X glava

DOLINA DUHA

(Taoizam koji živi)

U ,,Tao Te Djingu" nalazimo ovc reei: ,,Dolina Duha jc neumrla; zovu jc i Tajanstvena Zena, dok je ulaz u nju poznat kao temclj neba  i zemlje." Dolina  Duba jc izraz koji tacno odgova ra karaktcru  taoistickib pustinjaka. Oni nisu tetili da ib izdalcka uocavaju poput vrhova visokih planina, ibilo im jc drazc da zivot provcdu neopafoni od svcta kao one skrivenc gorskc uvale znanc jcd ino mcsnim  pastirima  injihovim sta­ dima. Kako su samo uspeli  u  tome! Mnoge  knjige o Kini govorc, obicno bez laskanja, 0 takozvanim  taoistima, svcstc­ nicima narod ne rcligijc, s obzirom da su price o pustinjacima koji istinski sledc Put, kak>'c sam ja susrco oko srcdinc ovog vcka, postale retkc. Iako su veoma gostoljubivi prema svima koji im dodu, oni se klone sveta i najeesce se nastanjuju  u malim, ncupadljivim  pustinjackim skloniStima. Ponckad  su clanovi  vccih  zajednica  u  kojima  je  prisustvo  zivopisnib carobnjaka, istcrivaca demona i svestcnika odevcnib kao i oni u  taoisticke  haljinc,  olaksavalo  da  slcdc  Pu t  zastieeni  od fivotnih briga. Pripad nost svestcniskoj zajednici bila jc, za­ pravo, pogodan  nacin  da se osigura snabdevanje  bra nom i odecom; zaklon da sebez nu:ldc upliee u bilo kakvo delova njc koje oduzima vremc potrcbno za usavrsavan je.                              ..

Vcrovat no da je u ovom stolecu, tokom cije prve polo­ vine su u Kini nastale velikc promene, bilo vrlo malo istinskib taoista; ipak, pre komunisticke  rcvolucije ccla kineska rasa bila je prozeta taoistickom mmju i taoistickom filozofijom. Oseca nje za prirodu koje je prelazilo u pravo obofavanje bilo je ocigledno pu tniku u svakom kraju zemlje gde tradicionalni nacin zivota nije bio istisnu t. Materijalistickoj kulturi trebalo je dosta vremena da uniSti nacin zivljenja koji je postojao pet hiljada godina, odolevao stranim u ticajima iii ih preobrafa­ vao i dovodio u saglasje sa kineskim etosom. Njihovo obofa­ vanje prirode, tako divno izrazeno u remek-dclima  poczije i u slikarstvu pcjsafa, javljalo se kroz citavo Srednje Carstvo. Ono je prisu tno u crtezima oblaka na noSnji carskih cinovni­ ka, u zanosnim minijaturama pejsaZa, u pticama, zverima i cvetu koje je u kraSavalo strehe tradicionalnih gradcvina, u dekoracijama svakovrsnih rukotvorina, na zidnim slikama, lepezama, vazama i obicnom posudu kao Sto su cinije za pirinac, vinski pehari, eajnici ikotlici.

Na klonost prema planinama, drvecu, ptica ma, jezerima i cvecu nije, razume se; samo kineska. I drugi na rodi su prepoznavali u tim pojavama boraviSta bogova i duhova, ali neke od tih manifestacija Ijubavi izrazito su kineske. Uzmimo za primer veoma duboko poStovanje prema slenama; ono verovatno potiee od svojstva kamena koje graficki ukazuje na zamenljivost mirijade pojava koje je stvorio Tao. Ma gde se covek obreo u Kini, retko ce videti planinski vrh iii kamenitu liticu bilo koje vrste da joj nije nadena slicnost sa necim zivim. Pred samim ulazom u zemlju, naspra m Hong Konga nalaze se Devel Zmajeva, Lavlja stcna, Dadilja koja nosi dete stenu idruge. Jufoa Kina pogotovo obiluje formacijama  slena ko­ jima tako malo treba, pa da se ono Sto je naizgled bezivotno prcokrcne u zivo: zmajeve, Iavove, tigrove, bivole, kornjaee, Zabe, caplje, fenikse iii ljudska bita. No da bi se to otkrilo morate imati oko Kineza, iii Kineza vodiea da vam na to skrenc patnju. Zaista, te Stene pozajmljuju zivol pojmu jed ne univcrzalne supstance koja je, kao i oblaci, podvrgnuta veci- tim preobraZajima iz jcdnog oblika u drugi. ·

U vrtovima i dvoriStima pustinjackih skloniSta, na mes­ tima koja oskudcvaju u zivopisnim stenama, taj nedostatak je uglavnom vclto nadoknaden. Kamenje je doneto izdalcka  i rasporedeno u minijaturne pejsaie, divotne iii zabavnc. Na pisacim stolovima mnogih pustinjaka i kineskih ueenjak : medu pisacim priborom od porcula na, bronze, slonovaee 1h Zada, moze se videti i grumen obicnog crnog kamcna na skromnom postolju od crnog drveta, kao ka kav dragoceni predmet. Iako nema vetu vrednost nego kakav belutak izva­ den iz potoka, on za njegovog vlasnika predstavlja veliko blago. Vlasnik je pun hvale za njegov oblik isastav, njegove majufoe Supljine ioble iiioStre ivice osvojile su mu srcc; osim toga, kamen ga Stiti od svakog barba rina koji se pojavi.

Mozemo nati bezbroj primera za osecanje lepotc priro­ dc kod Kineza; ali najsavreniji izraz te ljubavi nalazimo na padinama svetih pla nina gde se nalaze pustinjacka boraviSta. Premda skrovita i tcSko dostupna usled udaljenosti od puteva i zelcznice, ona viSe nisu proste kolibe; vekovima nasta njena, postcpcno su ukraSavana i prilagodava na veliea nstvenoj pri­ rodnoj okolini. Polo:Zaj sklongta obavezno je bio odredivan u skladu sa tajnom naukom fcng-Sui, kako bi ncposredna blizina vode, vetra i stena osigurala nesmctani protok kosmic­ kog cija. Blizu sklongta  podizani SU  iznad visokih  klanaca paviljoni za posmatranje mcseca, obavijeni oblacima magic i tu tnjavom vodcnih bujica pod sobom. Glavna zda nja trebalo je da budu zaSticena od pla ninskih vetrova ida ostanu nevi­ dljiva izdaleka, te su gradena u  umama ogromnih borova i kedrova iiisu bila zaklonjena stenama. Strmi ivijugavi prilaz od njih pretva rao se u jesen u tuncl od zlatnog i crvenog lica; na toplom jugu ta staza jc vodila kroz bambusovo  iblje i visoke cvetne grmove kao Sta su bcli inara nd:Zasti olcand ri. Drvece ciji su cvetovi cuveni, brcskva, kruSka, treSnja, divlja jabuka i ljiva, raslo je posred malcnih dvoriSta pru:Zajuci zaklon od lctnjeg sunca. Spoljni zidovi su sledili konture tla podsetajuci na talasavo kreta njc zmaja; otvori na njima imali su oblike zvona, vaze, javorovog lista iii punog meseca. Sama zdanja najfotc su bila jednospratnice sa savijcnim krovovi­ ma, prekrivenim katkada porcelanskim crepovima azurne iii bojc zclcnc kao :lad; ali prcdnost je davana tamnim boja ma koje su bile u skladu sa llom istenjcm. Raskoni hramovi sa blistavim rovovim_a, kapije obojene crvcno i bogato u krae­ nc tr?he 1 dovra tc odraz su budistickog u ticaja; oni su tudi to1st1ckom duhu JCd nostavnosti. Mcni licno drafa su mala ttpica pustijac_ka sklonm, izgradena od mrkosive cigle, pokn."'?n ?b1cmm crepom 1 zaticena kapijama obojenim crno tit c1st1m.

. Sklonita sr. dnjc liCine sastojala su se od gradevina kOJC su u dopdljtvo pnvdnom ncredu stojale oko sivo po­ ploanog dvor ta. u senc1 drveea, prckrivcnog cvetnim zbu­ novm.u zeml?mm posuda ma iiicvecem koje je odgovaralo god1n1.mdobma: zumbulima, boiurima, Iotosima, hrizan te­ mama 1 z1msk1m ljivama. Ponekad se tu nalazio alpski vrt, rede tak da podseea na planinski pejsaz. Takav vrt morao J da  ma 1zgle kao da je deo prirode, pri cemu je delo !J.uds 1h .ru ku b1lo veto prikriveno.  Cvornovato drvece sa z1vop1smm oblicia s.tabala i .grana izglcdalo je kao <la jc samo ?abral? taJ  acm rasten1a. Ukoliko bi se primetilo da su obhc1 nepnrodm, vrtlar pustinjak bi se oseeao postidenim zbog toga; no to se retko dogada, jer ga on brizljivo neguje dok ne postane savreno. Isto je i sa kamenjem· cini nam se da ono tu lezi milionima godina takvo kakvo je, iko je njegov rasporcd. uavr van bczbroj puta. Batc sa povrecm morale su posto1at1, ah 1a se seeam da sam video svega jcdnu iii dve; verov tno su s nalazile negde skrivene od ociju besmrtnika za kOJ svruJe da ive hranci se vetrom i rosom, ponekad zamenJ UJ UCt to obed1ma od b1sernog praha imesecine.

vaki pustinjak irna celiju koja gleda prema dvorgtu. Uk?lko ova odaja ia kakav nedostatak, taj je   to je svetlo u IlJOJ slao. Prozon su zasenjeni velikim, nagore povijenirn srhama 1 prozorskom hartijom koja, premda sija bisernim Ja1e, ne propu ta dovoljno svetlosti. Prozorska reetka bila 1e pnvlaca zbog svojih ra, medu kojima je moja omiljena predstvlpla ,,uzorak ispucanog leda". Nametaj je bio osku­ dn, alt l?p; kreet na eetiri noge, opremljen duekom pu nje­ mm kucmom, 1astukom punjenim pririncanom slamom iii suvom .travom, i prostim pokrivacima; masivni sanduk za odecu 1 ostalu imovinu; cetvrtasti iii pravougaoni sto sa jednom iii dve stolice, i kakvom zid nom policom. Ma u kome kraju zemlje se nalazile, ove celije se ne razlikuju mnogo i izgledaju <la su iste bile i pre cetiri veka. Njihova stroga jednostavnost i elegancija linija nikada nisu narucnc nepo­ trebnim stvarima. Taoisti ipak ne idu u krajnost sa  tedljivo­ cu. U celiji se oscca umclnost jed nog tananog duha. Tu je obicno zid ni svitak slikan smelom rukom i ispisan kaligrafi­ jom, tc se cini da ce slika islova na njemu polcteti; crno-bcli crte:l kakvc ptice, zivotinje iii nasmcjanog mu<lraca koji se igra sa jednorogom kitnjastog rcpa; ponekad jc pcjsaz blagih boja sa obrisirna planina koje se gube u maglovitim prostran­ stvima vode i neba, pokazujuci da je poza<lina svega ispra­ znost i da su mirijade oblika istovetne. U celiji su se mogla videti i jedan  iiidva omiljena pred meta njenog stanara: vaza od porculana, bronzano ka ndilo, minijatu rna kornjaca od 7.ada, statueta Lao-cea koji ja c na svom cuvcnom bivolu, kolckcija  lepog pisaceg  pribora  iii pribor  za caj.  Police za knjige imale su strogu lcpotu samim tim  to su otisci starih · rukopisa sa drvenih ploca bili tanki icuvani u svicima, svaki u zasebnoj pravougaonoj kutiji prcsvucenoj tamnoplavom tkaninom, sa malom rczom od slonovace i dugom uskom vrpcom na kojoj je kaligrafski ispisan naslov knjigc.

Inace, rasko i je bilo malo: prenosivi stalak za caj koji je Ieti, kada se dan oduzi, zamenjivan velikom posudom za far; kalajna posuda za kuvanjc vina; korpa za cuvanje toplotc cajnika. Trpezarija za zajcd nicke obedc, kao i cclije, imala je kameni iii drveni pod; zidovi i tavanica su oblagani hartijom iii bili goli. Name taj se sastojao od jednog iii vie velikih stolova, premaza nih sjajnim crnim lakom. Stolice su obicno bez naslona i nakon obeda ih sklone pod sto, pa je trpezarija manje zakrcena. Prozorskc rcctke su ovde ponekad, u mesto hartijom, obloicne tankim slojem koljki ostriga; to nije bilo nikakvo poboljanjc osvetljenja, ali je zato svetlost koja je pro<lirala kroz njih irnala lcpotu blago obojcnih dragulja.

Nije svako pustinjacko naseljc imalo svetilite sa olta­ rom, niti jc u onim manjim bilo potrebe za svctilitcm ako su pustinjaci imali svoje molitvcne pred mete. U svakom naselju, mcdutim, postojao jc jcdan iii dva kipa, vecinom Lao-cca i glavnog bofanstva toga kraja. Za njih je u zajednickoj odaji cesto postojao oltar na koji nisu iznoseni nikakvi drugi po­ sveecni prcdmeti osim kandila, dve vazc sa cveccm i dva svecnjaka. Vcrovao neko u bofanstvo iii ne, smatralo se uljud nim da scdrti tradicionalnog obicaja. U onim naseljima koja su u potpu nosti zavisila od izdrfavanja svetovnjaka, nalazila su sc svetilista sa oltarom, iiibarcm odaja sa oltarom, bogato ukrascnim. Iako sami pustinjaci nisu bili odvec odu­ sevljeni bogovima, takva mesta postajala su najprivlacnija za hodoeasnike koji su u gomilama pristizali ovelikim svccanos­ tima. Kipovi bozanstava i mudraca postavljani su tako da gledaju nanifo sa izrczbarenih i pozlacenih postolja iznad okicenog oltara, zatrpa nog darovima.

Sto se ostalog tice, vecina pustinjackih naselja imaju malu biblioteku, kuhinju, ostavu, kupatilo ihigijenskc pros­ torije. Kuhinje u nascljima koja privlace vcliki broj hodoca­ snika jcsu prizor koji trcba vidcti: tu su kotlovi i dzinovski lonci u kojima su kuva pirinac, vari povree i greje voda za nckoliko stotina ljudi. Kupaonica sc obicno sastoji od udu­ bljcnog kamenog k u palila koje se zagrcva podzemnim ccvi­ ma; u njem u je moglo da stoji desetak ljudi u loploj vodi koja im je dosczala do brada. Meslo kojeg se trcbalo pribojavati bio je nuznik; najccsee je to bila obicna jama, pokrivena ali nezasticena od planinskih vetrova; iznad nje je valjalo cucati sa stopalima ncsigu rno oslonjcnim na daskama koje, zacclo, nisu bile prcdvidene da podncsu tczinu coveka sa Zapadnog okeana! Stotinu pu ta zazcbao sam da ce sc daska polomiti; da sc to desilo, pao bih u izmct koji jc tu nakupljcn kroz vekovc ikomc je svaki od nas pridodavao svoj svakodnevni doprinos. Jednostavnost, ma koliko divan ideal, ima ponckad i svojc ncdostatke.

Pustinjaci nose haljinc starinskog kroja kojc ih oznaca­ vaju kao taoiste. Takvu odccu nosili su, u stvari, obicni ljudi pre onog vrcmcna kada se prvi od Mancu careva popco na Zmajski Presto (1644) i ustanovio rcformu o odcvanju i obaveznom noSenju percina, od ccga SU bud isticki svcstcnici i taoisti bili izuzeti. Prcko kratke bluzc isirokih pantalona taoista nosi ogrtac od prostog ali uvek radosno obojcnog platna sto zavisi od godisnjeg doba. Belc carape zatvarale nogavice pantalona; obuca im jc od crnog platna sa debeh donom od slojeva bclog filca slcpljenih ujcdno. Glavu pokr­ vaju sesirom bez oboda, kroz ciji vrh strci bujan per_c n.pn­ evcleen u kosnicama od drveta, bambusa, slonovaec 1h zada. Ukosnice su ponekad zanimljivo izrezbarcna umetnicka dela. Ukrasi su inaec, retki; oni sto nose narukvice i kru pno prste­ nje od zlenog iii belog fada, cine to vge iz magijskih i tera peutskih razloga nego iz kicoskih.                                                     .

uzajed nicama je preovladavala starovremska uct1vost.

Pri pozd ravljanju, pustinjaci bi obuhvatali svoje sopstvee ruke i t resli ih, klanjajuci se vise puta. Njihova konvcrzac11a sa strancima bila je prozeta mnogim komplimentima sto, zahvaljujuci  prirodi  kineskog jczika,  mifo da .sc izrazi  za manje vrcmena neg s_to iziskuj kada mi up1tamo ,,kako ste?" Na primer: ,,Cm 1ang" znac1: ,,Ima vec dugo vremena kako sam saznao za vase slavno ime, ali do sada nisam imao zadovoljstvo da  e susretnem sa vama." ,,Ciu" znaci ,,dga­cak", a ,,jang" glcdati sa postov nje rcma ncome.  hcno tome, ,,Sin sung", doslovno ,,1zgub1t1 poruku , znac1: ,,Sa vasim ccnjenim dopustenjem, ja cu se uzdrzati od toga da vas ispratim daljc od kapije." Nema nicega posebno taoistickog u ovakvim izrazima, osim sto oni drugde izlaze iz upotrebe. Posebni karakter pustinjaka otkriva sc u njihovom ophodc­ nju prcma gost u nakon sto prode ceremonija docka; jer _tek tada oni bi mu pruzili sve kako bi se osccao sreean 1spoko1an, cineci to tako ljubazno i nenamelljivo da mu nikada nc do- puste da bude opterecen njihovom paznjom.   ..

Uistin u, oni su bili dragi ljudi, a njihovo drustvo pnJa­ tno. Sto sc tice njihovog duhovnog postignuca, ono je veom razliCito. Mnogi su bili niskog porekla i, premda su oskudcvah u opstem obrazovanju cak i na clementa rnom nivou, pos:izali su zadovoljava juce poznavan je kineskih ideograa d_a 1 ­ gli izueavati stare spise. Med u njima se naailo 1 .sJaJ m naucnika, sposobnih da rast u mace tananu taoisucku f1lozof1ju, mctafiziku i jogu, od kojih nijc malcni broj oni sto su bili prcobraccni od bMih bankara, genera la i slicnih ljud i zgadc­ nih nad svctom pohlepe i prolaznosti. Pisci koji govorc o taoizm u u dvadesctom vcku kao mdavini sujevcrja i ariatan­ stva nemaju pravog uvida u stvari; oni poznaju jcdino zajc­ dnice koje se mogu naci u hramovima nadomak gradova, kao to je novi hram kod Cin Sana naspram Hong Konga. Kako ncko mozc oeekivati da susretne prave taoistc blizu sveta prasine? Ne shvatam zato izvesni na ucnici osccaju prezir prema taoistima to ih izdr:fava narod, kojcm oni obavljaju svdtcnicku sluzbu. Zar nije sudbina svctcnika i u ostalim rcligijama  da vre obredc koji su samo izdalcka vczani za d uhovni zivot? Sta jc sa hrgeanskom crkvom koja ispred Bozjcg oltara dostojanstvcno tvrdi svojoj pastvi kako postoji uskrsn ucc tcla'? Da Ii njenc svcstcnike da smatra mo manjc posvecenim zah tcvima d uha zbog toga? Da Iijc, prcma tome, taoisticko vcrovanje u n utnost spiritualnog tcla iii u u t rn ucc patnje, zbilja vccc ,,sujcverje" nego hriscansko ubcdcnjc da ccjedino oni koji bud u ,,spascni" ima ti srccu da vccno boravc u Bozjoj blizini, dok cc sva ostala bica bit i ,,bacena u spolja­ nju tam u"? Zar nije divnijc i blize razu m u prctpostavi ti da bcsmrt nost valja osvojiti pu tcm saznanja i ncgovanja nccijih d uhovnih sposobnosti, ncgo pukim cinom vcre koji sc izvodi kraj nccijc samrtnickc postclje?

Taoisti koje sam imao src.Cu da susrctncm nisu bili obuzcti sujcvcrjem. Oni su  prihvatali  svakog covcka, iprostog i gradskog, iz misticnih i ljudskih  razloga. Mada  nc pamtim da je iko od njih od ricao postojanjc bogova i duhova, nisam zakljucio da prcvisc brinu o ritualima.  Kao i budisti, shvatili su da d uhovni razvoj zavisi od pojcdinca, i da ni bogovi ni svctinje ne pospcsuju niti zadrfavaju post upno produhovlja­ vanjc iiiogrubljivanjc  eovckovog sustinskog bifa  Mogucnost da uzivaju u zivotu od sezdesct, scdamdcsct  iii ygc go<lina, oni odrcduju scbi da u tom vrcmcnskom pcriodu postignu izvcstan u n utarnji razvoj koji moze ukinuti poslcdicc coveko­ vog odvajanja od tokova prirodc i osposobili ga da iskorcni rdavc sklonosti: gramzivost, strast i pogrc ne zcljc kojc dovode do sebitnosti ineosetljivosti ako ne do lukavstva incskri­ vene okrutnosti. Oni teie da istanraju svoj duh. Sta smeta   to je njihovo shvatanje cilja u nekim slurajevima naivno? e­ sumnjivo je da ih itakvo shvatanje uzdize na Putu prosvet1Je­ nja. Za mene su oni bili divni drugovi, sa ojima sam. rad.osn? provodio nekoliko dana iii nedelja u vehranstvenoJ pnrod1. Oni su mi pruf.ili mogucnost da barem letimicno vidim istin­ ske vrednosti jedne velike civilizacije koju su oni, pored obrazovanih Kineza mojc generacije, sacuvali skoro netakn u­ tu. Pored Jjubaznosti, jcd nostavnosti i iskrenosti, oni posed u­ ju ineku o<!aravajutu veselost. Zvuk njihovog smeha oda­ njao je i u takvim odajama u kojima bi,   a su se one   alaz1le u kakvom manastiru na Za pad u, radost b1la uguena hcemcr­ nim Cutanjem. Jedna od najveeih tajni njihovog arma jeste njihova filozofija ..niccga prcviSe", koja ih uci da spirituat nutcf.nju spajaju sa oovccnocu.                         .            .            .

Njihov nafin zivota pokuaeu da op1em pncc:m  o JC· dnoj poseti pustinjackom boravi t  a Hua  Sanu; JC u  t.o vreme taoistitki pravci jo uvck su bill novost za mene 1 moJ3 tula behu  ncobifno bud na za  mnotvo utisaka  koje su  prima­ Ia. Kako bib dao gto vcrniji opis pustinjackih skloniSta, po­ menuCu ineke pojedinosti  i karaktcre na koje sam nailazio docnije. posetujuCi druge svete pla ine. B! cc.rali i ban:

kari medu taoistima  mogu  izglcdat1 ncob1cm  1 bill su to, ah umirovljcni svetovnjaci svakako su bili retkost u manjim i onodoksnijim  zajedn icama.

U zimu 1935.zatckao sam se u blizini planine Hua San iodluioda jeobidem. Zi ma u severnoj Kini nije najpogod  i­ je doba za takve ckspedicijc; led prckriva strme kamemte stazc po kojima sejedva moze hodati, dok otar vctar rc:Z sa isturenih gornjih padina. Tu i  ta mo vidcle su sc skupme drveCa pored svetilma bofanstava, ml kojih su veci izglc­ dala napggtena i da va piju za topli m zaklonom kal 1 Ja sa?1; padine su bile gole,jcr u mc bchu razncla  ?kolnJa skuplJa- 01 ogreva iz prenaseljcnc ravnicc u pod nozJ U. N1kako msam uspevaoda dodem do h rama na vrh u pta nine, sa kojeg mora da se prut.a jedan od najvclicanstvcnijih  ponora na svct u.

 

 

Vcce se sputalo, hlad na magla je prekrila stazu i ja sam, glada n i ozebao, morao da se sklonim u malo usputno pusti­ njacko boravgte. Sve  to sam mogao da vidim od tog mesta bilo jc mnotvo krovova obrasli h sivom ma hovinom,  to su sc pomaljali iznad zidi na koje su ih okruziva le. I te zidine su bile sivc, ali pokazivale su ma nje znakova sirotinjc i z..apu tenosti nego mnoga druga sklonita. Krila Meseceve kapije, teka i prevucena lakom, bila su zatvorena i ncpopustljiva. Mladic, kojeg sam susreo u ravnici i najmio za vodiea, da bi zatim otkrio da on od ovc planine poznaje jcdino treake u njcnom podnozju, savetovao je da lupamo i vicemo. Udarali smo pcsnicama po glatkom Iaku i vikali iz svcg glasa, ali nije bilo nikakvog odgovora. Bese jczivo hladno iako nas niko ne budc euo, mrak cc pasti pre ncgo  to nademo utociste negde drug­ dc. Glasovi su nam t urobno r•d l:Va njal i mcdu stenjem. Zgio­ bovi su na m t rn uli, ru kc bole le, a misli bile na rubu ocajanja.

Htcli smo vec da od ustancmo, kada jc jcda n glas, koji sc jedva cuo zbog debljinc kapije, povikao: ,,Pu jao ci. An-men pu in lung-tzu!" Ka ko su u tenc hilc te mi. jcr sva nasa srdzba istrah proizilazili su iz prctpm.t avkc da nas oni s druge stranc ne cuju. Tesko krilo kapije otvorilo sc uz skripu, i prcd nama se pojavio krupan scdobradi starac sa tojagom u rue!, koji je grmn uo: ,,Posten svct nc dolazi da zove u ovim vccer­ njim  satima!"

Najcdnom starccvo mrgod no lice poprimi izraz najvc­ ccg cudcnja: ,,Stari nebcski c ice! To je d ragi strani gost!" On sesav pretvorio u osmchc i na kh me. podifoCi sklopljcne rukc gore-dole u vclikod usnoj dobrodoSlici i izvinjavajuci sc osmchom, dok mu jc lice bilo oza reno dobrotom. Uzeo jc torbu od mog vod ica, rekao mu da sc smcsti k raj ku hinjskog ognjista, pa me, preko malog dvorita, odvedc u odaju  koja jc, izglcda, pripadala samo njcm u, jcr prcmda nikoga nijc bilo kada smo uSli, grcjala sc ufa renim ugljem i bila dosta zagu ­ ljiva. Posad ivi me na divan, pozu rio je na polje ivra tio se sa lavorom topic vodc, sapu nom  i pcskirom za lice. Zati m sc latio priprcma nja caja i mi smo ubrzo scdcli pored ma nga le sa foravicom icaska li kao dvojica prijatclja koji su d ugo bili razdvojcni. Kao i vecina onih sto zive na samotnim mestima, bio je radostan zbog novog drustva i novih priea. Za jeda n sat, pored toga sto sam saznao nesto o njihovoj maloj :zajednici od petorice pustinjaka i posl uge od dvojice deeaka koji su imali desetak godina, ja sam bio cuo io skoro svim znaeajnim dogadajima iz njegovog zivota.

Bio jc sin siromafoog gvozda ra i jcdva je proveo tri god ine u skoli, kada je bio primoran da obija pragove u svom rodnom Sianu uzalud sc nadajuci da ce pronaci nekog kome je potreban maka r obiean pisa r. U oeajanju, stupio je u sluzbu gradskog svetenika koji je tako bed no ziveo od proricanja i odabiranja mesta 7..a kuce i grobove pomocu nauke feng- ui, da decak u nije mogao da dajc nikakvu platu i jedva je izmiri­ vao trokovc njegovog izdrfava nja. Srecom, doputaoje svom novom pomocniku da cita sve to mu se svidi od knjiga koje su ostalc iza njegovih ucenijih prethodnika. Citajuci, bio jc op6njen dclima koja su tumacila sve aspekte ncgovanja Puta. Tako je prolo dvc iii t ri godinc; mladic se onda uputio u planinc. Posto je lutao koju godinu, naselio se na planini Hua. U vreme nacg susreta on je bio starcsina u tom pustinjackom sklonmu oko cctrdeset godina.

,,Vae cenjeno boraviste mora da je divno lcti", primetio sam. ,,Ali zar ga se nikada nc zasitite? Zar vreme nikada nema tdinu na vaim rukaina?"

,,Ne, ne, nc", odgovorio je fostro, dok mu je staracko lice zasjalo od radosti. ,,Govorg kao da je ovo palata ispunjc­ na bukom zcna cije misli ne sefo daljc od ku povinc haljina, veeerinki sa pticjim gnezdima i ajkulinim pcrajima, i igranja madfona u velike svote (drutvena igra slicna dominama ). Ta vrsta stvari, sluao sam, cini da mnogi ljudi Z.Cle da je zivot kraci. Mi ovde ncmamo razloga da se dosadujemo i ti, narav­ no, ne moze ni nasl utiti o lepoti ovog mesta. Zima je u celini lcpa. Da si doao dan-dva ranijc, mogao bi sa ove visinc da vidg ncbo kao izvrnu tu posudu besprekornog tirkiza. Veci broj dana ovaj vrh se u jasnoj juta rnjoj svctlosti d ifo kao kakvo ost rvo iz mora magic sto obavija sav svet dole. Sada jc mracno, ali ako se magla dignc uju tru, bices zadivljcn imislitd da pJovi§ nad obJacima u kojima jc sigumo dvorac Cara od  bda, i n«e biti potrcbno da mcnjd ni svoju svakodnev­ nu odeaa kako bi mu odao poCast, a kamoJi svoju kof u smnnika. U vedrim noama, i Jcti i zimi. mesec je ogroman. to se ti zve7.da, njih gotovo mofd rukom dotaCi. Akovoli§  veliko dru§tvo, dodi u prolete iii u jesen kada u danc svea­ nosti staza prema vrhu vrvi od hodoQ5nika, tc Ha na kakvu vijugaw zmiju. Ncki nose frulc ikrt!agc vina kako bi ukazali poCast ndem planinskom bofanstw. Iiisu ti mofda drafi mir i tina? Onda dodi u leto kada su padine tako gusto obrasJe cv«em da pomislB da je neko prostro dzinovski mongolski aJim da bi oznaCio boje nakm planinskom bogu, aji se kameniti vrat difejedva stotinu stopa od mesta na kojem smo . sada. lza ndeg naselja naJazi se malo vdtaCko jezero koje se puni iz hladnog. skrivenog izvora; njegova voda je duboka i kristalno jasna, tiina tako zastra§uju61 da se ne usudujd da zaroni§ u nju iz straha da i najmanji §um i talas ne zasmcta duhu tog mesta. Kaf u da je tu nekakav zmaj, ali ja u to nisam siguran.jer se nc zna ni za koga ko ga je video. Ah, da, bio jc ncoko ga jc su        ·Cini mi se neposredno pred pad dinastijc Mmg. Moguc!e JC 1pak da sc on pokafe tcbi, znat!ajnom stra­ nom gostu."

..J_<ako tolepozvuCi kada Va§a Besmrtnost govori. lzglc­ da da v1 u ovom svctom mestu ncmate briga. Pretpostavljam da su ponude koje donesu hodot!asnici dovoljne za svc vak potrcbe?"

.,Ne bismo zelcli da zavisimo od njih'4, kazao je. ,, Nak sklontcje malo i mi rctko imamo putnikc koji ovde provedu not•.!zuzev u vreme veliih svetkovina kada su poznaUja svcuhta puna. Drafe nam JC ako nemamo previk posetilaca, premda bismo zbilja falili da nemamo nikoga. jer uzivamo u razgovoru sa gostima koji su mnogo putovali i uCeni su poput tebe. ako to smem da primetim. Mi bismo mogli da opstane­ mo i bez milostinje. Nak potrebe su jednostavne, a dvojica ndih pustinjaka bili su nekada veoma imuCni; iako su odba­ cili svoje bogatstvo napu§tajuCi svet, budi siguran da bi nam njihove porodice pomogle ako bismo se nali u velikoj nevolji. Z.ivimo uglavnom od lekovitog.bilja kje     uljao  po planinskim obronciml Pomenuo JC deseunu.th v e •_men biljaka koje ja nisam poznavao, napomenuw1 da 1h kmesk Jekari i apotekari stalno traze. Iako im vecina vrsa ne  .onos1 vBe od pola  srebrnog juana  (nclto vie od t1 pemJa) kotaricu, ta svota je dovoljna da u tclk1m damma prehram sedmoro ljudi za par dana.