Odigraj "Tarot DA/NE"

Kalendar događanja

Član JosipJankovic

Upisao:

JosipJankovic

OBJAVLJENO:

PROČITANO

538

PUTA

OD 14.01.2018.

Dobijam univerzitetsku diplomu

”Umiri se, Mukunda.“ Šri Juktešvarov ton je bio lak i bezbrižan. Pokazao je na plavi nebeski svod. ”Verovatnije je da Sunce i Mesec zamene mesta u svemiru, nego da ti padneš na diplomskom ispitu!“

Poglavlje   23.

Dobijam  univerzitetsku  diplomu

”Zanemaruješ   zadatke   iz  filozofskih  udžbenika.   Bez   sumnje   se  nadaš   da

ćeš na ispitima proći oslanjanjući se na 'intuiciju'. Ali, ukoliko se ozbiljnije ne pozabaviš učenjem, pobrinuću se da ne položiš ove ispite.“

Profesor D.C.Ghoshal sa koledža u Seramporeu  strogo  mi  se  obratio. Ako bih pao na završnom pismenom ispitu na seminaru, ne bih mogao  da izadjem na završne ispite. Ispitna pitanja sastavlja fakultet univerziteta u Kalkuti,

čiji je ogranak koledž u Seramporeu. Na indijskom  univerzitetu  student  koji  ne položi diplomski ispit iz samo jednog predmeta, mora  iduće  godine  da  polagaže ispite iz svih predmeta.

Moji predavači  na  koledžu  u  Seramporeu  obično  su  prema  meni  bili ljubazni, a na moj su se račun pomalo i  zabavljali.  ”Mukunda  je  malo  previše opijen  religijom.“  Kada  su  stvorili  takvo  mišljenje,  taktično  su  me   štedeli neugodnosti da me na semirnarima ispituju. Uzdali su se u to  da  će  me  završni pismeni testovi  eliminisati  sa  liste  kandidata  za  diplomski  ispit.  Sud  mojih drugova  izražavao  se  u  nadimku  koji  su  mi  nadenuli:  'Ludi  monah'.

Setio sam se  zgodnog  načina  da  osujetim  profesorove  pretnje  da  ću  pasti na ispitu iz filozofije. Kad su rezultati završnih testova trebalo da budu javno objavljeni,  zamolio  sam  kolegu  da  pođe  sa  mnom  u  profesorovu  radnu  sobu.

”Molim te, dođi, treba mi  svedok“,  kazao  sam  drugu.  ”Biću  razočaran ako ne nadmudrim predavača.“

Profesor  Ghoshal  je  odmahnuo  glavom  kada  sam  ga  upitao  kako   je ocenio  moj  rad.

”Nisi među onima koji su  prošli“,  izjavio  je  pobedonosno.  Preturao  je  po hrpi  papira  na  svom  pisaćem  stolu.  ”Tvoj  rad  nije  uopšte  ovde.   U   svakom slučaju  pao  si  jer  se  nisi  uopšte  pojavio  na  ispitu.“

Nasmejao sam se. ”Bio sam tamo, gospodine. Mogu li sam da pogledam te  papire?“

Profesor, sateran u  škripac,  dozvolio  mi  je.  Brzo  sam  pronašao  svoj  rad na kome sam pažljivo izbegao svaki znak raspoznavanja osim  ispitnog  broja. Neupozoren 'crvenom krpom' moga imena,  predavač  je  visoko  ocenio  moje odgovore  iako  nisu  bili  ulepšani  citatima  iz  udžbenika.151

Kad  je   otkrio  moje   lukavstvo,   profesor  je   zagrmeo:   ”Puka   sreća!“  Zatim

je dodao, ne gubeći nadu: ”Sigurno ćeš pasti na diplomskom.“

Za testove iz ostalih predmeta su me ponečemu podučavali, posebno moj dragi prijatelj i rođak, Prabhas Chandra Ghose,152 sin moga   strica   Sarade. Teškom mukom, ali uspešno, sa najnižim mogućim  ocenama  sam  prošao  na svim testovima. Sada sam, nakon četiri godine koledža, mogao pristupiti diplomskom ispitu. Uprkos  tome,  ni  iz  daleka  nisam  očekivao  da  ću  iskoristiti to pravo. U poređenju sa strogim diplomskim ispitima na univerzitetu  Kalkute, završni   testovi   na   koledžu  u   Seramporeu  bili   su  dečija   igra.   Moje   gotovo

95         Moram da priznam da  napeti  odnosi  između  profesora  Ghoshala  i  mene  nisu  nastali njegovom greškom, nego isključivo zato  što  ja  nisam  dolazio  na  predavanja  i što  sam na  njima bio nepažljiv. Profesor Ghoshal je veliki predavač opsežnog filozofskog znanja. Kasnije smo se srdačno sprijateljili.

96       Premda moj rođak i ja nosimo isto porodično ime Ghosh, Prabhas svoje prezime u  engleskoj

transkripciji obično piše Ghoshe, pa sam sledio njegovu transkripciju.


svakodnevne posete Šri Juktešvaru  ostavljale  su  mi  malo  vremena  za univerzitetske dvorane. Moje kolege klicale  od  čuđenja  kad  bih  se  pojavio,  a  ne kad  me  nije  bilo.

Obično bih polazio biciklom u  pola  deset  ujutro.  U  jednoj  bih  ruci  nosio dar za svoga gurua -  nekoliko  cvetova  iz  vrta  mog  Panthi  pansiona.  Pošto  bi me srdačno pozdravio, učitelj bi me pozvao na ručak. Uvek sam spremno prihvatao radujući se što za taj dan mogu  odbaciti  pomisao  na  predavanja. Kada bih sa Šri Juktešvarom proveo sate i sate, slušajući kako teče  njegova mudrost kojoj nije bilo premca, ili pomažući  u  ašramskim  poslovima,  nevoljno sam oko ponoći kretao u Panthi.  Ponekad  bih  kod  svog  gurua  ostao  celu  noć tako sretno obuzet njegovim rečima, da ne bih ni opazio kako se mrak pretvara u zoru.

Jedne  večeri,  oko  jedanaest  sati,  dok  sam  obuvao  cipele153    spremajući  se

da se odvezem  u  pansion,  učitelj  me  ozbiljno  zapita:  ”Kad  počinje  tvoj diplomski   ispit?“

”Za  pet  dana,  gospodine.“ ”Nadam  se  da  si  spreman.“

Ukočivši se od užasa zastao sam sa cipelom u vazduhu. ”Gospodine,“ protestovao sam, ”vi znate da sam svoje dane provodio sa vama, a ne sa profesorima. Zar ne bi bila farsa da se pojavim na tim teškim ispitima?“ Šri Juktešvar me prodorno pogledao. ”Moraš se pojaviti“, reče hladnokrvno, zapovednim tonom. ”Ne smemo tvom ocu i ostalim rođacima dati povoda da kritikuju to što više voliš život u ašramu. Obećaj  mi  samo  da  ćeš  izaći  na ispite. Odgovaraj kako budeš mogao.“

Nisam mogao zaustaviti suze koje su  su  mi  potekle  niz  obraze.  Osećao sam  da  je  učiteljeva  naredba  nerazumna,  ali  je  njegov  interes  bio  predivan.

”Izaći ću, ako to vi želite,“ izgovorio sam između jecaja, ”ali nemam više vremena da se dobro spremim.“ Sebi u bradu promrmljao sam:  ”Ispisaću  papir vašom naukom.“

Kada  sam  idućeg  dana  u  svoje  uobičajeno  vreme  ušao  u  ašram,  predao

sam mu cveće sa nekom žalosnom svečanošću. Kad me ugledao tako utučenog, Šri Juktešvar se nasmejao:  ”Mukunda,  da  li te  Gospod ikada izneverio na ispitu ili  drugde?“

”Ne, gospodine“, odgovorio sam sa žarom. Navrla je bujica  uspomena  i isunila me  dubokom  zahvalnošću.  ”U  tome  da  postigneš  univerzitetske  časti  nije te  sprečila  lenjost,  nego  vruća  želja  za  Bogom“,  reče  moj  guru  ljubazno.  Posle

čutnje, citirao je: ”Zato najpre tražite carstvo Božije i njegovu pravednost, a sve ostalo će vam se biti dato.“154

Po  hiljaditi  put  sam  osetio  kako  mi  je  u  učiteljevoj  prisutnosti  teret  pao s  leđa.  Kad  smo  završili  rani  obed,  predložio  je  da  se  vratim  u  Panthi.  ”Da  li u tvom  pansionu još  stanuje  tvoj prijatelj  Romesh Chandra  Dutt?“

”Da,  gospodine.”

”Poveži se s  njim.  Gospod  će  ga  nadahnuti  da  ti  pomogne  da  se  spremiš za  ispite.“

”Dobro, gospodine, ali Romesh je izuzetno zaposlen. On je prvi čovek na našoj  godini  i  mora  da  uči više  od ostalih.“

Na moje prigovore učitelj odmahnu rukom: ”Za tebe  će  naći  vremena. Sada idi.“

97       U indijskom ašramu učenik uvek skida cipele.

98       Matej  6,  33.


Odvezao sam se biciklom nazad u  Panthi.  Prva  osoba  koju  sam  tamo sreo bila je učeni Romes. Kao da ima mnogo slobodnog  vremena,  spremno  je pristao  na  moj  bojažljivi  predlog.

”Naravno -  stojim ti na usluzi.“ Tog popodneva  je  nekoliko  sati   proveo podučavajući  me  raznim  predmetima,  a  tako  je  nastavio  i  sledećih  dana.

”Mislim da će se  veliki  broj  pitanja  iz  engleske  književnosti  odnositi  na put  kojim  je  krenuo  Childe  Harold“,  kazao  mi  je.  ”Moramo  nabaviti  atlas.“

Požurio sam do svog strica Sarade i pozajmio atlas. Romesh je na karti Evrope označio mesta koja je posetio Bajronov romantični putnik.

Nekoliko kolega se skupilo da slušaju  podučavanje.  ”Romesh  te  pogrešno uči“, komentarisao je jedan od njih na kraju sastanka. ”Obično  je  pedeset  posto pitanja  o  delima,  dok  je  druga  polovina  o  životima  autora.“

Kada sam idućeg dana izašao na ispit iz engleske kljiževnosti, prvi pogled na pitanja izazvao je u meni suze zahvalnosti koje su okvasile papir. Nastavnik je  prišao  mom stolu i  saosećajno  me  pitao da  li nešto  nije  u redu.

”Moj guru je  prorekao  da  će  mi  Romesh  pomoći,“  objasnio  sam  mu,  ”a na ispitnom formularu su upravo ona pitanja koja  je  Romesh  naveo!  Na  moju sreću, ove godine je mali broj pitanja o  engleskim  piscima  čiji  su  životi,  što  se mene  tiče,  velika  tajna!“

Kad  sam  se           vratio,           celi            pansion        je   brujao.  Momci                      koji      su    ismejavali

Romeshov način podučavanja,  gledali  su  me  sa  strahopoštovanjem,  a  čestitanjem su mi gotovo probili uši. U tih nedelju dana ispita provodio sam duge sate s Romeshom, koji je  formulisao  pitanja  za  koja  je  smatrao  da  će  ih  profesor verovatno  postaviti.  Dan  za  danom,  Romeshova  su  se  pitanja  u  gotovo identičnom obliku pojavljivala  na  ispitnim  formularima.  Koledžom  se  pročulo  da se  događa  nešto  slično  čudu,  i  da  će  nepažljivi  'Ludi   monah'   izgleda   uspeti. Uopšte nisam pokušavao da sakrijem činjenice. Lokalni profesori nisu mogli da promene  pitanja  koja  je  pripremio  univerzitet  u  Kalkuti.

Razmišljajući o ispitu  iz  engleske  književnosti,  jednog  jutra  sinulo  mi  je da sam napravio veliku grešku. Jedan od  niza  pitanja  bio  je  podeljen  u  dva dela. A ili B, i C ili  D.  Umesto  da  odgovorim  na  po  jedno  pitanje  iz  svakog dela, nemarno sam odgovorio na oba pitanja iz prvog dela, a pitanja iz drugog nisam ni pogledao. Najveći broj  bodova  koje  sam  tako  magao  sakupiti  bio  je 33, tri manje od potrebnih 36. Odjurio sam učitelju i izjadao mu se.

”Gospodine, napravio sam neoprostivu grešku. Ne zaslužujem božiji blagoslov koji mi dolazi preko Romesha. Naprosto ga nisam dostojan.“

”Umiri se,  Mukunda.“  Šri Juktešvarov  ton  je  bio  lak  i  bezbrižan.  Pokazao je na plavi nebeski svod. ”Verovatnije je da Sunce i Mesec zamene mesta  u svemiru, nego da ti padneš na diplomskom ispitu!“

Napustio  sam  ašram  nešto  mirniji,  iako  je  matematički  bilo  nepojmljivo

da mogu proći.  Jednom  ili  dvaput  zabrinuto  sam  pogledao  nebo.  Sunce  - gospodar  dana  -  bilo  je  čvrsto  usidreno  u  svojoj  uobičajenoj  orbiti!

Čim sam stigao u Panthi, čuo sam kako jedan kolega kaže:  ”Upravo  sam saznao da je ove godine prvi put smanjen broj bodova potrebnih za prolaz iz engleske   književnosti.“

Uleteo sam u mladićevu  sobu  takvom  brzinom  da  me  je  on  uplašeno pogledao.

”Dugokosi  monaše,“  odgovorio  mi  je  smejući  se,  ”otkud  tvoj  iznenadni interes  za  studije?  Čemu  vika  u  pet  do  dvanaest?  Istina  je,  međutim,  da  je prolazna  ocena  upravo  snižena  na  33  boda.“


U nekoliko radosnih skokova vratio sam se u svoju sobu  i  pao  na  kolena hvaleći  matematičku  savršenost  Božanskog  Oca.

Svaki put kada bi me Romesh  podučavao,  jasno  sam  osećao  kako  me kroz njega vodi duhovna prisutnost. U vezi  s  ispitom  iz  bengalskog  dogodilo  se nešto značajno. Romesh, koji  me  je  tek  malo  podučio  u  tom  predmetu,  pozvao me  u  trenutku  kada  sam  iz  pansiona  polazio  na  ispit.

”Eno te zove  Romesh“,  reče  mi  nestrpljivo  jedan  od  kolega.  ”Nemoj  da se vraćaš. Zakasnićemo na ispit.“

Ne  obazirući  se  na  njegov  savet  otrčao  sam  natrag  u  pansion.

”Naši bengalski  dečaci  obično  s  lakoćom  polože  ispit  iz  bengalskog jezika“, rekao  mi  je  Romesh.  ”Malopre  sam,  međutim,  osetio  da  ove  godine profesori   nameravaju  da   prorede   studente   pitanjima   iz   udžbenika   koji  se   malo

čitaju.“ Moj prijatelj mi tada ispriča ukratko nekoliko priča  iz  udžbenika,  među kojima dva događaja iz života  Vidyasagara,  bengalskog  filantropa  sa  početka XIX  veka.

Zahvalio sam Romeshu i brzo se biciklom odvezao do ispitne dvorane. Pokazalo se da  ispitno  pitanje  iz  bengalskog  jezika  sadrži  dva  dela.  Prvo  je uputstvo glasilo: Navedi dva primera Vidyasagarovih  dobrih  dela.“155  Dok  sam  na papir prenosio  znanje   koje  sam  ga  nedavno  stekao,  prošaputao  sam  nekoliko reči  zahvalnosti  za  to  što  sam  se  vratio  na  Romeshov  poziv  u  poslednjem trenutku. Da nisam saznao za Vidyasagarova  dobročinstva  za  čovečanstvo  (kome sam i sâm pripadao), ne bih mogao da položim ispit  iz  bengalskog,  a  pad  iz jednog predmeta prisilio bi  me  da  dogodine  iznova  polažem  ispite  iz  svih predmeta.  Jasno  je  da  bi  mi  takav  ishod  bio  mrzak.

Drugi  zadatak je   glasio: ”Napiši  na  bengalskom           jeziku    esej o       životu

proro~anstvo: ”Ispisa}u

papir va{im u~enjem!“

Nisam    smatrao

potrebnim   da   tra`im    od  Romesha

da   mi

pomogne    u

čoveka koji te najviše nadahnuo.“ Treba li da kažem, dragi čitaoče, koga  sam odabrao za svoju temu. Dok sam ispisivao stranicu za  stranicom  hvaleći  svog gurua,    sa    smeškom    sam    shvatio    kako    se    ostvaruje    moje    promrmljano

filozofiji.156  Uzdajući  se  u  svoje  dugogodišnje  školovanje  kod   Šri  Juktešvara, nisam se obazirao na objašnjenja u udžbenicima. Najvišu ocenu sam dobio iz filozofije. U svim ostalim predmetima jedva sam skupio potreban minimalan broj bodova.

Sa zadovoljstvom beležim da je moj  nesebični  prijatelj  Romesh  Chandra Dutt  diplomirao  cum  laude  (lat.:sa  pohvalom).

Očevo se lice naboralo od osmeha kada sam doneo diplomu. ”Nisam se ni usudio da pomislim da ćeš da položiš, Mukunda“, priznao mi je. ”Toliko  si vremena provodio sa svojim guruom.“ Učitelj je tačno naslutio očevu neizrečenu kritiku.

Godinama sam sumnjao da ću ikada doživeti dan  kada  će  iza  mog  imena stajati  titula  filozofskog  fakulteta.   Retko   je   upotrebljavam,   a   pritom   uvek pomislim kako je ona božanski dar darovan iz  ponešto  nejasnih  razloga. Povremeno  čujem  kako  neki  akademski  obrazovan  čovek  kaže  da  je  zapamtio

99        Ne sećam se tačnih reči uputstava, ali znam da ih ne bih mogao ispuniti bez  Romeshove prethodne   pomoći.

100       Indijska filozofija  sa  svojih  šest  ”ortodoksnih“  ili  na  Vedama  utemeljenih  sistema  namenjena je praktičnoj upotrebi. Svaki od tih šest sistema zahteva moralnu čistotu kao nužan  preduslov bavljenja filozofijom. Taj zahtev koji se odnosi na ličnost, i koji je na Zapadu  zanemaren, hrani indijske  discipline  trajnom  vitalnošću.


vrlo malo od nabubanog znanja. To me  priznanje  donekle  teši  zbog  mojih nesumnjivih  nedostataka.

Onoga dana kada sam u junu 1914. godine dobio diplomu Univerziteta u Kalkuti, kleknuo sam pred svojim učiteljem i zahvalio mu za  sve  blagoslove kojima me je tokom godina obasuo.157

”Ustani, Mukunda“, rekao  je  on  blago.  ”Bogu  je  naprosto  bilo  lakše  da te progura na ispitu, nego da zameni mesta Sunca i Meseca!“

Pregled najnovijih komentara Osobne stranice svih članova kluba
MAGIFON - temeljit uvid u Vašu sudbinu

DUHOVNOST U STUDENOM...

STUDENI...

ASTROLOGIJA, NUMEROLOGIJA I OSTALO

BRZI CHAT

  • Član iridairida

    Edine, ti se tako rijetko pojaviš, pa ne zamjeri ako previdimo da si svratio, dobar ti dan!

    30.10.2024. 12:33h
  • Član edin.kecanovicedin.kecanovic

    Dobro veče.

    28.10.2024. 22:30h
  • Član bglavacbglavac

    Dobro jutro dragi magicusi. Blagoslovljenu i sretnu nedjelju vam želim. Lp

    13.10.2024. 08:02h
  • Član iridairida

    Dobro nam došao listopad...:-)

    01.10.2024. 01:57h
  • Član iridairida

    Sretan Vam početak jeseni Magicusi...:-)))

    22.09.2024. 09:14h
  • Član iridairida

    Sretan Vam početak jeseni Magicusi...:-)))

    22.09.2024. 09:14h
  • Član iridairida

    rujan samo što nije....-)

    29.08.2024. 08:59h
Cijeli Chat

TAROT I OSTALE METODE

MAGIJA

MAGAZIN

Magicusov besplatni S O S tel. 'SLUŠAMO VAS' za osobe treće dobiMAGIFON - temeljit uvid u Vašu sudbinuPitajte Tarot, besplatni odgovori DA/NEPitaj I ChingAnđeliProricanje runamaSudbinske karte, ciganiceOstvarenje željaLenormand karteLjubavne poruke

OGLASI

Harša knjigeDamanhurSpirit of TaraIndigo svijetPranic HealingSharkUdruga magicusUdruga leptirićiInfo izlog

Jeste li propustili aktivacijsku e-mail poruku?

Javite nam se na info@magicus.info

Srce kamenog kipa Postajem monah reda svamija