Trinaesto poglavlje

DINAMICNI UNIVERZUM

Sredisnji cilj istocnjackog misticizma je doziveti sve pojave u svetu kao manifestacije jedne iste krajnje stvarnosti. Ta se stvarnost smatra sustinom univerzuma, onim sto lezi u osnovi i ujedinjuje mnostvenost vidljivih stvari i dogadaja. Hindusi je nazivaju brahman, budisti dharmakaja, (telo biea), iii tathata (takvost), a taoisti tao; i svako od njih tvrdi da ona nadilazi nase intelektu­ alne koncepte  i da se opire odredivanju. Ta se krajnja sustina, medutim, ne moze razdvojiti od svojih mnogos­ trukih manifestacija. U srzi same njene prirode je da se ispoljava u bezbrojnim oblicima koji nastaju i propada­ ju, beskrajno se pretvarajuCi iz jednog u drugi. U svom pojavnom aspektu, kosmicko Jedno je, prema tome, po svojoj prirodi dinamicno i poimanje njegove dinamicne prirode lezi u osnovi svih skola istocnjackog misticiz­ ma. Tako D.T. Suzuki pise o Kegon s.koli mahajana bu­ dizma,

SrediSnja ideja Kegona je dinamicki shvatiti univer­ zum kome je svojstveno da se uvek krece napred; da je vecno u stanju kretanja, koje je zivot1

, To naglasavanje pokreta, proticanja i promene nije karakteristicno samo za istoenjacke misticke tradicije, vee je odlika svekolikog misticizma u svim vremenima. U staroj Grckoj, Heraklit je poducavao da ..sve teee" i poredio je svet sa vecno zivom vatrom, a u Meksiku, Don Huan, mistik Jakija, govori o ,svetu koji prolece" i

tvrdi da ..covek od znanja mora biti lagan ifluidan"2.

24 S. Vivekananda, J11ana Yoga (Advaita Ashram, Kalkuta, Indija, 1972), str. 109.

D.T.Suzuki, The Esse11ce of Buddhism (Hozokan, Kjoto, Japan, 1968), str. 53.   •

2             Carlos Castaneda, A Separate Reality  (Bodley Head,  Lon­

don, 1971) str. 8.

222

PARALELE                                           Dinamitni univerzum

U indijskoj filozofiji, glavni termini koje koriste hindusi i budisti imaju dinamitke konotacije. Ret brah­ man izvedena je iz sanskritskog korena brih - rasti i prema tome sugerise jednu stvarnost koja je dinamitna i ziva. Po retirna  S. Radakrisnana,  .Ret brahman znati

Po reCima Bhagavad Gite, .Svo delanje od rava se u vremenu medupreplitanjem prirodnih sila •  . Buda  je uzeo tradicionalni pojam karme i dao mu novo znacenje prosirujuCi ideju o dinamitnoj  medupovezanosti  na oblast ljudskih situacija. Karma je na taj nacin pocela da

rast  i sugeriSe zivot,  kretanje  i napredovanje" 3

Upani­

oznatava beskonatni  lanac uzroka  i posledica  u  ljud­

sade o brahmanu govore kao o .tom neuoblitenom, besmrtnom, pokretnom "4, povezujuci ga na taj nat in sa kretanjem, iako on nadilazi sve oblike.

Rig veda koristi drugi termin da bi izrazila dinami­ tnu prirodu univerzuma, pojam rita. Ta ret dolazi od korena ri - kretati se; njeno prvobitno znatenje  u  Rig vedi je ,.put svih stvari", .poredak prirode". Taj termin igra znatajnu ulogu  u vedskim legendama  i povezan je sa svim vedskim boZ

Vedski koncept rite anticipira ideju karme koja je razvijena kasnije da bi izrazila dinamicnu meduigru svih stvari i dogadaja. Rec karma znaCi   .delanje" i oznacava

.delatnu", iii dinamicnu medupovezanost svih pojava.

3             S.Radhakrishnan,  Indian  Philosophy  (Allen  &  Unwin, London, 1951).

4             Brihad-aranyaka  Upanishad, 2.3.3.

skom  zivotu  koji je  Buda  prekinuo  postizuci  probude­

nje.

Hinduizam je takode nasao mnogo nacina da jezi­ kom mita izrazi dinamicnu prirodu  univerzuma. Tako KriSna kaze u Giti  ..Da se nisam upustio u delanje, ovi

svetovi bi iStezli "6, a Siva, Kosmicki igrat, predstavlja

mozda najsavrsenije olicenje dinamitnog univerzuma. Svojom  igrom,  Siva  odrzava  mnogostruku  pojavnost

sveta, objedinjujuCi sve stvari u svom ritmu i ukljucuju­ Ci ih u taj pies - zaista velicanstvena slika dinamitnog jedinstva  univerzuma.

Opsta slika koja proizilazi iz hinduizma je slika or­ ganskog, rastuceg i ritmicnog kosmosa; slika jednog univerzuma u kojem je sve fluidno i promenjljivo, u ko­ jem svi staticni oblici predstavljaju maju, naime, postoje samo kao obmanjujuce tvorevine uma. Ova poslednja ideja - nestalnost svih oblika- predstavlja pocetnu tatku budizma. Buda je poducavao da su .,sve sacinjene stvari nepostojane", i da sva patnja ovog sveta nastaje od na­ seg prijanjanja za okamenjena oblicja - stvari, ljude iii ideje - umesto da prihvatimo svet u pokretu i promeni. Dinamicni pogled na svet prema tome lezi u samom ko­ renu budizma. Po recima S. Radakrisnana:

Buda je pre 2500 godina formulisao jednu izvanre­ dnu filozofiju dinamizrna... Pod dubokim utiskom prolaznosti  svih objekata, neprekidnog preobliko-

Bhagavad Gila, 8.3.

6 [bid. 3.24.

224         225

PARALELE          

vanja i transformacije stvari, Buda je formulisao fi­ lozofiju promene. On supstance, du e. monade, stvari svodi na sile, kretanja, nizove iprocese i pri­ hvata jed no dinamicno poimanje stvarnosti7•

Budisti ovaj svet neprekidnih promena nazivaju samsarom,  to doslovno znaci,  ..neprekidno u pokre "; i oni tvrde da nema nicega u njemu za ta vredi prijanja­ ti. Prema tome za budiste, probudeno bice je ono koje

S. Radhakrishnan, nav. delo, str. 367.

226

                Dinamicni  univerzum

sene suprotstavlja zivotnom toku vee se krece u skladu s njim. Kada su zapitali can kaludera Jun-mena, .. ta je to tao?" on je odgovorio .. etaj!" Shodno tome, budisti Budu nazivaju i Tathagata, iii ..onaj koji tako dolazi i odlazi". U kineskoj filozofiji, proticuca i beskonacno promenljiva stvarnost naziva se tao i shvata se kao kos­ micki proces kojim su obuhvacene sve stvari. Kao i bu­ disti, i taoisti kazu da se ne treba suprotstavljati toku, vee mu treba prilagoditi svoje delanje. To je, opet, ono sto odlikuje mudraca - probudeno bice. Ako je Buda onaj koji ..tako dolazi i odlazi", taoisticki mudrac je onaj koji, kako kaze Huai Nan Cu.., .,plovi tokovima tao-a".

to vise izucavamo religiozne i filozofske tekstove Hindusa, budista i taoista, postaje nam sve oeiglednije da oni svet shvataju u terminima kretanja, proticanja i promene. Ta dinamicna osobina istoenjacke filozofije izgleda da predstavlja jedno od njenih najznacajnijih svojstava. Istocnjacki mistici vide univerzum kao jednu neraskidivu mrezu, cije su medupovezanosti dinamicne, a ne staticne. Kosmicka mreta je ziva; ona se krece, ra­ ste i neprekidno se menja. Savremena fizika takode po­ cinje da shvata univerzum kao jednu takvu mrezu odno-

sa  i, poput  istocnjackog  misticizma,  otkriva  da je  ta._. mreza  po  svojoj prirodi  dinamicna.  Dinamicni  aspekt               

materije  izrasta   iz  kvantne  teorije  kao  posledica  talasne        j

prirode  subatomskih  cestica,  a jos je  i vazniji  u  teoriji      .,

relativnosti  gde, kao sto cemo videti,  iz sjedinjavanja prostora i vremena proizilazi da se postojanje materije

ne moze razdvojiti od njene aktivnosti. Svojstva suba-    \

tomskih cestica se, prema tome, mogu razumeti jedino u       

jednom dinamicnom kontekstu; u terminima kretanja, _,)

interakcije i promene .

                ..            

Videti stranu 136.

227

PARALELE          

Prema kvantnoj teoriji, cestice su takode i talasi ito znaci da se one ponasaju na jedan vrlo osoben naCin. Kadgod je neka subatomska cestica ogranicena na mali prostor, ona na to ogranicenje reaguje time sto se vrti. Sto je manji taj prostor, to ce brze cestica .jurcati" na­ okolo po njemu.  Takvo ponasanje  predstavlja  tipicni

,kvantni efekat", jedno svojstvo subatomskog sveta za

koje ne postoji makroskopska  analogija. Da bismo vide­ li kako do toga dolazi, moramo se prisetiti da su u kvan­

tnoj teoriji cestice predstavljene talasnim paketima. Kao sto je razmatrano ranije•, du:lina jednog takvog talasnog

X

talasni paket

paketa predstavlja neodredenost  pri odredivanju  poloza­ ja te cestice. Sledeci talasni obrazac, na primer, odgova­ ra cestici koja se nalazi negde u oblasti X; gde tacno, ne mozemo sa sigurnoscu  reci. Ukoliko telimo da precizni­ je odredimo polozaj te cestice, naime, ukoliko ielimo da je ograniCimo na neki manji prostor, moramo sabiti njen talasni paket u taj prostor  (videti  sledeci dijagram).  To ce, medutim,  uticati  na talasnu duzinu talasnog paketa  i

•             Videti stranu 182.

228

                Dinamicni  univerzum s odno tome i ?a brzinu cestice. Kao rezultat toga, ce­

stlca ce se vrtetl po tom prostoru; sto je ogranicenija to ce se br:le kretati.                                                      '

sabijanje talasnog paketa u manji prostor

. Tenden ija cestica. da na  ogranicenje prostora re­ aguJe kretanJem povlac1 za sobom jednu sustinsku ..ne­ umornu pokretljivost" materije koja je svojstvena suba­

tom kom svetu: y tome svetu, najveCi deo materijalnih

cest1c u sprez1 Je sa strukturama molekula atoma ijez­

gara, 1 shodno tome ne miruje vee poseduje jednu  priro­

denu te:lnju ka kretanju - sustinsko svojstvo tih cestica je da su u stalnom pokretu. Prema kvantnoj teoriji, da­

kle: materija nikada ne miruje, vee je uvek u stanju kre­ tanJa.  Makroskopski  gledano,   materijalni   objekti   oko nas mogu izgledati pasivno i nepokretno, ali kada uveli­ camo takvo jedno ..mrtvo" parce kamena iii metala, uvi­ damo da j.e ono puno aktivnosti. Sto ga podrobnije za­ gledamo, 1zgleda nam :livlje. Svi materijalni objekti koji nas okru:luju saCinjeni su od atoma koji se na razlicite nacine medusobno spre:lu da bi formirali ogromnu ra­ znolikost molekularnih struktura koje nisu okamenjene i nepokretne,  vee osciluju u zavisnosti  od sopstvene tern-

229

PARALELE                           Dinamicni univerzum

perature i u skladu sa toplotnim  vibracijama okoline. U vibrirajuCim atomima, elektroni su vezani za atomska jezgra elektricnim silama koje nastoje da ih privuku sto blite, a oni na to ogranicenje odgovaraju vrteci se oko jezgra ogromnim brzinama. Najzad, u samim jezgrima, protoni i neutroni su sabijeni u izuzetno malom prostoru pomoeu jakih nuklearnih sila i zbog toga oni u njemu kovitlaju  nezamislivim  brzinama.

Savremena fizika, dakle, ni u kom slucaju ne pred­ stavlja materiju kao pasivnu inepokretnu, vee je prika­ zuje u stalnoj igri i vibrirajueem kretanju Cije ritmicke obrasce odreduju molekularne, atomske i nuklearne strukture. Na isti takav nacin i istocnjacki mistici sagle­ davaju ovaj materijalni svet. Svi oni naglasavaju da se univerzum mora shvatiti dinamicno, u kretanju, vibraci­ ji i igri; da priroda nije u staticnoj, vee u dinamicnoj ra­ vnoteti. Po recima jednog taoistickog teksta,

Mirovanje u mirovanju nije pravo mirovanje. Tek kada je mirovanje u kretanju p avljuje se duhovni ritam koji protima nebo i zemlju 0.

U fizici, dinamicnu prirodu  univerzuma  otkrivamo ne samo kada se okrenemo malim dimenzijama - ka sve­ tu atoma i jezgara (nukleusa) - vee i kad se okrenemo velikim dimenzijama - svetu zvezda  i  glaksija.  Kroz nase moene teleskope mi posmatramo univerzum  koji je u stalnom  pokretu.  RotirajuCi  oblaci  vodonika  sabijaju se stvarajuCi zvezde, zagrevajuei se pri tome sve dok na postanu rasplamsale vatre na nebu. Kada dostignu taj stupanj, one se i dalje okrecu oko sebe, neke od njih iz­ bacuju  materijal  unaokolo u prostor  i on se spiralno siri

10 Ts'ai-ken t'an: citirano u knjizi T.Leggett, A First Zet1 Re­ ader (C.E.Tuttle, Rutland, Vermont, 1972), str. 229, i u knjizi: N.W.Ross, Three Ways of Asia11 Wisdom (Simon & Schuster, Nju­ jork,   1966), str.  144.

od njih zguSnjavajuci se u planete koje J.crute oko zve­ zda. Najzad, nakon miliona godina, kada  se iscrpi veei deo vodonicnog goriva, zvezda se siri i zatim ponovo skuplja u poslednjem gravitacionom kolapsu. Taj kolaps mote dovesti do gigantskih eksplozija i mote cak pre­ tvoriti tu zvezdu u crnu rupu. Sve te aktivnosti - stvara­ nje zvezda od meduzvezdanih gasnih oblaka, njihovo skupljanje i naknadno sirenje i njihov kolaps na kraju - sve se to negde na nebu zaista mote videti.

Zvezde koje se vrte, skupljaju, sire ili eksplodiraju, okupljaju se u galaksije razlicitih oblika - pljosnate dis­ kove, sfere, spirale itd.  - koje opet, nisu nepokretne, vee rotiraju. Nasa galaksija, Mlecni put, je jedan ogro­ mni disk zvezda i gasa koji se okreee u svemiru poput ogromnog tocka, tako da se sve njegove zvezde - uklju­ cujuCi tu iSunce injegove planete - okreeu oko sredista galaksije. Univerzum je, zapravo, pun galaksija poseja­ nih kroz Citav nama vidljiv svemir; i sve one se okreeu poput nase.

Kada proucavamo univerzum kao celinu, sa svim njegovim milionima galaksija, dostitemo najveee  raz­ mere prostora i vremena; i na tom kosmickom nivou po­ novo otkrivamo da univerzum nije statican  - on se siri! To je jedno od najznacajnijih otkrica u savremenoj as­ tronomiji. Detaljna analiza svetlosti kpja pristite iz uda- 1jenih galaksija pokazala je da se celo mnostvo galaksija siri i da to Cini na jedan  dobro orkestrirani naCin; brzina odstupanja bilo koje galaksije koju posmatramo sraz­ merna je udaljenosti te galaksije. Sto je galaksija udalje­ nija to se brze odmite od  nas; na dvostrukoj udaljenosti i brzina odstupanja se takode udvostrucuje. To vazi ne samo za udaljenosti merene iz nase galaksije,  vee  i za bilo koju drugu  referentnu tacku. Bez obzira u kojoj se galaksiji zadesite,  primeticete  da  ostale  galaksije  bete od vas; bliske glaksije brzinom od nekoliko hiljada kilo­ metara  u  sekundi,  one udaljenije  veeim brzinama,  ana-

230         231

PARALELE                           Dinami<:ni univerzum

judaljenije brzinama koje se priblizvaju brzini svetlosti. Svetlost iz galaksija koje se nalaze izvan te najvece uda­ ljenosti nikada ne e stiCi do nas, jer  se one krecu  brte od svetlosti.

Njihova svetlost je - prema re<:ima ser Artura Edin­ gtona- ,poput trka<:a na sve duzoj stazi sa ciljem koji se od njega udaljava brte nego Sto on mote da trti".

Da bismo bolje shvatili natin na koji se univerzum Siri, moramo se setiti da je odgovarajuCi okvir za izu<:a­ vanje njegovih velikih dimenzija, AjnStajnova opSta te­ orija relativiteta. Prema toj teoriji, prostor nije  ,ravan", vee je .zakrivljen", a tacan na<:in na koji je zakrivljen doveden je u vezu sa raspodelom materije preko Aj­ nStajnovih jednacina polja. Te jedna<:ine mozemo kori­ stiti da bismo odredili strukturu univerzuma kao celine; one predstavljaju  pocetnu tacku savremene kosmologije.

Kada govorimo o univerzumu koji se Siri u okviru opSteg relativiteta, mislimo pri tome na Sirenje u jednoj viSoj dimenziji. Kao i u slucaju zakrivljenog prostora,

232

mi jedan  takav  koncept motemo sebi vizuelno predstavi­ ti jedino  uz  pomoe  dvodimenzionalne  analogije.  Zami­ slite jedan  baton na cijoj se povrSini nalazi velik broj ta­ caka. Taj balon predstavlja  univerzum  s tim Sto njegova• dvodimenzionalna   zakrivljena  povrSina  predstavlja  tro­ dimenzionalni  zakrivljeni prostor, a tacke na  toj povrSi­ ni,  galaksije  u  tom  prostofu.  Kada  se balon  naduvava, sve  razdaljine  izmedu  taca:ka  se povecavaju.  Na  kojoj god tacci odlucili da sedite, sve ce se ostale tacke udalja­ vati od vas.  Univerzum  se Siri na slican nacin:  u .kojoj god  se galaksiji  obreo posrnatrac,  druge ce se galaksije udaljavati  od njega.

Pitanje koje se odmah namece u vezi sa univerzu­ mom koji se Siri jeste: kako je sve to pocelo? Iz odnosa izmedu udaljenosti neke galaksije i njene brzine odstu­ panja- koji je poznat kao Hablov zakon- mote se izra­ cunati pocetna tacka Sirenja, drugim re<:ima, starost uni­ verzuma. Uz pretpostavku da se brzina Sirenja nije me­ njala, Sto uopSte nije sigurno, dolazimo do starosti reda velitine 10 000 miliona godina. To je, dakle, starost univerzuma. VeCina kosmolaga danas veruje da je uni­ verzum nastao jednim krajnje dramaticnim dogadajem pre oko 10 000 miliona godina, kada je njegova ukupna masa eksplodirala iz male prvobitne vatrene kugle. Srna­ tra se da sadaSnje Sirenje univerzuma predstavlja nasta­ vak udarnog talasa te prvobitne eksplozije. Prerna tom modelu ..velikog praska" (,big-beng"), trenutak velikog praska oznacio je nastanak univerzuma i nastanak pro­ stora i vremena. Ukoliko telimo da doznamo Sta se de­ Savalo pre tog trenutka, zapadamo opet u velike teSkoce jezicke i misaone prirode. Po recima ser Bernarda Love­ la (Sir Bernard Lovell),

Na tom mestu dolazimo do velike misaone prepre­ ke, jer  se hvatamo u koStac sa pojmovima  vremena i prostora pre nego Sto su oni postojali u terminima

233

PARALELE

naseg svakodnevnog iskustva. Osecam se kao da sam iznenada usao u veliku maglu u kojoj je sav poznati svet iScezao11•

Sto se tice buducnosti univerzuma koji se siri, Aj­ nstajnove jednacine ne pruzaju jedan jedinstven odgo­ vor. One dopustaju nekoliko razlicitih resenja koja od­ govaraju razliCitim modelima univerzuma. Neki modeli predvidaju da ce sirenje veeno trajati; prema drugima, ono se usporava i u jednom trenutku ce se preobratiti u satimanje. Ti modeli opisuju jedan oscilirajuci univer­ zum koji se bilionima godina siri, zatim se skuplja sve dok se njegova celokupna masa ne sabije u jednu malu loptu materije, pa se zatim ponovo siri i tako u beskraj.

Ova  ideja  o univerzumu   koji  se  periodicno  siri  i skuplja,  i  koja  podrazumeva  ogromne  prostorne  i  vre­ menske dimenzije,  nije nastala  samo u  savremenoj  kos­ mologiji  vee  i u  drevnoj  indijskoj  mitologiji.  Dotivlja­ vajuCi univerzum  kao jedan  organski kosmos koji se rit­ micki  krece,  Hindusi  su razvili  evolucijske  kosmologije koje  se jako  priblizavaju   nasim  savremenim  naucnim modelima.  Jedna  od tih kosmologija  zasniva  se na  hin­ duskom  mitu  o lila - bozanskoj  igri  - u  kojoj brahman sebe pretvara  u  svet•. Lila je  ritmicka  igra  koja  tece  u beskrajnim   ciklusima,   gde  Jedno   postaje   mnostvo   i mnostvo se vraca u Jedno.  U Bhagavad  Giti, bog KriSna opisuje tu ritmicku igru stvaranja sledeCim reCima:

Na kraju noei vremena sve se stvari vracaju mojoj prirodi; i kada otpocne novi dan vremena ja ih po­ novo iznosim na svetlo.

11 A.C.B.Lovell, The l11dividual a11d the U11iverse (Oxford Universi..ty Press, London, 1958), str. 93.

Videti stranu 106.

234         ! '

                Dinamicni univerzum

Tako ja kroz svoju prirodu donosim na svet sve sto je stvoreno i to se neprekdino vrti u krugovima vre­ memena.

Ali ja nisam ogranicen tim ogromnim Cinom stvara­ nja. Ja jesam  i ja posmatram tu dramu.

Ja osmatram i priroda u svom poslu stvaranja do­ nost na svet sve ono sto se krece i sve ono sto se ne krece: i tako se svet neprekidno obrce13

Hinduski mudraci nisu zazirali od toga da poistove­ te tu ritmicku bozansku igru sa evolucijom kosmosa kao celine. Oni su sebi predstavljali univerzum u periodi­ cnom sirenju i skupljanju, a onom nezamislivom vre­ ensk?m eriodu izmedu pocetka i kraja jednog stvara­ n a dab su tme kalpa. Razmere ovog drevnog mita zaista su zapanjujuce; ljudskom je umu bilo potrebno viSe od dve hiljade godina da bi ponovo iznedrio nesto slicno tom . _Yratimo se sada. iz sveta velikog, iz kosmosa koji se sm, u svet beskraJno malog. Za fiziku dvadesetog veka svojstveno je da sve dublje prodire u taj svet sub­ i ros opski ?i enzija sve do oblasti atoma, jezgara

1 nJihovth sacmttelJa. To tstrativanje submikroskopskog

sveta podstaknuto je  onim jednim  osnovnim  pitanjem

koje je zaokupljalo i podsticalo ljudsku misao kroz sve vekove: od cega je sastavljena materija? Jos od samih pocetaka filozofije prirode, covek je razmiSljao o ovom pitanju, pokusavajuci da nade ..osnovni materijal" od k?ga je saCinjena sva materija, ali tek je nas vek omogu­ CIO da se odgovor na to pitanje potrazi eksperimentalnim putem. Uz pomoe visoko usavrsene tehnologije, fizicari

su uspeli prvo da istrate strukturu atoma, otkrivajuti da se ovi sastoje od jezgara i elektrona, a zatim i strukturu atomskih jezgara za koje je nadeno da se sastoje od pro-

13 Bhagavad Gila, 9. 7-10.

••

';

1235/   .

PARALELE          

tona i neutrona, koji se obicno nazivaju zajednickim imenom nukleoni. U poslednje dve decenije, fizicari su otiSii jos jedan korak dalje ipoceli su da istrazuj struk­ turu nukleona - sacinitelja atomskog jezgra - koJI, opet, izgleda da nisu krajnje elementarne cestice, vee su, po svemu sudeei, sastavljeni od drugih entiteta.

Prvi korak u prodiranju u sve dublje slojeve materi­ je istrazivanje sveta atoma - doveo je d?. nekoli o d ­ bokih promena u nasem pogledu na matenJu o koJima Je bilo reci u prethodnim poglavljima. Drugi korak bio je prodiranje u svet atomskih jezgara i njegovih saCinitelja i on je, na nista manje korenit nacin iz enio asa shv ­ tanja. U tom svetu, susreeemo se sa dtme IJa:Ua k e su stotinama hiljada puta manje od atomskth dtmenztJa i, shodno tome, cestice koje su ogranicene na tako mal_e dimenzije kreeu se daleko brze nego one koje su ogram­ cene na atomske struktrure. One se zapravo kreeu toliko brzo, da se na odgovarajuei nacin mogu opisati jedino u oviru specijalne teorije relativiteta. Da bi se razumela svojstva i interakcije subatomskih cestica, potrebno je dakle upotrebiti okvir koji u obzir zima - kvant te­ oriju iteoriju relativiteta, a upravo e teo:IJa relaUvtteta

ta koja nas prisiljava da jos jednom  1zmemmo nase shva­

tanje materije.

Karakteristicno svojstvo relativistickog  okvira  je, kao sto je vee spomenuto, da on ujedinjuje osnovne. kon­ cepte koji su do tada izgledali potpuno nepovezam. _!e: dan od najzacajnijih primera je ekvivalentnost mat.enJe.I energije  koja je  matematicki  izrazena  slavnom ;JnStaJ:

novom jednacinom E = mc2 • Da bismo razumeh du okt

zncaj ove ekvivalentnosti,  prvo moramo da shvaumo

znacenje energije i znacenje mase.

Energija je jedan od najvaznijih pojmova koji se koriste u opisivanju prirodnih pojava. Kao i u_svakod ­ vnom zivotu, za neko telo kazemo da poseduJe energtJU ukoliko ono poseduje  sposobnost za obavljanje rada. Ta

                Dinamicni  univerzum

energija moze uzeti mnostvo oblika. Ona moze biti energija kretanja, toplotna energija, gravitaciona energi­ ja, elektricna energija, hemijska energija  i tako dalje. Koji god oblik bio u pitanju ona se moze koristiti da obavi neki rad. Kamenu, na primer, mozemo dati gravi­ tacionu energiju tako sto cemo ga podici na neku visinu. Kada se pusti da pada sa te visine, njegova gravitaciona energija pretvara se u energiju kretanja (,.kineticku ener­ giju "), i kada taj kamen udari u zemlju on moze obaviti neki rad tako sto ce razbiti nesto. Ako uzmemo jedan konstruktivniji primer, elektricna iii hemijska energija mogu se pretvoriti u toplotnu energiju i koristiti u do­ maeinstvu. U fizici, energija se uvek vezuje za neki pro­ ces, iii neku vrstu aktivnosti i njen fundamentalni znacaj lezi u Cinjenici da je ukupna energija koja ulazi u taj proces uvek ocuvana. Ona moze promeniti svoj oblik na najslozeniji naCin, ali se nijedan njen delie ne moze iz­ gubiti. Odrzanje energije predstavlja jedan od najfunda­ mentalnijih zakona fizike. On upravlja svim poznatim prirodnim pojavama i do sada nije primeeen ni jedan slucaj za koji taj zakon ne bi vazio.

Masa tela s druge strane, predstavlja meru njegove tezine, tj. situ kojom gravitacija deluje nato telo. Pored toga, masa je mera inercije nekog objekta, tj. njegovog opiranja ubrzavanju. Teske je objekte teze ubrzati nego lake, sto je Cinjenica koja je dobro poznata svakom ko je bilo kada pokusao da pogura kola. U klasicnoj  fizici, masa se, osim toga, povezivala sa neunistivom materi­ jalnom supstancom, tj. sa ..materijalom" za koji se mi­ slilo da sacinjava sve stvari. Iza njega se, kao i za ener­ giju, verovalo da podleze strogom  principu  odrtanja, tako da se ni delic mase nikada ne moze izgubiti.

Teorija relativiteta nam, medutim, sada govori, da masa nije niSta drugo do jedan  oblik energije. Energija ne samo da moze uzeti raznolike oblike koji su poznati u klasicnoj  fizici,  vee  se  moze  zarobiti  i  u  masi  nekog

236

237

PARALELE          

objekta. Kolitina energije koja je sadr:lana, na primer, u jednoj testici, jednaka je masi  te cestice,  m,  pomnote­ noj velicinom  c2, koja predstavlja  kvadrat  brzine svetlo-

sti; odatle

                Dinamitni  univerzum

Stvaranje i unistenje  materijalnih  testica  predstav­ lja jednu od najupecatljivijih posledica ekvivalentnosti mase i energije. U procesu sudaranja u fizici visokih energija, masa se vise ne odr:lava. Cestice koje se suda­ raju mogu biti uniStene  i njihove mase mogu se delimi-

tno pretvoriti u mase, a delimitno u kineticke energije i'

Od kada je shvaceno da predstavlja jedan oblik energije, od mase se viSe nije zahtevalo da bude neuniS­ tiva, vee se ona mote pretvoriti  u druge oblike energije.

To se mote desiti kada se subatomske testice meduso­

novostvorenih cestica. Jedino je ukupna energija koja ulazi u jedan takav proces, naime ukupna kinetitka energija, plus energija sadr:lana u svim masama, odr:la­ na. Sudaranja subatomskih cestica predstavljaju nase glavno orude u izucavanju njihovih svojstava, a odnos izmedu mase i energije je nezaobilazan u njihovom opi­

sivanju. To je  potvrdeno  bezbroj  puta  i  fizicarima  koji

!,.

'

t

I!.

bno sudare. U takvim sudarima, testice mogu biti uniS­ tene i energija sadriana u njihovim masama mote se pretvoriti u kineticku energiju iraspodeliti medu drugim cesticama koje ucestvuju u sudaru. Obrnuto, kada se ce­ stice sudaraju pri vrlo visokim brzinama, njihova kine­ titka energija mote stvoriti mase novih testica. Donja fotografija pokazuje jedan ekstremni primer ta vog sl!­ dara: proton ulazi u mehurastu komoru s leva, tzbacuJe jedan elektron iz atoma (spiralni trag) i zatim s.e sudara sa drugim protonom da bi u tom procesu stvono sesna­ est novih testica.

238

se bave  testicama  ekvivalencija  mase  i energije je  pot-          J'i

puno bliska; toliko bliska da oni, u stvari, mase cestica

mere jedinicama odgovarajueim za energiju.

Otkrice  da  masa  nije  niSta  drugo  do jedan   oblik       'i

energije prisilila nas je da izmenimo nase poimanje te-                r

stica na jedan korenit naCin. U savremenoj fizici, masa Ill

se viSe ne vezuje za materijalnu  supstancu i stoga se ne

smatra da se cestice sastoje od bilo kakvog osnovnog

.materijala",  vee  da  predstavljaju  energetske  pakete. Kako je energija, medutim, povezana sa aktivnoscu, sa   I procesima, proizilazi da je priroda subatomskih cestica

po svojoj sustini dinamicna. Da bismo to bolje razume- li, moramo se setiti da se te cestice mogu pojmiti jedino u relativistickim terminima, naime u terminima okvira u kojem se prostor i vreme stapaju u jedan cetvorodimen­ zionalni kontinuum. Cestice ne smemo predstavljati sebi kao staticne trodimenzionalne objekte, poput bilijarske kugle ili zrna peska, vee pre kao cetvorodimenzionalne entitete u prostor-vremenu. Subatomske cestice pred­ stavljaju dinamicke obrasce koji poseduju prostorni i vremenski aspekt. Njihov prostorni aspekt cini da se po­

javljuju kao objekti s odredenom masom, a kroz vre-1 menski aspekt se javljaju kao procesi ekvivalentne ener- gije.                •

239

PARALELE                           Dinamicni univerzum

•I

Ti dinamicni obrasci iii ..energetski paketi", formi-

raju postojane atomske i molekularne strukture koje iz­

graduju materiju i daju joj njen makroskopski aspekt cvrstoce, to nas nagoni da verujemo da je sacinjena od nekakve materijalne supstance. Na makroskopskom ni­ vou, ovakvo shvatanje supstance predstavlja jednu kori­ snu aproksimaciju, ali na atomskom  nivou  ona  vge nema smisla. Atomi se sastoje od cestica, a cestice se ne sastoje ni od kakvog materijala. Kada ih posmatramo, nikada ne opazamo  nikakvu  supstancu;  ono sto vidimo su dinamicki obrasci koji stalno prelaze jedan u drugi - vidimo jedan  neprekidni energetski pies.

Kvantna teorija je pokazala da cestice nisu izolova­ na zrnca  niaterije,  vee predstavljaju  obrasce verovatno­

ee, medupovezanosti  u jednoj  neraskidivoj  kosmickoj

mrezi. Teorija relativnosti je, ako tako mozemo da kate­

mo. ozivela te obrasce razotkriv i njihov, u su tini dina­ micni karakter.

Ona je pokazala da aktivnost materije predstavlja samu sustinu njenog biea. Cestice subatomskog sveta nisu aktivne samo zato sto se vrte velikom brzinom; one same jesu proces! Sarno postojanje materije ne mote se odvojiti od njene aktivnosti. Aktivnost i postojanje su samo razliciti aspekti iste prostorno-vremenske stvarno­ sti.

U pro lom  poglavlju  izlozeno je  gledgte po kojem je svesnost o ..meduprozimanju"  prostora  i vremena do­ vela  istoenjacke  mistike do jednog,  po svojoj sustini, di­ namickog  pogleda  na  svet.  Proucavanje  njihovih  spisa otkriva da oni svet poimaju  ne samo u terminima  kreta­ nja, proticanja  i promene,  vee izgleda da poseduju  i sna­ znu  intuiciju za  ..prostorno-vremenski"  karakter materi­ jalnih  objekata  koji je  toliko tipican za relativisticku  fi­ ziku. Kada proucavaju  subatomski  svet,  fizicari  moraju uzeti  u  obzir ujedinjenje  prostora  i  vremena  i zato oni objekte tog sveta - cestice - posmatraju  ne staticno, vee

dinamicno, u terminima energije, aktivnosti i procesa. Izgleda da istocnjacki mistici, u njihovim ne-uobieaje­ nim stanjima svesti, postaju svesni meduprotimanja prostora i vremena na makroskopskom nivou,  i na taj naein oni makroskopske stvari vide na nacin koji je vrlo slican fizicarevom poimanju subatomskih eestica. To je posebno izrazito u budizmu. Jedno od osnovnih Budinih ucenja bilo je da su ..sve saeinjene stvari nepostojane".

U originalnoj pali verziji te poznate izreke14, za ..stvari"

se koristi izraz sankhara (sanskrit: samskara), rec cije

je znacenje pre svega .dogadaf iii .odigravanje" - tako­ de ..delo", ..akt" -a samo sekundarno .postojeea stvar".

To jasno pokazuje da budisti imaju jednu dinamicnu koncepciju stvari kao neprekidno promenjljivih procesa. Po recima D.T. Suzukija,

Budisti objekat shvataju kao dogadaj, a ne kao stva­ ri i1i supstancu ... Budisticko poimanje nStvari" kao samskare (Hi sankhare), to jest kao ndela II iii ..do­ gadaja", jasno pokazuje da oni na e iskustvo shva­ taju u terminima vremena i kretanja 15•

Poput savremenih fizieara, budisti sve objekte vide kao procese u jednom sveobuhvatnom proticanju i odri­ cu postojanje bilo kakvoj materijalnoj supstanci. To odricanje predstavlja jedno od najkarakteristicnijih svoj­ stava svih skola budisticke filozofije. To je svojstveno i kineskoj misli koja je razvila jedno slicno shvatanje stvari kao prolaznih stupnjeva u veeno-proticucem tao-u

i koju su viSe zanimale njihove medupovezanosti nego svodenje na  neku  osnovnu  supstancu .•Dok je  evropska

filozofija tezila tome da stvarnost trazi u supstanci , piSe

Digha Nikaya, ii. 198.

15 D.T.Suzuki, nav. delo, stt. 55.

240         241

PARALELE

Dzozef Nidam  (Joseph Nedham),  kineska  filozofija  na­ ginjala je tome da je trazi u odnosima  16•

U dinamil:kom shvatanju sveta istocnjatkog misti­ cizma i savremene fizike, prema tome, nema mesta stati­ tnim oblicima iii bilo kakvoj materijalnoj supstanci. Osnovni elementi univerzuma su dinamitki obrasci; prolazni stupnjevi u ..neprekidnom toku preoblikovanja i promene", kako ga naziva Cuang Ce.

Prema na em dana njem znanju o materiji, njeni osnovni obrasci su subatomske cestice i razumevanje njihovih svojstava i interakcije predstavlja primarni cilj savremene fundamentalne fizike. Danas znamo za preko dve stotine cestica od kojih je najveCi deo stvoren ves­ tackim putem u kolizionim procesima i zivi izuzetno kratko vreme; daleko krace od milionitog dela sekunde! Prema tome, sasvim je ocigledno da te kratkovecne ce­ stice predstavljaju tek prolazne obrasce dinamitnih pro­ cesa. U vezi sa tim obrascima iii cesticama, glavna pita­ nju su sledeca. Koja su njihova specificna svojstva? Da 1i su kompozitne (slozene) iako jesu, od cega se sastoje iii - jos bolje - koje druge obrasce jos sadrze? Kako stu­ paju u interakcije jedne sa drugima, tj. kakve su sile iz­ medu njih? Na kraju, ako su same cestice procesi, kakve su vrste ti procesi?

Postali smo svesni da su u fizici cestica sva ta pita­ nja neraskidivo povezana. Zbog relativisticke prirode subatomskih cestica, mi nismo u stanju da razumemo njihova svojstva, ako ne razumemo njihove  medusobne interakcije, a zbog sustinske medupovezanosti subatom­ skog sveta necemo razumeti ni jednu  cesticu  pre  nego sto razumemo sve ostale. Sledeca poglavlja pokazace koliko daleko  smo dospeli u razumevanju svojstava ce­ stica i njihovih interakcija.  Iako jos uvek nemamo jednu

16 J .NeedJmn, Scimce and Civilisatio11 in Chi11a (Cambrid­ ge University  Press,  London,  1956), II tom, str. 478.

242

                Dinamicni  univerzum potpunu..kvan no-relativisticku teoriju subatomskog sve­

ta, razvtJen? J nekoliko uzih teorija i modela koji vrlo

uspesno..?piSUJu. neke aspekte ovog sveta. Razmatranje naJvazmJth od tih modela i teorija pokazace da sve one sadr filoz?fske oncepcije koje su u upadljivoj sagla­ snosti sa omma u tstocnjackom misticizmu.