DOBRO I ZLO: NAUCITE DA ZIVITE PO SVOJIM ZAPOVESTIMA

Svaka religija je smislila svoje zapovesti cudne, neprirodne- iz straha, ili iz pohlepe, ali oni su stvorili ovo jadno covecanstvo koje vidite.

Cak i najbogatiji covek je siromasan, zato sto nema slobodu da se ponasa u skladu sa svojom sve8cu. On mora da se pona8a u skladu sa principima koje mu je neko drugi nametnuo, a ne zna ni da li je taj neko prevarant, la:Zov iii samo pesnik, sanjalica. Nema nikakvih do­ kaza, jer mnogi ljudi su tvrdili da su reinkarnacije Boga, da su Bozji izaslanici, proroci, a svi su donosili razlicite poruke. Ili je Bog lud, ili su ovi ljudi prosto lagali. Najverovatnije je da su oni lagali.

Ako ste prorok, mesija, proradi vam ego, javi se divno osecanje da ste neko ko je poseban, a ne samo obican covek. Tada mozete da vladate. Ovo je druga vrsta politike. Gde god se vlada, tu je politika.

Politicar vlada uz pomoc fizicke sile- uz pomoc vojske, naoruza­ nja, nuklearnog oruzja. Religiozni proroci, mesije, spasioci vladaju preko duhovnog. Njihova vladavina je opasnija, jer su oni gora vrsta politicara.Oni vladaju vasim zivotom ne samo spolja, vee i iznutra. Preuzeli su vase unutrasnje bice, postali su vas moral, vasa savest. Iznutra oni varna vladaju, govoreCi vam sta je ispravno, a sta nije. Mo­ rate ih slusati, inace ce vam se javiti osecaj krivice, a krivica je jedna od najgorih duhovnih bolesti. Ako pocnete da ih slusate, poCinjete da se osecate neprirodno, neuroticno, perverzno, zato sto ne slusate svoju prirodu. Ako slusate svoju prirodu, onda ne slusate svog proro­ ka i svoje spasioce. Idete protiv savesti koju su vam usadili.

Sve religije su odredile situacije u kojima ne mozemo da se opu­ stimo, da uzivamo, da zivimo u potpunosti. Moj predlog je da oslo­ bodimo covecanstvo ovih starih sujeverja koja su bila na vlasti, i koja su neverovatno izoblicila ljudsku prirodu. Ovo nase covecanstvo je rezultat. Kazete da se po plodovima drvo poznaje. Ako je to tacno- a jeste - onda bi se o svim vasim prethodnim prorocima, spasiocima, Bogu, davolu trebalo suditi na osnovu trenutnog stanja covecanstva.

A ovo covecanstvo je poludelo - puno je patnje, jada, besa, mr­ znje. Ako je ovo rezultat svih vasih religija, svih vasih voda - bilo politickih, bilo verskih - onda je bolje pustiti i Boga i davola da umru. Kada Bog i davo odu, politicke i verske vode nece imati nika­ kvu podrsku; oni ce biti sledeCi koji ce otiCi.

Ja zelim da se ljudi oslobode politike, religije, da svaki pojedi­ nac bude slobodan u svakom pogledu, i da ga vodi njegov unutra­ snji glas, njegova svest. To ce biti predivan svet, prava revolucija.

Kazete da nam savest nije potrebna. Kako onda covek moze da razvije unutrasnje

•  

mu

smernice koje ce       pomo6   da   donese

prave odluke u fivotu?

Savest je fotografska ploca, a svest je ogledalo. Obe odrazavaju stvarnost, s tim sto se odraz ne zaddava u ogledalu. Ono ostaje pra­ zno, i stoga moze da odrazava nove situacije. Ako je jutro, ono poka­ zuje odraz jutra. Ako je vece, pokazuje odraz veceri. Fotografska ploea prikazuje odraz stvarnosti koja je prosla; ako ste je osvetlili ujutru, na fotografiji ce ostati zabeleZ.eno jutro koje nikada nece postati vece.

Nema potrebe razvijati savest. Savest treba odbaciti, a razvijati svest. Odbacite sve ono cemu su vas drugi uCili, i pocnite sami da zi­ vite, istrazuju6 i ispituju6. Da, bice tesko u pocetku zato sto necete

imati nikakvu mapu. Savest je ta koja ima mapu. Moracete da se krecete bez mape, da idete u neistrazene predele, bez ikakvih smer­ nica. Kukavice ne mogu da idu bez smernica; one ne mogu da ne koriste mape. A kada koristite mape i smernice, vi zapravo ne ulazi­ te na novu teritoriju, ne zalazite u novu oblast- vee se samo vrtite u krug. Krecete se po poznatoj teritoriji; nikada ne skacete u nepo­ znato. Sarno hrabrost moze da odbaci savest.

Savest predstavlja celokupno znanje koje ste nagomilali, a imati svest znaCi biti prazan, potpuno prazan, kretati se kroz zivot sa tom prazninom, gledati kroz nju i delati iz te praznine tek tada su vasi postupci milostivi i tek tada sve sto radite postaje ispravno. Ne radi se 0 tome da li je nesto ispravno ili pogresno, jer nesto sto je isprav­ no danas moze biti pogresno sutra. A pozajmljeno znanje nije nika­ da od pomoCi.

Homer i Bili Bob su kopali jarak po uiarenom suncu Misisipija.  Videvsi kako njihov gazda sedi u hladovini iznad njih, Homer je spustio svoj asov, ire­ kao: ,Kako to da on gore sedi, a mi smo ovde dole?"

,Nemam pojma",  rekao je  Bili Bob.

Homer je otisao do gazde i pitao ga: ,Kako si ti gazda ovde gore, ami dole radimo?"

Gazda mu je  odgovorio: ,Zato sto sam ja  pa­ metan."

,Sta je  to pametan?",  pitao je  Homer.

,Vidi", rekao je gazda  i stavio ruku na drvo.

,Pokazacu ti. Pokusaj da udaris moju ruku.«

Homer je zamahnuo rukom najjate sto je rna­ gao. Kako je zamahnuo, taka je gazda sklonio svoju ruku, i Homer je  udario u drvo.

,Aaaauuuu! !!", zavapio je.

Gazda je  mirno rekao: ,Sada si i ti pametan."

Homer se vratio u jarak. Bili Bob ga je pitao sta se desilo i Homer mu je rekao: ,Sada sam pametan."

Bili Bob je pitao: ,A sta znati to, pametan?"

,Pokazacu  ti", rekao je  Homer.

--.,.----

Pogledao je unaokolo, i posto nije video nijedno drvo, stavio je ruku na svoje lice. ,Hajde", rekao je,

,pokusaj da udaris moju ruku ..."

To se desava sa vasim tzv. znanjem, sa vasom saveseu- situacija se promenila, nigde nema drveta, ali vi imate vee utvrdenu rutinu i ne mozete da uradite nista drugo. Vi samo ponavljate rutinu, a zi­ vot nema obavezu da se uskladuje sa tom rutinom. Vi morate da se uskladite prema zivotu.

Mistici su oduvek znali da zivot ne prati nikakvu logiku, da je u osnovi izvan logike, dane prati razum, ida je u sustini iracionalan. Savest je proizvoljna, izvestacena. Pruza vam utvrdene sablone, utvrdeni gestalt, a zivot se menja. Zivot je veoma nesiguran, ide u cikcak. Neeete biti u stanju da istinski zivite svoj zivot ako niste sve­ sni; vas zivot ee biti samo pretvaranje, lazna pojava. Uvek eete pro­ pustati voz.

A to propustanje prilike Cini coveka nesreenim. Zamislite Sarno sebe kako propustate voz - jurite na stanicu, ali svaki put kad stig­ nete do voza on napusta peron. To se desava osobi koja zivi po pra­ vilima savesti- nikada ne uhvati voz. Ne moze! Ona ima utvrdeni geStalt, a zivot tece. Ona u sebi nosi nesto poput Stene, a zivot vise nalikuje vodi.

Budite svesni. Ne pitajte kako se razvija svest. Mi ovde pokusa­ vamo da uradimo upravo suprotno: unistavamo savest- hrisean­ sku, hindu, muhamedansku, dainsku - unistavamo svaku vrstu savesti. Savest dolazi u svim oblicima i veliCinama.

Svest ne moze biti ni hriseanska, ni hindu, ni muhamedanska, ona je prosto svest. Savest razdvaja ljude, svest ih ujedinjuje.

Zasro morate stalno da nosite vodic sa sobom? Svest je dovolj­ na! Kad god se javi neka potreba, vasa svest ee odgovoriti. Imate ogledalo, ono ee da pokaze odraz onoga sto se desava, i odgovor ee se spontano javiti.

Dok sam studirao, moji profesori su bili veoma zabrinuti za me­ ne. Voleli su me, i bili su zabrinuti zato sto nisam spremao ispite. Cak su se plasili i da bih mogao da odgovorim na takav naCin da is­ pitivac ne bi mogao da razume sta sam hteo da kazem. Moj stari

profesor, DrS. K. Saksena, imao je obicaj da dolazi rano ujutru da me probudi da bih mogao da uCim. Seo bi u moju sobu, i rekao:

,Pripremi se malo." Onda bi me odveo do sale za ispit, jer je brinuo da mozda neeu ni otiCi.

Kada sam dosao do poslednjeg usmenog ispita, plasio se da cu mo­ zda reCi nesto sto moze uvrediti ispitivaca. On je takode trebalo da pri­ sustvuje ispiru, jer je bio upravnik katedre. Iznova i iznova me je upozoravao: ,Sarno se drii pitanja! Sta god da te pita, samo odgovori na to. Ne idi u dubinu - daj jednostavan odgovor, odgovor kakav bi knjiga dala. Ja eu biti tamo, i ako vidim da skreees sa teme, gurnueu te nogom  ispod  stola. Onda se vrati na temu i drii se pitanja."

Problem se javio vee kod prvog pitanja. Profesor koji je dosao kao ispitivac me je pitao: ,Koja je razlika izmedu indijske i zapadne filozofije?" Dr Saksena se zabrinuo, jer je znao da je dosta da cujem reci ,indijska" i ,zapadna" da bih poceo, sto je bilo istina. ,Sta pod­ razumevate pod indijska? Moze li filozofija biti i indijska i zapad­ na? Ako nauka nije ni indijska ni  zapadna, zasto bi to filozofija bila?", rekao sam.

Profesor Saksena je poceo dame gurka nogom, a ja sam mu re­ kao: ,Nemojte to da radite! Ne mdajte se. Ovo je izmedu mene i njega; vi ne treba nista da mi nagovdtavate."

Sada se ispitivac nasao na mukama- sta da radi? Sta god dame pita, odgovorio bih mu pitanjem. Izgubio se jer je znao vee spre­ mljene odgovore. Rekao sam mu: ,lzgleda da ne znate kako da od­ govorite. Vidite, to je sasvim jednostavan predlog da se filozofija zove filozofija, i kakve ona ima veze sa Istokom i Zapadom? Recite nesto!" Ali on je imao utvrdeni gestalt: jedno mora biti indijsko, ne­ sto drugo zapadno, i sve se mora deliti na ovo ili ono - tu postoji mnogo prideva. Ne mozemo da mislimo da je ova zemlja samo jed­ na. Ne mozemo da mislimo da je covecanstvo samo jedno. Sta je in­ dijsko u vezi sa Budom, a sta jevrejsko u vezi sa Hristom? Bas nista. Probao sam i Isusa i Budu, i imaju isti ukus. Ali pozajmljeno znanje je uvek fiksno odredeno, i kad god odgovor potice od vee utvrdene ideje on nije potpun. To nije pravi odgovor na realno stanje.

Nema, dakle, potrebe da razvijate savest da bi vas vodila, nema potrebe da imate bilo kakav vodic! Sve sto vam treba jeste inteligencija, paznja, svest, taka da mozete da odgovorite u svakoj situaciji u kojoj se nadete. Zivot donosi izazove, a vi unosite svest u te izazove.

Uz pomoc meditacije mozete odbaciti savest ikrenuti ka svesti. A cudo koje se dogodi ako uspete da odbacite savest je da se svest sama probudi, zato sto ona predstavlja prirodno stanje. Sa svdcu ste rode­ ni, samo sto se savest kao kora obmotala oko nje, i prekinula je njen tok. Savest je postala stena koja blokira mali izvor svesti. Sklonite stenu i voda ce poteCi. A kada taj potok potece, zivot ce vam krenuti u potpuno drugom pravcu, u pravcu koji ranije niste mogli da zami­ slite da postoji, o kom niste mogli ni da sanjate. Sve dolazi u skladu sa postojanjem. A biti u harmoniji sa postojanjem znaCi biti ispravan

- pogresno je ako niste u harmoniji sa postojanjem.

Dakle, savest kao takva je osnovni uzrok svega sto je pogrdno, zato sto vam ne dozvoljava da budete u harmoniji sa postojanjem. Svest je uvek ispravna, kao sto savest uvek grdi.

Sta cemo sa kriminalcima? Cini se kao da vetina njih nema ni savest ni svest.

•   Ponekad je potrebno da pravni sistem pokusa da spreCi ljude da nanose zlo drugima, zar ne?

Nijedno ljudsko bice nije rodeno kao kriminalac; svako dete je rodeno mudro, nevino. Sigurno su odredeni odgoj, tip drustva, vas­ pitanje doveli !jude dotle da postanu kriminalci.

Jednom kada siromastvo nestane, nestace i 50% kriminala, a sa njim i 50o/o sudija, isto toliko sudova, kriminalistickih sluzbi i zako­ na- samo ako siromastvo  nestane.

Drugo, nauka je sada sigurna da su sklonosti ka kriminalu  na­

sledne. Onda se bespotrebno kaznjava osoba kojoj je potrebno sao­ secanje, a ne kazna.

U nekim aboridzinskim drustvima, na primer, silovanje ne po­ stoji zato sto deca, kada postanu svesna svoje seksualne energije i naleta senzualnosti, vise ne moraju da zive sa roditeljima. U selu postoji jedna sala; svi mladi mogu tu da zive. Tu dolaze u kontakt sa razlicitim devojkama i momcima; imaju potpunu seksualnu slo-

bodu, pod jednim uslovom- koji je veoma znacajan- sa momkom ili devojkom mogu biti samo nekoliko dana; onda moraju da me­ njaju partnere.

To svima daje sansu da iskuse sve ostale, i pruza priliku da se odbaci ljubomora. Nema ljubomore zato sto tvoja devojka sada iz­ lazi sa nekim drugim. Nema stalnih veza; samo nekoliko dana mo­ zete biti zajedno, onda nastavljate dalje, menjate partnera. Kada dodu u godine za brak, imaju toliko iskustva sa svakom devojkom i svakim momkom iz plemena, da mogu da izaberu odgovarajuceg partnera; onog sa kojim su izgradili najharmonicniju vezu. Zacudo, u ovako slobodnom drustvu nema silovanja, ni razvoda. Oni su pronasli pravu osobu, jer im je pruzena prilika. Njihova ljubav i harmonija rastu iz dana u dan.

Kada im je pilula dostupna, muskarci i zene mogu da eksperi­ mentisu dok ne nadu osobu sa kojom ce zaista zeleti da budu zau­ vek. Ne moraju da jure u crkvu, mogu da sacekaju. Tokom godinu iii dve dana mogu da vide kako ce se slagati; da li ce njihov odnos postati dublji ibogatiji, ili ce vremenom bledeti. Pre nego sto odlu­ Cite ko ce vam biti zivotni saputnik, ovo izgleda logicno- da ekspe­ rimentisete, i iskusite sto je moguce vise !judi. Preljuba ce nestati, silovanje ce nestati.

Nauka ce otkriti, kao sto je do sada neke otkrila, da neke vrste kriminala covek poCini zbog bioloskih zakona; nasledio je tu tdnju da poCini zloCin. Tada mu je potrebna hospitalizacija, medicinska nega; ili, ako ndto nije u redu sa njegovim umom, treba da ode kod psihijatra. Aline treba takvu osobu da zovemo kriminalcem, niti da je kaznjavamo.

Svaka kazna je po sebi zlocin. I to samo zato sto nismo uspeli da nademo uzroke, ili nismo imali volje da ih otkrijemo, jer bi bavlje­ nje uzrocima dovelo do promene cele drustvene strukture, ami ni­ smo spremni za takvu  revoluciju.

Pobunjenik je spreman na revoluciju u svakoj sferi zivota. Ako nepravda nestane, nece biti ni pravde.

Veoma je tdko zamisliti covecanstvo koje zivi bez ljubomore, besa, takmicenja, bez zelje da poseduje moe, ali sve je to moguce. Nikada nismo razmisljali kako da uklonimo uzroke svega toga.

Zasto ljudi zele moe? Zato sto se ne postuje bilo sta sto rade. Zato sto obuear ne dobija isto postovanje kao predsednik dr:lave. Covek, u stvari moze biti bolji obuear nego predsednik. Treba po­ stovati kvalitet; ako je obuear dobar u svom poslu, njega ne treba da zanima da postane predsednik. Njegova umetnost i vdtina ee mu doneti dostojanstvo i postovanje ljudi.

Kada svako postane postovan zbog onoga sto jeste, kada svaka profesija postane postovana, koja god hila, tada ee kriminal i ne­ pravda biti saseceni u korenu.

Kada novae vise ne bude sredstvo plaeanja, niko neee moCi da postane ni bogatiji ni siromasniji.

Pobunjenik ee doCi do same sr:li svakog problema u zivotu. On neee potisnuti simptome, vee ce unistiti  uzrok. Ako se uniste svi uzroci nepravde, pravda se moze uspostaviti prvi put.

Svi trenutno zivimo u nepravednim uslovima, i to nepravednim na vise naCina. Ada bi seta nepravda odrzala, imamo vojsku, poli­ ciju, cuvare, sudove i sudije. Ove profesije su potpuno beskorisne! Ove ljude bi trebalo nauCiti nekom zanatu - mogli bi da postanu obueari, snajderi, stolari. Ako nemaju neku posebnu vestinu, onda mogu da rade posao koji to od njih ne zahteva- mogli bi bar da pre­ nose cigle, ucestvuju u izgradnji kuea i puteva. Sve te sudije i pravni eksperti bi, u najmanju ruku, mogli da postanu bastovani.

Ali ceo taj pravni establisment je tu da zastiti nepravde koje po­ stoje, kao i moene ljude kojima odgovara da se nepravde nastave.

Svet iz moje vizije, svet novog covecanstva, unistiee sve uzroke. Sklonost ka mnogim zlocinima - ubistvu, silovanju, cak i kradi - moze biti nasledna. Mozda bi trebalo da vam se promeni telesna hemija, da vam se hormoni preprave. Nekoliko zlocina je poCinje­ no zbog loseg psihickog stanja; potrebno je dobro proCiseavanje mozga i razbistravanje pogleda. Nista od ovoga ne bi trebalo sma­ trati kaznom. Ako neko boluje od tuberkuloze, posaljete ga u bolni­ cu, a ne u zatvor; biti u bolnici nije zloCin. Kada ozdravite i vratite se u drustvo, vase dostojanstvo nije naruseno.

Staro covecanstvo se nije dotaklo mnogih problema. Izbegavali su ih, odlagali su njihovo resavanje. To je bilo iz straha da bi oni mogli da otkriju da su bogati ljudi bili uzrocnici kriminala, da su

svestenici ucestvovali u seksualnim deliktima, seksualnim perverzi­ jama. 0 takvim stvarima se nikada nije govorilo.

Covecanstvo buduenosti     unistiti svaki uzrok nepravde. Ako se nesto dogodi kao posledica nasleda, to ee se resiti promenom hormona, telesne hemije, psiholoskog stanja. Ako ndto potice  iz uma, moze se popraviti. Uz pomoe nauke, psihologije, psihoanalize i psihijatrije  pobunjenicki duh ee biti u stanju da unisti svaku ne­ pravdu, kakva god nepravda hila u pitanju.

Deluje malo nerealno nadati se da ce sve to da se desi u skorijoj buducnosti. Kakve

•    promene mozemo uneti u pravni sistem u meduvremenu?

Zeleo bih da raseistim jednu stvar- to sto covek moze da se po­ nasa na pogresan naCin, to ne znaCi da osoba postaje losa. Postupak je mala stvar. Osoba je izuzetna realnost. Postupak je vee deo pro­ slosti: osoba ima Cistu buduenost pred sobom. Ako sakrije svoj po­ stupak, covek kvari svoju buducnost, zato sto ce uvek iznova osecati krivicu zbog toga sto je uradio. Ako prizna sta je uradio i ako je spreman da prihvati odgovarajueu kaznu, proCistiee se u pot­ punosti. Njegova buduenost ce biti Cista.

Ako prizna na sudu, covek bi trebalo da dobije najblazu kaznu.

A ja bih zamolio sud da razume da nijednom kriminalcu nije po­ trebna kazna; svim kriminalcima je potrebno lecenje.

Kriminalci su vekovima bili kaznjavani i vi tu nista niste mogli

da promenite. Broj kriminalaca raste; samim  tim  se povecava  i broj sudova, advokata. To je nepotreban teret. A sto se kriminalaca tice         cak ikada ih zatvorite, Cinite nesto iracionalno, jer provesti pet ili deset godina u zatvoru znaCi ziveti na fakultetu kriminologi­ je, gde se nalaze svi majstori kriminala. Tamo moze vise da se nau­ Ci, a ono sto se sigurno nauci od svih velikih kriminalaca jeste da nije protivzakonito poCiniti zloCin, vee je protivzakonito biti uhvacen. Dakle, sve sto treba da uradite je dane budete uhvaceni; morate biti pametniji, lukaviji. ZloCin nije problem. Problem je bi­ ti  uhvaćen.

Dakle, svako ko je bio u zatvoru, izade kao jos veCi kriminalac. Kada je otisao u zatvor, mozda je bio samo amater- zato je bio tako lako uhvacen. Kada izade, izade kao profesionalac, ekspert. Sada ce biti tesko uhvatiti ga.

Smatram da nije u redu ono sto su sudovi radili do sada. Sa psi­ hom kriminalaca nesto nije u redu. Njima je potrebno psihijatri.jsko lecenje. Umesto sto se grade zatvori, bolje da se otvaraju mesta gde im se moze pruziti psihijatrijsko lecenje, gde mogu da meditiraju, uce, postanu pametniji, gde ce ih postovati kao ljudska bica. Ne ra­ cunaju se njihovi postupci; vazno je njihovo bice.

Mozete li reCi ndto vise o tome kako mozemo da pospesimo sopstveni razvoj

•   svesti da ne hi doslo do toga da svojim postupcima povredimo sebe iii druge?

Sve poseduje energiju- strah, bes, ljubomora, mrinja. Niste ni svesni koliko vas ove stvari iscrpljuju. Energija vam curi na sve stra­ ne. Na ovaj naCin cere, pre ili kasnije, bankrorirati. VeCina ljudi, u stvari, bankrotira do svoje tridesete godine. Posle toga nema nice­ ga; postoji samo posmrtni zivot, i razvlacenje do groba.

Morate se suoCiti sa svojim strahom. Uradite to isto sa besom, ljubomorom, mr:lnjom. Najvaznije je da zapamtite sledece: ako osetite bilo sta strah, bes, mrinju- samo posmatrajte kako se raz­ vijaju, bez ikakvog osudivanja, i oni ce nestati, ostavljajuCi za so­ hom ogromnu koliCinu energije koju mozete iskoristiti na kreativan naCin. Moracete da je iskoristite; vise nigde ne curi pa cete biti pre­ plavljeni energijom. Ali kada posmatrate ljubav, saosecanje, ne­ znost, skromnost, ti osecaji nece nestati. I oni takode poseduju ogromnu energiju, ali sto ih vise posmatrate, oni ce postati jaCi; preplavice vas.

Ovo je, dakle, kriterijum za odredivanje sta je ispravno a sta ni­ je. Ako ndto posmatramo, i to nestane, ostavljajuCi za sobom svu svoju energiju, znaCi da je lose.

Ja vam ne nudim vee spremne izjave: ,Ovo je lose a ovo je is­ pravno, ovo morate da uradite, ovo ne morate." Ja vam ne nudim

deset zapovesti. Ja vam nudim tajnu duhovnog zivota: posmatrajte, budite svesni. Ako to sto posmatrate nestane i ostavi za sobom ogromnu koliCinu energije, znaCi da je lose. Ako tokom vaseg po­ smatranja pojava postane jos veca, ljubav postane ogromna poput Himalaja, znaCi da je to dobro za kojim ste tragali. Ako postanete osetljiviji na lepotu, poeziju, znaCi da je ljubav procvetala. I svu energiju koja je hila potrebna za strah, bes i mrznju preuzece vasa ljubav, osecajnost, vase saosecanje, vasa kreativnost. Ovo je alhemi­ ja koja menja metal u zlato.

Ovo su alhemicari u stvari radili, ali zbog hriscanstva nisu to

mogli otvoreno da kazu. Ovo je jedna od tuznih stvari u vezi sa re­ ligijom; umesto da pomogne religioznim ljudima, ona im odmaze. Tako su alhemicari iz Evrope pronasli naCin da zavaraju papu i njegove agente. Imali su male laboratorije sa mnogo epruveta i fla­ sica, visebojnih tecnosti  i plamenika. To sve je  odavalo utisak da su se bavili neCim materijalnim, da su hili naucnici, a ne mistici - zato sto su mistici predstavljali opasnost za papu, i organizovanu religiju. Ovi ljudi su samo pokusavali da pretvore metal u zlato; to je bilo savrseno u redu. U stvari, ako hi uspeli, hili hi u sluzbi Cr­ kve, tako da su mogli da rade sa papinim blagoslovom. Ali to je hi­ la samo fasada. U stvarnosti se ddavalo nesto potpuno drugaCije. To da su ovi Ijudi hili naucnici hila je samo maska. Oni nisu radili nista slicno; nijedan gram metala nije bio pretvoren u zlato stoti­ nama godina. Zar ne shvatate? Sve te boCice i epruvete i voda u ra­ znim bojama koju su presipali iz jedne flasice u drugu - sluzili su kao zavesa. A i koga ne hi zanimalo da pretvori metal u zlato? Svi su hili zainteresovani  za to.

Alhemicari su hili postovani zbog svoje maske. Ono sto su oni

radili nalazi se u potpuno drugoj sferi. Oni su pokusavali da strah, bes i mr:lnju pretvore u ljubav, saosecanje, kreativnost, osecajnost. Oni su pokusavali da dovedu do transformacije u covekovoj dusi.

Ovo je, dakle, osnovna alhemija:  posmatrajte,  budite  svedoci ali bez osudivanja. Nema potrebe da osudujete. Ono sto ne valja ce nestati, ostavljajuCi ogromnu energiju za sobom. A ono sto je dobro postace jos vece i pocece da upija energije koje su zaostale; samo trag ljubavi, svetlosti i smeha ostaje iza svega.