Uvod

Nalazimo se na pragu 21. veka, na prelasku iz Ere Riba u Eru Vodolije. Ljudska svest danas u velikoj meri otvoreno teži miru, harmoniji, duhovnosti, neograničenim mogućnostima da se kanališemo sa svim onim što nam je nekada delovalo kao misticizam ili naučna fantastika.

Zašto su na top listama bestselera knjige koje govore o tajnim učenjima, tajnama majstora, Vaznesenju, čudima? Zašto je sada ljudima moguće da se upoznaju i ovladaju večnim majstorstvima i tajnama prosvetljenja, kao i svesnom učešću u kreiranju sopstvenog univerzuma?

Nešto se desi stanovnicima ove planete kada osvane Era Vodolije. To nije nikakva slučajnost, niti je bez svrhe. Svima će biti bliske skrivene tajne proroka, jogija i majstora učitelja u Eri Vodolije. Neko će do ovih informacija doći pre nego ostali, i poželeće da povede Zemlju ka njenom isceljenju, pročišćenju i obnovi.

Svako ko je zainteresovan za ove stvari došao je na ovu planetu sa ciljem, kao emisar kosmičkog komiteta koji se zove "Spasite Zemlju". Svako oseti koja je njegova funkcija, koliko je duboka i sveobuhvatna naša misija, ispunjena igrom i radošću. Svako ima precizan individualan raspored. Možda dobijamo uvid delić po delić, možda naglo, kroz iskustvo bliske smrti ili kroz neki drugi udarac koji menja život. Bez obzira na to koliki je naš lični doprinos isceljenju planete, postoje neki fundamentalni koncepti o tome šta je realnost i kako ona funkcioniše.Ove koncepte moramo razumeti ukoliko želimo da hodamo po površini vode ili prevaziđemo neke druge takozvane prirodne zakone.

U trenutku kada stignemo u ovaj divni, zbunjujući, ponekad stimulativan, ponekad užasavajući svet, zaboravimo ko smo. Ali, kada se prisetimo ko smo i šta ovde radimo, memorija nam se lako i brzo vrati. Ne brinite, potpuno ste normalni (barem u kosmičkom smislu) i sposobni da čovečanstvu podarite sve moguće darove koje možete da zamislite. Vaša svrha je valjana i vaši snovi o isceljenju i jačanju i vaš i cele planete se ostvaruju, čak iako često posumnjate u to. Još se nikada nije desilo da Onaj ko vas je poslao odabere pogrešnog izaslanika. Sigurno nećete pogrešiti. Zato, potpuno se opustite i, za promenu, uživajte u putovanju.

Počećemo sa malim potsećanjem

Naše društvo je postalo tolerantno u metafizičkom smislu tek nedavno. (Meta, izvan, i fizičko, t.j. pogled na život različit od normalne perspektive fizičkog sveta). Početkom dvadesetog veka stvari koje gledamo kod Opre Vinfri bile su tabu. Saznanje o stvarima kao što su vantelesno putovanje, iskustvo bliske smrti, astralni plan, aure, hijerarhija... moglo je da doprinese da neko ostane bez posla, da bude ekskomuniciran iz društva, ili još gore. Setite se suđenja vešticama u Salemu. Pored toga, zanimljivo je primetiti da je uvek kroz istoriju bilo tajnih društava koja su one ozbiljno zainteresovane podučavala večnim tajnama "mističnih škola". U takve tragače spadaju Nostradamus, Meister Echhart.

Ono što najviše volimo da radimo jeste naša kosmička svrha. Svaka osoba do nje dolazi preko serije događaja i iskustava. I ja sam ih imao, baš kao i vi. I vi ste, isto kao i ja, imali tendenciju da ih racionalizujete ili odbacujete. Ako se osvrnemo unazad uviđamo da je svako i najmanje saznanje i prosvetljenje bilo precizno pozicionirano u vremenu i prostoru da nas pokrene u pravcu koji smo izabrali.

U ovom uvodu želim da sa vama podelim nekoliko svojih značajnih momenata iz nekoliko razloga. Prvo, iako svako ima sopstvenu unikatnu seriju otkrovenja, nekad tananu, nekad bučnu, postoji i univerzalna nit koja se provlači kroz ceo proces buđenja. To nam olakšava da nasu svrhu prepoznamo kao nešto normalno, a ne nestvarno. Naše samopouzdanje raste kada čujemo šta je neko drugi doživeo i lakše nam je da bezuslovno prihvatimo alternativni put.

Drugo, želim da čitalac dobije osnovu da se intuitivno poveže i intuitivno potvrdi "priče" iz ove knjige. One će vas, baš kao i mene, podsetiti na "tajne" univerzuma. One očigledno prevazilaze sadašnja naučno dokazana saznanja o univerzumu, zbog potrebe za intuitivnom verifikacijom. Nauka kaže da ne postoje čvrsti dokazi o postojanju NLO iako milioni ljudi kažu da su imali vizuelne ili druge kontakte sa njima. Fizičari kažu da je voda tečna, dok je Isus demonstrirao da je ona u čvrstom stanju. I tako dalje, i tako dalje.

Zato, ako mi dopustite, ispričaću vam nekoliko slučajeva koji su mi pokazali da nisam ovde samo da cepam drva. (Verovatno se to dešava svakome od nas).

Ne sećam se tačno da li sam imao deset ili jedanaest godina kada sam dobio veoma uverljivu, verodostojunu poruku od "Duha" koji mi je razjasnio događaj koji se desio u crkvi nekoliko sati ranije. Mogu da kažem da sam veoma zadovoljan svojim religioznim vaspitanjem. Imao sam sreće. Moji baba i deda, tetke, ujaci, rođaci, cela porodica i familija nisu se fiksirali na đavola niti na grehe. Propovedi su uglavnom bile vezane za moralne teme, činjenje dobrih dela...prilično neškodljivo da se prevaziđe poneki učinjeni greh. Međutim, te subote govorio je neki sveštenik koji je bio gost. Govorio je veoma glasno, nikada nisam čuo da neko tako viče. Naglašavao je neke stvari koje su mi bile nepoznate: vatra u paklu, sumpor, večna kazna koju propisuje razjareni Bog. Na putu kući, u DeSoto, majka je pokušavala da objasni ili da racionalizuje ono što smo upravo čuli. Tada sam prvi put dobio nagoveštaj o tome da bi Bog mogao biti i neprijatelj. Svaka ćelija u mom mozgu je analizirala šta bi sve loše moglo da se dogodi u mom životu.

Kada smo stigli kući, ja sam ostao u dvorištu da razmatram ove nove i pomalo užasavajuće implikacije. Tačno se sećam mesta na kome sam stajao kada je u mojoj glavi progovorio neki glas. Prolazio sam između stare peći od opeke i metalne ograde, dvadesetak metara od kuhinjskog prozora. "To ne važi za tebe. Ne postoji ništa čime bi ti mogao da naljutiš Boga. Uvek ćeš biti O.K." glas je bio prijatan , ni nalik na propovednikov. Nije ništa podvlačio, samo je rekao činjenicu. Glas je znao da je Bog na mojoj strani i ja sam znao. Dok sam koračao prema kuhinjskim vratima znao sam da se do kraja svog života neću plašiti Boga niti onoga što dolazi posle smrti. Iako tada taj događaj za mene gotovo da nije bio vredan pomena, imao je snažan i značajan uticaj na moj život. Mnogo godina kasnije, kada sam spoznao da svrha mog života nije da budem "uspešan" u nekoj korporaciji, setio sam se tog događaja, kao i nekih drugih.

Kada se rodilo moje prvo dete, 1968.g. počeli su da me fasciniraju psihički fenomeni, ne zbog nekih duhovnih razloga, već zato što su bili interesantni. Moju pažnju stalno su privlačile stvari kao što su vidovitost, vantelesna putovanja, telepatija, čitanje budućnosti, isceljenja, teleportacija... Čitao sam, posmatrao, učestvovao u radionicama svake paranormalne osobe koju sam mogao da pronađem. Imao sam sreće da provedem godine i godine u razgovorima sa brojnim parapsiholozima i sličnim ljudima.

Provodeci vreme sa ljudima koji su prevazilazili opšte prihvaćena ograničenja u ljudskoj komunikaciji i delovanju, postajao sam radostan i oslobodio se frustracije. Oni su imali iskustva iz prve ruke, ne ja. Moja iskustva, veoma inspirativna, još uvek su bila iz druge ruke, iako sam slušao priče, prisustvovao isceljenjima, video kako izgledaju kada „kontaktiraju”. Razlika između proroka i propovednika je u tome što samo prorok ima pravo iskustvo i znanje. Želeo sam da budem prorok, ne glasnik.

Godine 1973 završio sam kurs "Silva metod kontrole uma". Četrdeset sati treninga psihičkih sposobnosti. Otkrio sam da svako može da nauči da koristi uvećane psihičke sposobnosti. Jedan instruktor Silve je rekao: "Ako po završetku ovog kursa nemate pouzdani osećaj da ste ekstrasens, bez pogovora ću vam vratiti novac". Sedam puta sam obnavljao seminar. Nikada nisam čuo da je neko tražio da mu se vrati novac. Nikada nisam posumnjao da sam ekstrasens.

Počeo sam redovno da se susrećem sa svojim “vodicima” iz drugih dimenzija i planova realnosti. Oni su mi govorili stvari o Zemljinom sistemu i paralelnim stvarnostima. Prikazivali su mi "filmove" o događajima u vezi sa Zemljom i događajima koji su u vezi sa drugim sistemima. Pokazali su mi neka druga vremena, prošlost i budućnost. Pokazali su mi "vreme-bez-vremena". Pokazali su mi "istovremeno  vreme-vreme". Pokazali su mi univerzume koje trenutno može da kreira jedna jedina misao. Pokazali su mi prvi uzrok. Pokazali su mi uzročnu kreativnu snagu. Pokazali su mi da ne postoji objektivna stvarnost. Pokazali su mi da je u osnovi svega Ljubav i da ona ne predviđa mogućnost greške. Otkrili su mi da je lična spoznaja istine koju je doživeo svaki prorok i majstor učitelj koji je ikada živeo na Zemlji realna i validna. Objasnili su mi da je vredno jedino ono otkrovenje koje doživimo lično, iznutra. I još mnogo, mnogo više od toga.

Video sam šta je cilj Ere Vodolije. Video sam ponovno uspostavljanje Rajskog Vrta na Zemlji koje će se desiti ako svako od nas sledi put radosti. Video sam da ne dolazi u obzir da pobedi đavo. Video sam da svi izrazi dualiteta, kao i dobro i zlo, predstavljaju iluziju koja služi kao nastavno sredstvo kojim se služe učitelji u Zemljinoj školi da nas nauče kako da dostignemo svoj legitiman status otelotvorenja Boga.

Ipak, još uvek nešto nije bilo u redu. Iako sam video više od onoga što sam mogao da shvatim i osetio više od onoga što sam mogao da prihvatim, još uvek sam bio samo glasnik. Zatvorenih očiju mogao sam da vidim, osetim, znam "veliku sliku", a još uvek sam bio povezan sa ovim telom. Vodiči su me stalno uveravali da to nije greška.

Mogao sam da dobijem odgovor na pitanja na koja nema odgovora. Mogao sam da vidim savršenstvo u ovom očigledno nepravednom životu na Zemlji. Kada bih se vratio u "realnost", da zarađujem za život i komuniciram sa ljudima, velika slika bi brzo isčezla. Ne treba mnogo vremena da se nejasna kosmička misija zameni sebičnom i nesigurnom pespektivom, koja sadrži naše nezadovoljene potrebe, svađe, nepravdu.

Potpuno nenajavljeno, nešto je počelo da se dešava. Moj život je počeo da funkcioniše! Počeo je nepogrešivo da funkcioniše!

Bio sam zaposlen u velikoj avio kompaniji kao glavni inženjer, rukovodilac na celoj floti Boinga 707, odgovoran za eventualno odlaganje poletanja aviona iz tehničkih razloga. Veoma kompetitivan i stresan posao. I sada, odjedanput, stres je nestao. Bukvalno, u roku od pet meseci, nisam radio ništa. Nisam brinuo ni o čemu, sve je funkcionisalo samo od sebe. Flota Boinga 707 je bila na prvom mestu u celom SAD-u. Svakog dana sam odlazio na posao, pio kaficu, puno ćaskao, puno se zabavljao. Ni traga od napetosti.

Sve je funkcionisalo sjajno u svim aspektima mog života. Pet meseci vladala je harmonija u kući, automobil me savršeno služio, zdravlje mi je bilo savršeno. Mir, uživanje, raj gde god se okrenem.

Ne samo da je moj život bio savršen, hvala lepo, poboljšavali su se i životi svih onih koji su bili pored mene. Na primer, neko ko ima grip bi pričao sa mnom nekoliko minuta i grip bi isčezao. Moja sekretarica je počela da vodi evidenciju o ovome i da mi "privodi" neke nepoznate ljude. Primetio sam šta radi, a ona mi je objasnila da je pre nekoliko nedelja pored mog radnog stola sedela neka žena bolesna od raka. Potpuno je ozdravila.

Žena koju sam poznavao sa sastanaka neke duhovne grupe prokomentarisala je moje novo stanje mira: "Stalno si smirem, mora biti da neprestano meditiraš". Bez razmišljanja sam odgovorio: "Ma, uopšte ne meditiram. Ja jesam meditacija". Tako sam se osećao. Uspeo sam. Moja duhovna potraga se završila. Pronašao sam ono što svi žele da nađu. Bio sam živi dokaz da je moguće biti prosvetljen dok si u ljudskom telu. Nisam imao više šta da učim. Studije su bile kompletirane. Gotovo. Kraj.

Onda je balon eksplodirao.

Snovi su mi uvek bili značajni i korisni. Imao sam san, upečatljiv i komplikovan. Ukratko, rečeno mi je da stanje u kome se nalazio moj život nisam stvorio ja. To su zbog mene stvorili "oni". Kazali su da u svom životu uvek mogu da dostignem takvo stanje, bez njihove pomoći. Jedva da sam imao za šta da se uhvatim. "Idemo na odmor", rekli su. Rekli su mi da je na meni da naučim kako da dostignem kontrolu nad svojim životom do trenutka kada ću moći da demonstriram „prirodno univerzalno stanje bica” (nema napetosti, sve je mir, blagoslov, harmonija, radost) drugim ljudima koji žive u ovoj neprirodnoj Zemljinoj školi u kojoj vlada zabrinutost, sumnja, osećaj krivice i bespomoćnosti. Dok sam još uvek na ovoj planeti, moj zadatak nije samo da sam dostignem stanje prosvetljenosti, već i da njime toliko ovladam da bih mogao da pomognem još nekim drugim ljudima da ga dostignu. U stvari, rekli su mi, na Zemlji ima nekoloko desetina hiljada kosmičkih emisara koji će za koju godinu da dostignu to stanje "sva-napetost-je-nestala". Kada učimo da se oslobođamo sopstvene napetosti mi učimo celu planetu da radi to isto. Kada učimo da ostvarimo unutrašnji mir ili da se iscelimo, mi učimo celu planetu da radi to isto. Kažu da ne možemo da se borimo za mir. To je oksimoron.

Taj kratak san potpuno je preokrenuo situaciju. Sve je počelo da se pretumbava. Sve je otišlo do đavola. Ali, kakva lekcija! Pokazala mi se svaka situacija koja je imala veze sa kontrolom. Svaki otpor. Svaka zavisnost. Svaka situacija kada sam dozvoljavao nekoj drugoj osobi da me kontroliše, da me čini srećnim ili nesrećnim, sada mi se vratila kao bumerang. Tresnuo me je posred lica svaki blok koji sam stvarao kada je trebalo prihvatiti ljubav, mir i sreću.

Postati majstor predstavlja put u kome smo sami sebi vodiči. Vaznesenje su stepenice koje su sagrađene za svakog posebno. Ne možemo nikoga da ovlastimo da se iskupi umesto nas. Postoji samo odluka da ponovo osvojimo svoje pozicije u kraljevstvu. Mora da postoji volja da se vratimo u prirodno stanje bića u univerzumu i napustimo ovu neprirodnu igru odvajanja, borbe, utakmice, odbrane svojuh pozicija.

Majstori učitelji su oduvek znali da oni to ne mogu da urade umesto nas. Mogli su samo da nam daju primer koji bismo sledili. Sada je na nama red. Mi treba da učinimo da naš život funkcioniše, a pošto smo uvek svi telepatski povezani na Zemlji, to će uraditi i drugi koji to žele, sledeći naš primer, po sopstvenom izboru i u skladu sa svojom slobodnom voljom.

Naš posao je da zapamtimo svaku, i najmanju kosmičku misao koja čuči u ormaru naše podsvesti. Naš posao je da postanemo srećni.

nastavlja se..