Dobro mentalno zdravlje savladava stres

Istraživanja ukazuju na to da mentalno zdravlje predstavlja neophodni deo naše borbe protiv stresa. Slušanje dobre muzike može da ga poboljša. Postoje brojni dokazi da muzika na jedinstven način može da umanji i ukloni stres.

Kvalitetna muzika blagotvorno deluje na um

Jedno od pitanja koje se postavlja kada je u pitanju muzika jeste da li ona po sa- moj svojoj prirodi oslobađa od stresa ili osoba mora da nauči kako da se opusti slušajući muziku. Jedan od načina na koji možemo razmotriti ovo pitanje jeste pog- ledati kako muzika utiče na male bebe. Iako se može dokazati da je fetus izložen zvucima u materici, on verovatno nije naučio tehnike opuštanja vezane za nje- govu izloženost muzici.

Ispitajmo jednu studiju o prevremeno rođenim bebama i bebama veoma male telesne težine u inkubatorima za inten- zivnu negu i njihovoj reakciji na muziku. Istraživanje je obuhvatilo 52 bebe sta- bilnog zdravstvenog stanja koje su morale biti smeštene u inkubatore. Polovina njih je tri puta na dan slušala uspavanke i mu- ziku za decu (ne rok zvuke). Drugoj polovi- ni nije puštana nikakva muzika. Stručnjaci su u obe grupe posmatrali stresno pona- šanje, telesnu težinu, apetit i dužinu bo- ravka u bolnici. Bebe kojima je puštana muzika su više dobile u težini, imale bolji apetit i kraće ostajale u bolnici.27

Studije obavljene na univerzitetu u Picburgu (University of Pittsburgh) i još

jedno istraživanje čiji su rezultati objavljeni u The Journal of the National Cancer Insti- tute pokazali su da umirujuća muzika bla- gotvorno deluje na više načina, kao što je prikazano u tabeli 10.

Tabela 10. Blagotorno dejstvo umirujuće muzike

- Ublažava zabrinutost

-  U velikoj meri utiče na ritam i funkciju mozga

- Čini slušaoca opuštenijim

- Smanjuje potrebu za lekovima protiv bolo- va kod osoba koje boluju od raka i žena na porođaju

- Podstiče društvenost

-  Ublažava simptome kod “poremećenih i nepristupačnih” psihijatrijskih pacijenata

Duboko disanje, klasična muzika i zvuci iz prirode ublažavaju stres

Iako se duboko disanje često povezuje sa istočnjačkim stilovima meditacije, mo- žete osetiti blagotvorno dejstvo vežbi dis- anja, a da ne primenjujete takve medita- tivne tehnike.

Obavljeno je jedno istraživanje u kojem je učesnicima dat zadatak koji je pro- uzrokovao mentalni stres koji je, sa svoje strane, povećao njihov krvni pritisak. Kada su ispitanici obavili taj zadatak, istraživači su merili koliko je vremena u proseku bilo potrebno da se njihov krvni pritisak vrati u normalu, a to je iznosilo 3,7 minuta. Ispi- tanici su tada ponovili ovaj zadatak, nakon čega su radili vežbe dubokog disanja. Ovoga puta, njihov krvni pritisak se za 2,7 minuta vratio u normalu. Na trećem testu ispitanici su nakon obavljenog zadatka slu- šali klasičnu muziku. Vreme koje je bilo potrebno da se njihov krvni pritisak vrati u normalu iznosilo je 2,9 minuta. Na četvr- tom testu su nakon zadatka slušali zvuke iz prirode (morske talase, kišu itd.). Ovog puta bilo je potrebno tačno 3 minuta.

I duboko disanje i klasična muzika i zvuci iz prirode doprineli su oporavku od iznenadnog stresora.

Zdravlje frontalnog režnja mozga je izuzetno važno u borbi protiv stresa i dep- resije. O ovome će više biti reči u 9. pog- lavlju. Sada ćemo se pozabaviti samo jed- nim aspektom zdravlja frontalnog režnja. On je vezan za ulogu frontalnog režnja u kontrolisanju impulsivnih akcija. Ako otkri- jete da su neki od stresora u vašem životu posledica agresivnog načina rešavanja stresnih situacija, trebalo bi ozbiljno da razmotrite moj savet kako da ojačate vaš frontalni režanj. Nasilje i agresivnost se javljaju kada čovek ne uspe da se izbori sa stresorima. Istraživanja ukazuju na to da poboljšavanje funkcije frontalnog režnja može biti od presudnog značaja za ublaža- vanje sklonosti ka nasilnom i agresivnom reagovanju na stresore.

Jedna od najboljih ilustracija važnosti funkcije frontalnog režnja je studija o ve- teranima iz Vijetnamskog rata koji su bili zadobili povrede glave. Proučavano je sko- ro 300 veterana iz Vijetnamskog rata koji su imali prostrelne rane na različitim delo- vima glave.

Rezultati su pokazali da veterani sa povredama frontalnog režnja uvek poka- zuju veću sklonost ka agresivnosti i nasilju nego oni sa povredama na drugim delovi- ma glave.28 Dakle, zdrav frontalni režanj je veoma bitan ako želimo da posedujemo dobru samokontrolu. Osim toga, otkriće- mo da zdrav frontalni režanj blagotvorno deluje i na mnoge druge načine. Kako to možemo postići? 9. poglavlje nam daje odgovor na ovo pitanje.

Savet iz Biblije: Ne brinite se za budućnost

Još jedan način na koji možemo kon- trolisati stres je ne brinuti se za buduć- nost. Zabrinutost za budućnost je sasvim normalna posledica ako čovek ne planira blagovremeno. Na primer, student koji se sprema za predstojeći ispit nalazi se pod

izvesnom dozom stresa koji može da ima pozitivno dejstvo. Ovaj tip stresa bi treba- lo da ga podstakne da uči i pripremi se za ispit. Međutim, ako ste se pripremili za test, brinuti i strepeti zbog toga samo bi vam donelo štetu.

U stvari, briga umanjuje čovekovu spo- sobnost, dok zdrav stav prema izvoru stre- sa – stav da je stresor samo izazov – motiviše. Plašeći se da nema dovoljno zna- nja, ovaj student može doći u iskušenje da kaže: “Zašto uopšte pokušavati? Neću uspeti da savladam gradivo do ispita.” Konstruktivniji stav bi podrazumevao orga- nizovanje i planiranje bez zabrinutosti. Ovaj student može da kaže: “Ostalo mi je još tri sata večeras; hajde da vidim šta još mogu da naučim.” I ovoga puta, Biblija nam u mnogome može pomoći, kao što se vidi u tabeli 11.

Tabela 11. Ne brinite se za sutra

,,Ne brinite se dakle za sutra; jer sutra bri- nuće se za se.”                     Matej 6,34

Isus ovde ne govori protiv planiranja. To bi bilo u suprotnosti sa jednom drugom Isusovom izjavom u Luci 14,28 koja jasno ističe važnost planiranja. Ova biblijska izja- va je zapisana u tabeli 12.

Tabela 12. Pravilno planiranje i organizacija

“I koji od vas kad hoće da zida kulu ne sedne najpre i ne proračuna koliko će ga koštati, da vidi ima li, i da li može dovršiti?”

Luka 14:28

Isus govori: “Kada pravilno planirate i sprovedete taj plan u delo, ne brinite se za sutra.” Drugim rečima, sutra će doneti ono što ono bude htelo da donese.

Ipak, kada je u pitanju naša ilustracija sa ispitom, bilo bi besmisleno kada bi stu- dent koji ništa nije učio rekao: “Ja sam miran. Ne želim da se brinem za ispit koji ću imati sledeće sedmice. Bog će mi po-

moći tog dana.” S druge strane, student koji marljivo uči ne treba da brine da će nastavnik možda dati suviše težak test, da mu učenje neće pomoći ili da će pasti na ispitu.

Brinuti se i strepeti zbog stvari koje ne možemo izmeniti samo nanosi štetu. Niko ne može danas da rešava problem koji će se pojaviti sutra. Međutim, ako se problem pojavi danas i treba da se reši danas, onda danas treba da se uhvatimo u koštac sa njim. Potrebno je imati plan, organizaciju i motivaciju. Ne treba da brinemo zbog nekog problema pre nego što budemo u prilici da se uhvatimo u koštac sa njim. Isus nas poziva da uradimo sve što danas treba uraditi. On nas u isto vreme savetu- je da prestanemo da se brinemo za sutra. Takva briga će uvek biti veliki izvor stresa i deluje kontraproduktivno.

Kada čovek ne brine, on ne samo što savladava stres, već i celokupan njegov organizam bolje funkcioniše. Kao što sam istakao u 9. poglavlju o frontalnom režnju, spontana regresija raka (SRC) se može povezati sa mentalnim stavom oslobođe- nim brige. U slučaju SRC, osoba koja bolu- je od neizlečivog oblika raka uspeva da preživi nezavisno od bilo koje terapije.

Adekvatan odmor i san poboljšavaju mentalno zdravlje

Zabrinutost može da izazove kratak spoj kod jednog od najvažnijih načina za oslobađanje od stresa – dovoljno odmora. Svima nama je potrebno dovoljno odmora ako želimo da imamo dobro mentalno zdravlje. Četiri dimenzije odmora pred- stavljene su u knjizi Zakoni zdravlja i izlečenja.29 Dve dimenzije se mogu ovde primeniti. Prvo, odmor predstavlja proces obnavljanja koji je neophodan da bi se čovek odbranio od stresa i zabrinutosti. Drugo, stres i zabrinutost mogu izazvati nesanicu, onemogućavajući čoveku da se odmori onoliko koliko mu je potrebno. Stres i zabrinutost su dva glavna uzročnika nesanice.

Dr Džejms Perl (James Perl) u svojoj knjizi “Spavajte pravilno pet noći” (Sleep Right in Five Nights) zapaža da je bes – jedna od najuobičajenijih reakcija na stres

–   uzrok nesanice u velikom broju slučaje- va.30 Na ovim dvema stvarima, stresu i ne- sanici, zasniva se začarani krug, kao što je prikazano u tabeli 13.

Tabela 13. Začarani krug stresa i nesanice

- Stres ometa normalan san.

- Nedovljno sna izaziva veći stres.

-  Veći stres dovodi do još ozbiljnije nesani- ce.

-  Ozbiljnija nesanica sada izaziva još veći stres.

da on radi za nas, a ne protiv nas, moramo usmeriti svoje misli na uzvišene teme. Na- žalost, većina nas je sklona da razmišlja o negativnim stvarima. Lako je zaboraviti mnoge dobre stvari koje smo doživeli u prošlosti i koje sada doživljavamo. Mi smo skloni da se usredsredimo na nevolje.

Moramo nastojati da se usredsredimo na ono što imamo – a ne na ono što nam nedostaje. Ne dozvolimo da ono loše zase- ni ono dobro, već, kao što kaže ona pes- ma, “Izbrojmo mnoštvo blagoslova naših – setimo se svakog od njih”. Takav stav će ojačati naš imuni sistem i povećati naše sposobnosti u savladavanju teškoća. Savet koji bi trebalo da pomogne svima koji žele da se na najbolji mogući način izbore sa stresom naveden je u tabeli 15.31

Dobro duhovno zdravlje pomaže u borbi protiv stresa i zabrinutosti

Jedan od načina na koji možete preki- nuti to vrzino kolo odmora i stresa jeste da svoje brige iznesete pred Boga u duhov- nom razmišljanju i molitvi. Kada čovek shvati da može poveriti budućnost Bogu, on uviđa da je upravo to moglo da bude onaj jedan sastojak koji nedostaje njego- vom receptu za rešavanje ove dileme.

Razmišljajte o uzvišenim temama

Razmišljanje o uzvišenim temama do- nosi višestruku korist. Biblija nam i ovoga puta daje veoma koristan savet, kao što je prikazano u tabeli 14.

Tabela 14. Razmišljajte o ovome

“A dalje, braćo moja, što je god istinito, što je god pošteno, što je god pravedno, što je god prečisto, što je god preljubazno, što je god slavno, i još ako ima koja dobrodetelj, i ako ima koja pohvala, to mislite.”

Poslanica Filibljanima 4,8

Sveto pismo nam savetuje da usred- sredimo misli na uzvišene atribute kao što su istina, poštenje, čistota i ljubaznost. Ako želimo da savladamo stres i učinimo

Tabela 15. Šta je najvažnije za zdrav život?

“Ništa ne može tako da poboljša zdravlje i tela i uma kao duh zahvalnosti i slavljenja Boga.”

Neke porodice formalno izražavaju zah- valnost i slavu Bogu u vreme obroka. To je dobar početak, ali duh zahvalnosti je mno- go više od par kratkih molitava izgovorenih svakog dana. Gajiti duh zahvalnosti znači biti stalno istinski zahvalan za sve dobre darove koje nam Bog daje. Kada postane- mo svesni koliko Božjih blagoslova imamo, nećemo biti toliko zabrinuti.

“Duh zahvalnosti i slavljenja Boga” treba de se probudi u svima nama zbog mnoštva blagoslova koje Gospod daje. Postoji oštra suprotnost između mnogih ugodnosti koje prosečni čovek na Zapadu ima u životu i nedostatka istih u mnogim drugim delovima sveta. U poređenju sa tim, izvori stresa u životu jednog proseč- nog zapadnjaka uopšte nisu tako ozbiljni.

Nemojte kritikovati druge

U svom seminaru za kontrolu stresa ja učesnicima dajem zadatak koji im se, što na početku izgleda ironično, čini veoma stresnim. Njihov zadatak je da se uzdrže

od kritikovanja bilo čega i bilo koga naj- manje dve sedmice. Glavna pravila su na- vedena u tabeli 16.

Tabela 16. Osnovna pravila za uzdržavanje od kritikovanja

- Dvosedmična vežba

-  Nije dopušteno izgovoriti nijednu jedinu reč kritike.

-  Ako vaša deca učine nešto dobro, pohva- lite ih za to.

-  Ako urade nešto loše, nemojte ih kritiko- vati.

-  Iste odredbe važe i u svim ostalim njiho- vim aktivnostima.

- Obraćajte se drugima samo pozitivno.

- Ako negde zabrljate, počnite ovaj program ispočetka.

Srećom, ovaj seminar traje osam sed- mica zato što drugog dana bukvalno svi moraju da počnu program ispočetka. Ne- kima je možda potrebno tri ili čak četiri nova početka. Prvih nekoliko dana pred- stavlja veoma stresan period. Ipak, nakon dve sedmice uspešno završenog progra- ma, niko do sada još nije izjavio da se kaje što je učestvovao u tom zadatku. Učesnici uglavnom smatraju da im je to bilo koris- no iskustvo koje im je pomoglo da pro- mene pogled na svet i podstaklo ih da se usredsrede na ono što je dobro.

To ne znači da nikada ne treba uputiti neku kritiku. Ova vežba je, jednostavno, osmišljena tako da pomogne ljudima da postanu svesniji svoje navike da traže greške kod drugih. Njen cilj je da pokaže učesnicima da uz malo napora mogu kon- trolisati svoju sklonost ka kritikovanju i da na taj način i oni sami i ljudi oko njih mogu osetiti veliki blagoslov.

Kritika svakako može biti veoma koris- na ako se uputi kada treba i na jedan kon- struktivan i taktičan način. Međutim, naše kritike uglavnom potiču iz negativnog stava. Što je još gore, mi često kritikujemo nešto što apsolutno ne možemo da kon- trolišemo ili na šta ne možemo da utičemo. Takav kriticizam uništava i nas i druge.

Osim toga, on podstiče negativ stav kod ljudi oko nas.

Jedan autor pretočio je suštinu ovog problema u jedan veoma koristan savet, koji je naveden u tabeli 17.32

Tabela 17. Savet za obuzdavanje kriticizma

“Kada dođemo u iskušenje da gunđamo ili se žalimo na nešto što je neka osoba uradi- la, pohvalimo nešto kod te osobe. Recite: ‘Ovoga puta sam odoleo iskušenjima.’ Gajite duh zahvalnosti.

Uvek iznova hvalite Boga za Njegovu pre- divnu ljubav. Nikada se ne isplati razmišljati o nepravdama koje su vam učinjene u proš- losti. Bog nas poziva da budemo isto tako milostivi i puni ljubavi kako bismo mogli biti ispunjeni duhom zahvalnosti.”

Ne mogu a da ne razmišljam o tome koliko bi ovaj svet bio bolji kada bismo svi mi poslušali savet naveden u tabeli 17.

Religijsko razmišljanje

Religijsko razmišljanje predstavlja još jedan način kontrolisanja stresa. Smatram da svakodnevna molitva i razmišljanje predstavljaju našu nasušnu potrebu. Molit- va i usredsređeno razmišljanje predstavlja- ju oblik odmora i obnavljanja koje malo ljudi ceni onoliko koliko bi trebalo. Ova tema se detaljnije objašnjava u 9. poglav- lju koje govori o frontalnom režnju mozga, kao i u poslednjem poglavlju knjige. Me- đutim, važnost ove teme nalaže nam da se njome pozabavimo i ovde.

Usredsređeno razmišljanje i molitva najviše koriste kada pruže čoveku olakša- nje od stresnih misli i osećanja i moguć- nost da pronađe način da se uhvati u koš- tac sa najvećim životnim stresorima. Da bi se to postiglo, moć rasuđivanja našeg mozga mora biti aktivna tokom procesa meditacije. Naše najviše intelektualne moći, uključujući moć duhovnog rasuđiva- nja, smeštene su u delu mozga koji se naziva frontalni režanj.

Kao što je opisano u poglavlju o frontalnom režnju, kada ovaj deo mozga prisno učestvuje u našem procesu razmiš- ljanja, preovladava jedan tip moždanog talasa koji se naziva beta talas. Ako bismo merili trenutne električne napone u mozgu putem elektroencefalograma (EEG) i on pokaže beta talas, to bi značilo da se odvi- ja proces rasuđivanja i razmišljanja, koji se odlikuje dinamičnom aktivnošću frontal- nog režnja.

Studije pokazuju da religijsko razmiš- ljanje stimuliše aktivnost beta talasa u frontalnom režnju. To se i dalo očekivati. Uostalom, molitva iz biblijske perspektive predstavlja izuzetno aktivan proces. Bilo da razmišljamo o Božjoj dobroti, zahvalju- jemo se što nam na poseban način poma- že ili tražimo da prepoznamo Njegovu volju u nekim složenim situacijama, religi- jsko razmišljanje i molitva aktiviraju fron- talni režanj.

Da bi smo stekli jasniju predstavu, odlike religijskog razmišljanja su ukratko opisane u tabeli 18.

Tabela 18. Odlike religijskog razmišljanja

-  Religijsko razmišljanje i molitva pružaju olakšanje od stresnih misli i osećanja.

- Moć rasuđivanja ljudskog mozga mora biti aktivna tokom procesa razmišljanja.

-  Dominiraju beta moždani talasi u frontal- nom režnju, što govori o aktivnom rasuđi- vanju.

-  Naše najviše intelektualne moći, uključu- jući moć duhovnog rasuđivanja, smeštene su u frontalnom režnju.

Iako religijsko razmišljanje i molitva uk- ljučuju visok stepen mentalne aktivnosti, one, pored toga, i opuštaju čoveka. Mo- nitor bio-odgovora (biofidbeka) može da pokaže koliko takvo usredsređeno razmiš- ljanje opušta čitavo telo. Za one kojima ovaj proces nije poznat, bio-odgovor je, prosto, jedan način koji omogućava da se procesi koji se odvijaju unutar organizma

vide  pomoću  mernih  aparata  koji  se pričvrste na kožu.33

Jedan od načina na koji se može odre- diti da li je čovek napet je merenje elek- trične otpornosti kože.34 Kada je osoba emocionalno napeta, aparat će registrovati pad otpora. Koža bolje provodi električnu struju koja se može izmeriti pomoću elek- tričnog instrumenta.35 Poznati test detek- torom laži funkcioniše na ovom principu.

Kao student medicine, jednom prilikom sam za potrebe časa nosio pokretni moni- tor bio-odgovora koji je merio bio-odgovor tokom mojih svakodnevnih aktivnosti. Bio sam impresioniran kada je monitor poka- zao da sam bio najopušteniji dok sam se aktivno molio Bogu. Bio-odgovor za opštu upotrebu objašnjen je na kraju ovog pog- lavlja.

Nisu sve vrste razmišljanja efikasne

Međutim, ne odlikuje se svaki vid razmišljanja beta aktivnošću i učestvova- njem frontalnog režnja. U oštroj suprot- nosti sa biblijskim razmišljanjem jeste je- dan vid meditacije koji se masovno upraž- njava na Istoku i naziva se istočnjačka me- ditacija. Izgleda da je njena efikasnost posledica jednog oblika eskapizma. Mnoge studije i istraživanja pokazuju da se tokom upražnjavanja istočnjačkih tipova medita- cije poput joge ili transcedentalne med- itacije umesto beta ritma javlja alfa mož- dani ritam.36

Alfa talasi su moždani talasi niže frekvencije (8 do 13 ciklusa u sekundi)37 od beta talasa. Takvi talasi ukazuju da je osoba zapala u stanje nalik na trans u ko- jem je aktivnost frontalnog režnja veoma slaba. Kada mozak ima alfa ritam, on nije sposoban da kritički analizira informacije koje prima. I sa stanovišta ovog alfa mož- danog ritma i načina na koji se podstiče meditativno stanje, istočnjačka meditacija je neverovatno slična hipnozi.

Istočnjačka meditacija i hipnoza

Hipnoza, namerno, zaobilazi frontalni režanj pomažući čoveku da dođe u stanje

nalik na trans. Istočnjačke religije koriste princip usredsređivanja na samo jednu stvar kako bi čovek dospeo u meditativno stanje, slično tehnici koju koristi hipnotizer. Kao što objašnjava jedan autor, mentalni fokus kod transcedentalne meditacije mo- že se postići usredsređivanjem na jednu jedinu reč (koja se naziva mantra), jedan jedini oblik ili na jedan jedini deo tela. On pominje da je u drevnim vremenima pos- tojao još jedan oblik meditacije kada se čovek usredsređivao na pupak, čelo ili neki drugi deo tela.38 Baš kao što je hipnotizeru potrebno da usredsredi um na samo jednu jedinu stvar i da tom prilikom nema buke ili bilo kakvog ometanja u njegovom okru- ženju, tako je isto to potrebno i onome ko meditira.

Odlike istočnjačke meditacije su ukrat- ko opisane u tabeli 19.

Tabela 19. Istočnjačka meditacija i hipnoza

-  Istočnjačka meditacija je u oštroj suprot- nosti sa religijskim (biblijskim) razmišlja- njem – usredsređenim razmišljanjem.

- Alfa moždani ritam je prisutan umesto be- ta ritma.

- To označava stanje nalik na trans u kojem informacije zaobilaze frontalni režanj.

-  Kao i kod hipnoze misli su potisnute, a moć rasuđivanja nije prisutna.

- Moguće je kontrolisati um osobe koja me- ditira.

Dr Herbert Benson, istraživač i lekar sa Harvarda, predstavio je ono što su neki nazvali sekularnom verzijom istočnjačke meditacije. Ipak, Benson koristi iste ele- mente kao oni koji se bave istočnjačkom meditacijom i hipnozom – tiho okruženje i usredsređenost na jednu jedinu stvar (u njegovom slučaju, na jednu reč ili frazu iz Hindu religije).39 Benson, takođe, spomi- nje još jedan važan element u ovom pro- cesu – pasivan stav. U stvari, on kaže da je to “možda i najvažniji od svih elemena-

ta”.40 Rajs (Rice) zapaža da sve ove tehni-

ke opuštanja u stilu istočnjačke meditacije naglašavaju pasivan stav.41

Upravo ovaj pasivan stav zajedno sa izraženim alfa moždanim talasima pred- stavlja jedan od najvećih problema veza- nih za ovaj stil meditacije. Iako on može doneti privremeno olakšanje i opuštanje tako što sprečava osobu da stalno razmiš- lja o određenim stvarima koje kod nje iza- zivaju stres, izgleda da ovakva praksa ne može da pomogne čoveku da se suštinski izbori sa faktorima stresa na jedan kon- struktivan način.

Ovaj stil je u oštroj suprotnosti sa religijskim razmišljanjem. U slučaju bibli- jskog razmišljanja i molitve, naglašava se aktivno razmišljanje koje potpomaže us- redsređivanje frontalnog režnja. Religijsko razmišljanje ne teži za postizanjem pasiv- nog stanja koje potiskuje misli, već nagla- šava da je važno održavati zajednicu sa Bogom, razmišljati pozitivno - na način na koji On razmišlja, osećati Njegovo prisus- tvo u životu i poznavati Njegovu volju. Osim toga što oslobađa od stresa, ovaj tip razmišljanja omogućava čoveku da dobije korisne odgovore i rešenja za svoje prob- leme.

Osim toga, postoji zabrinutost da pa- sivno stanje uma koje se postiže istoč- njačkim tehnikama meditacije može da donese više štete nego koristi. Odavno je poznato da istočnjačka meditacija i seku- larne vežbe opuštanja mogu štetno uticati na nervni sistem. Jedna klasična studija je pokazala da, u poređenju sa jednom ame- ričkom kontrolnom grupom, joga izaziva veći stepen simpatetičke aktivnosti i pove- ćano lučenje adrenalina. Dakle, joga je izazvala iste fizičke reakcije kao i iznenad- ni stresor, što je objašnjeno u prethodnom poglavlju. To se pokazalo tačnim u većini testova rađenih na onima koji upražnjava- ju istočnjačku jogu.42

Jedna druga studija je pokazala da su osobe koje su pohađale kurseve transce- dentalne meditacije imale veći kardiovas- kularni stresni odgovor kada su savladale ovu tehniku.43

Vidimo da nastaju problemi kada se u borbi protiv stresa primenjuju eskapističke meditativne tehnike (tehnike bežanja od problema) umesto konstruktivnih metoda. Ovakva hipoteza je u skladu sa radom koji je naveo Dr Leri Dosi (Dossey). Istraživa- nje koje se bavilo proučavanjem hormona stresa pre, odmah nakon i dva dana nakon hirurških intervencija dalo je iznenađujući rezultat. Nivo hormona stresa koji slabe imuni sistem u velikoj meri se povećao sa- mo kod onih osoba koje su radile formalne vežbe opuštanja. Kod osoba koje su po- kušale da se oslobode zabrinutosti i stra- hova bez primene tehnika opuštanja be- žanjem od problema nisu zabeležene po- većane koncentracije hormona stresa.44

Kontrola uma

Treći problem vezan za istočnjačke me- tode odnosi se na potencijalnu opasnost koja se krije u grupnom upražnjavanju istih. Ne zaboravimo da kod istočnjačke meditacije dominiraju alfa talasi i da frontalni režanj mozga u tom slučaju više nema sposobnost rasuđivanja. U takvom stanju koje podseća na hipnozu, osoba može da zabeleži informacije i sugestije koje frontalni režanj mozga nije protuma- čio i procenio. Neki su se zbog toga pitali da li istočnjačke religije iskorištavaju sled- benike koji zapadnu u meditativno stanje tokom grupnog upražnjavanja tog tipa meditacije. Ti kritičari ističu da bi se mozak nalazio u takvom stanju kada ne bi mogao kritički da analizira nijednu informaciju koju je primio. Um osobe koja upražnjava meditaciju bi tada bio izuzetno podložan kontroli. Izgleda da ova zabrinutost itekako ima osnova. Takvu meditaciju u grupi, ili bilo kakvom drugom vidu, treba naročito izbegavati.

Terapija usredsređivanja na duhovne vrednosti

Oblast u okviru psihološkog savetova- nja koju psiholozi i lekari često zanemaru- ju je ono što ja nazivam terapijom “usred-

sređivanja na duhovne vrednosti”. Ovo je, možda, najbolja terapija protiv stresa i zabrinutih poremećaja koja ne uključuje upotrebu lekova. Pošto sam religiozan, ja ću objasniti davno izgovorene reči Isusa Hrista zapisane u Bibliji kako bih dao, mož- da, novi smisao ulozi istinske duhovnosti u čovekovom životu.45 Bez obzira kojoj veri pripadate, mislim da ćete, proučavajući ovaj odeljak, moći da shvatite opšte prin- cipe duhovnosti. Terapija usredsređivanja na duhovne vrednosti ukratko je prikazana u tabeli 20.

Tabela 20. Terapija usredsređivanja na duhovne vrednosti

Isus Hristos upućuje poziv svima onima koji su umorni i natovareni. Taj poziv glasi:

- “naučite se od Mene”...

- “bacite svoje brige na Mene”... i

- “uzmite Moj jaram na sebe.”

On obećava da će rezultat toga biti sledeći:

- Naći ćete odmor...

- Imaćete savršeni mir

- Volećete da ispunjavate Njegovu volju

- Bićete upotrebljeni na blagoslov drugima

“Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti.”46 Ove reči utehe upućene su mnoštvu ljudi koje je išlo za Isusom. On je o svojim učenicima pričao kao o onima kojima je dato da poz- naju nebeske stvari. Međutim, On nikoga nije ostavio sa gorkim osećajem u duši da oni nisu predmet Njegove brige i ljubavi. Svi koji su umorni i natovareni mogu doći k Njemu.

Religijski fanatici, koji su strogo vodili računa da do tančina ispune sve verske forme, osećali su da rituali i pokore nikada ne mogu zadovoljiti dušu. Carinici i grešni- ci se mogu pretvarati da ih ovozemaljska uživanja u potpunosti  zadovoljavaju, ali duboko u njihovom srcu vladali su nepove- renje i strah. Isus je pogledao na siroma- he i patnike, na one koji su izgubili svaku nadu i na one koji su ovozemaljskim uži- vanjima pokušavali da uguše čežnju svoje

duše i sve njih je pozvao da nađu odmor u Njemu.

Nežno je pozvao umorne i radom iscr- pljene ljude: “Uzmite jaram moj na sebe, i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smeran u srcu, i naći ćete odmor dušama svojim.”47

Ovim rečima, Hristos se obraća svakom ljudskom biću. Znali to oni ili ne, svi su umorni i natovareni. Svi stenju pod tere- tom koji samo Bog može da ukloni. On će uzeti teret sa naših nejakih ramena. On će nas odmoriti. On će poneti i teret brige i tuge. On nas poziva da sve svoje brige ba- cimo na Njega; jer se On brine za nas.48

Bog gleda na svaku dušu koja u Njemu vidi svog Spasitelja. Psalmista David kaže da Gospod “izbraja mnoštvo zvezda”,49 a ipak “On isceljuje one koji su skrušena srca, i leči tuge njihove”.50

“Hodite k meni”, glasi Njegov poziv. Kakve god brige i nevolje imali, iznesite svoj slučaj pred Boga.51 Vaš duh biće osnažen i moći ćete da izdržite probu. Naći ćete način da rešite problem i više nećete biti zbunjeni okolnostima. Što ste više svesni svoje slabosti i bespomoćnosti, to ćete postati snažniji u Njegovoj sili. Što je vaš teret teži, to će odmor biti blaženiji kada sve svoje brige bacite na Nosioca Tereta. Odmor koji Bog nudi nije bezuslo- van, ali su ti uslovi tačno određeni i jasno izneti. Oni su takvi da ih svako može ispuniti. On nam upravo govori kako se Njegov odmor može naći.

“Uzmite jaram moj na sebe”, kaže Isus. Jaram je oruđe službe. Stoka se stavlja u jaram da bi mogla da radi, i to je jedini način na koja ona može efikasno da obav- lja svoj posao. Ovom ilustracijom Isus nas uči da smo pozvani da služimo dokle god smo živi. Mi moramo uzeti na sebe Njegov jaram da bismo bili Njegovi saradnici.

Jaram koji nas obavezuje na službu je Božji zakon. Taj veličanstveni zakon ljubavi otkriven u Edemu, objavljen na Sinaju, a u Novom zavetu zapisan u srcu je to što vezuje ljudsko oruđe da poštuje Božju volju.  Kada  bismo  bili  prepušteni  sami

sebi, radeći šta nam je volja i sledeći sop- stvene sklonosti, svrstali bismo se u Soto- nine redove poprimajući njegove osobine. Stoga nas Bog vezuje za svoju volju, koja je uzvišena i plemenita. On želi da mi sa strpljenjem i mudrošću prihvatimo svoje dužnosti i služimo svojim bližnjima. Sam Hristos je jaram službe poneo u ljudskom obličju. On je rekao: “Hoću činiti volju tvoju, Bože moj, i zakon je tvoj meni u srcu.”52 “Jer siđoh s neba ne da činim volju svoju, nego volju Oca koji me posla.”53 Ljubav prema Bogu i bližnjima je bila sila koja je upravljala Njegovim životom. On nas poziva da prihvatimo taj princip.

Ima mnogo onih čija srca uzdišu pod teretom brige zato što pokušavaju da dos- tignu standarde ovoga sveta. Oni su izabrali njegovu službu, prihvatili njegove teškoće i usvojili njegove običaje. Stoga se njihov karakter iskvario, a njihov život pos- tao teret. Da bi ostvarili svoje ambicije i ovozemaljske želje, oni povređuju svoju savest i dodatno opterećuju sebe grižom savesti. Neprestana briga iznuri životnu snagu. Naš Gospod želi da oni skinu taj jaram koji ih vezuje i poziva ih da uzmu na sebe Njegov jaram. On kaže: “Jer je jaram moj blag, i breme je moje lako.” On ih poziva da traže najpre carstvo Božje i pravdu Njegovu, a On obećava da će im se sve što je potrebno za ovaj ovozemaljski život dodati.54 Briga je slepa i ne može ra- zaznati budućnost; ali Bog od početka vidi kraj.55 On ima već pripremljen način za iz- lazak iz svake teškoće. Naš nebeski Otac ima za nas hiljadu načina o kojima mi nismo ni sanjali. Oni koji prihvate taj jedan jedini princip uzdizanja Božje časti i službe Njemu videće kako u njihovom životu teš- koće nestaju i kako njihov životni put postaje čist i prohodan.

“Naučite se od mene”, kaže Isus, “jer sam ja krotak i smeran u srcu, i naći ćete odmor dušama svojim”. Mi moramo ući u Hristovu školu da bismo naučili od Njega kako da budemo krotki i smerni.

Međutim, mnogi koji se izjašnjavaju kao Njegovi sledbenici imaju brigu i nemir

u srcu zato što ih je strah da sve prepuste Bogu. Oni beže od posledica koje bi takvo predanje moglo da uključuje. Ako se u potpunosti ne predaju Bogu, oni neće moći da pronađu pravi mir.

Samoljublje je to koje donosi nemir. Poverenje u Boga uzdiže i oplemenjuje um, tako da u strpljenju imamo vlast nad svojom dušom.

Jaram se stavlja na volove da bi im pomogao da vuku teret, da bi im teret bio lakši. Tako je i sa Hristovim “jarmom”. Kada je naša volja u skladu sa Božjom voljom i kada svoje darove koristimo na blagoslov drugima, životni teret biće nam lak. Onaj ko hodi putem Božjih zapovesti u njegovom srcu vlada mir. Kada se Mojsije molio: “Pokaži mi put svoj, da te poznam,” Gospod mu je odgovorio: “Moje će lice ići napred, i daću ti odmor.” Preko proroka upućena je poruka: “Gospod reče ovako: stanite na putevima svojim i pogledajte, i pitajte za stare staze, koji je put dobar, pa idite po njemu, i naći ćete mir duši svo- joj.”56,57 I kaže: “O, da si pazio na zapo- vesti moje! Mir bi tvoj bio kao reka, i prav- da tvoja kao valovi morski.”58

Oni koji Boga uzmu za reč i prepuste Njemu da se stara o njihovoj duši i uprav- lja njihovim životom pronaći će mir i spokoj. Ništa na ovom svetu ih ne može rastužiti kada osete radost Hristovog pri- sustva. U savršenom prepuštanju je savr- šeni odmor. Biblija kaže: “Ko se Tebe drži, čuvaš ga jednako u miru, jer se u Tebe uzda.”59 Možda nam se čini da nam je život pun poteškoća; međutim, kada se prepus- timo mudrosti Svevišnjega, On će nam po- moći da izgradimo karakter i živimo živo- tom koji će biti Njemu na slavu.

Kratkotrajne metode ublažavanja stresa

Pored toga što u borbi protiv stresa treba da usvojimo metode koje treba pri- menjivati čitavog života, postoji čitav niz kratkotrajnih metoda koje mogu biti od velike pomoći. Te metode se mogu prime- niti na dva načina. Prvo, one se mogu pri-

menjivati da bi vam pomogle tokom izra- zito stresnog perioda u vašem životu (npr. kratkotrajna primena lekovite biljke Kava- kava). One se mogu primeniti i u cilju poboljšanja sposobnosti uopšte da se izborite sa stresom (npr. u slučaju bio- odgovora). Tabela 21 prikazuje neke od kratkotrajnih metoda za ublažavanje stre- sa. Zapazićete da se neke dugoročne tera- pije lečenja stilom života mogu upotrebiti i kao kratkotrajne metode.

Tabela 21. Kratkotrajni načini ublažavanja stresa

1.     Terapije lekovitim biljem

2.     Post

3.     Bio-odgovor

4.     Opuštanje

5.     Kalcijum  uklanja  predmenstrualni  sin- drom

Lekovito bilje i stres

Većina lekovitih biljaka nije dovoljno istražena, ali neke od njih, izgleda, us- pešno ublažavaju stres. Sledeće lekovite biljke se smatraju efikasnim.

Kava-kava pomaže kod nervoze, stresa i zabrinutosti.60 Lavanda se preporučuje u slučaju gubitka apetita, nervoze i nesani- ce.6 Limunov melem se savetuje u slučaju nervoze i nesanice.62 Valerijana može po- moći u slučaju nervoze, nesanice, stresa i zabrinutosti.63 Potpunije informacije o ovim biljkama, neželjenim efektima i nači- nu doziranja naći ćete u 6. poglavlju.

Biljke koje treba izbegavati

Baš kao što neke biljke mogu biti od pomoći u savladavanju stresa, tako neke druge biljke mogu zapravo stvoriti prob- leme. Guarana predstavlja jedan takav pri- mer. Guarana je proizvod koji se dobija od semena amazonske lijane Paullinia cupana i u poslednje vreme je postala dovoljno popularna da su ljudi već počeli da je gaje. Bogata je kofeinom i u Brazilu se uveliko koristi u proizvodnji stimulansa, bezalko- holnih pića i slatkiša. Nedavno je postala sastavni deo određenih američkih artikala i

proizvoda na bazi bilja. Guarana je izu- zetno snažan stimulans centralnog ner- vnog sistema, najverovatnije zato što sadrži kofein, teofilin i teobromin.

U majskom broju (2000. god.) magazi- na Herb and Dietary Supplement Report priznati farmaceut Danijel Vagner (Daniel

T.  Wagner) ukazuje na značajnu vezu između depresije i upotrebe guarane. On upozorava da određeni antidepresivi, na- ročito Velbutrin mogu teoretski biti opasni ako se uzimaju u kombinaciji sa guara- nom.64

Post (uzdržavanje od hrane) i upravljanje stresom

Govorio sam o ulozi određenih hran- ljivih sastojaka u savladavanju stresa. Iako su određene modifikacije u ishrani defini- tivno korisne u borbi protiv stresa tokom dužeg vremenskog perioda, postoje dokazi da unošenje smanjenog broja kalorija ili čak i kratkotrajni post mogu pozitivno uti- cati u slučaju kratkotrajnih stresova.

Jedan od najzanimljivijih primera pozi- tivnog uticaja posta je, možda, grupa hemijskih jedinjenja pod nazivom “vrući šok (heat shock) proteini” (HSP). Kao što možete videti iz njihovog naziva, ova hemijska jedinjenja koja proizvodi vaše telo mogu vam, zapravo, pomoći da savla- date stres izazvan velikom vrućinom kao i nekim drugim fizičkim traumama. Zanim- ljivo je to što post povećava prozvodnju jednog značajnog broja vrućih šok pro- teina. Da li ovo ukazuje na to da nam post pomaže u savladavanju drugih aspekata stresa ili ne još uvek nije sasvim jasno. Ipak, to nameće zanimljiva pitanja vezana za primenu posta koja su se tokom čitave istorije vezivala za traženje duhovne snage

–   često u kontekstu stresnih situacija.

Pacovi kojima je smanjen broj kalorija za 60% imali su produženu srednju i apso- lutnu vrednost životnog veka i smanjen broj bolesti koji se javlja sa godinama kao što su srčani udar, ateroskleroza i rak. Smanjenje broja kalorija snižava prosečnu telesnu temperaturu i dozvoljava organiz-

mu da iskoristi hranljive materije metabo- lišući masti umesto ugljenih hidrata. Osim toga, smatra se da smanjenje broja kalori- ja usporava proces starenja koji se pove- zuje sa reakcijama slobodnih kiseonikovih radikala.65

Vežbe opuštanja i imunološki odgovor

Pokazalo se da vežbe opuštanja sprečavaju opadanje imuniteta usled stre- sa. 34 studenata dobrovoljaca je dalo krv na analizu radi utvrđivanja ćelijskog imu- niteta mesec dana pre ispitnog roka i još jedanput drugog dana ispitnog roka. Polovina studenata je upražnjavala vežbe opuštanja u periodu između dve analize krvi. Druga analiza je pokazala da je njihov imunitet mnogo snažniji od imuniteta onih studenata koji nisu radili vežbe opušta- nja.66

Bio-odgovor (fidbek)

Bio-odgovor je instrument tj. tehnika kojom se nadgledaju telesne funkcije kao što su srčani ritam, električni otpor kože i slično, dok je pacijent izložen različitim živ- otnim situacijama. Merenja su uzajamno povezana sa reakcijama kao što su nivo opuštenosti koji pacijent oseća. Tehnike opuštanja pomažu pacijentu da nauči kako da se opusti.

Senzori se pričvrste za kožu na razli- čitim mestima na telu i njima se meri mi- šićni tonus, otpor kože, puls, krvni pritisak itd. Osoba priključena na taj aparat može na taj način da vidi kako različite metode utiču na izmerene indikatore stresa. Cilj je pomoći pacijentu da postane svestan šta izaziva stres, koji su njegovi simptomi i da nauči kako da uspešnije upravlja stresom.

Pokazalo se da praćenje bio-odgovora pomaže kod velikog broja bolesti koje mo- gu biti povezane sa stresom.67 U njih spa- daju glavobolje,68 visok krvni pritisak, po- remećaj nedostatka pažnje (ADHD),69 uri- narna inkontinencija70 (slabost bešike) i Rejnodova bolest71 (bolno stanje ruku iza-

zvano prehladom). Jedan odličan pregled objavljen u časopisu The Integrative Medi- cine Consult ukazao je na značaj ovog po- zitivnog uticaja. Taj izvor takođe zapaža da u nizu od 18 studija na temu bio-odgovo- ra u slučaju visokog krvnog pritiska posto- ji prosečan pad od 7,8 gornjeg (sistolnog) i 5,6 donjeg (dijastolnog) pritiska.

Istraživanje na temu Rejnodove bolesti i bio-odgovora je posebno zanimljivo zato što se odnosi na mehanizme hormona stresa. Bio-odgovor je naročito u stanju da utiče na iste one hormonske sisteme veza- ne za adrenalin koji podstiču našu reakciju na stres.72

Postoje zanimljive veze i između bio- odgovora i zavisnosti. U kontekstu ovog poglavlja, najznačajniji je, možda, dokaz da može da postoji veza između hemijskih događanja u mozgu koja učestvuju u zab- rinutosti i depresiji. Čini se da metode bio- odgovora koje su osmišljene tako da podržavaju korisnu funkciju mozga kod alkoholičara ne samo što smanjuju zabri- nutost, već i depresiju i tendenciju ponov- nog vraćanja istih.73,74

Kalcijum ublažava predmenstrualni sindrom

Mnoge žene su zabrinutije i razdražljivi- je u periodu svog mesečnog ciklusa. Doka- zi pokazuju da nije sve samo u njihovoj glavi. U stvari, nedavno obavljeno istra- živanje pokazuje da je nedostatak kalciju- ma u potpunosti ili bar delimično kriv za ovakvo stanje kod nekih žena.

Jedna studija koja se sastojala iz tri ogleda pokazala je da dodaci elementar- nog kalcijuma uspešno eliminišu loše raspoloženje i poremećaje u ponašanju povezane sa PMS. Testovi ukazuju na to da se tokom menstrualnog ciklusa povećava koncentracija ovarijalnih steroidnih hor- mona u jajnicima, osiromašujući tako re- zerve kalcijuma. Dodatak kalcijuma u dozi od 1.000 do 1.200 mg na dan (doza koja se obično preporučuje u cilju jačanja kosti- ju) može da eliminiše PMS simptome, uk- ljučujući razdražljivost, depresiju, zabrinu-

tost, promene raspoloženja, nadutost, povlačenje od društva, glavobolju i grčeve. Sadržaj kalcijuma u namirnicama prikazan je u tabeli 22.

Unošenje dovoljnih količina kalcijuma ili uzimanje dodataka kalcijuma može dop-

Tabela 22. Kalcijum u uobičajenim namirnicama

Namirnica Ovsena kaša	Količina 1 šolja	Kalcijum (mg) 19
Sočivo	1 šolja	38
Kvinoa žitarice	1 šolja	102
Žuta repa	1 šolja	115
Maslačak	1 šolja	147
Slačica	1 šolja	152
Pečeni pasulj	1 šolja	154
Seme susama	2 sup. kašike	176
Melasa od trske	1 sup. kašika	176
Kelj	1 šolja	179
Repa	1 šolja	249
Lešnik (sušeni)	1 šolja	254
Soja	1 šolja	261
Smokve (sušene)	10 komada	269
Punomasno mleko	1 šolja	290
Štir (amarant)	1 šolja	298
Nemasno mleko	1 šolja	301
Lisnati kelj	1 šolja	357
Brašno od rogača	1 šolja	358
Divlji spanać	1 šolja	464

rineti ublažavanju simptoma ovog stanja u koji zapadaju žene, a koje se povezuje sa stresom. Zanimljivo je to što stres može da poveća broj PMS simptoma, dok PMS sim- ptomi mogu da postanu snažni faktori stresa – još jedno vrzino kolo.

Zaključak

Ovo poglavlje predstavlja nastavak prethodnog. Oba govore o stresu i zabri- nutosti, dva zasebna, ali ipak povezana mentalna poremećaja. Prethodno poglav- lje definiše stres i različite oblike zabrinu- tosti i objašnjava nam kako da ustanovimo njihovo prisustvo. Videli smo da ovi pore- mećaji mogu štetno uticati na mnoge delo- ve tela i pogoršati ili izazvati razne bolesti koje na prvi pogled nisu povezane sa men-

talnim poremećajima. Dat je čitav niz me- toda lečenja.

Ovo poglavlje predstavlja još neke načine lečenja stresa i zabrinutosti, od kojih mnogi uključuju čovekove lične na- pore. Tu spadaju pozitivne promene u na- činu života koje su veoma efikasne u leče- nju ovih mentalnih poremećaja. Upotreba sintetičkih lekova se naglašava tamo gde je to neophodno. Navedene su i korisne lekovite biljke.

Poruke ovog poglavlja bi mogle ukratko da glase:

1.    Stres i zabrinutost se mogu ublažiti ili čak potpuno pobediti bez upotrebe sin-

tetičkih lekova, a usvajanjem boljeg nači- na života i zdravijih životnih navika.

2.       Poboljšanje fizičkog, socijalnog, mentalnog i duhovnog zdravlja dovodi do poboljšanja stanja, a čak i do pobede nad stresom i zabrinutošću

3.    Metode pomoću kojih možemo pos- tići ove pozitivne promene navedene su i spadaju u kategoriju čovekovih ličnih napora.

4.    Sintetički lekovi mogu biti neophod- ni neko vreme, ali treba biti oprezan zbog njihovih neželjenih efekata.

5.    Određene lekovite biljke doprinose izlečenju ovih poremećaja.