2.  KAVALJER

Teza. Ovu igru igraju muškarci koji nisu seksualno ugroženi - ponekad su to i mlađi ljudi, zadovoljni u svojim ljubavnim vezama ili brakovima, a češće starija gospoda koja se elegantno povukla u monogamiju ili celibat. Pri susretu sa odgovarajućim pripadnikom ženskog pola, Beli ne propušta nijednu priliku da istakne njene izuzetne kvalitete, nikada ne prekoračujući granice koje odgovaraju njenom životnom dobu i položaju, okolnostima susreta i zahtevima dobrog ukusa. Ali, u tim okvirima, on pušta na volju svojoj mašti, originalnosti i razigranosti.

Cilj mu nije da zavede, nego samo da pokaže .svoju virtuoznost u veštini davanja pohvala. Unutrašnja društvena prednost leži u zadovoljstvu koje ima žena od ovog nevinog umeća i od poštovanja  koje ukazuje veštini Belog. U posebno pogodnim situacijama, kada oboje dobro osećaju prirodu igre, oni je mogu rastegnuti - na obostrano zadovoljstvo - do tačke kada već prelazi u ekstravagantnost. Pravi svetski čovek, naravno, znaće kada treba da se zaustavi i, kad primeti da nije više zabavan (iz pažnje prema njoj) ili da kvalitet onoga što pruža počinje da opada (iz brige za očuvanje ugleda svog majstorstva), neće nastaviti dalje. Kad su u pitanju pesnici, onda se „Kavaljer" igra zbog svojih spoljašnjih društvenih prednosti, jer su oni (pesnici) isto toliko - ako ne i više - zainteresovani za poštovanje stručnih kritičara i čitalačke publike, koliko i za reagovanje dame svoga srca, koja ih je inspirisala.

Izgleda da su Evropljani uopšte u igranju ove igre na romantičnom planu oduvek bili spretniji od Jenkija a Englezi posebno - u poeziji. U našoj zemlji ova igra je dopala šaka piljarskoj poetskoj školi: oči su ti kao avokadosi, usne kao krastavčići, i si. „Kavaljera" piljarske

provenijencije teško da možemo porediti po eleganciji sa delima Herika i Lavlejsa, pa čak ni sa ciničnim ali maštovitim proizvodima Ročestera, Roskomana i Dorseta.

Antiteza. Ženi je potrebna izvesna prevejanost da bi dobro odigrala svoju rolu, ali i veća količina gluposti ili mrzovolje - pa da takvu rolu ne prihvati. Pravi odgovor je igrati jednu varijantu „Hej, ala ste Vi divan čovek, g. Mudrijaševiću" (HDCM), naime: „Divno to izvodite, g. M.". Ako je žena uštogljena i bez sluha, ona može da reaguje običnom HDCM, ali to nije ono pravo: Beli ne nudi sebe divljenju, nego svoju poeziju. Brutalan protivotrov koji koriste namćoraste žene je igranje „Femkanja" drugog stepena („Sjaši, volino"'). „Femkanje" trećeg stepena, koje takoñe nije isključeno, bilo bi, naravno, nečuveno zlobna reakcija u ovim okolnostima.

Ako je žena jednostavno glupa i ništa više, ona će igrati „Femkanje" prvog stepena, uzimajući pohvale za podgrevanje svoje taštine i potpuno zanemarujući maštovite napore i sposobnosti Belog. Uopšte uzev, možemo reći da će ova igra biti pokvarena ako je žena shvati kao pokušaj zavoñenja, umesto kao ono što i jeste - stilska egzibicija.

Familija. Pošto je „kavaljer" igra, treba je razgraničiti od radnji i veština koje muškarci izvode tokom propisnog udvaranja i predstavljaju jednostavne transakcije bez skrivenih motiva. Ženskog pandana „Kavaljeru" mogli bismo nazvati „Dobra mama", jer tu igru često igraju galantne dame u zrelim godinama.

DELIMICNA ANALIZA

Cilj: Meñusobno divljenje.

Uloge: Pesnik, Posvećena slušateljka. Društveni model: Odrasli-Odrasli.

Odrasli (muško): „Vidi kako  mogu da ti budem prijatan." Odrasla (žensko): „Hej, baš umeš da mi budeš prijatan!"

Psihološki model: Dete-Dete.

Dete (muško): „Vidi samo kakve izraze mogu da smislim." Dete (žensko): „Hej, baš umeš lepo da smisliš!"

Prednosti: 1) Unutrašnje psihološke – Maštovitost i ponovno uveravanje u svoju privlačnost. 2)

SpoIjašnje psihološke - Izbegavanje odbijanja zbog nepotrebnog „trzanja" (seksualnog). 3) Unutrašnje društvene-„Kavaljer". 4) Spoljašnje društvene - Od njih je mogućno odreći se. 5)

Biološke - Meñusobno potvrñivanje postojanja. 6) Egzistencijalne - Umem da živim elegantno.