P O G L A V LJ E XXXI

1. Kada se zora probi, i prođoše tri dana i tri noći u kojima Imanuel živeše blizu smrti, kao što je
rekao,
2. ogromna grmljavina se diže nebom, i munje sevaše kroz mrak nedaleko od grobnice.
3. Tada anđeli čuvari izađoše iz svetlosti, i njihova pojava bi poput munja i belog snega.
4. I odoše u grobnicu, i vojnici, prepuni straha, pobegoše s njihovog puta.
5. Podiže anđeo svoju ruku, i iz nje britka munja udari u vojnike, jednog za drugim.
6. I oni legoše po zemlji i ne pomeraše se za dugo.
7. Onda anđeo čuvar uđe u grobnicu, smaknu stenu sa ulaza i reče Mariji, majci Imanuelovoj, i Mariji Magdaleni, koje su obe bile tu:
8. Ne bojte se, znam da smatrate Imanuela razapetim.
9. On nije ovde, jer je živ kao što i reče da će biti. Dođite i pogledajte gde je ležao.
10. Idite brzo njegovim apostolima i recite im da je ustao iz blizine smrti.
11. I takođe im recite, on će hodati pred vama do Galileje, i tu ćete ga videti. Čuvajte se, rekao sam vam.
12. Ali Marija upita: Ali bio je mrtav i ležao je ovde. Kako se onda može uzdići?
13. I anđeo čuvar odgovori, zašto tražite živu osobu među mrtvima?
14. Idite sada i raširite vesti među njegovim apostolima, ali ne govorite nikome drugom.
15. I anđeo čuvar ode u britkoj svetlosti i nestade. Ubrzo velika munja udari opet, i podiže se pravo k nebu.
16. Imanuelova majka i Marija Magdalena odoše, napuštajući grobnicu.
17. Vojnici, kako bilo, oporavljeni od paralize behu zbunjeni. I odoše u grad i raširiše vesti šta se desilo.
18. I tajno se sretoše vrhovni sveštenici sa starosedeocima saveta da odluče šta će reći narodu.
19. Vrhovni sveštenik i starosedeoci dadoše dovoljno novca vojnicima i rekoše, recite narodu da njegovi apostoli dođoše noću dok smo mi spavali i ukradoše telo.
20. I vojnici uzeše novac i uradiše kao što im je rečeno.
21. Marija i Marija Magdalena, kako bilo, odoše i učiniše kako im reče anđeo čuvar.
22. I čuvajte se, ponovo ih anđeo čuvar susretnu i reče, zapamtite šta vam je rečeno, budite pažljive i ne govorite narodu.
23. Marija Magdalena priđe anđelu čuvaru, koji je bio prekrasno beo, i želeše uhvatiti njegovu ruku.
24. Ali i on se povuče i reče, ne diraj me, jer sam ja od druge vrste i imam štit za ovaj svet.
25. Ukoliko me dirneš umrećeš u vatri.
26. Udalji se od mene i idi putem kao što ti je rečeno.
27. I one odoše i sretoše Petra i druge apostole, govoreći im šta se desilo.
28. I Petar i drugi apostoli odoše u grobnicu, gde su apostoli već stigli.
29. I pogledaše u grobnicu i videše zavoje na zemlji, ali ne uđoše.
30. Tada Petar stiže, i pronađe u grobnici sve kao i drugi apostoli.
31. Zavoji su pažljivo smešteni na zemlju, sa odećom koja je prekrivala Imanuela, i travama kakve nikada prije nije video i koje mu behu strane.
32. Uveče istog dana, apostoli se skupiše u gradu, u prostoriji gde su uzeli poslednje jelo sa Imanuelom.
33. I u sobi govoraše o onome što se desilo tog dana, kada se vrata otvoriše i u sobu uđe stranac koga nikada pre nisu videli.
34. I behu uplašeni da bi to mogao biti neki od Izraelaca koji ih želeše izdati.
35. Ali im stranac reče, mir s vama, i zatim skide kukuljicu sa lica, i prepoznaše ga kao Imanuela.
36. Nakon što to reče, pokaza im svoje ruke, zglobove i stopala i kada videše njegove rane, behu sretni što je s njima.
37. Ali Toma verovaše da je duh pred njima, i reče, ako bi dodirnuo tvoje rane, znao bih da nisi duh.
38. Tada Imanuel reče, dodirni moje rane, kako bi ti, malodušni, mogao spoznati istinu.
39. I Toma učini kao što mu je rečeno, i dodirnu rane, i reče, zaista, to si ti.
40. I tada Imanuel ode, govoreći, čuvajte tajnu o mom povratku i neće biti znano da sam živ.
41. I sledećeg dana apostoli krenuše ka Galileji da rašire radosne vesti poštovaocima Imanuela.
42. I kako priđoše pristalicama rekoše, čuvajte se, mnogi se pridružiše i hodaše s njima.
43. Bili su tužni i govoraše međusobno kako je Imanuel umoren na krstu.
44. Tada stranac reče njima, zašto ste tužni? I rekoše mu.
45. I stranac zatim reče, kako malo znanja još uvijek imate, Imanuel vam reče da će ustati iz blizine smrti posle tri dana i tri noći.
46. I kao što reče, i tako se desi.
47. Nakon što reče ukloni kukuljucu s lica i prepoznaše ga kao Imanuela.
48. Ali ne reče ništa više, i opet pokri svoje lice, i povuče se, i ne bi viđen za dugo.
49. Dugo nakon što Imanuel nestade, i dođe da bude da apostoli pecaše na Tiberijskom moru,
50. I ne uhvatiše ništa cele noći,
51. I priđoše obali gde stajaše stranac, koji upita, zar nemate ništa za jelo? Ja sam gladan.
52. Odgovoriše, ne, nismo uhvatili nijednu ribu našim mrežama.
53. Tada stranac reče, bacite mrežu s desne strane čamca, imaćete veliki ulov.
54. I apostoli behu zbunjeni zbog onog što reče, i baciše mrežu, i od težine ne mogaše izvući mrežu iz vode.
55. I priđoše obali i pripremiše obrok, kako za stranca, tako i za njih jer behu gladni.
56. Ali kada otkri svoje lice videše da je to bio Imanuel.
57. I dok su tu jeli u dobrom duhu, on im reče, idite u Galileju na tu i tu planinu, tu ću vam se pridružiti, jer se naše vreme skupa svrši, i svaki od nas mora ići svojim putem.