ĐAVO JE BIO VRUĆ[24]

Eto, sve se desilo posle jedne svađe sa Flo, a nisam bio raspoložen da se
napijem ili odem u salon za masažu.[25] I tako sam ušao u auto i vozio ka obali. Već se smrkavalo i vozio sam polako. Stigao sam do šetališta iznad plaže, parkirao i izašao. Svratio sam u Salon zabave, odigrao fliper, ali mesto je bazdilo na mokraću pa sam izašao. Bio sam prestareo za ringišpil, pa sam to preskočio. Uobičajeni primerci šetali su obalom uspavana ravnodušna gomila.
Tada sam čuo kao neku riku iz obližnje zgrade. Sa trake ili ploče, sigurno.
Napolju je stajao čovek i galamio: „Da, dame i gospodo, unutra, ovde unutra.
. . zarobili smo đavola! Izložen je da biste mogli da ga vidite svojim očima!
Pomislite, za samo jedan novčić možete zaista videti đavola... najvećeg
gubitnika svih vremena! Poraženog u jedinoj revoluciji pokušanoj na Nebu!“
Eto, bio sam spreman za malo komedije da bih ublažio ono što mi je
radila Flo. Dao sam novčić i ušao sa još šest-sedam probranih naivčina. Imali su nekog tipa u kavezu.Temeljno su ga ofarbali u crveno, a u ustima je imao nešto što je izbacivalo kolutiće dima i rigalo plamenove. Nije izvodio bogzna šta. Samo je kružio po kavezu i ponavljao: „Oca mu jebem, moram da izađem napolje odavde! Kako sam se samo uvalio u ova govna?“ Zaista je opasno izgledao, moram da priznam. Najednom je izveo šest munjevitih salta unazad. Pri poslednjem se dočekao na noge, pogledao oko sebe i rekao:
„Kakva jebada! Muka mi je više od ovoga!“
Onda me je ugledao. Prišao je pravo ka mestu gde sam stajao ispred žice.
Bio je vruć kao grejalica. Ne znam kako su to izveli.
„Sine moj“, rekao je, „najzad si došao! Čekao sam te. Već trideset dva dana čamim u ovom jebenom kavezu!“
„Ne znam o čemu govoriš.“
„Sine moj“, rekao je, „ne igraj se sa mnom. Vrati se noćas s makazama za žicu i oslobodi me.“
„Ne zajebavaj me, čoveče“, rekao sam.
„Trideset i dva dana sam ovde, sine moj! Najzad mi je stigao spas!“
„Šta, ti tvrdiš da si stvarno đavo?“
„Da jebem mačku u dupe ako nisam“, rekao je. „Ako si đavo, možeš da
upotrebiš natprirodne moći i izađeš odatle.“
„Moje su moći privremeno iščezle. Onaj što galami napolju bio je sa
mnom u ćeliji za pijance. Rekao sam mu da sam đavo i on je platio da izađem.
Izgubio sam moć u toj ćeliji, inače mi taj kurton ne bi trebao. Ponovo me
napio i, kad sam se probudio, našao sam se u ovom kavezu. Ta gnjida mi daje samo hranu za pse i sendviče sa paštetom. Sine moj, pomozi mi, preklinjem te!“
„Ti si umobolan“, rekoh. „Utekao si iz ludare.“ „Samo se ti vrati noćas, sine moj, i ponesi makaze za žicu.“
Onaj galamdžija je ušao i objavio da je predstava sa đavolom završena.
Ako želimo još, treba da doplatimo po dvadeset pet centi. Dovoljno sam
video. Izašao sam zajedno sa još šest-sedam probranih naivčina.
„Ej, govorio je s tobom“, rekao je neki matori čovečuljak koji je išao pored mene. „Gledam ga svako veče, i ti si prva osoba kojoj se obratio.“
„Gluposti“, rekao sam.
Galamdžija me zaustavio. „Šta ti je rekao? Video sam kako razgovara s
tobom. Šta ti je rekao?“
„Sve mi je rekao“, odgovorio sam.
„E, pa šape k sebi, šmekeru, on je moj! Nisam mlatio toliko para još od
kad sam imao bradatu ženu sa tri noge.“
„Šta je bilo s njom?“
„Pobegla je s čovekom-oktopodom. Žive na farmi u Kanzasu.“
„Mislim da ste svi ovde umobolni.“
„Samo ti jedno kažem: ja sam našao tog tipa! Dalje od njega!“
Otišao sam do kola i vozio natrag. Kad sam stigao kući, Flo je sedela u
kuhinji i pila viski. Sedela je i ponovila mi nekoliko stotina puta da sam jalov muški skot. Pio sam neko vreme s njom i uglavnom ćutao. Onda sam ustao od stola, otišao u garažu, uzeo makaze za sečenje žice, gurnuo ih u džep, ušao u kola i vozio natrag do obale.
Provalio sam na zadnji ulaz, reza je bila zarđala i odmah je pukla. Spavao je na podu kaveza. Pokušao sam da presečem žicu, ali nisam mogao. Žica je bila veoma debela. Onda se probudio.
„Sine moj!“ rekao je. „Vratio si se! Znao sam da hoćeš!“
„Slušaj, čoveče, ne mogu da isečem žicu ovim makazama. Mnogo je
debela.“
Ustao je. „Daj ih ovamo.“
„Bože“, rekao sam, „ruke su ti tako vruće. Sigurno imaš groznicu.“
„Ne zovi me ‘Bože’“, rekao je.
Rezao je žicu makazama kao da secka konce i onda izašao iz kaveza.
„A sad, sine moj, idemo pravo kod tebe. Moram da povratim snagu.
Nekoliko bifteka i biću kao nov. Pojeo sam toliko hrane za pse da se bojim kako ću svakog trenutka početi da lajem.“
Otišli smo do kola, pa sam ga vozio kući. Kad smo ušli, Flo je još uvek
sedela u kuhinji i pila viski. Za početak sam mu ispržio jaja sa šunkom, pa smo seli pored Flo.
„Tvoj prijatelj je zgodan kao đavo“, rekla mi je.
„On i tvrdi da je đavo“, rekao sam.
„Davno je bilo“, rekao je, „kad sam poslednji put smotao neko dobro
parče.“
Nagnuo se i dugo ljubio Flo. Kad se odvojio, ostala je u šoku.
„Ovo je najvreliji poljubac koji sam ikad dobila“, rekla je, „a dosta sam ih
u životu dobila.“
„Ozbiljno?“ rekao je.
„Ako vodiš ljubav i približno tako kao što ljubiš, biće to previše,
jednostavno previše!“ rekla je Flo.
„Gde ti je spavaća soba?“ upitao me.
„Samo ti pođi za damom“, rekao sam.
Pošao je za Flo u sobu, a ja sam nalio debeli viski.
Nikada nisam čuo takve krike i jecaje, što je potrajalo dobrih četrdeset pet minuta. Onda je izašao, seo i natočio sebi piće.
„Sine moj“, rekao je, „dobru si ženu našao.“
Prešao je do kauča u dnevnoj sobi, ispružio se i zaspao. Ja sam ušao u
spavaću sobu, svukao se i legao pored Flo.
„Gospođe“, rekla je. „Gospode, ne mogu da verujem. Proveo me kroz raj i
pakao.“
„Nadam se da neće zapaliti kauč“, rekao sam.
„Sta, zaspao je s upaljenom cigaretom?“
„Ma nije bitno“, rekao sam.
I tako je počeo da uzima stvari u svoje ruke. Ja sam morao da spavam na kauču. Morao sam da slušam kako Flo vrišti, stenje i jeca svake noći. Jednog dana, dok je Flo bila u prodavnici a mi pili pivo u kuhinji, popričao sam s njim. „Slušaj“, rekao sam, „nije mi teško da pomognem u nevolji, ali sada sam izgubio i krevet i ženu. Moraću te zamoliti da odeš.“
„Mislim da ću da ostanem neko vreme, sine moj, tvoja damica je možda
najbolje parče koje sam ikad imao.“
„Slušaj, čoveče“, rekao sam, „možda ću preduzeti radikalne mere da bih te izbacio.“
„Ti si neki mangup, a? Slušaj, mangupe, imam novosti za tebe. Moje
natprirodne moći su se vratile. Ako pokušaš da se kačiš sa mnom, možeš i da se opečeš. Gledaj!“
Imali smo kera, Matorog Koska. Nije vredeo mnogo, ali je lajao noću, bio
je pošten pas čuvar. Eto, uperio je prst u Matorog Koska, prst kao da je kinuo, takav neki zvuk, onda je nešto pucnulo, i tanka plamena linija sevnula je iz prsta i dotakla Matorog Koska. Matori Kosko je zacvrčao i iščezao.
Jednostavno ga više nije bilo. Ni kostiju, ni dlaka, čak ni bilo kakvog smrada. Samo praznina.
„U redu, čoveče“, rekao sam. „Možeš da ostaneš nekoliko dana, ali ćeš
posle toga morati da odeš.“
„Ispeci mi biftek“, rekao je. „Gladan sam i bojim se da mi se zalihe sperme smanjuju.“
Ustao sam i bacio biftek na tiganj.
„Isprži mi i krompiriće“, rekao je, „a iseckaj i malo paradajza. Neću kafu.
Patim od nesanice. Popiću još dva-tri piva.“
Kad sam mu prineo hranu vratila se Flo. „Zdravo, ljubavi“, rekla mu je.
„Kako si?“ „Odlično“, rekao je. „Imaš li kečap?“
Izašao sam, ušao u kola i vozio do obale.
Lepo, čovek je imao novog đavola u kavezu. Platio sam novčić i ušao.
Đavo zaista nije bio ubedljiv. Crvena farba kojom je bio isprskan ubijala ga je, i samo je pio da ne poludi. Tip je bio krupan, ali bez imalo talenta. Bio sam jedan od malobrojnih posetilaca. Unutra je bilo više muva nego ljudi.
Galamdžija mi je prišao. „Umirem od gladi otkako si mi ukrao originalni
eksponat. Sada mlatiš pare na njemu, a?“
„Slušaj“, rekao sam, „sve bih dao da ti ga vratim. Samo sam pokušao da
budem dobričina.“
„Ti znaš šta biva sa dobričinama na ovom svetu, a?“
„Aha, takvi završe na uglu Sedme ulice i Brodveja prodajući Književnu
reč. “
„Ja sam Erni Džejmstaun“, rekao je. „Ispričaj mi detaljno o tome. Imamo
sobu iza scene.“
Ušao sam u sobu sa Ernijem. Njegova žena je sedela za stolom i pila viski.
Pogledala je u nas.
„Slušaj Erni, ako će taj mamlaz da bude naš novi đavo, zaboravi sve ovo.
Možemo komotno da postavimo trostruko samoubistvo na scenu.“
„Opusti se“, rekao je Erni, „i dodaj tu flašu.“
Ispričao sam Erniju sve što se dogodilo. Pažljivo je slušao, a onda rekao:
„Mogu da ti ga skinem sa grbače. On ima dve slabosti piće i žene. A ima još jedna stvar. Ne znam zašto se to dešava, ali kad je zatvoren, kao onda u ćeliji za pijance ili ovde u kavezu, gubi svoje natprirodne moći. Dobro, odvucimo ga odande.“
Erni je otvorio plakar i izvukao gomilu lanaca i katanaca. Onda je uzeo
telefon i pozvao neku Ednu Hemlok. Edna Hemlok je trebalo da nas čeka za dvadeset minuta, na uglu ispred Vudijevog bara. Erni i ja smo ušli u moja kola, svratili u prodavnicu pića i uzeli dve boce viskija, našli Ednu, pokupili je i vozili do mene.
I dalje su sedeli u kuhinji. Vatali su se kao sumanuti. Ali istog trenutka
kad je video Ednu, đavo je potpuno zaboravio moju damicu. Odbacio ju je
kao par usranih gaća. Edna je imala sve. Nisu načinili ni najmanju grešku kad su je pravili.
„Zašto vas dvoje ne popijete nešto i upoznate se?“ rekao je Erni. Stavio je
po veliku čašu viskija pred njih.
Đavo je pogledao Ernija. „Ej, lafe, ti li si onaj što me strpao u kavez, a?“
„Zaboravi“, rekao je Erni. „Sta je bilo, bilo je.“ „Kur moj!“ rekao je đavo.
Uperio je prst, i plamena linija je sevnula ka Erniju koji nestade.
Edna se nasmešila i podigla svoj viski. Đavo se iscerio, podigao svoj i
loknuo ga.
„Dobra roba!“ rekao je. „Ko je pazario?“
„Čovek koji je maločas nestao iz sobe“, rekao sam. »A.“
On i Edna popili su još po jedno piće i počeli da se gutaju očima. Onda je
moja damica progovorila: „Skidaj oči sa te klošarke!“
„Koje klošarke?“
„Nje!“
„Pij to piće i ne žvalavi!“
Uperio je prst u moju damicu, začuo se praskav zvuk i ona je nestala.
Onda je pogledao u mene.
„A šta ti imaš da izjaviš?“
„Ma ja sam samo momak koji ti je doneo makaze za žicu, sećaš se? Ovde
sam da obavim sitne poslove, donosim peškire i ostalo. . .“
„Baš je dobar osećaj kada ti se vrate natprirodne moći.“
„Stvarno su došle u pravi čas“, rekao sam. „Ionako se borimo sa
problemom prenaseljenosti.“
Gutao je Ednu očima. Oči su im bile toliko opsednute da sam uspeo da
sklonim jedan viski. Odneo sam bocu u kola i vozio natrag do obale.
Ernijeva žena je i dalje sedela u sobi iza prostorije s kavezom. Obradovala se novoj boci, a ja sam natočio dva pića.
„Ko je taj bilmez u kavezu?“ upitao sam.
„Ma to je treća rezerva ragbi-kluba jednog od lokalnih koledža. Pokušava
da skrpi za džeparac.“
„Imaš lepe sise“, rekao sam.
„Misliš? Erni nikada ne pominje moje sise.“
„Pij. Ovo je dobra roba.“
Premestio sam se pored nje. Imala je lepe debele butke. Kad sam je
poljubio, nije pružila otpor.
„Kako sam umorna od ovog života“, rekla je. „Erni je oduvek bio sitan
vaćaroš. Imaš li dobar posao?“
„O, da. Radim kao šef nabavke u Drombo-Vesternu.“
„Poljubi me opet“, rekla je.
★ ★ ★
Prevrnuo sam se s nje i obrisao se čaršavom. „Ako Erni provali, ubiće nas oboje“, rekla je. „Erni neće da provali. Nemoj da brineš.“
„Baš lepo vodiš ljubav“, rekla je, „ali zašto ja?“ „Ne razumem.“
„Ozbiljno mislim, šta te nateralo?“
„A“, rekoh, „đavo me naterao.“
Onda sam pripalio cigaretu, zavalio se, povukao dim i izbacio savršen
kolut. Ona je ustala i otišla u kupatilo. Ubrzo sam čuo zvuk povlačenja vode