DIKTATOR

A ti, Mali čoveče, šta si ti učinio sa svim bogatstvom ideja, sa silnim znanjem Velikog čoveka?

Od svih tih velikih misli i velikog dobrog srca u tvojim ušima odzvanjala je samo JEDNA reč - diktatura Od sveg obilja jednog velikog iskrenog srca... samo ta jedna jedina reč: diktatura! Sve si ostalo odbacio: slobodu, čistotu istine, oslobađanje od ekonomskog ropstva, progresivno razmišljanje - sve, sve je bačeno u vodu. Zapamtio si samo jednu nesrećno izabranu, ali dobro smišljenu reč: diktatura

Od ove male mudračeve omaške sagradio si golemi sistem laži, progona, torture, tamničara, dželata, tajne policije, uhođenja, potkazivanja i doušništva, uniformi, maršala i ordenja... ali si sve drugo odbacio. Da li sad bar malo bolje shvataš, Mali čoveče, kakav si? Još ne? Dobro, pokušajmo još jednom: „ekonomske uslove" za svoju sreću u životu i ljubavi pobrkao si sa „automatizacijom“; emancipaciju čoveka sa „veličinom države“; požrtvovanost u velikim stvarima sa krutom i glupom „partijskom disciplinom“; buđenje miliona ljudi sa paradom topova; slobodnu ljubav sa silovanjem svake žene kad si ono stigao u Nemačku; eliminaciju siromaštva sa istrebljenjem siromašnih, slabih i bespomoćnih; brigu o novorođenčadi sa „odgajanjem patriota"; kontrolu rađanja sa medaljama za „majku desetoro dece“.

Zar nisi sam propatio zbog svoje ideje o majci sa desetoro dece?

Ta mala, nesrećna reč „diktatura", izgovarana i u drugim zemljama, odzvanjala ti je u ušima. Odenuo si je u sjajne uniforme, iz tvoje sredine je potekao mali, impotentni, mistični, sadistički činovnički sin koji te je odveo u Treći rajh, a šezdeset miliona sličnih tebi poslao je u grob. A ti još vičeš hajl, hajl, hajl!

Takav si ti, Mali čoveče! Samo, niko se ne usuđuje da ti to kaže, jer te se plaši i jer hoće da ostaneš MALI, Mali čoveče.

Ti proždireš svoju sreću.

Nikada nisi, Mali čoveče, uživao u sreći potpuno slobodan. Zato pohlepno proždireš sreću, bez odgovornosti za njenu sigurnost. Nisi naučio (jer su te sprečavali u tome) da brineš i strepiš za svoju sreću, da je neguješ kao što vrtlar neguje svoje cveće i seljak svoje žito. Veliki istraživači i pesnici i mudraci izbegavali su te jer su brinuli za svoju sreću. U tvojoj blizini, Mali čoveče, lako je proždreti sreću, ali ju je teško zaštititi!

Ne znaš o čemu govorim, Mali čoveče? Reći ću ti: Pronalazač deset, dvadeset i trideset celih godina naporno, bez prestanka radi na svojoj nauci, ili svojoj mašini, ili svojoj socijalnoj ideji. On sam mora da nosi ogromno breme inovacije. On mora da izdrži, shvati, razjasni i, konačno, svojim delom izmeni tvoje gluposti, tvoje pogrešne idejice i idealčiće. Ti mu ne pomažeš u tome, Mali čoveče!

Nimalo; naprotiv! Ne dođeš da kažeš: „Prijatelju, vidim kako teško radiš. Vidim i da radiš na tome da moja mašina, moje dete, moja supruga, moj prijatelj, moja kuća, moja livada postanu bolji. Dugo sam patio zbog ovog i onog, ali nisam sebi mogao pomoći. Mogu li tebi pomoći da bi ti meni pomogao?" Ne, Mali čoveče, ti nikada ne dolaziš kod onoga koji ti pomaže da i ti njemu pomogneš.

Ti samo uzvikuješ hajl, halj, hajl! ili igraš karte, ili navijaš do promuklosti gledajući tučnjavu, ili, već oguglao, kopaš u rudniku uglja. Ali nikada ne prilaziš da pomogneš onome koji tebi pomaže.

Proždireš svoju sreću

Pitaš zašto? Zato što pronalazač u početku nema da ponudi ništa osim ideje. Nikakav profit, veću zaradu, nikakav novi ugovor o povećanju plata, nikakve božićne poklone niti lak način opstanka. On nudi samo brige, a ti ne želiš brige, ili ih imaš i previše.

Ali, ako i ne bi došao da pomogneš, istraživač ne bi zbog tebe bio nesrećan. On ne misli i ne brine i pronalazi „za tebe”. On sve to čini jer ga njegovi životni porivi na to nagone. Partijskim vođama i kleru prepuštaš da te hrane, brinu o tebi i da te sažaljevaju, a on bi želeo da konačno naučiš da se sam brineš o sebi.

No, ti se ne zadovoljavaš time što mu ne pomažeš, nego ga ometaš i pljuješ. Kad pronalazač najzad, nakon napornog rada, shvati zbog čega si nesposoban da svojoj ženi pružiš ljubavnu sreću, ti dođeš i kažeš mu da je seksualna svinja. Ne slutiš da to kažeš zato što ti sam moraš da potiskuješ seksualnu svinju u sebi i zbog toga si nesposoban za ljubav. Ako je pronalazač upravo otkrio zbog čega ljudi kao muve masovno umiru od raka, a ako si ti pri tom, Mali čoveče, slučajno profesor onkopatologije sa stalnom platom i zaposlenjem na klinici za onkologiju, kazaćeš ili da je on prevarant, ili da ne zna ništa o klicama u vazduhu, ili da je mnogo novca trošio na istraživanje ili da je novac dobijao na poklon, ili ćeš se pitati nije li Jevrej ili stranac, ili tražiti svoje pravo da proveriš ima li ovlašćenje da se bavi ,,tvojim“ problemom raka, koji ti nisi u stanju da rešiš; radije ćeš dopustiti da mnogi bolesnici umru od raka nego što ćeš priznati da je on shvatio šta je tebi hitno potrebno kako bi izlečio svoje bolesnike. Tebi su tvoje profesorsko dostojanstvo, ili pun novčanik, ili tvoja veza sa proizvođačima radijuma važniji od istine i sticanja znanja. I zbog toga jesi i ostaješ mali i bedan, Mali čoveče.

Ti ne samo da ne pomažeš nego zlonamerno ometaš ono što se postigne radom za tebe ili što drugi urade umesto tebe. Shvataš li sada zašto sreća beži od tebe? Ona hoće da bude zaslužena i postignuta radom! Ali ti hoćeš da je proždreš i zbog toga ti ona beži ispred nosa, ne želeći da bude progutana.

Pronalazač je u međuvremenu uspeo da ubedi mnoge Ijude da njegovo otkriće ima praktičnih vrednosti, da ono omogućava da se shvate neke duševne bolesti, ili da se uvis podigne neki težak teret, ili stene dignu u vazduh, ili da se izleče čirevi, ili da se zracima prodre u nevidljivo. Ti poveruješ tek kad to objave novine, jer nemaš poverenja u sopstvene oči i čula. Poštuješ onoga ko te prezire, Mali čoveče, a prezireš i samog sebe, pa zato ne veruješ ni svojim čulima. Dolaziš, pošto je otkriće objavljeno u novinama, i to ne laganim korakom, nego trčeći. Proglašavaš pronalazača „genijem“, onog istog pronalazača koga si dotad, Mali čoveče, nazivao šarlatanom, seksualnom svinjom, prevarantom i opasnim prestupnikom protiv javnog morala. Ti ne znaš šta je genije, Mali čoveče? Znam da to ne znaš, kao što ne znaš ni šta je ,,Jevrej“, ili ,,istina“, ili „sreća“. Reći ću ti, Mali čoveče, ono što ti je već jednom rekao Džek London u svom „Martinu Idnu“: Znam da si to pročitao milion puta, ali nisi shvatiol „GENIJE“ je marka koju lepiš na svoje proizvode kad hoćeš da ih izneseš na tržište da bi ih prodao. Ako je pronalazač (koji je do maločas bio seksualna svinja ili duševni bolesnik) ,,genije“, onda ti možeš bolje da proždereš sreću koju je on doneo na svet. Da, možeš je progutati, jer će onda doći veoma veliki broj Malih ljudi i vikaće s tobom “genijalno, genijalno!”. Ljudi će u gomilama navirati i proždiraće ti proizvode iz ruke. Ako si lekar, doći će mnogo bolesnih. U stanju si da im pomogneš mnogo bolje nego ranije i zaradićeš mnogo više novca nego ranije. ,,Pa u tome nema ničeg lošeg!" reći ćeš, Mali čoveče. Ne, izvesno nema! Zarađivati novac pošteno, zarađivati ga poštenim radom nije ništa loše. Ali loše jeste, ako ne uzvratiš istom merom otkriću, ne brineš za otkriće, samo ga eksploatišeš, samo se na njemu bogatiš. A to je upravo ono što ti činiš. Ne preduzimaš ništa da na pravi način nastaviš rad na velikom otkriću. Preuzimaš ga mehanički, bez razmišljanja, pohlepno, glupavo! Ti ne vidiš njegove mogućnosti, ni njegove granice. Tamo gde su mogućnosti, otkazuje tvoj životni smisao, a tamo gde su njegove granice, ti prekoračuješ mogućnosti.

Ako su tifus ili kolera infektivne bolesti, a ti lekar ili bakteriolog, sigurno je da ćeš uzroke i za oboljenja od raka tražiti među uzročnicima infekcija i tako ćeš upropastiti trideset godina istraživanja. 

Ako mašine rade po određenim zakonima, što ti je jednom otkrio jedan Veliki čovek, ti ćeš ih praviti da bi ubijao i smatraš da je život mašina. Ovoga puta nisi omanuo za tri decenije, nego za tri STOLEĆA, usadio si pogrešne predstave u stotine hiljada naučnih radnika i nadasve teško i direktno oštetio sam život, jer si od tada, zbog svog dostojanstva ili svoje profesure, ili svoje religije, ili svog novčanika, ili svog tenka, od tada si, kažem, proganjao, blatio, klevetao, osuđivao ili na drugi način onemogućavao svakoga ko je stvarno bio na tragu objašnjenju životnih funkcija.

Sasvim je sigurno, da želiš da „geniji" postoje i spreman si da im ukazuješ čast. Ali ti hoćeš dobre genije, hoćeš genija sa merom i uglađenošću, bez ludorija - ukratko, PODOBNOG i PRILAGOĐENOG genija, a ne divljeg, neobuzdanog, koji ruši sve tvoje barijere i limite. Ti hoćeš genija ograničenog, podrezanih krila, podobnog genija, sa kojim bi, ne crveneći, mogao trijumfalno da paradiraš ulicama ^ svojih gradova.

Takav si ti, Mali čoveče. Umeš dobro da crpeš i iscrpeš, da pohlepno srčeš i proždireš, ali ne umeš da stvaraš. I zbog toga si takav kakav jesi i tu gde jesi: celog svog života u dosadnoj kancelariji, ili za računskom mašinom, ili za stolom za crtanje, ili u bračnoj ludačkoj košulji, ili učitelj u školi koji mrzi decu. Nemaš sposobnosti da se razvijaš, niti ima izgleda da izraziš novu misao, jer ti si samo uzimao, a nikada nisi nešto davao; samo si kusao ono što ti je drugi prušao pripremljeno, na tanjiru.

Ne shvataš zašto je to tako, zašto tako mora da bude? Reći ću ti, Mali čoveče, Zato što sam te, kad si došao kod mene, upoznao kao stvorenje iznutra prazno, ili impotentno, ili duševno poremećeno. Ti umeš samo da proždireš i samo da uzimaš, a ne umeš da stvaraš i daješ, jer je tvoj osnovni životni stav uzdržavanje, pozersko ponašanje i inat; spopada te paničan strah kad se u tebi probudi praiskonski nagon za LJUBAVLJU i DAVANJEM. Stoga se plašiš davanja. A tvoje uzimanje ima zapravo samo JEDAN smisaO:

Neprestano moraš zgrtati novac, preždirati se ukradenom srećom i tuđim znanjem, jer se osećaš praznim, nezasitim, nesrećnim, bićem bez pravog znanja i prave želje za znanjem. Zato i bežiš toliko od istine, Mali čoveče. Ona bi u tebi mogla da izazove refleks ljubavi. Ona bi mogla i sasvim sigurno bi ti i pokazala ono što ja ne baš najbolje pokušavam ovde da pokažem. Ali, ti to nećeš, Mali čoveče! Ti samo hoćeš da budeš potrošač i patriota!

„Čujte, čujte! On negira patriotizam, bedem države i njene osnovne ćelije porodice! Protiv toga se mora nešto preduzeti Tako ti vičeš, Mali čoveče, kad te podsete na tvoju duševnu opstipaciju. Ne želiš to ni da čuješ ni da znaš. Rado bi da vikneš ,,Uraaa!“. Mirno ti dopuštam da vičeš ,,uraaa“, ali ti meni ne dopuštaš da ti mirno kažem zašto si nesposoban za sreću? Vidim ti strah u očima, jer te moje pitanje duboko pogađa. Ti si za „religioznu toleranciju“. Hoćeš da budeš slobodan da voliš bilo koju od svojih religija. To je i dobro i lepo. Ali ti hoćeš više od toga: hoćeš da svi izgovaraju samo molitve tvoje vere. Poštuješ svoju religiju, ali nisi tolerantan prema drugim religijama.

Pobesniš ako neko obožava prirodu, a ne nekog ličnog boga, ili ako prirodu voli ili hoće da je shvati. Ti hoćeš da bračni partner povede parnicu protiv onog drugog, da ga optuže za nemoral ili brutalnost kad taj drugi ne može duže da živi s njim. Ne priznaješ razvod braka na osnovu obostrane saglasnosti, ti, Mali potomče velikih buntovnika! Jer se plašiš svoje sopstvene požude!

Želiš istinu u ogledalu tamo gde ne možeš da je dokučiš, a ni ona tebe. Tvoj šovinizam potiče iz tvoje telesne zgrčenosti, iz tvoje duševne opstipacije, Mali čoveče. Ne kažem ti to da bih ti se narugao, nego zato što sam ti prijatelj, iako ti ubijaš svoje prijatelje kad ti kažu istinu. Pogledaj malo te svoje patriote: oni ne koračaju, oni marširaju. Oni ne mrze neprijatelja, oni imaju zaklete dušmane koje menjaju svakih deset godina, od iskonskog neprijatelja prave prijatelja i iskonskog prijatelja, a od prijatelja od iskona prave ponovo zakletog dušmanina. Oni ne pevaju pesme, oni marširajući urlaju himne. Oni ne grle svoje devojke, oni ih povaljuju i sređuju toliki i toliki ,,broj“ za jednu noć. Ne možeš ništa preduzeti protiv moje istine, Mali čoveče. Samo me možeš ubiti, kao što si ubio tolike druge svoje prave prijatelje: Isusa, Ratenaua, Karla Libknehta, Linkolna i mnoge druge. To si nekad na nemačkom nazivao „obarati". Na kraju je to tebe oborilo, Mali čoveče, po milioniti put te je oborilo i zgazilo. Ali, ti i dalje ostaješ patriota.

Ti žudiš za ljubavlju, voliš svoj posao i živiš od njega, a tvoj posao zavisi od mog znanja i znanja drugih.