Deset božjih zapovesti

Postoji momenat kada je učenicima potrebno dati set pravila koje treba da slede. To se dešava onda kada oni veruju da su zasebna bića odvojena od večnosti, postavljaju svoje bogove na pijedestal, ne razumeju da su svi umovi, srca i duše jedno. Hrišćani i Jevreji misle da Deset Božjih zapovesti predstavljaju skup najvažnijih pravila, a to je zato što još uvek nisu shvatili kosmički zakon. Ko je, uopšte, bio taj tip Mojsije koji je i doneo Deset Božjih zapovesti? Da li je bio neki nedovoljno obrazovani učenik devetog ili desetog razreda ili je bio biće trajno povezano sa apsolutnim? Ne verujem da je bio tip čoveka kome je trebalo govoriti da ne ide okolo i spava sa tuđim ženama i ne ubija ljude. Možda je u nekom od ranijih života i likvidirao ponekog, ali time se više ne bavi. Kakva je on to pravila dobio?

Mojsije je dobio istinu na nacin koji je bio usaglasen sa njegovim nivoom razumevanja. Univerzum to uvek tako radi. Zato je nekome tesko da u bukvalnom smislu primeni saznanja koja je dobila druga osoba.

Mojsije se, po Bibliji, popeo na vrh planine. To u stvari znači da je ušao u meditativno stanje. Tada je začuo: "Mojsije, Mojsije moj prijatelju koji si jednak meni, sada ću ti reći kako stvari stoje. Ne ubij. Za univerzum je nemoguće da ubije jer je život večan i niko ne može da umre. Ne kradi. Ti si sam sve stvorio i ti jesi sve. Krađa je iluzija koja postoji na ovozemaljskom planu i po kojoj se ti razlikuješ od bogatih. Kako možes da kradeš od samog sebe? Krađa je neizvodljiva. Ne čini preljubu. Preljuba je pokušaj da dobiješ ljubav koja je odvojena od tebe. Ništa nije odvojeno od tebe. Ljubav izvan tebe i ne postoji". Mojsije je, u stvari, čuo da ne postoji ispravno i pogrešno, pa prema tome nema ni pogrešnog ponašanja. Bog je ljubav, a ljubav ne osuđuje. Deset božjih zapovesti su deset postavki kosmičkog zakona čija je svrha da ljude oslobode osećaja krivice, nikako ne da ih nateraju da joj robuju. Bog kaže da nikada nismo pogrešili i da nismo u stanju da pogrešimo. Kada se Mojsije vratio sa gore, obratio se učenicima: "Slušaj, narode. Upravo sam dobio super stvar od Boga, nešto u vezi sa tim kako stvari stoje". Ali, oni nisu razumeli njegove reči. Nisu mogli da shvate da je univerzum prijateljski nastrojen, da je Bog ljubav i da niko nije kriv. Mojsijevi učenici su u stvari bili ti koji su ustanovili set pravila u obliku zapovesti i preneli ih na buduće generacije. Kada se obraćamo učenicima drugog, trećeg ili četvrtog razreda, koji još uvek ne razumeju karmički zakon, možda ćemo poželeti da im kažemo: "Ako želite da na Zemlji imate divan i prijatan život, nemojte da ubijate ljude, to će vam se dugoročno isplatiti, postaćete malo srećniji". Naravno da nećemo reći da je ubijanje greh ili da će se Bog uznemiriti zbog toga da ne bismo nametali osećaj krivice. Bog ne osuđuje njihovo ponašanje. Mi smo ti koji osuđuju sebe i druge.

Vremenom su izvorna duhovna učenja pogrešno interpretirana od strane crkve koja je želela da zadrži kontrolu nad vernicima i nad svojim materijalnim bogatstvom. Svaka organizacija ide tim putem koji obavezno dolazi do tačke kada ona potpuno prestane da nudi duhovno razumevanje. Tada počne da govori kako snaga i mudrost nisu deo nas. Majstori učitelji onda postanu predmet obožavanja i samim tim potpuno beskorisni. To je trenutak kada moramo da odbacimo dogmu i krenemo ispočetka.