DOLAZIM PRED ZORU

 

 

Muhamed kaže:

                       »Dolazim pred zoru

da te vežem u lance i odvučem.«

Zapanjujuće je, i nastrano, to da moraš biti odvučen

od sopstvenih muka i silom doveden

u ovu prolećnu baštu,

                                ali upravo tako stoje stvari.

Gotovo svako mora da bude i okovan i dovučen ovamo.

Tek nekolicina njih dođe svojom voljom.

Decu u početku treba terati da idu u školu.

A onda neka od njih počnu da je vole.

                                                        Trče u školu.

Razvijaju se zahvaljujući učenju.

                                               Kasnije, dobijaju novac

zbog ponečeg što su naučila u školi,

i postaju zaista zainteresovana. Cele noći ostaju budna

i pažljiva poput lopova!

Ne zaboravljaj na nagradu koju dobijaš kad si poslušan!

Dve je vrste onih koji su na stazi. Jedni dolaze

protiv svoje volje, slepo religiozni ljudi,

dok se drugi pokoravaju iz ljubavi.

Oni prvi imaju zadnje misli. Žele dadilju uz sebe

zato što im ona daje mleko.

Drugi vole dadiljinu lepotu.

Prvi napamet nauče oprobane citate o povinovanju

i ponavljaju ih. Drugi se izgube

u bilo čemu što ih približava Bogu.

I jedne i druge izvor privlači k sebi.

Sve kretnje dolaze od pokretača.

Svaka ljubav potiče od voljenog.