Da li postoji način za produženja života?

Pitanje: Da li postoji način za produženja života?

Odgovor: U raznim školama postoji mnoštvo teorija o produženju života i mnogi se sistemi bave tim. još uvek postoje lakoverni ljudi koji čak veruju u postojanje životnog eliksira.

Objasniću šematski kako ja razumem pitanje. Ovde je sat. Poznato vam je da postoje satovi različite izrade. Moj sat ima glavnu oprugu podešenu za       24        časa.  Posle dvadeset četiri časa sat prestaje da radi. Satovi drugačije izrade mogu raditi celu nedelju, mesec ili čak možda godinu dana. Ali je obrtni mehanizam uvek podešen za jedno određeno vreme. Kako ga je napravio časovničar takav i ostaje.

Možda ste videli da satovi imaju regulator. Ako se on pomeri, sat može raditi sporije ili brže. Ako ga odstranite, glavna opruga može da se odvrti veoma brzo i opruga podešena za dvadeset četiri časa može se odviti za 3  ili  4  minute.  Tako moj  sat može  raditi nedelju  dana ili mesec  mada  je  sistem podešen  za

24  časa.  Mi  smo  kao  sat.  Naš   je   sistem  već   utvrđen. Svaki čovek ima različite opruge. Ako je nasleđe drugačije, sistem je drugačiji. Na  primer,  sistem  može  biti  podešen  za  70 godina. Kad se glavna opruga odvije, život se završava. Mehani­ zam drugog čoveka može biti podešen na 100 godina; kao da ga je napravio drugi majstor.

Tako svaki čovek ima drugačije životno vreme. Ne možemo promeniti naš sistem. Svaki čovek ostaje kako je načinjen i dužina

našeg života ne može biti promenjena; glavna  opruga  se  odvija  i moj se  život završava. Kod neke osobe  glavna  opruga može potrajati samo nedelju  dana.  Dužina  života  je  određena  pri rođenju  i  zavaravamo  se  ako  mislimo  da  možemo  nešto izmeniti u tom pogledu. Da bi to učinio pojedinac bi  trebalo  sve  da promeni: nasleđe, sopstvenog oca, čak  i  babu  bi  morao  da promeni. A za to je prekasno.

Iako naš mehanizam ne može biti veštački promenjen, postoji mogućnost da se živi duže. Rekao sam da umesto za dvadeset četiri časa, glavna opruga može biti podešena da potraje nedelju dana. Ili može biti na drugačiji način okrenuta: ako je sistem podešen na    50    godina glavna opruga može da se tako podesi da se odvrti za  5  ili   6   godina.

Svaki čovek ima glavnu oprugu; to je naš mehanizam. Odmo­ tavanje ove glavne opruge su naši utisci i asocijacije.

Samo, mi imamo dve ili tri navijene opruge - onoliko koliko mozgova postoji. Mozgovi odgovaraju oprugama. Na primer, naš um je opruga. Naše mentalne asocijacije imaju određenu dužinu. Mišljenje liči na odvijanje kalema konca. Svaki kalem ima odre­ đenu dužinu konca. Kad mislim, konac se odmotava. Moj kalem ima  50  jardi  konca,  njegov 100. Danas  sam  potrošio  dve jarde, isto sutra,  i  kad  50  jardi  dođe  do  kraja,  moj  život takode stiže do kraja. Dužina konca ne može biti promenjena.

podešene  na 70                godina,   ali  osećanja   samo  na   40. Tako posle 40 godina čovek nastavlja da živi bez  osećanja.

Ali   upravo   kao   što   glavna   opruga    podešena    na   24 časa može da se odvije za 10 minuta, tako i život može biti potrošen vrlo brzo. Jedina je razlika da sat obično  ima  samo jednu oprugu, dok ih čovek ima nekoliko. Svakom centru odgo­ vara jedna opruga tačno određene dužine. Kad se jedna opruga odvije, čovek može nastaviti da živi. Na primer, njegove su misli

Ali odvijanje opruge može biti ubrzano ili usporeno.

Ništa ovde ne može da se razvije; jedina stvar koju možemo učiniti je da štedimo. Vreme je proporcionalno toku asocijacija - relativno je.

Lako se možete setiti takvih činjenica.  Sedite  kod  kuće,  mirni ste. Oscćatc kao da tako sedite 5 minuta, ali sat pokazuje da je prošao jedan čas. U drugom slučaju  čekate nekog na ulici,  smeta vam što ne dolazi i mislite da čekate već jedan sat, dok je prošlo samo 5 minuta. To  je  zato  što  ste  tokom  tog  vremena  imali puno asocijacija; mislili ste zašto ne dolazi, možda je otišao, i sl.

Što ste više koncentrisani vreme brže prolazi. Jedan sat može proći neprimetno jer ako ste koncentrisani imate puno asocijacija, puno misli, osećanja, i vreme deluje kratko.

Vreme je subjektivno; izmereno je  asocijacijama.  Kad  sedite bez koncentracije, vreme izgleda dugo.  Spoljašnje  vreme  ne postoji; ono za nas postoji samo iznutra.

Isto kao u misaonom centru asocijacije teku takođe u ostalim centrima.

Tajna  produženja  života  zavisi  od  sposobnosti   trošenja energije naših centara sporo i namerno. Naučite da mislite svesno. Ovo proizvodi uštedu u  trošenju  energije.  Ne  sanjajte.

NjuJork, 1. mart 1924.