DAR  VODE

 

 

Neko ko ne zna da reka Tigris postoji

donosi kalifu koji živi pokraj reke

ćup sveže vode. Kalif prihvata, zahvaljuje mu,

i zauzvrat mu daje ćup pun zlatnika.

»Budući da je ovaj čovek došao kroz pustinju,

treba da se vrati po vodi.« Izveden kroz druga vrata,

čovek zakoračuje u čamac koji čeka

i vidi široku slatku vodu Tigrisa.

Saginje glavu: »S kakvim je samo obzirom

primio moj dar.«

Svako stvorenje u vasioni

je ćup prepun mudrosti i lepote,

kap Tigrisa koja ne može da bude sadržana

ni u kakvoj koži. Svaki se ćup preliva i čini zemlju

sjajnijom, kao da je pokrivena satenom.

Da je čovek video makar i jednu pritoku

ogromne reke, ne bi doneo

svoj prostodušni dar.

Oni koji ostanu da žive pored Tigrisa

postaju toliko ushićeni da bacaju kamenje na ćupove,

i ćupovi postaju savršeni!      Razbijaju se.

Krhotine plešu, a voda...       Vidiš li?

Ni ćupa, ni vode, ni kamena,

                                          ničega.

Kucaš na vrata stvarnosti,

otresaš svoje misli-krila, opuštaš

ramena,         

             i otvaraš.