DEČJA  IGRA

 

 

Počuj pesnika Sanaija,

koji je živeo u osami: »Ne skitaj drumom zanesen.

Spavaj u krčmi.«

Kad pijanica tumara ulicom

deca ga ismevaju.

                           Pada u blato.

Kreće bilo kojim, svakim putem.

                                              Deca ga prate,

ali ona ne znaju ukus vina,

ni kako je to biti pijan.

Svi ljudi na ovoj planeti su deca,

izuzev jako retkih.

Niko nije odrastao sem onih lišenih želje.

Bog reče:

               »Svet je predstava, dečja igra,

a vi ste deca.«

                     Bog govori istinu.

Ako nisi napustio dečije igre

kako da budeš odrastao?

                                    Bez čistote duha,

ako si još uvek usred pohote i pohlepe

i ostalih želja, nalik si deci

koja se igraju polnog opštenja.

                                             Trude se

i taru jedno o drugo, ali to nije seks!

Isto je i sa borbama ljudskog roda.

To je sukob sa mačevima-igračkama.

Bez cilja, potpuno ništavno.

Kao dečurlija na drvenim konjićima, ratnici tvrde

da jašu Boraka, Muhamedovog noćnog ata,

ili Duldula, njegovu mazgu.

Tvoje radnje ne znače ništa, seks i rat koji vodiš.

Držiš se za gaće i šepuriš naokolo

Dun-da-dun, dun-da-dun.

Ne čekaj da umreš da bi to uvideo.

Shvati da su i tvoja mašta i mišljenje

i čulni opažaji trščani štapovi

koje deca seku i uzjahuju kao da su konji.

Znanje zaljubljenika mistike drugačije je.

Empiričke, čulne nauke

liče na magarca natovarenog knjigama,

ili na sadržaj ženske šminke.

                                          Sve se to spira.

Ali ako pravilno podigneš prtljag, pružiće ti zadovoljstvo.

Ne nosi teret svog znanja nekim sebičnim povodom.

Odreci se želja i samovolje,

pa će se pravi jahaći konj možda pojaviti pod tobom.

Ne zadovoljavaj se imenom HU-a,

pukim rečima o tome.

Iskusi to disanje.

Iz knjiga i reči potiče fantazija,

ali ponekad i ona vodi sjedinjenju.