Dodatak 1

Komunikacije u mozgu i hemija mozga

 

Struktura neurona je prikazana na Slici 1.

 

Slika 1. Struktura neurona

akson

 

Slika 2. Sistem za komunikaciju neurona

nervni završetak

dendrit

jedro u telu ćelije

sinaptički završetci

molekuli neurotransmitera

sinapsa

Neuron ima telo ćelije koje sadrži ge- netski materijal i veliki deo mehanizma za proizvodnju energije neurona. Iz tela ćeli- je polaze kratki granati nastavci, dendriti, koji su najvažnije prijemničke površine neurona pri komunikaciji. Ovi dendriti, u zavisnosti od tipa i lokacije neurona, imaju mnoštvo oblika i  veličina. Izlazni  signal neurona obično koristi jedinstveni ogranak zvani akson, koji se obično grana na mno- štvo sinaptičkih završetaka na njegovom kraju, što se može videti na slici 1.

Uvećani prikaz završetka neurona i nje- govog komunikacionog sistema vidi se na slici 2.

Komunikacije u mozgu odigravaju se na malim, specijalizovanim membranskim strukturama zvanim sinapse, koje su loci- rane između neurona, kao što je pokazano na slici. Neuronska komunikacija obično se sastoji od električnih signala koji putuju duž neurona, a koji zatim izazivaju hemij- ski signal koji prelazi preko sinaptičke pukotine. Kad dospe do neurona sa druge strane sinapse, ovaj hemijski signal biva transformisan u novi električni signal u jednom ili više neurona koji tu imaju svoja čvorišta. Svaki neuron ima u proseku 1000

nerv primalac

veza sa drugim neuronima, putem sinapsi. Procenjuje se da u mozgu ima minimum 100 triliona sinapsi, a može ih biti i dese- tostruko više.1 Ove sinapse nisu nasumič- no raspoređene, već po šemama koje će- mo nazvati kola (krugovi). Ako se kolo stimuliše pomoću neurohirurške sonde, može nastati sećanje, misao, ili pak pokret ruke, šake ili kažiprsta, u zavisnosti od to- ga gde se sonda postavi u mozgu. Kom- pleksnost se dodatno uvećava činjenicom da pojedinačni neuroni mogu biti deo više od jednog kola.

Kompleksnost fizičke strukture mozga najblaže rečeno je zapanjujuća. Njoj je nadređena hemija mozga, koja nije ništa manje zadivljujuća. Dok električni signal putuje duž aksona, na njegovom kraju se pretvara u hemijski signal. Hemijski glasni- ci su molekuli poznati kao neurotransmiteri i prikazani su na slici 2. U mozgu postoji više od sto različitih neurotransmitera.2 Neki od njih su mali molekuli, poput sero- tonina, dopamina, acetilholina i norepine-

frina. Drugi su pak veliki molekuli sastav- ljeni od proteinskih lanaca.

Razmotrimo tri vrste neurotransmitera:

1.      Ekscitatorni – izazivaju električnu ekscitaciju u neuronu

2.    Inhibitorni – sprečavaju produkciju električnog signala u neuronu

3.     Modulišući – moduliraju postojeći električni signal neurona

Primer ekscitatornog neurotransmitera je hemijska supstanca glutamat. Jedinje- nja glicin i gama amino buterna kiselina (GABA) su primeri inhibitornih neurotrans- mitera.

Većina neurotransmitera nisu ni eksci- tatorni ni inhibitorni, već deluju tako što dovode do kompleksne modulacije elek- tričnog signala. Serotonin, dopamin i lanci proteina spadaju u ovu grupu neurotrans- mitera. Da bi ilustrovali kako ovi transmi- teri zajednički deluju, razmotrimo primer muzičkog instrumenta, recimo flaute. Da bismo dobili muziku flaute, prvo traba da imamo na raspolaganju instrument, zatim tok vazduha koji bi zvuk proizveo, a po- tom su tu dirke da kontrolišu ili moduliraju zvuk. Neuron je flauta, ekscitatorni neuro- transmiter je struja vazduha, a modulišući neurotransmiter je čitav niz dirki koji obli- kuje i menja melodiju.

Svaki modulatorni neurotransmiter se proizvodi od strane relativno malog broja neurona grupisanih u ograničenom broju

 

Slika 3: Purkinjenova ćelija

zona mozga. Dopamin se, na primer, proiz- vodi u samo 500.000 neurona, što će reći: jedna od 200.000 nervnih ćelija. Dopamin- ski neuroni grupisani su samo u područji- ma smeštenim duboko u mozgu. Svaki od ovih neurona šalje svoj granajući akson kroz ceo mozak, tako da kad dođe do im- pulsa u malom broju ovih neurona, ceo mozak biva obavešten.

Jedna vrsta neurona, zvana Purkinje- ove ćelije, (šematizovane na slici 3) mogu da ostvare i do 200.000 veza sa drugim neuronima.

Literatura:

1.   Mental Health: A Report of the Surgeon General De- partment of Health & Human Services, National Institutes of Health, Nation Institutes of Mental Health. 1999, p. 33.

2.   Mental Health: A Report of the Surgeon General De- partment of Health & Human Services, National Institutes of Health, Nation Institutes of Mental Health. 1999, p. 36.

Dodatak 2

Limbički sistem: Emocionalno središte mozga

 

Cingulatni girus (zavoj)

Mirisna kvržica

Olfaktorni (mirisni) trakt

Mamilarno telo

Amigdala                   Hipokampus

 

Forniks

Žuljevito telo

Stria terminalis

 

Ovaj dijagram predstavlja presek mozga načinjen podelom mozga na hemisfere, kako bi se omogućio uvid u komponente limbičkog sistema.

 

Dodatak 3

Zvanični psihijatrijski simptomi depresije

 

A.   Pet (ili više) od dole navedenih simp- toma bilo je prisutno tokom istog perioda od dve sedmice i predstavljaju promenu u odnosu na prethodno funkcionisanje; bar jedan od ovih simptoma je ili (1) depre- sivno raspoloženje ili (2) gubitak zanima- nja ili zadovoljstva.

NAPOMENA: Nemojte ubrajati simp- tome koji su posledica opšteg zdravstve- nog stanja, lošeg raspoloženja ili haluci- nacija.

(1)    depresivno raspoloženje tokom ve- ćeg dela dana, gotovo svakog dana, kao što pokazuje bilo subjektivna izjava (npr. oseća se tužno ili prazno) ili zapažanje drugih (npr. primetite da je neko plakao). Napomena: Kod dece i adolescenata mo- guća razdražljivost.

(2)     izrazito smanjeno interesovanje ili uživanje u svim, ili skoro svim, aktivnosti- ma tokom većeg dela dana (bilo da osoba sama izjavi kako se oseća ili da drugi to primete).

(3)    primetan gubitak težine kada se ne drži dijeta ili povećanje telesne težine (npr. promena od više od 5% mesečno) ili sma- njenje ili povećanje apetita skoro svakog dana. Napomena: Kod dece treba obratiti pažnju na nemogućnost dostizanja očeki- vane telesne težine za određenu starosnu dob.

(4)   nesanica ili preterano spavanje sko- ro svakog dana.

(5)    psihomotorna agitacija ili retardaci- ja skoro svakog dana (drugi to mogu da primete, to nisu samo subjektivna oseća- nja; nemir ili usporenost).

(6)    umor ili gubitak energije skoro sva- kog dana.

(7)    osećanje bezvrednosti ili preterane ili neprimerene krivice (što može biti var-

 

ka) skoro svakog dana (ne puki samo- prekor ili krivica zbog bolesti).

(8)     smanjena sposobnost razmišljanja ili usredsređivanja na nešto, ili neodluč- nost, skoro svakog dana (bilo da to osoba sama primećuje ili drugi ljudi).

(9)    konstantno razmišljanje o smrti, ne samo strah od umiranja; konstantno raz- mišljanje o samoubistvu bez određenog plana ili pokušaj samoubistva ili poseban plan za samoubistvo.

B.    Ovi simptomi ne zadovoljavaju kri- terijume za više različitih situacija.

C.       Ovi simptomi izazivaju klinički značajan potres ili poteškoće u društven- om, profesionalnom ili drugim značajnim aspektima života.

D.    Ovi simptomi nisu posledica direkt- nih psiholoških efekata neke supstance (npr. upotrebe droga ili lekova) ili opšteg zdravstvenog stanja (npr. hipotiroidizam).

E.      Ovi simptomi se dešavaju nakon velike žalosti, tj. nakon gubitka voljene osobe; simptomi traju ne duže od 2 mese- ca; za njih su karakteristični smetnje u funkcionisanju organizma, morbidna preo- kupiranost bezvrednošću,  suicidne misli, psihotični simptomi ili psihomotorna retar- dacija.

American Psychiatric Association) (1994). Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders (4th ed). Washin- gton D.C.

 

Dodatak 4

Zvanični psihijatrijski simptomi distimije

 

A.   Depresivno raspoloženje tokom ve- ćeg dela dana, i to skoro svakog dana, što osoba može sama da primeti ili to drugi mogu da primete kod nje; takvo stanje traje najmanje 2 godine. NAPOMENA: De- ca i adolescenti mogu biti razdražljivi, a takvo stanje može da traje najmanje godi- nu dana.

B.  Prisustvo – tokom depresije – dve (ili više) stvari od dole navedenog:

(1)    slab apetit ili prejedanje

(2)    nesanica ili preterano spavanje

(3)    nedostatak energije ili umor

(4)    nedostatak samopoštovanja

(5)    slaba koncentracija ili neodlučnost

(6)    osećanje bespomoćnosti

C.    Tokom 2 godine (godinu dana kod dece ili adolescenata) ovakvog stanja oso- ba je imala simptome iz Kriterijuma A i B duže od 2 meseca u jednom navratu.

D.  Nije zabeležen nijedan napad teškog oblika depresije tokom prve 2 godine poremeæaja (godinu dana kada su u pitanju deca ili adolescenti); tj. pore- meæaji su povezani sa hroničnim pore- mećajem teškog oblika depresije ili pore- mećajem teškog oblika depresije sa delim- iènim popuštanjima.

NAPOMENA: Može biti da je ovakvom stanju prethodio napad teškog oblika dep- resije pod uslovom da je došlo do potpune remisije (bez značajnijih znakova ili simp- toma u periodu od 2 meseca) pre nego što je došlo do distimičnog poremećaja/dis- timije. Osim toga, nakon prve 2 godine (godinu dana kada su u pitanju deca ili adolescenti) distimičnog poremećaja, mo- že doći do napada teškog oblika depresije, i u tom slučaju mogu se postaviti obe

 

dijagnoze kada se dostignu kriterijumi za napad teškog oblika depresije.

E.   Nikada nije bilo manijačkih napada, mešovitog napada ili velikih manijačkih na- pada, a nikada nisu dostignuti kriterijumi za ciklotimični poremećaj.

F.   Ovaj poremećaj se ne javlja samo tokom hroničnih psihosomatskih bolesti, kao što su šizofrenija ili poremećaj usled žalosti.

G.    Ovi simptomi nisu posledica direk- tnog fiziološkog uticaja neke materije (npr. upotreba droge ili lekova) ili opšteg zdrav- stvenog stanja (npr. hipotiroidizam (oslab- ljena funkcija tiroidne žlezde)).

H.    Ovi simptomi izazivaju klinički zna- čajan potres ili ometaju funkcionisanje čovekovog organizma u društvenom, pro- fesionalnom ili nekim drugim važnim aspektima života.

American Psychiatric Association) (1994). Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders (4th ed). Washin- gton D.C.

 

Dodatak 5

Bipolarni poremećaj

 

Bipolarni poremećaj je ne tako davno bio poznatiji pod nazivom manična depre- sija. Ovaj poremećaj se odlikuje drastič- nom promenom raspoloženja, od teške depresije do preterane ushićenosti. Među- tim, detaljnija istraživanja pokazuju da kod nekih ljudi može postojati mnogo različitih nivoa i stupnjeva promene raspoloženja. Ovaj problem se ne može tako lako defini- sati kao što se nekad mislilo.

Hipokrat je bio jedan od prvih koji su zapazili da melanholija (depresivno stanje) i manična stanja nastaju kao posledica bioloških procesa koji se odvijaju u čove- kovom telu i umu,1 a ne delovanja nat- prirodnih sila. U 19. veku, stručnjaci su pokušali da suze definiciju manije i melan- holije, i tako je nastao termin depresija. Medicina je smatrala da ove poremećaje izazivaju poremećaje u ličnosti a ne u intelektu. Nemački psihijatar Emil Kreplin (Kraeplin) je detaljno istraživao ove pore- mećaje i došao do zaključka da su ovi poremećaji, iako predstavljaju dva ekstre- ma u spektru ponašanja, dve naizmenične manifestacije jedne iste bolesti.2

Kreplin je maniju opisao kao stanje ekstremnog bežanja od ideja, ushićenosti i preterane aktivnosti. Depresiju je smatrao stanjem mrzovolje, tuge i zabrinutosti i usporenog razmišljanja i delovanja. On je ovu bolest posmatrao kao neprekidan niz promena raspoloženja, od blažih do onih izraženijih, i to na oba kraja bihevioralnog spektra. U zavisnosti od intenziteta, ove promene mogu i da uopšte ne ometaju normalno funkcionisanje, ali i da, u sluča- ju izrazito intenzivne manije i depresije, postepeno oslabe čovekov organizam.

Osoba koja dobije maničnu epizodu može biti u stanju prave euforije ili krajnje

 

razdražljivosti. Njihov način razmišljanja može biti da misle da su najbolji šta god da rade, ili paranoičan, kada oni zamišlja- ju da vanzemaljci nadziru svaki njihov pokret. I dok se njihove misli nižu brzinom munje, a ideje smenjuju brzinom svetlosti, oni se lako zbune i gube koncentraciju. U ostale simptome spadaju loše rasuđivanje, uvredljivo agresivno ponašanje, promisku- itetnost, rasipništvo, nepromišljenost, po- većana energija i aktivnost i smanjena potreba za snom.

Da bi se kod nekoga postavila dijag- noza poremećaj podvojene ličnosti, ta oso- ba mora biti zatečena u napadu manije (ili ga je imala u bliskoj prošlosti), morala je prethodno doživeti napad teškog oblika depresije, manije ili i jednog i drugog koji se ne može objasniti prisustvom nekog drugog šizoidnog, psihotičnog ili pore- mećaja usled žalosti.3 Kriterijumi za dijag- nostikovanje napada manije prikazani su u tabeli 1.4

Ispitivanja ukazuju na to da postoji mogućnost da otprilike 30% depresivnih pacijenata koji se nalaze pod nekom tera- pijom ima bipolarni poremećaj.5,6 Skoro 2% ukupnog broja odraslih osoba u SAD pati od ove bolesti.7 Pregled mnogih studi- ja pokazuje da 25 do 50% pacijenata koji boluju od bipolarnog poremećaja bar jedanput pokuša da izvrši samoubistvo.8 Nastavak tog istraživanja pokazao je da 15% njih uspe u tome, što je 30 puta veća brojka nego kada se posmatra stopa sa- moubistava u celokupnom stanovništvu.9

Postoji mogućnost da su u bipolarni poremećaj uključeni mnogi delovi mozga. Ja neću ulaziti u tehničke detalje, već ću reći da u njih spadaju amigdala, hipokam- pus,  talamus,  mali  mozak,  prefrontalni

 

Tabela 1. Kriterijumi za napad manije

A.    Nastaje period konstantnog nenormalno ushićenog, ekspanzivnog ili razdražljivog raspoloženja koji traje najmanje sedmicu dana (neophodna hospitalizacija na bilo koji period).

B.         Tokom tog perioda poremećaja raspoloženja, konstantno su prisutna i veoma izražena tri (ili više) od dole nave- denih simptoma (četiri ako je osoba samo razdražljiva):

-  Visoko mišljenje o sebi ili preterano istica- nje sebe

-  Smanjena potreba za snom (npr. osoba se oseća odmornom nakon 3 sata spavanja)

-  Neuobičajena pričljivost ili potreba za pri- čanjem - pritisak da mora da nastavi da pri- ča.

-  Nerealne i nepraktične ideje ili subjektivni doživljaj da misli prosto lete.

-  Pažnja lako popušta (tj. preusmerava se na nevažne ili besmislene spoljašnje stimu- luse)

-  Preterana usredsređenost na neke ciljeve i pojačana aktivnost u tom pravcu (u društvu, na poslu ili u školi, ili na seksual- nom planu) kao psihomotorna agitacija

-  Preterano bavljenje prijatnim aktivnostima koje pružaju zadovoljstvo, a na kraju mogu imati bolne posledice (npr. nekontrolisano kupovanje i rasipanje novca, nepromišljeni seksualni odnosi ili riskantna ulaganja na poslovnom planu).

C.    Ovi simptomi ne ispunjavaju kriterijume mešovitog napada.

D.    Ovaj poremećaj raspoloženja je dovoljno ozbiljan da može da izazove velike smetnje u funkcionisanju na poslovnom planu ili u uobičajenim društvenim aktivnostima ili odnosima sa drugim ljudima ili da dovede do toga da bolničko lečenje postane neophodno kako pacijent ne bi povredio sebe ili druge, ili su prisutne psihotične osobine.

E.   Ovi simptomi nisu posledica direktnih psi- holoških efekata neke supstance (npr. droge, lekova ili nekih drugih vidova lečen- ja) ili opšteg zdravstvenog stanja (npr. hipotiroidizam).

 

korteks, strijatum i palidus. (Vidi 1. pog- lavlje, struktura mozga.) Postoje dva glav- na toka za koje smatra da su uključeni u poremećaje raspoloženja. Poremećaji po- našanja poput manije i depresije mogu biti posledica disfunkcije veza u ovim delovima među njenim različitim tokovima.10

Istraživači počinju da proučavaju fizič- ku strukturu mozga kako bi ustanovili da li postoje razlike između normalnog mozga i mozga osobe sa poremećajem podvojene ličnosti. Prve studije rađene na MRI ukazu- ju na to da možda postoje neke abnormal- nosti u strukturi i protoku krvi u ovim posebnim delovima mozga, ali još nije urađeno dovoljno studija uz odgovarajuću kontrolu da bi se došlo do konačnog zak- ljučka.11,12,13,14 Ono što sigurno znamo je da serotonin i dopamin igraju ključnu ulogu u ovim mrežama, a svaka smetnja može doprineti nastanku nekog poremeća- ja raspoloženja.

Ova bolest se najverovatnije leči doži- votnim uzimanjem lekova i navodi nas da poverujemo u to da postoji, možda, neka trajna promena ili razlika u strukturi i građi mozga osobe sa poremećajem podvojenog ponašanja. Vrste lekova koje se trenutno smatraju najefikasnijima jesu antidepresivi bupropion (Wellbutrin) i lekovi iz grupe SSRI. IMAO (inhibitori monoamin oksi- daze) se, takođe, mogu koristiti, ali se tri- ciklici retko upotrebljavaju i nisu mnogo proučavani u vezi sa ovim poremećajem.

Pri upotrebi antidepresiva u lečenju depresije treba biti veoma pažljiv zato što oni, zapravo, mogu izazvati maniju kod određenih osoba. Stoga je pri lečenju osobe koja pati od poremećaja podvojene ličnosti često potrebno koristiti stabilizator raspoloženja – litijum je standardni lek u ovoj grupi – u kombinaciji sa antidepre- sivom da depresija ne bi prerasla maniju.15 Maniju izaziva preterana aktivnost ili zastoj sistema neurotransmitera u gore pomenu- tim delovima mozga. Izgleda da stabiliza- tori raspoloženja inhibiraju prevelik broj neuronskih signala, a pomažu i u spreča-

 

vanju pokretanja nepotrebnih signa- la.16,17,18,19

Nedavno je otkriveno da i neki drugi

lekovi mogu uspešno zamenjivati litijum u stabilizaciji raspoloženja. To su antikonvul- zanti i sa njima se mora biti veoma opre- zan. U njih spadaju valproat (Depakote), lamotrigin (Lamictal), gabapentin (Neu- rontin), topiramat (Topamax) i olanzapin (Zyprexa). Svi ovi lekovi mogu prouzroko- vati dobitak telesne težine (pored mnogih drugih ozbiljnijih neželjenih efekata), osim leka Topamax koji, zapravo, može izazvati gubtak težine.

Nedavno je u oblasti ishrane otkriveno i to da omega-3 mogu doprineti ublaža- vanju simptoma kod bipolarnih pacijenata i uspešno zameniti litijum u stabilizaciji raspoloženja tako što inhibiraju neuronske signale.20 U poređenju sa periodom pre industrijske revolucije i sa državama poput Japana,21,22 u  ishrani stanovnika SAD  i Zapadne Evrope omega-3 masne kiseline danas gotovo da nisu ni zastupljene, što predstavlja indirektan dokaz da takva ishrana može biti delimično kriva za sve veći broj slučajeva depresije. Broj obolelih od teške depresije je porastao, a starosna granica se poslednjih decenija prošlog veka sve više smanjivala.23 Tokom posled- njih 100 godina, omega-3 su skoro u pot- punosti zamenjene omega-6 masnim kise- linama, što može da utiče na povećanje broja onih koji pate od bolesti koronarnih arterija. U 4. poglavlju se detaljnije opisu- ju omega-3 i njihova nutritivna vrednost.

Iako je riblje ulje trenutno najpopu- larniji izvor omega-3, znamo da ulje lane- nog semena može biti mnogo bolji izvor, a prvi testovi pokazuju da ono može uspešno zameniti riblje ulje. Na primer, na testovima rađenim sa bipolarnim pacijenti- ma, sadržaj omega-3 u ribljem ulju zahte- vao je da ti pacijenti piju 30 kapsula dnevno da bi uneli dovoljnu količinu ovih masnih kiselina, što se pokazalo kao veoma naporan zadatak. Ulje lanenog semena je dovoljno koncentrovano da je potrebno  uzeti  samo  nekoliko  kapsula

 

dnevno. Pokazalo se da, osim toga što pacijente zastrašuje ogroman broj kapsula koje moraju da uzimaju, mnogima od njih ne prija ni ukus ribljeg ulja.

Rezultati testova rađenih sa kapsulama ribljeg ulja pokazali su da je 64% pacije- nata koji su uzimali omega-3 pozitivno re- agovalo na tu terapiju i ostalo je uravno- teženo mnogo duže nakon prestanka uzi- manja ovog dodatka od onih koji su bili u kontrolnoj grupi.24 Studije o ulju lanenog semena tek su u povoju, ali se već sada može dokazati da ono predstavlja mnogo bolji izvor omega-3 u lečenju poremećaja podvojene ličnosti.

Na kraju dolazimo do elektrokonvul- zivne terapije (ECT). Ona se naročito ko- risti kod teško bolesnih pacijenata, najbrže postiže efekat i verovatno je najuspešnija od svih terapija.25 Ona je, možda, najbolja terapija kojom treba započeti lečenje onih koji su ožalošćeni ili koji spadaju u visoko- rizičnu grupu kada je u pitanju samoubis- tvo.26 Negativna strana ove terapije je re- lativno visoka stopa vraćanja bolesti.

Nažalost, bipolarni poremećaj zahteva doživotno lečenje lekovima u ovo vreme. Ipak, odgovarajućom ishranom u kojoj su zastupljene omega-3, ova se bolest može lakše i uspešnije držati pod kontrolom.

Literatura:

1   Georgotas A, Cancro R, eds. Depression and Mania. New York, NY:Elsevier Science Inc;1988:4-6.

2  Kraeplin E, ed. Manic-Depressive Insanity and Paranoia. Edinburgh, Scotland: ES Livingstone; 1921.

3     American Psychiatric Association. Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, 4 th ed. Washington, DC. American Psychiatric Association; 1994: p. 356.

4     American Psychiatric Association. Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, 4 th ed. Was- hington, DC. American Psychiatric Association; 1994: p. 332.

5    Cassano G, Akiskal H, et al. Proposed subtypes of Bipolar II a related disorder: With hypomanic episodes (or cyclothymia) and with hyperthymic temperment. J Affect Dis 1992;26:127-140.

6    Rao A, Nammalvar N. The course and outcome in depressive illness: A follow-up study of 122 cases in Mandurai, India. Br J Psychiatry 1977;130:392-396.

7  U.S. Department of Health and Human Services. Mental Health: A Report of the Surgeon General. Rockville, MD:

 

U.S Department of Health and Human Services, Sub- stance Abuse and Mental Health Services Administration, Center for Mental Health Services, National Institutes of Health, National Insti-tute of Mental Health, 1999.

8   Compton M, Nemeroff C. The treatment of bipolar depression. J Clin Psychiatry 2000;61(suppl 9):57-67.

9   Goodwin F, Jamison K. Manic-Depressive Illness. New York, NY: Oxford University Press: 1990.

10   Soares J, Mann JJ. The functional neuroanatomy of mood disorders. J Psychiat Res 1997; 31(4) : 393-432.

11    Soares J, Mann J. The functional neuroanatomy of mood dis-orders. J Psychiat Res 1997; 31(4) : 393-432. 12 Norris S, Krishnan R, Ahearn E. Structrual changes in the brain of patients with bipolar affective disorder by MRI:   A   re-view   of   the   literature.   Prog   Neuro- Psychopharmacol  &  Biol  Psychiat  1997  Sep;21:1323- 1337.

13   Strakowski S, DelBello, M, et al. Brain magnetic reso- nance imaging of structural abnormalities in bipolar disor- der. Arch Gen Psychiatry 1999 Mar; 56:254-259.

14   Pearlson, G. Structural and functional brain changes in bipo-lar disorder: A selective review. Schizophrenia Research 1999;39:133-140.

15   Frances A, Kahn D, et al. The expert consensus guide- lines for treating depression in bipolar disorder. J Clin Psychiatry 1998;59(suppl 4):73-79.

16   Stoll A, Severus E. Mood stabilizers: shared mecha- nisms of action at post-synaptic signal transduction and kindling processes. Harvard Review of Psychiatry 1996;4:77-89.

 

17   Leviel V, Naquet R. A study of the action of valproic acid on the kindling effect. Epilepsia 1977; 18: 229-234. 18 Wurpel J, Iyer S. Calcium channel blockers verapamil and nimodipine inhibit kindling in adult and immature rats. Epilepsia 1994;35:443-449.

19   O’Donnel R, Miller A. The effect of lamotrigine upon development of cortical kindled seizures in the rat. Neuro- pharmacology 1991;30:253-258.

20   Stoll A, Locke C, et al. Omega-3 fatty acids and bipo- lar disorder: A review. Prostaglandins, Leukotrienes and Essential Fatty Acids 1999; 60 (5&6): 330-331.

21  Leaf A, Weber P. A new era for science in nutrition. Am J Clin Nutr 1987;43:1048-1053.

22    Hibbeln J. Fish consumption and major depression. Lancet 1998;351:1213.

23   Weissman M, Bland R, et al. Cross-national epidemilo- gy of major depression and bipolar disorder. JAMA 1996;276:293-299.

24   Stoll A, Locke C, et al. Omega-3 fatty acids and bipo- lar disorder: A review. Prostaglandins, Leukotrienes and Essential Fatty Acids 1999; 60(5&6):334.

25   Frances A, Kahn D, et al. The expert consensus guide- lines for treating depression in bipolar disorder. J Clin Psychiatry 1998;59(suppl 4):73-79.

26   Goodwin F, Jamison K. Manic-Depressive Illness. New York, NY:Oxford University Press; 1990.

 

Dodatak 6

Zdravstveni problemi povezani sa depresijom

 

Sindrom

Neurološki

Endokrini

Metabolički/ishrana

Infektivni/upalni

Ostalo

 

Poremećaj

Demencija, hidrocefalus, Hantingtono- va chorea, infektivne (uključujući HIV, neurosifilis), migrene, multipla sklero- za, myasthenia gravis, Parkinsonova bolest, epileptični poremećaji, moždani udar, trauma, tumori, vaskulitis, Vilso- nova bolest

Adisonova bolest, Kušingov sindrom, dijabetes, hiperparatiroidizam, hiperti- roidizam, hipoparatiroidizam, hipotiroi- dizam, depresija povezana sa menstru- alnim ciklusom, postporođajna depresi- ja

Nedostatak folata, hiperkalcemija, hipokalcemija, hiponatremija, palegra, porfirija, uremija, nedostatak vitamina B12

Influenca, hepatitis, mononukleoza, upala pluća, reumatoidni artritis, Sjor- grenova bolest, systemic lupus erythe- matosus, tuberkuloza

Anemija, kardiopulmonarna bolest, ne- oplazma (uključujući gastrointestinalne, plućne, pankreasne), zastoji u disanju pri spavanju

 

Milner K. Psychiatr Clin North Am – 1999. Dec; 22(4): 755-77

 

Dodatak 7

Lekovi koji se povezuju sa depresijom

 

*Zvezdica označava da se najmanje 3% pacijenata koji koriste taj lek izjasnilo da pati od depresije

Accupril (Quinapril Hydrochloride) Accuretic (Hydrochlorothiazide, Quinapril Hydrochloride)

Accutane (Isotretinoin)  Aceon (Perindopril Erbumine)

Aciphex (Rabeprazole Sodium)

*Actimmune (Interferon Gamma-1B) Activella (Estradiol, Norethindrone Acetate)

*Actonel (Risedronate Sodium) Adalat (Nifedipine)

Aerobid (Flunisolide)

*Agenerase (Amprenavir)

Agrylin (Anagrelide Hydrochloride) Aldoclor (Chlorothiazide, Methyldopa) Aldomet (Methyldopate Hydrochloride) Aldoril (Hydrochlorothiazide, Methyldopa) Alesse- (Ethinyl Estradiol, Levonorgestrel)

Alferon (Interferon alfa-N3 (Human Leukocyte Derived)) Alphagan (Brimonidine Tartrate)

Altace (Ramipril)

Ambien (Zolpidem Tartrate) AmBisome (Amphotericin B) Amerge (Naratriptan Hydrochloride)

*Androderm (Testosterone) Andro (Testosterone)

*Android (Methyltestosterone) Arava (Leflunomide)

*Aricept (Donepezil Hydrochloride)

*Arimidex (Anastrozole)

*Aromasin (Exemestane)

Arthrotec (Diclofenac Sodium, Misoprostol) Asacol (Mesalamine)

Atacand (Candesartan Cilexetil) Ativan (Lorazepam)

Avalide (Hydrochlorothiazide, Irbesartan) Avapro (Irbesartan)

Avelox (Moxifloxacin Hydrochloride) Avonex (Interferon Beta-1a) Aygestin (Norethindrone Acetate) Azmacort (Triamcinolone Acetonide) Azulfidine (Sulfasalazine)

Bactrim (Sulfamethoxazole, Trimethoprim) Baycol (Cerivastatin Sodium)

Beclovent (Beclomethasone Dipropionate)

Beconase (Beclomethasone Dipropionate Monohydrate) Betagan (Levobunolol Hydrochloride)

Betaseron (Interferon Beta-1b)

 

Betoptic (Betaxolol Hydrochloride) Blocadren (Timolol Maleate) Brevibloc (Esmolol Hydrochloride)

Brevicon (Ethinyl Estradiol, Norethindrone) Captopril (Captopril)

Betapace (Sotalol Hydrochloride) Carbatrol (Carbamazepine) Cardizem (Diltiazem Hydrochloride)

*Carnitor (Levocarnitine)

Carteolol Hydrochloride (Carteolol Hydrochloride) Cartrol (Carteolol Hydrochloride)

*Casodex (Bicalutamide) Cataflam (Diclofenac Potassium)

Catapres (Clonidine Hydrochloride) Celebrex (Celecoxib)

Celestone (Betamethasone Acetate, Betamethasone Sodium Phosphate) Celexa (Citalopram Hydrobromide)

*CellCept (Mycophenolate Mofetil) Celontin (Methsuximide)

*Cenestin (Estrogens, Conjugated, Synthetic A) Cerebyx (Fosphenytoin Sodium)

Chibroxin (Norfloxacin) Cipro (Ciprofloxacin)

Claritin (Loratadine, Pseudoephedrine Sulfate) Climara (Estradiol)

Clinoril (Sulindac)

Clomid (Clomiphene Citrate)

Clorpres (Chlorthalidone, Clonidine Hydrochloride) Clozaril (Clozapine)

Cogentin (Benztropine Mesylate)

*Cognex (Tacrine Hydrochloride) Colazal (Balsalazide Disodium) Colocort (Hydrocortisone)

Combipres (Chlorthalidone, Clonidine Hydrochloride) Concerta (Methylphenidate Hydrochloride)  Copaxone (Glatiramer Acetate)

Coreg (Carvedilol) Cortenema (Hydrocortisone)

Cortone Acetate (Cortisone Acetate) Corzide (Bendroflumethiazide, Nadolol)

Cosopt (Dorzolamide Hydrochloride, Timolol Maleate) Cozaar (Losartan Potassium)

*Crinone (Progesterone) Crixivan (Indinavir Sulfate) Cylert (Pemoline) Cytovene (Ganciclovir) Danocrine (Danazol)

Dantrium (Dantrolene Sodium) Daranide (Dichlorphenamide)

*DaunoXome (Daunorubicin Citrate) Daypro (Oxaprozin)

 

DDAVP (Desmopressin Acetate) Decadron (Dexamethasone) Delatestryl (Testosterone Enanthate) Demser (Metyrosine)

Demulen (Ethinyl Estradiol, Ethynodiol Diacetate)

*Depacon (Valproate Sodium)

*Depakene (Valproic Acid)

*Depakote (Divalproex Sodium)

Depo-Provera (Medroxyprogesterone Acetate) Desmopressin Acetate (Desmopressin Acetate) Desogen (Desogestrel, Ethinyl Estradiol) Diastat (Diazepam)

Didronel (Etidronate Disodium)

Dilaudid Ampules (Hydromorphone Hydrochloride) Diovan (Valsartan)

Dipentum (Olsalazine Sodium)  Diprivan Injectable Emulsion (Propofol) Dolobid (Diflunisal)

*Dostinex (Cabergoline)

Doxil (Doxorubicin Hydrochloride) Duraclon (Clonidine Hydrochloride)

*Duragesic (Fentanyl)

Duranest (Etidocaine Hydrochloride) Dynabac (Dirithromycin)

*Effexor (Venlafaxine Hydrochloride) 8-MOP (Methoxsalen)

Eldepryl (Selegiline Hydrochloride) Elmiron (Pentosan Polysulfate Sodium) Elspar Asparaginase)

Enbrel (Etanercept)

Ergamisol (Levamisole Hydrochloride) Esclim (Estradiol)

Estinyl (Ethinyl Estradiol) Estrace (Estradiol)

Estratab (Estrogens, Esterified)

Estratest (Estrogens, Esterified, Methyltestosterone) Estring (Estradiol)

Estrostep (Ethinyl Estradiol, Norethindrone Acetate) Eulexin (Flutamide)

*Evista (Raloxifene Hydrochloride) Evoxac (Cevimeline Hydrochloride)

*Exelon (Rivastigmine Tartrate) Fareston (Toremifene Citrate)

*Felbatol Oral Suspension (Felbamate) Feldene (Piroxicam)

Femara (Letrozole)

*Femhrt (Ethinyl Estradiol, Norethindrone Acetate) Flagyl (Metronidazole)

Flexeril (Cyclobenzaprine Hydrochloride)

*Flolan (Epoprostenol Sodium) Flovent (Fluticasone Propionate) Floxin (Ofloxacin)

Fludara (Fludarabine Phosphate) Flumadine (Rimantadine Hydrochloride) Fortovase (Saquinavir)

*Foscavir (Foscarnet Sodium)

*Gabitril (Tiagabine Hydrochloride) Gastrocrom (Cromolyn Sodium) Gengraf (Cyclosporine)

*Gliadel (Carmustine (BCNU)) Glucotrol (Glipizide)

Halcion (Triazolam)

Haldol Decanoate (Haloperidol Decanoate)

 

*Herceptin (Trastuzumab) Hivid (Zalcitabine)

Hydrocortone Acetate (Hydrocortisone Acetate) Hytrin (Terazosin Hydrochloride)

Hyzaar (Hydrochlorothiazide, Losartan Potassium) Imdur (Isosorbide Mononitrate)

Imitrex (Sumatriptan Succinate) Indapamide (Indapamide)

Inderal (Propranolol Hydrochloride)

Inderide (Hydrochlorothiazide, Propranolol Hydrochloride) Indocin (Indomethacin)

*Infergen (Interferon Alfacon-1)

*Intron (Interferon alfa-2B, Recombinant) Invirase (Saquinavir Mesylate)

Iopidine (Apraclonidine Hydrochloride) Kadian (Morphine Sulfate)

*Keppra (Levetiracetam)

Kerlone (Betaxolol Hydrochloride)

*Klonopin (Clonazepam)

*Lamictal (Lamotrigine) Lanoxicaps (Digoxin) Lanoxin (Digoxin)

Lariam (Mefloquine Hydrochloride) Lescol (Fluvastatin Sodium) Levaquin (Levofloxacin)

Levlen (Ethinyl Estradiol, Levonorgestrel) Levo-Dromoran (Levorphanol Tartrate) Levora (Ethinyl Estradiol, Levonorgestrel) Lexxel (Enalapril Maleate, Felodipine) Lidoderm (Lidocaine)

Lipitor (Atorvastatin Calcium) Lodine (Etodolac)

Loestrin (Ethinyl Estradiol, Norethindrone Acetate) Lomotil (Atropine Sulfate, Diphenoxylate Hydrochloride) Lo/Ovral (Ethinyl Estradiol, Norgestrel)

Lopid (Gemfibrozil)

Lotronex (Alosetron Hydrochloride)

Low-Ogestrel (Ethinyl Estradiol, Norgestrel)

*Lupron Depot (Leuprolide Acetate) Luvox (Fluvoxamine Maleate)

LYMErix (Lyme Disease Vaccine (Recombinant OspA)) Macrobid (Nitrofurantoin Monohydrate)

Macrodantin (Nitrofurantoin) Marinol (Dronabinol)

Matulane (Procarbazine Hydrochloride) Maxair (Pirbuterol Acetate)

Maxalt-MLT (Rizatriptan Benzoate) Maxaquin (Lomefloxacin Hydrochloride) Maxzide (Hydrochlorothiazide, Triamterene) Mebaral (Mephobarbital)

Megace (Megestrol Acetate) Menest (Estrogens, Esterified)

*Meridia (Sibutramine Hydrochloride Monohydrate) Merrem (Meropenem)

Metadate (Methylphenidate Hydrochloride) Methylin (Methylphenidate Hydrochloride) Metro (Metronidazole)

Mevacor (Lovastatin)

Mexitil (Mexiletine Hydrochloride) Miacalcin (Calcitonin-Salmon) Micardis (Telmisartan)

Midamor (Amiloride Hydrochloride) Migranal (Dihydroergotamine Mesylate)

 

Minipress (Prazosin Hydrochloride)

Minizide (Polythiazide, Prazosin Hydrochloride) Mintezol (Thiabendazole)

Mirapex (Pramipexole Dihydrochloride) Mithracin (Plicamycin)

Moban (Molindone Hydrochloride) Mobic (Meloxicam)

Modicon (Ethinyl Estradiol, Norethindrone)

Moduretic (Amiloride Hydrochloride, Hydrochlorothiazide) Monopril (Fosinopril Sodium)

Motofen (Atropine Sulfate, Difenoxin Hydrochloride) Motrin (Ibuprofen, Pseudoephedrine Hydrochloride) MS Contin (Morphine Sulfate)

MSIR (Morphine Sulfate) Mykrox (Metolazone)

*Mylotarg (Gemtuzumab ozogamicin) Nadolol (Nadolol)

Nalfon (Fenoprofen Calcium) Naprelan (Naproxen Sodium) Naropin (Ropivacaine Hydrochloride) Nasacort (Triamcinolone Acetonide)

Necon (Ethinyl Estradiol, Norethindrone) Neoral (Cyclosporine)

Nesacaine (Chloroprocaine Hydrochloride) Neurontin (Gabapentin)

Nicotrol (Nicotine)

*Nilandron (Nilutamide) Nimotop (Nimodipine)

*Nipent (Pentostatin) Nizoral (Ketoconazole)

Nolvadex (Tamoxifen Citrate)

Nordette (Ethinyl Estradiol, Levonorgestrel) Norinyl 1 + 35 (Ethinyl Estradiol, Norethidrone) Norinyl 1 + 50 (Mestranol, Norethindrone) Normodyne (Labetalol Hydrochloride)

Noroxin (Norfloxacin)

Norvasc (Amlodipine Besylate) Norvir (Ritonavir)

Novarel (Chorionic Gonadotropin) Nubain (Nalbuphine Hydrochloride)

Numorphan (Oxymorphone Hydrochloride) Ocupress (Carteolol Hydrochloride)

Ogen (Estropipate)

Ogestrel (Ethinyl Estradiol, Norgestrel) OptiPranolol (Metipranolol)

Oramorph (Morphine Sulfate)

*Orap (Pimozide)

Orlaam (Levomethadyl Acetate Hydrochloride) Ortho Tri-Cyclen (Ethinyl Estradiol, Norgestimate) Ortho-Cept (Desogestrel, Ethinyl Estradiol)

Ortho-Cyclen (Ethinyl Estradiol, Norgestimate) Ortho-Est (Estropipate)

Ortho-Novum (Ethinyl Estradiol, Norethindrone)

*Ortho-Prefest (Estradiol, Norgestimate) Orudis (Ketoprofen)

Oruvail (Ketoprofen)

Ovcon (Ethinyl Estradiol, Norethindrone) Ovral (Ethinyl Estradiol, Norgestrel) Ovrette (Norgestrel)

Oxandrin (Oxandrolone) Oxsoralen (Methoxsalen)

OxyContin (Oxycodone Hydrochoride) Paxil (Paroxetine Hydrochloride)

 

Pediazole (Erythromycin Ethylsuccinate, Sulfisoxazole Acetyl)

Penetrex (Enoxacin) Pentasa (Mesalamine) Pepcid (Famotidine)

*Permax (Pergolide Mesylate)

*Plavix (Clopidogrel Bisulfate) Plendil (Felodipine)

Ponstel (Mefenamic Acid) Pravachol (Pravastatin Sodium) Pregnyl (Chorionic Gonadotropin) Prelone (Prednisolone)

Premarin (Estrogens, Conjugated)

Premphase (Estrogens, Conjugated, Medroxyprogestero- ne Acetate)

*Prempro (Estrogens, Conjugated, Medroxyprogesterone Acetate)

Prevacid (Lansoprazole)

PREVPAC (Amoxicillin, Clarithromycin, Lansoprazole) Prilosec (Omeprazole)

Prinivil (Lisinopril)

Prinzide (Hydrochlorothiazide, Lisinopril) Procanbid (Procainamide Hydrochloride) Procardia (Nifedipine)

Profasi (Chorionic Gonadotropin)

*Prograf (Tacrolimus) Proleukin (Aldesleukin)

*Prometrium (Progesterone) ProSom (Estazolam)

Protonix (Pantoprazole Sodium) Proventil (Albuterol Sulfate)

Provera (Medroxyprogesterone Acetate)

*Provigil (Modafinil)

Prozac (Fluoxetine Hydrochloride) Pulmicort (Budesonide) Quinaglute (Quinidine Gluconate) Quinidex (Quinidine Sulfate)

Quinidine Gluconate (Quinidine Gluconate)

*Rapamune (Sirolimus)

*Rebetron (Interferon alfa-2B, Recombinant, Ribavirin) Reglan (Metoclopramide Hydrochloride)

Relafen (Nabumetone) Remeron (Mirtazapine) Remicade (Infliximab)

Requip (Ropinirole Hydrochloride) Retrovir (Zidovudine)

*ReVia (Naltrexone Hydrochloride) Rhinocort (Budesonide)

Rilutek (Riluzole) Risperdal (Risperidone)

Ritalin (Methylphenidate Hydrochloride)

*Rituxan (Rituximab)

*Roferon (Interferon alfa-2A, Recombinant) Romazicon (Flumazenil)

Rythmol (Propafenone Hydrochloride) Salagen (Pilocarpine Hydrochloride) Sandimmune (Cyclosporine)

*Sandostatin (Octreotide Acetate) Sectral (Acebutolol Hydrochloride) Sedapap (Acetaminophen, Butalbital)

Sensorcaine-MPF with Epinephrine (Bupivacaine Hydro- chloride, Epinephrine Bitartrate)

Sensorcaine-MPF (Bupivacaine Hydrochloride)

 

Septra (Sulfamethoxazole, Trimethoprim) Serophene (Clomiphene Citrate)

*Serostim (Somatropin)

Serzone (Nefazodone Hydrochloride)

*Simulect (Basiliximab) Sinemet (Carbidopa, Levodopa)

Solu-Medrol (Methylprednisolone Sodium Succinate) Sonata (Zaleplon)

*Soriatane (Acitretin) Sporanox (Itraconazole) Stadol (Butorphanol Tartrate) Sular (Nisoldipine)

Sustiva (Efavirenz)

Symmetrel (Amantadine Hydrochloride)

*Synarel (Nafarelin Acetate) Tagamet (Cimetidine)

Talacen (Pentazocine Hydrochloride)   Talwin (Aspirin, Pentazocine Hydrochloride)

Talwin Nx (Naloxone Hydrochloride, Pentazocine Hydro- chloride)

Tambocor (Flecainide Acetate) Targretin (Bexarotene)  Tasmar (Tolcapone)

Tegretol (Carbamazepine)

*Temodar (Temozolomide)

Tenex (Guanfacine Hydrochloride)

*Tenoretic (Atenolol, Chlorthalidone)

*Tenormin (Atenolol) Tequin (Gatifloxacin) Testoderm (Testosterone)

Testred (Methyltestosterone) Teveten (Eprosartan Mesylate) Thalomid (Thalidomide)

Tiazac (Diltiazem Hydrochloride)

Tigan (Trimethobenzamide Hydrochloride) Timolide (Hydrochlorothiazide, Timolol Maleate) Timoptic (Timolol Maleate)

Tolectin (Tolmetin Sodium) Tonocard (Tocainide Hydrochloride)

*Topamax (Topiramate) Toprol (Metoprolol Succinate)

Toradol (Ketorolac Tromethamine) Tranxene (Clorazepate Dipotassium) Trecator (Ethionamide)

Trental (Pentoxifylline)

Tricor Micronized (Fenofibrate)

 

Tri-Levlen (Ethinyl Estradiol, Levonorgestrel) Triphasil (Ethinyl Estradiol, Levonorgestrel) Trivora (Ethinyl Estradiol, Levonorgestrel) Trovan (Trovafloxacin Mesylate)

Ultram (Tramadol Hydrochloride) Uniretic (Hydrochlorothiazide, Moexipril Hydrochloride)

Valium (Diazepam)

Valtrex (Valacyclovir Hydrochloride) Vanceril (Beclomethasone Dipropionate) Vascor (Bepridil Hydrochloride)

Vaseretic (Enalapril Maleate, Hydrochlorothiazide) Vasotec (Enalaprilat)

Velban (Vinblastine Sulfate)

*Vesanoid (Tretinoin) Viagra (Sildenafil Citrate)

Vicoprofen (Hydrocodone Bitartrate, Ibuprofen) Vioxx (Rofecoxib)

Viracept (Nelfinavir Mesylate) Vistide (Cidofovir)

Vivelle (Estradiol)

Voltaren (Diclofenac Sodium) Wellbutrin (Bupropion Hydrochloride) Winstrol (Stanozolol)

*Xanax (Alprazolam) Xenical (Orlistat) Zagam (Sparfloxacin)

Zanaflex (Tizanidine Hydrochloride) Zantac (Ranitidine Hydrochloride) Zarontin (Ethosuximide)

Zaroxolyn (Metolazone) Zebeta (Bisoprolol Fumarate)

*Zenapax (Daclizumab)

Zestoretic (Hydrochlorothiazide, Lisinopril) Zestril (Lisinopril)

Ziac (Bisoprolol Fumarate, Hydrochlorothiazide) Zocor (Simvastatin)

*Zoladex (Goserelin Acetate) Zoloft (Sertraline Hydrochloride) Zomig (Zolmitriptan)

*Zonegran (Zonisamide)

Zosyn (Piperacillin Sodium, Tazobactam Sodium) Zovia (Ethinyl Estradiol, Ethynodiol Diacetate) Zyban (Bupropion Hydrochloride)

Zyprexa (Olanzapine)

Zyrtec (Cetirizine Hydrochloride)

 

Dodatak 8

Poređenje omega-3 sa omega-6

Omega-3

Namirnica                             Količina               Omega-6                 Omega-3                Omega-6

Skuša	1 šolja	8,0	2.639	329
Spanać (konzerva)	1 šolja	5,3	353	66
Ulje lanenog semena	1 sup. kaš.	4,1	7.540	1.822
Ulje kanola	1 sup. kaš.	0,4	1.266	2.776
Orasi, engleski	¼ šolje	0,2	2.043	9.540
Orasi, crni	¼ šolje	0,1	1.031	10.468

Dodatak 9

Pregled 17 štetnih posledica gledanja televizije

 

1.      Izaziva hipnotički efekat, zaobilazeći procenu od strane frontalnog režnja mozga

2.   Često podstiče seksualnu želju

3.   Povećava sklonost ka agresivnom i na- silničkom ponašanju

4.    Remeti ravnotežu mozga, doprinoseći pojavi depresije i putem svog sadržaja i hipnotičkog efekta

5.   Može biti ozbiljan faktor stresa

6.   Smanjuje interesovanje za čitanje i uče- nje

7.   Slabi moć mozga

8.   Podstiče loše životne navike

9.   Podstiče neumerenost

10.      Povećava sanjarenje u negativnom smislu

11.    Umanjuje kreativnost

12.   Može umanjiti našu sposobnost da raz- likujemo dobro od lošeg

 

13.    Navikava na nereagovanje

14.    Izaziva zavisnost

15.    Oduzima vreme koje se može upotre- biti za postizanje nečeg korisnog

16.    Oduzima vreme koje treba provesti u razgovoru sa članovima porodice

17.   Negativno utiče na duhovna ubeđenja

Ovi štetni efekti svi zajedno pozivaju na hitno delovanje – danas. Jasno je da tele- vizija ne utiče negativno samo na taj način što pojačava sklonost ka depresiji. Sama moralna svest, bilo vaša ili članova vaše porodice – smeštena u frontalnom režnju vašeg mozga – možda je “na klackalici”.

Literatura: Nedley N. Proof Positive: How to Reliablz Combat Disease and Achieve Optimal Health through Nutrition and Lifestyle. Admore, OK: Nedley Publishing, 1999 pp. 280-287.