P O G L A V LJ E XXIII

1. Kada fariseji održaše sastanak kako da nadjačaju Imanuela u govoru, poslaše mu svoje sledbenike, uključujući i neke od Irodovog naroda.
2. Tada rekoše, gospodaru, mi znamo da si iskren i učiš zakone pravedno, i ne činiš istragu ni o kom, jer ti nije bitno o ljudskoj reputaciji, nego samo o zakonima božijim, u stvari o zakonima
Stvoriteljevim,
3. Zato, reci nam svoje mišljenje, da li je pravedno plaćati porez caru ili nije?
4. Ali Imanuel oseti njihovu prevaru i reče, vi varalice, licemeri i prevrljivci, kako mali u inteligenciji i shvatanju jeste, da želite da me iskušate na tako bolestan i glup način.
5. Pokažite mi novčić kako bih vas izlečio od vaše bolesne gluposti, i oni mu dadoše novčić.
6. I on im reče, čiji portret i zapis je na ovom novčiću?
7. Oni odgovoriše, carev.
8. Onda im on reče, dajte caru carevo, a Bogu božije, i dajte Stvoritelju Stvoriteljevo.
9. Ipak, znajte da su Bog i car ljudi nad kojima je svemoćnost Stvoriteljova, kome morate dati najveću molitvu.
10. Jer iako je Bog istinski vladar čovečanstva i car naroda, nad njima stoji Stvoritelj kao najveći autoritet, pod kojim je po zakonu svako ljudsko biće i sve živo.
11. Kada su ovo čuli, bili su zbunjeni, ostaviše ga i odoše.
12. Istog dana dođoše mu Sadukeji, koji su smatrali da inkarnacija ne postoji.
13. Upitaše ga, gospodaru, Mojsije reče, kada čovek umre bez dece, njegov brat će uzeti udovicu kao svoju ženu i postati naslednik svog brata.
14. Jednom je bilo sedmoro braće među nama. Prvi je bio oženjen i umre, i obzirom da nije imao potomaka ostavi ženu svom bratu.
15. I tako bi drugom i trećem, sve do sedmog.
16. Na kraju i žena umre.
17. Sada ti učiš da postoji ponovni život. Čija će žena ona biti među sedmoro braće u novom životu, jer je bila žena svima?
18. Imanuel odgovori i reče: Vi ste grešni i nedorasli zapisima starih, niti poznajete zakone Stvoriteljeve.
19. Zaista, kažem vam, Mojsije nikada nije dao ovu zapovest, nego zapovest da brat treba voditi računa o bratovoj ženi, kako bi, ukoliko jedan umre, drugi brinuo o udovici svoga brata.
20. Kako je moguće da brat postane naslednik svog brata, kada je svačije seme različito.
21. U sledećoj inkarnaciji oni će svi biti stranci jer neće prepoznavati jedan drugog, zato nijedan zakon ne kaže da žena pripada bilo kom od njih.
22. U svakom novom životu osoba određuje koga želi da venča.
23. Shvatite zakone Svoriteljeve koji uče da u novom životu ljudi ne mogu da se sete njihovih prošlih života, zato je vaše pitanje nerazumno.
24. U ovom momentu se samo proroci sećaju prošlih života, obzirom da provode zakone Stvoritelja i time žive u mudrosti.
25. Ali pošto ćete vi, Izraelski narod, nastaviti život u tami duži period, spoznaja i mudrost o duhu i svesti će ostati skrivena za vas još dugo.
26. Drugi ljudi će napredovati u odnosu na vas i evoluirati u duhu i svesti i pratiti zakone Stvoritelja.
27. Zato, drugi ljudi će biti nadmoćniji u duhu i svesti i skupiti veliku mudrost, i tako će mnogi među njima ubrzo biti poput proroka i sećati se njihovih prošlih života.
28. Ali vi Izraelski narodi ćete ostati siromašni u svesti, i zato obmotani tamom.
29. Kleti: onaj ko kažnjava, završiće na isti način.
30. Kada ljudi to čuše, bili su uplašeni.
31. Ali kada fariseji čuše da je Imanuel otišao u Sadukeju, okupiše se uplašeni.
32. Jedan među njima, zapisničar, upita ga pitanjem, Imanuele, koja je najveća zapovest u zakonu?
33. Imanuel upita kao odgovor, na koje zakone misliš, zakone carske, ili misliš na zakone božije, ili misliš na zakone Stvoritelja?
34. Zapisničar reče, mislim na sva tri zakona.
35. Ali Imanuel reče, najveća zapovest zakona Stvoriteljovog je sledeća: dosegnite mudrost spoznaje, kako bi mogli mudro slediti zakone Stvoritelja.
36. Ali najveća zapoviest zakona Božijeg je ova: poštovaćeš Boga kao vladara sva tri ljudska roda i biti poslušan njegovim zakonima, jer on je kralj mudrosti i dobrog, a i prosti savetnik.
37. A najveća zapovest zakona carskih je ova: bićete poslušni caru, slediti njegove zakone, jer je on vladar nad narodom i njihov čuvar i zaštitinik.
38. Ovo su najveće zapovesti zakona sva tri, raspoređenih u njihovoj snazi.
39. Ali druga zapovest, jednaka prvoj, je ova: smatraćeš Stvoritelja, i samo njega, kao svemoćnog, jer jedino on je konstanta u svemu i time večan.
40. Car i Bog su prolazni, ali je Stvoritelj večan.
41. S ovim dvema direktivama, zavisan je čitav zakon i proročanstva.
42. Zakoni Božiji i oni carski su ljudski zakoni i u cilju su održavanja zakona i reda među ljudima.
43. Ali zakoni Stvoriteljovi su zakoni života i duha, i zato, večni su i konstantni.
44. Kao što je večan osobni duh, koji je samo mali deo Stvoriteljovog duha, šta je onda sa Stvoriteljem?
45. Zato, kada osoba umre, njen duh nastavlja da živi i odlazi u drugo postojanje, gde trajno skuplja mudrost spoznaje.
46. Najveće sakupljanje duhovne mudrosti je kroz učenje o svesti, i tako duh određuje svoju budućnost, svoj povratak, i svoje aktivnosti.
47. Pošto sam i ja prorok sa spoznajom budućnosti, govorim vam da ću se vratiti kao predstavnik božiji u svrhu sprovođenja kazne nad onima koji žive u skladu sa lažnim učenjima i koji degradiraju mudrost duha.
48. Zato su reči istine grube i bez milosti, i mnoge će osobe osećati bes prema njima.
49. Grube reči istine će biti nagoveštaj suđenja i kazne za sve one koji žive u skladu sa lažnim učenjima i degradiraju mudrost duha.
50. Obzirom da su fariseji bili skupa, Imanuel ih upita, šta mislite o meni čiji sam sin?
51. Oni mu rekoše, sin Davidov.
52. Ali im on odgovori, kako mogu biti sin Davidov, kada je on mrtav već dugo, a ja dobiven od Gabrijela, anđela čuvara?
53. I zar ne čuste kada David reče da sam gospod,
54. Gospode, rekoh gospodu, sedi s moje desne strane, kako bih stavio tvoje neprijatelje pod tvoje noge, jer si sin moj usvojeni i naslednik moj.
55. Obzirom da me David nazva gospodaru, kako mogu biti njegov sin?
56. I niko mu ne dade odgovor, ali u tajnosti rekoše, on bogohuli Boga i proroke. Pokušajmo ga uhvatiti i ubiti, jer ugrožava našu poziciju u kojoj više nećemo biti poštovani od naroda.