David Servan Srajber

OZDRAVITI

(stres, strepnja i depresija bez lekova i psihoanalize)

prevod: Eleonora Prohić

Stažistima bolnice Sedisajd Univerziteta u Pitsburgu

Da bih njih naučio, morao sam sve ponovo sam da naučim.

Preko njih bih želeo da onima koji svuda u svetu strastveno

pokusavaju da razumeju i lece

posvetim ovo delo.

REČ PREVODIOCA

(Uz prevod knjige ,Ozdraviti" Davida Servan-Srajbera)

Knjiga koju čitalac ima pred sobom dozivela je u prosloj godini veliki uspeh: prevedena na 25 jezika, u Francuskoj prodata u tirazu od pola miliona primeraka.

Autor knjige, profesor psihijatrije na Univerzitetu u Pitsbur- gu (Sjedinjene Američke Drzave), takođe predaje na Medicinskom fakultetu u Lionu, i ima 43 godine. Obrazovanje je stekao u rodnoj Francuskoj i Sjedinjenim Drzavama. Uz mentora, nobelovca Herberta Sajmona, doktor je neurokognitivnih nauka Univerziteta Karnegi Me- lon (Carnegie Mellon), gde osniva prvu laboratoriju neurokognitivnih nauka primenjenu na psihijatriju. Zatim vodi odeljenje za psihijatriju u univerzitetskoj bolnici u Pitsburgu i, sve do 2001. godine, i centar za komplementarnu medicinu u istoj bolnici.

Godine 2000, sa Lekarima bez granica, radi u Kurdistanu, Indiji (sa tibetanskim izbeglicama) i na Kosovu. Nakon dvadeset dve godine američke karijere vraća se u Francusku, predsedava udruzenjem EMDR-Francuska (vidi u prevodu) i pise mesečnu hroniku u visokotiraznom ,Psiholoskom magazinu". Njegova knjiga

,Ozdraviti" izasla je 2003. kod pariskog izdavača Robera Lafona;

prodata je u 517.000 primeraka (podatak iz oktobra 2004) i prevedena na 25 jezika.

Autor knjige potiče iz veoma poznate i ugledne francuske porodice, i jedan je od Četiri sina poznatog publiciste, izdavača i au- tora dela ,Američki izazov" Zaka Servan-Srajbera. Okolnosti pod kojima je knjiga pisana i okruzenje u kome je nastala sam autor opisuje na kraju svoje knjige, a potpisnicu ovih redova koja je neka- da prvi put prevela sa francuskog na srpski jezik eseje Morisa Merlo Pontija (,Oko i duh", Vuk Karadzić, Beograd, 1967), jednog od najvećih francuskih filozofa dvadesetog veka, posebno impresionira i podatak da je knjiga pisana na imanju na kome je i veliki filozof nekad boravio.

Prirodno, ova knjiga je iz mnogih razloga uzburkala duhove u Francuskoj: shvaćena kao neka vrsta napada na psihoanalitičke metode (sam autor kaze da psihoanaliza nije u potpunosti dokazala svoju efikasnost) i na usvojene metode preteranog korisćenja psihotropa, u kritikama je često navođeno, uz izvesnu dozu sumnje, i američko iskustvo autorovo kao i bojazan da bi ona mogla podstaći verovanje da se teske bolesti mogu efikasno lečiti meditacijom, fizičkim radom i omegom-3, sastojkom koji je sad usao u proizvodne planove vise francuskih farmaceutskih laboratorija utoliko pre sto sam Servan Srajber u Fondaciji Isodis Natura, koja je prva počela da proizvodi ovaj medikament, predsedava naučnim komitetom i ima 10% akcija. Autor se brani daje ovom knjigom samo hteo da prenese poruku ,ekoloske medicine koja postuje i telo i duh".

Kao prevodilac, pretpostavljam da će ova knjiga izazvati paznju nasih čitalaca, kako onih koji traze za sebe same odgovore i resenja, tako i stručnjaka i specijalista, i da će time doprineti kvalitetnijem uvidu u vlastite mogućnosti, o kojima knjiga dovoljno govori.

Na kraju (,last but not least"), posebno bih zahvalila neuropsi- hijatru profesorki dr Nevenki Tadić koja je sirov prevod pročitala i re- digovala na mestima koja su i u terminoloskom smislu i u iskustvenim asocijacijama zahtevala stručnost izvan kompetencija samog prevodi- oca.

Eleonora Prohić, prevodilac

SADRZAJ

Predgovor za srpsko izdanje.................................. 11

Napomena........................................ 13

1. Kako lečiti osećanja.......................................... 15

2. Nevolja u neurobiologiji: otezana koordinacija dva mozga.............. 23

3. Srce i razum.............................................. 39

4. Ziveti srčanu usaglasenost............................... 53

5. Samoizlečenje od velikih bolova: neuro-osećajna integracija očnim pokretima - EMDR (Eye Movement Desensitization

and Reprocessing)..................................... 67

6. EMDR u akciji................................................ 79

7. Energija svetlosti: podesiti svoj bioloski sat....................................... 89

8. Kontrola Čija: akupunktura direktno upravlja osećajnim mozgom

...................................................... 97

9. Revolucija omege-3: kako nahraniti osećajni mozak................. 107

10. Prozak ili Adidas......................................... 127

11. Ljubav je bioloska potreba............................. 139

12. Osećajna komunikacija................................... 151

13. Slusati srcem.............................................. 165

14. Veza sa drugima....................................... 175

15. Odakle početi............................................. 181

Zahvalnica............................. 187

Beleske........................................ 191

Bibliografija....................... 219

Nekoliko korisnih adresa................................ 239

Predgovor za srpsko izdanje

Čitaocima ovog izdanja dugujem ispovest koja nema nikakve veze sa aktuelnom situacijom na Balkanu niti sa mojim medicinskim istrazivanjima. Niz koincidencija me vezuje za Srbiju mastom i srcem.

Rođen sam u Francuskoj. Prvi stan u kome sam ziveo bio je na Aveniji Petra Prvog od Srbije, lepoj burzujskoj aveniji između VIII i XVI kvarta u centru Pariza. Mi smo se dalje selili van centra grada, ali tu sam adresu zapamtio zauvek. Tako ime Srbija, koje počinje istim slovom kao i moje prezime, bese povezano sa igrama, bajkama i pričama o hrabrim vitezovima sa istoka, odakle sunce izlazi.

Ta privlačnost je mogla i prestati kada smo se iz te avenije pre- selili u novi stan. Međutim, na kapiji nove kuće bila je vrlo lepa mlada zena po imenu Marica, koja mi se vise puta dnevno smesila, kad bih posao u skolu i kad bih se vraćao. Ona je radila kao domarka zgrade, ali sam ja verovao daje ona vila, posto je dosla iz Beograda, odnosno iz Srbije, zemlje koja mije, skrivena tada pod jednim drugim imenom, bila bliska.

Kako sam odrastao i radio daleko od rodne zemlje, te uspomene iz detinjstva su izgubile na svezini. Ali, onda su se pojavile druge okol- nosti, jer je, sad već pre deset godina, moj sin, rođeni Amerikanac od majke Beloruskinje, krsten prema pravoslavnom ritualu, a prva azbuka koju je naučio bila je ćirilica.

Za Francuze ili Severnoamerikance latinica je oruđe, dok ćirilica postaje neka vrsta dosta preciznog koda koji treba pogoditi, i koji je, sa svojim poetskim i mađijskim aspektima, veoma različit.

Tako su meni, velikom putniku, slike sa glasovima zemlje za koju smo verovali da je izgubljena triput dosle tamo gde nastaju one tajne neznosti koje stvaraju čvrsto jezgro koje nadzivljava mesto u kome se gnezdi zelja za ozdravljenjem, kao i sve zalosti koje se, ponekad tako brutalno, nameću svakoj generaciji.

Svim čitaocima ovog izdanja zelim da s poverenjem povrate onaj deo vlastitog detinjstva iz kojeg se crpu originalnost svakog po- jedinca i snaga jednog naroda. Po mom misljenju, da bi se ozdravilo, mora se i odrasti, otrgnuti se od nesreće, ponovo početi dijalog sa so- bom i sa onima koji, kao ja, izdaleka misle i sećaju se slika i vrednosti koje pokreću jedan jezik i jednu kulturu.

David Servan-Srajber

NAPOMENA

Ideje izlozene u ovoj knjizi mnogo duguju radovima Antonia Damasija, Danijela Golmana, Toma Luisa, Dina Omisa, Borisa Siril- nika, Dzudit Herman, Besel Van der Kolk, Dzozefa Ledua, Mihali Siksentmihala, Skota Senona i mnogih drugih lekara i istrazivača. Učestvovali smo na istim konferencijama, posećivali iste kolege i čitali istu naučnu literaturu. Naravno, postoje brojna proveravanja, reference i ideje koje su zajedničke njihovim raznim knjigama i ovoj mojoj. Posto sam dosao nakon njih, mogao sam da se okoristim njihovim načinom izlaganja naučnih radova na koje su se oni pozivali, te im zahvaljujem za sve sto je u ovoj knjizi dobro. Odgovoran sam za ideje sa kojima se oni ne bi slozili.

Svi klinički slučajevi, izlozeni na stranicama koje slede, iz mog su iskustva (osim nekoliko koje su već opisale kolege psihijatri u medi- cinskoj literaturi, i koji su kao takvi i navedeni).

Iz očiglednih su razloga imena i sve informacije koje bi omogućile da se ličnosti identifikuju promenjeni. Na nekoliko mesta sam, na osnovu knjizevnih motiva ili radi jasnoće izlaganja, spojio kliničke simptome različitih pacijenata.