda n razlog za suze."

Nadam se da jc moja slika ovih postovanih  pustinjaka dostojna njih. Ljudi tihc mudrosti koja drugima izmiee,odvee jednostavni da bi ostali pri svom gJedgtu u kakvoj ucenoj raspravi, oni su posedovali intuitivno opat.anje sveta mira, radosti ilepote daleko iznad mog shvatanja zivota. Nije bilo verovatno da se ma izuzetno dogodi medu njima, nije tu postojalo nicega od atmosfrere strasnih i n:iracnih misteij koje se osctaju u hramovima gde preovladujc narodna rehg1- ja, ncma pomena oomadijavanju iiikroeenju dcmona, nieega uzbudljivog i dramaticnog Sto serccima tako lako mofe uhva­ titi. Nije bilo cuda; lcpota planinskog pejsat.a bila je sada skrivena maglama, a nacin zivota koji je pripadao jed nom davnom dobu, brzo je icezavao oko njih. Pa ipak, takvo pustinjacko naselje je mesto gde sc dogadaju cuda, ne spek­ takularna, vee duboka, koja nam daruju lakocu i svetlost. Ozareni i neoptcreceni nicim spoljnjim, cesto i.au1.cti stvari­ ma koje se cine beznaeajnim za islinsko duhovno prosvetljc­ nje, pustinjaci zivc i postoje na svetom tlu, cimc ne mislim samo na to da nasta njuju svetu planinu. Neki od njih ncsu m­ njivo su bili blizu iiisu vcc postigli pravu besmrtnost. Oni su bczbcd no prclli granice svcta strasti i fclja; njihova skro­ mnosl pak bila je takva da jc pulnik koji bi dosao k njima nc znajuci niSta o njihovom u nutarnjcm zivotu, mogao da uziva u njihovom gostoprimstvu i vratio se u ravnicu nesvestan da je ucinio iSta vise osim sto jc dan-dva provco u druStv prijamih i vcselih starih ljud i. Oni nikada nc govore, eak m izmedu scbe, o tome da su uopstc iSta postigli. Ako im se postavi pitanjc da Iiosceaju da je prcd njima joS uvck dalek do kraja Pu ta, njihovi odgovori navcli bi nekog da pretpostav1 da sc radi odokonim stvorenjima i, atk, ludim. Oni bi sigurno prsnuli u smeh i odvratili da uo¢te nikuda nisu mislili da idu, iii bi uCinili  nclto neobiCno, recimo zamukali kao krava iii zaigrali, da ukalu na ludost takvog pitanja. Za sebe kazu da su dokonjaci i lutalice ,,koje dangube u svetu", i njihove oci vesclo zasvetle ako sc nadu pred nekim dovoljno lakovernim  · da ih shvati ozbiljno.

Kada neko nasluti o tome ta znaCi negovanje Puta, postaje mu Iae i da razume to njihovo odricanje uz osmeh. Atmosfera u hramovima i sklongtima gde nije postojalo nikakve telnje ka Putu, bila je sasvim razliCita; pustinjaci su onde toliko brinuli o svom dostojanstvu da vam se ponekad Cinilo da je pred vama zagonetka u slid i reCi. Iskrenost Covcka Cije je postignuce pravo van sumnje je, atk ako neko slabo zna njihov jezik da bi razgovarao sa njima, dovoljno je i samo njihovo prisustvo za osceanje mime radosti i velike              

1 'tišne. Ako ncko uprafojava meditaciju u njihovom drutvu,  '

rczultati do kojih moze doei sasvim su drugaCijevrste od onih do kojih je sam doao. U njihovoj blizini nestaju tuga i brige, a vedrina zauzima njihovo mesto.

Pored toga, postoji i jedno dramaliCno sredstvo za ras­ poznavanje onih retkih biea koja su dostigla najvie duhovno postignuee. Dok razgovara te sa takvim jednim bicem o nekoj ozbiljnoj stvari, mo:le vam se pruziti prilika da posmatrale njegove oCi, iiiee on sam, u narocitim okolnostima, dopustiti da bude otkriven, kao to se desilo meni prilikom jednog nezaboravnog susreta. U oba sluatja to je trenutak ekstaze kada je zavesa strgnu ta i otkriva nezamislivu bcskrajnost: u trajanju jednog jedinog bleska misli deli sc sa  mudracem njegova unutarnja vizija. Blazenstvo je neopisivo i premda nije potrajalo dule od delica sekunde, intenzitet je bio pre­ velik da bi ga mogao stvoriti obiatn smrtnik. Znajuci ta se dogodilo, mud rac ce tada spustiti pogled, iii ee to morati da uCini onaj drugi. Plod ovog dragocenog susreta je od nepro­ cenjive vrednosti, jer se neCije uvcrenjc o realnosti Puta nikada vgc neee pokolebati. 

Nisam u stanju da kaiem da Ii je ijedan od petorice pustinjaka mogao da pruZi ovakav dokaz o najviem mogu­ eem postignucu. uto doba nma nisam zano 0 tim stvarima, te nisam ni tragao za njima. Ali zato pamtim oseeanje prijatne tigine u njihovom prisustvu i, buduci da nisam oCekivao nita sliCno, to je tada bilo moje jedino zapaianje.                                '

Za taoiste je karakteristiCno da ne ispoljavaju da su daleko odmakli na Pu tu. Ja sam, sluatjno, susretao kineske budistiCke kaludere i tibetanske lame Cije je samo prisustvo izazivalo radost i spokoj. Jasno je da na viim ravnima jogiC­ kog postignuea i duhovne spoznaje ne treba oe!ekivati velike razlike izmedu pripad nika razliCitih religija. Jedan ostvarcni mistik posti:le isti iskustveni uvid u Realnost bilo koji pu t da sledi. Jedina znaa.jna razlika izmedu taoists i budista, osim njihovog odnosa prema inka rnaciji, jeste to ovi potonji stav­ ljaju veci akcenat na uCenje o samilosti koje, udruzeno sa drugim oblicima mudrosti, Cini samo jezgro budizma. Ranije sam smatrao da ova razlika ukazuje na manjkavost taoistiC­ kog ueenja; sada vie u to nisam tako siguran. Od najdavnijih vremena taoisti su bili suzdrlani kad se govorilo o potrcbi takvih vrlina kao to su milosrde, poboznost, praviCnost, samilost. Lao-cc kaze: ,,Prcstanite da govorite o dobrona­ mernosti i praviCnosti i ljudi ce postati dobronamerni i pra­ viCni." On tvrdi da je prevge obraeanja pafoje ovim vrlinama siguran znak njihovog odsustva. Zato isticati ono to bi za nas moralo da bude tako obitno kao to je vazduh koji dicmo? Po definiciji Puta sledbenicimasu tudi gnev, pohlepa i sebiCnost. Svesni da je individualnost samo obmana rodena iz neznanja, oni uvidaju da ,,ja" i ,,drugi" nemaju mesta u pravom Tao-u, da je nanoenje zla drugima upravo negiranje vu veja i da je istinska nesebiCnost neophodna za postignuee. Najvge to bi neko mogao prigovoriti jeste da je taoistiCki stav prema samilosti negativniji od budistiCkog, ali Cak i to more da bude samo tvrdnja koja se zasniva ni na Cemu dru­ gomc do na razliCitom naCinu postavljanja stvari.

Pisanje ovog poslednjeg poglavlja  meni jc  nanelo bol, na koji bi neki taoista, bez sumnje, bio neosetljiv. Tufoo jc setiti se da drevna pustinjaka naselja i datje postoje u plani­ nama, ali da sedim vi nevije sa njihovih ognji ta. Ni ta osim pesama iuspomena nije preostalo, i samo jo!poneki usam­ ljeni putnik upali  tapi tamjana u hladni pepeo trono ispred ru!evnog svetili!ta. Kako bib rado ponovo podnosio i najstudeniji vetar, zaledene planinske staze isnetne nanose pred kapijama skloni!ta, samo da jo!jednom mogu da pijem     j sa nekim besmrtnikom, posmatram njegovo mudro osta­ relo lice i slu!am njegov radosni smeh. Moja sre je to sam dospeo u Kinu na vreme da vidim mnoge poslednje ostatke lepote i vekova koji su nestajali. Preda mnom je pesma koju je napisao LiTaj Po u dubokoj usamljenosti planina. Opijen vinom i lepotom noci, on uzvikuje: ,. Sa mesecom isvojom senkom ja sam troje!"