DOBRI SAMARIĆANIN

Do određene mere svako traži Dobro, isto kao kada čovek dodaje još uglja na vatru ako je hladno. On ne očekuje nikakvu nagradu osim Dobra od onoga što radi. Ništa nije teže razumeti nego šta znači delovati iz Dobra u jevanđeljskom smislu, iako je značenje praktično i ne sentimentalno, baš kao i dodavanje uglja ako je hladno. Delovanje iz Istine, iz znanja, lako je razumeti. Ali Istina je sama po sebi nemilosrdna i oni koji deluju samo iz nje, najviše mogu da naude drugima.

Bacimo pogled na Parabolu o Dobrom Samarićaninu, koja je možda imala veći uticaj na čovečanstvo nego bilo koja druga. Ona je najpoznatija. Može se razumeti onako kako je napisana. U stvari, nijedna druga parabola nije postala opšte poznata, kao ta. Ona govori o delovanju iz Dobra, a ne iz Istine. Jevrejin koga su povredili razbojnici, ležao je na opasnom drumu između Jerusalima i Jerihona. Tuda su prošli jevrejski sveštenik i Levit, a da mu nisu pomogli. Onda je naišao Samarićanin, i mada Jevreji i Samarićani nemaju ništa zajedničko, on je stao i previo rane povređenom čoveku. Ova parabola se nadovezuje na događaj u kome je pravnik, iskušavajući ga, upitao Hrista šta treba da radi da bi nasledio večni život.

"/ gle, zakonik neki ustade i kušajući ga reče: Učitelju, šta mi treba činiti da naslijedim život vječni? A on mu reče: Šta je

60

napisano u Zakonu? Kako čitaš? A on odgovarajući reče: Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svim umom svojim; i bližnjega svoga kao samoga sebe. A on mu reče: Pravo si odgovorio; to čini i živećeš. A on, želeći sebe da opravda, reče Isusu: A ko je bližnji moj? A Isus odgovarajuči reče: Čovjek neki silažaše iz Jerusalima u Jerihon, i zapade medu razbojnike, i ovi ga svukoše i rane mu zadadoše, pa odoše, a njega polumrtva ostaviše. Slučajno pak silažaše onim putem neki sveštenik i vidjevši ga, prođe. A tako i levit, kad je bio na onom mjestu, pristupivši, pogleda ga i prode. A Samarjanin neki putujući dode do njega, pa kad ga vidje sažali mu se; I pristupivši zavi mu rane i zali uljem i vinom; i posadivši ga na svoje kljuse, dovede ga u gostionicu, i postara se oko njega. I sutradan polazeći izvadi dva dinara te dade gostioničaru, i reče mu: Pobrini se za njega, a što više potrošiš ja ću ti platiti kad se vratim. Šta misliš, dakle, koji je od one trojice bio bližnji onome što bješe zapao među razbojnike? A on reče: Onaj koji mu milost učini. A Isus mu reče: Idi, pa i ti čini tako". (Luka 10: 25-37)

Delovanje iz saosećanja, delovanje iz milosrđa, jeste delovanje iz samog Dobra, a ne iz ideje o nagradi. Istina sama nema ništa sa saosećanjem, ništa sa milosrđem. Najnemilosrdnija gnusna dela čine se u ime Istine. Jer Istina razdvojena od Dobra nema u sebi ničeg realnog. Nema ničeg realnog što bi je proverilo, ničeg realnog sa čim bi se ujedinila i dala bilo kakvo stvarno postojanje.