RUBIN  SUNČEVOG  IZLASKA

DAN KOJEG NEMA NI U JEDNOM KALENDARU

 

 

Proleće je, napolju sve raste,

čak i visoki čempres.

Ne smemo napustiti ovo mesto.

Oko ruba pehara koji delimo ove su reči:

                  Moj život nije moj.

Da je neko zasvirao muziku, morala bi biti vrlo prijatna.

Pijemo vino, ali ne pomoću usana.

Uspavljujemo se, ali ne u krevetu.

Protrljaj peharom celo čelo.

Ovaj dan je van življenja i umiranja.

Prestani da želiš ono što drugi poseduju,

pa ćeš biti bezbedan.

»Gde, gde mogu da budem bezbedan?«, pitaš ti.

Ovo nije dan za postavljanje pitanja,

nije dan ni iz kakvog kalendara.

Ovaj dan je svestan samo sebe.

Ovaj dan je ljubavnik, hleb i blagost,

očigledniji no što govor može da iskaže.

Misli se uobličavaju putem reči,

ali svetlost ovog dana je iznad i ispred

mišljenja i zamišljanja. Dok su ovo dvoje

tako silno žedni, ona vodu čini glatkom.

Ovima se usta osušiše, te klonuše.

Ostatak ove pesme suviše im je nejasan

da bi ga pročitali.