Mi smo učitelji i iskustvo nas je naučilo nečemu veoma važnom: Nisu reči one koje uče. Životno iskustvo je ono što vam donosi spoznaju. Prema tome, podstičemo vas da razmišljate o sopstvenom životnom iskustvu, kako biste se setili onih stvari koje ste ranije doživeli i da, odsad pa nadalje, počnete da motrite u potrazi za apsolutnom korelacijom između reči koje čitate u ovoj knjizi i životnog iskustva koje proživljavate. Dakle, kad počnete da uočavate da dobijate ono o čemu razmišljate, tada i samo tada poželećete da obratite pažnju na svoje misli (u stvari, da ih
promišljeno kontrolišete).

Kontroliranje misli postaće vam lakše nakon što odlučite da ćete to raditi. Razmišljate o onome što ne želite, uglavnom zato što ne razumete koliko je to pogubno po vaše iskustvo. Za one koji ne žele ta negativna iskustva, kao i za one koji žele pozitivna iakustva, čim shvate da razmišljanje o onome što ne žele samo privlači još toga u njihovo iskustvo, kontrolisanje sopstvenih misli više im teško padati, budući da će želja za tim biti veoma jaka.

Umesto da pratim misli, pratiću osećanja

Nije lako pratiti sopstvene misli, jer dok ih pratite, ne mote razmišljati. Stoga, umesto da motrite na svoje misli, nudimo vam efikasnu alternativu. Vrlo je malo onih koji razumeju da, iako ste fizičko biće, usredsređeno kroz ovaj fizički aparat, postoji i deo vas - širi, mudriji i svakako stariji deo vas - koji egzistira istovremeno, te taj deo vas
(govorimo o vašem unutrašnjem biću) komunicira s vama. Ta komunikacija poprima najrazličitije oblike. Može da se javi u vidu jasne, živopisne mislikatkad čak i čujne izgovorene reči ali u svim slučajevima javlja se u vidu emocije.

Još pre dolaska ovamo, dogovorili ste se o postojanju komunikacije sa svojim unutrašnjim bićem. Dogovoreno je da to bude osećaj, onaj koji neće moći da prođe neprimećeno, radije nego stimulacija misli ili izgovaranje reči koji bi mogli proći neprimećeno. Naime, dok se bavite svojim mislima, ne mora biti da ćete uvek dobiti drugu misao ponuđenu u istom trenutku. Isto kao kad govorite ili ste zadubljeni u misli, pa ne čujete kad vam se obrati neko ko sedi u istoj sobi s vama. Stoga je proces
osećanja, kao onda kad ste prožeti emocijom, vrlo dobar proces komunikacije. Postoje dve emocije: prijatna i neprijatna. Dogovoreno je da će se prijatno osećanje javljati uvek kad razmišljate, govorite ili radite nešto što je u skladu s onim što želite; u isto vreme je dogovoreno da će se neprijatno osećanje javljati uvek kad razmišljate, govorite ili radite nešto što nije u skladu s vašim namerama. Prema tome, nije neophodno da motrite svoje misli.

Prosto budite osetljivi na to kako se osećate i, kad god osetite negativnu emociju, shvatite da  u trenutku kad to osećate  stvarate pogrešno. U trenutku tog negativnog osećanja, gajite misli o nečemu što ne želite, te prema tome privlačite suštinu toga u svoje iskustvo. Stvaranje je proces privlačenja; kad razmišljate o nečemu, privlačite predmet svojih misli.

Kad tolerišem druge, to nije dopuštanje

Dakle, ovaj esej je pripremljen da biste mogli da shvatite da ne postoji niko ko predstavlja pretnju za vas zato što ste vi onaj ko kontroliše sopstveno iskustvo. Umeće dopuštanja koje glasi -ja sam onaj koji jesam i spreman sam da dopuštam svima ostalima da budu ono što jesu - jeste zakon koji će vas odvesti do potpune slobode slobode od svih onih iskustava koja ne želite i slobode od svake negativne reakcije na bilo koje iskustvo koje ne odobravate.

Kad kažemo da je dobro biti onaj koji dopušta, mnogi od vas shvate to pogrešno, misleći da dopuštati znači tolerisati. Bićete ono što jeste (ono što je, po vašim standardima, primereno) i puštaćete sve ostale da budu ono što žele da budu, čak i ako vam se to ne dopada. Osećaćete se negativno u vezi s tim; biće vam žao te osobe; možda ćete se čak i plašiti za sebe, ali ćete ih, bez obzira na to, puštati na miru - na tolerantan način.

Kad tolerišete, to nije dopuštanje. To su dve različite stvari. Onaj ko toleriše, oseća negativnu emociju. Onaj ko dopušta ne oseća negativnu emociju. A to je veoma velika razlika, jer, vidite, odsustvo negativne emocije predstavlja slobodu. Ne možete doživljavati slobodu onda kad ste prožeti negativnom emocijom.

Tolerancija se od strane drugih može slivatati kao vrlina, jer ih ne ometate u onome što žele da rade. Ali tolerancija nije vrlina u odnosu na vas, jer tako tolerantni i dalje osećate nega/ tivne emocije, te prema tome i dalje negativno privlačite. Kad počnete da dopuštate, više nećete privlačiti te nepoželjne stvari u svoje iskustvo i osećaćete apsolutnu slobodu i radost.