Jednog dana vozili smo se autoputem u svom malom kadilaku sevilji; s jedne strane nalazio nam se veliki kamion s prikolicom, a s druge dugačka kamp-kućica. Taj deo autoputa nije imao propisne bankine i, u trenutku kad su sva tri vozila počela da skreću, na prilično oštrom zavoju, izgledalo je da će obe grdosije da pređu u našu traku. Imali smo osećaj da će nas zdrobiti. Usred svega toga, oglasio se Abraham.
Osetila sam da mi se vilica zateže (osećaj ne mnogo drugačiji od zevanja), a potom su moja usta počela nevoljno da izgovaraju ove reci: Siđi na sledećem izlazu.

Sišli smo s autoputa i zaustavili se na parkiralištu ispod nadvožnjaka, gde su se Džeri i Abraham satima družili. Bilo je tako uzbudljivo!

Iako sam se, dok se proces mog prevođenja Abrahama razvijao, iz dana u dan osećala sve prijatnije, zamolila sam Džerija da sve ostane naša mala tajna, jer sam se bojala kako bi drugi mogli da reaguju ako saznaju šta mi se događa. S vremenom, međutim, šačica najbližih prijatelja počela je da se okuplja da bi razgovarala s Abrahamom, a nekih godinu dana kasnije odlučili smo da otvorimo ova učenja za javnost, što i dandanas radimo.

Evolucija mog iskustva u prevođenju Abrahamovih vibracija nastavlja se iz dana u dan. Posle svakog seminara smo Džeri i ja iznova zadivljeni njihovom (Abrahamovom) oštroumnošću, mudrošću i ljubavlju.

Jednog dana, prasnula sam u grohotan smeh spoznavši: „Kako me je plašila pomisao na tablu koja ispisuje poruke s drugog sveta, a sad sam ja jedna takva tabla!"

Predivna iskustva s Abrahamom se produbljuju

Nikad ne nalazimo prave reci kojima bismo izrazili ono što osećamo prema ovom radu s Abrahamom. Džeri je, izgleda, oduvek znao šta najviše priželjkuje, i našao je načina da veliki deo toga ostvari i pre susreta s Abrahamom. Ali rekao je da mu je Abraham ulio svest o našoj svrsi na Zemlji i apsolutno jasnu predstavu o tome kako dobijam ili r ne dobijamo, a s tim i spoznaju da je kompletna kontrola u našim
rukama. Nema „loših" perioda ni baksuznih dana, i nema potrebe da se prepuštamo plimi koju pokreće neko drugi. Uz to, slobodni smo... mi smo jedini tvorci sopstvenog iskustva - i presrećni smo zbog toga!

Abraham je objasnio da je razlog što smo Džeri i ja ovako savršena kombinacija za ovaj zajednički rad to što je Džerijeva snažna želja prizvala Abrahama, dok sam ja uspela da utišam svoj um i odbacim otpor da bih dozvolila odgovorima da dođu.

Potrebno mi je vrlo malo vremena da pustim da Abraham počne da govori kroz mene.
S moje tačke gledišta, samo iznesem nameru: Abrahame, želim da jasno izgovaram vaše reči, a potom se usredsredim na disanje. Za samo nekoliko sekundi, osetim Abrahamovo oštroumlje, ljubav i snagu kako narastaju u meni, i onda krećemo....