Da li je Bog previše dobar da bi bio istinit?

Ljudi koji tragaju za duhovnošću na početku teško mogu da shvate da Bog ne dopušta greške. Bog je Ljubav, a Ljubav se ne sastoji od grešaka ili nepravilnosti. O ovome će više biti reči u narednim poglavljima. Za sada pokušajte da privremeno odložite svoja verovanja i osude svih grešaka koje su počinjene na ovoj planeti u neki mentalni orman. Ukoliko i kada pročitate ovu knjigu budete verovali da Bog dozvoljava nepravilnosti na Zemlji, ponovo otvorite taj mentalni orman i sva verovanja i osude koje ste tamo ostavili ponovo će Vas čekati, potpuno netaknute. Nikome neće biti učinjena šteta.

Ram Dass je pričao o svom guruu koji je opisivao ljude koji se namerno izgladnjuju. Sa suzama u očima ti ljudi su govorili: "Zar ne vidite kako je sve ovo savršeno?" To je savršeno, ali zaudara. U svakom slučaju ovde se dešava mnogo više od onoga što možemo da razumemo u našem trenutnom stanju svesti. Hajde da se ovom temom pozabavimo.

Hajde da umesto naših starih verovanja da je Bog nemoćan da spreči nepravilnosti, razmotrimo mnogo moćniji koncept- koji je istovremeno i mnogo više ispunjen ljubavlju. Svaki razred u ovoj školi je neophodan i postoje određene stvari koje učenici u određenim razredima rade, jer su one za njih odgovarajuće. Arapi moraju da ratuju, baš kao što i Aboridžani i ljudi sa Wall Street - a moraju da rade to što rade. Oni se nalaze u određenim razredima i dobijaju određene zadatke. Ako želite da budete srećni kao učitelj u četvrtom razredu, morate da razumete kako četvrti razred funkcioniše. Nastavni plan četvrtog razreda na Zemlji sadrži mnoge lekcije o osećaju odvojenosti od Boga i ostatka čovečanstva. U četvrtom razredu se suprotstavljamo drugim osobama i grupama u pokušaju da dokažemo da smo u pravu, a da su drugi neznalice. Mi ih i uništavamo ako treba, kao ličnosti ili kao nacije. To nije ništa pogrešno- to je naprosto četvrti razred.

Vi ste, naravno, odavno odlučili da ne želite više da budete u četvrtom razredu. Možda ste čak odlučili da više ne želite da budete ni učitelj u četvrtom razredu. Kada neko oseća hitnu unutrašnju potrebu da odustane od spasavanja ljudi koji ne mogu da shvate koliko je vredno da se stvari rade na duhovan način, dolazi do unutrašnjeg sukoba. Često verujemo da je naša "dužnost" da spasemo porodicu i prijatelje ili da popravimo greške i zla koja su načinjena u svetu, čak iako smo već potpuno iscrpeljeni od prethodnih upornih i neuspelih pokušaja. Pa, imam dobre vesti. Postoji bolji način. To je put kojem nas uče učitelji majstori. To je put koji donosi spasenje nasoj porodici, prijateljima i planeti. On je oslobođen stresa. Zabavan je, uzbudljiv, oduševljava, povećava snagu i energiju.

Sami biramo učitelje- autoritete i majstore

U okviru školskog sistema postoje dve različite grupe učitelja- oni koji mogu da hodaju po površini vode, vaskrsavaju mrtve, prožive život u miru i sigurnosti. I oni drugi, koji sve rade po ovozemaljskim pravilima. Ova druga grupa uvek želi "da bude u pravu". Umiru od bolesti izazvanih stresom, a u nasleđe ostavljaju osećaj krivice i frustriranosti. Oni iz prve grupe su učitelji majstori. To su bili Isus, Buda, Krišna, stotine manje poznatih probuđenih bića. Majstori žive sledeći duhovne principe, ostavljajući po strani većinu uticaja ega. Druga grupa učitelja teži da se osloni na intelekt i "dobre procene" kada treba da donese neku odluku, umesto da se okrene duhu. Drugu grupu sam nazvao autoriteti. Vi ih poznajete - oni su vas vaspitali, učili, trenirali. Oblikovali i usadili Vam sopstveni "ispravan" sistem verovanja.

Ljudi po navici isključuju iz svog sistema verovanja sve ono što je izvan polja njihove percepcije. Našu pažnju u tolikoj meri okupira svakodnevni život, da, pošto smo proziveli godine kao odgovorne odrasle osobe, potpuno gubimo moć da se usredsredimo na ono što nije tako očigledno.

Sasvim maloj deci još niko nije stigao da kaže "glupost" o postojanju beskonačnog broja realnosti. Sve je moguće za mladi um. Ograničenja, teskoće, zabrane, krivica, "ovo treba da uradiš, ovo moraš da uradiš", surov život- sve te pretnje su u stvari naučene. Ova neprijatna ubeđenja usadili su nam dobronamerni autoriteti.

Autoriteti vide odgovornu obrazovanu odraslu osobu za koju je istina ono što može da se opazi pomoću pet čula. Inteligentna bića na ovoj planeti su pronicljiva. Dolaze do informacija očima, ušima i skladište ih u mentalnu banku podataka. Do informacije se može doći iskustvom, ali i posredno, kroz knjige itd. Kada dođe vreme za akciju, oni prepakuju uskladištene informacije tako da pronađu najprobitačnije rešenje za problem. Ipak, sva rešenja su, de facto, već viđena. Stalnim ponavljanjem ovog procesa, neki ljudi postaju odlični autoriteti. I, veoma, veoma sporo Zemlja napreduje. Iako još uvek postoje ratovi i nema dovoljno humanosti na svetu, ipak idemo napred korak po korak.

Autoriteti u nasem životu učili su o životu primajući teške udarce u školi intelektualaca. Oni nas uče životnim činjenicama, kako je teško ići napred, kako treba da budemo na oprezu, i da, u zavisnosti od situacije, napadamo ili se branimo. Uče nas o radnoj etici, o nejednakim pravima i nepravdama u ekonomiji, politici, društvu i biznisu i o tome kako mi nemamo nikakvu kontrolu nad tim. Učimo kako da napredujemo, rešavamo probleme, kritički mislimo, učimo o manama suprotnog pola.

Racionalan pristup životu počiva na pretpostavci da je inteligentno oslanjati se na pet čula. Ako je ta pretpostavka tačna, onda ne postoji svemogući Bog, pun ljubavi. Bog sa jedne strane, i sa druge ratovi, leukemija, zlostavljanje dece, glad - medjusobno se isključuju.

Ako želimo da se opredelimo koga da sledimo, autorite ili majstore, moramo da znamo još neke stvari. Autoriteti su poznati po svojoj tvrdoglavosti, po ponašanju tipa "A", infarktima i drugim bolestima izazvanim stresom. Oni umeju i da skoče sa oblakodera kada ekonomska ili neka druga situacija "izvan njihove kontrole" ne ispunjava njihova očekivanja.

Zašto smo imali poverenja u autoritete, zašto je bilo ko ko čita ove reči, u nekom trenutku poverovao u ograničena verovanje kao što su ova? Zašto su učenja majstora uvek u suprotnosti sa onim čemu nas uče autoriteti koji su nas odgojili? Suprotno od našeg vaspitanja i obrazovanja, majstori kažu da treba da postanemo kao mala deca, da ne brinemo o tome sta će biti sutra, da treba da budemo bezbrižni kao ljiljani u polju. Majstori ne kažu da treba da branimo svoju zemlju, posao ili svoj način života. "Kurs čuda" kaže da ne treba ni da napadamo, ni da se branimo i da nikada ne opravdavamo svoj stav drugoj osobi. Kaže da umesto da budemo obazrivi kada se upuštamo u odnose sa drugim ljudima ili nacijama, treba da zadržimo unutrašnji mir u svakom trenutku.

Perspektiva učitelja majstora se ne oslanja na pretpostavljenu objektivnu realnost opaženu pomoću pet čula. Oni imaju naizgled iracionalne izjave kao što su: "Sve što vidim ne znači ništa" i "Vidim samo prošlost". Naročito zbunjuju reči kao što su: "Moja sigurnost je u tome da prestanem da se branim" i "Ne opiri se zlu". Majstori nas uče da ukoliko prestanemo da i najmanji deo energije posvećujemo zlu i nepravdi na Zemlji, možda ćemo eventualno na kraju postići iste ciljeve kojima teže najnapredniji autoriteti. To su samoisceljenje, isceljenje planete, mir na Zemlji, ponovno stvaranje zelenog, ekološki perfektnog raja na Zemlji. Međutim, majstori naglašavaju da nema načina da se uspešno kreira mir ukoliko se koristi otpor i popravljanje stvari. Ističu da je potpuno uzaludno pokušavati da se isceli ma šta što se nalazi izvan nas samih, pre nego što se sami ne iscelimo. "Ne postoji ništa izvan nas", kažu. Sve što kažu majstori je kao samar za autoritete.

Zapadni sistem obrazovanja potencira sposobnost intelekta da analizira i racionalizuje u cilju poboljšanja života na planeti tako što popravlja greške u društvenim i ekonomskim sistemima. "Kurs čuda" naprosto kaže da je analiza svojstvena egu, a da popravkama treba da se bavi Sveti Duh. Ne čovečanstvo.

Da li treba da budemo zabrinuti za svoje voljene i našu planetu ili treba da uvek zadržimo smiren um? Šta više pomaže? Da li treba da popravljamo nepravilnosti i nepravdu ili da to prepustimo Svetom duhu? Aktivisti ili pacifisti? Ili su možda u pravu oni koji kažu da Bog deluje kroz naša dela i da onda kada pokušavamo da popravimo zlo mi u stvari radimo božji posao? Možda čak previše naglašavajući kako opravdano sprovodimo božji gnev?

Ko je u pravu, autoriteti ili majstori učitelji?

Odgovor vas može iznenaditi. I jedni i drugi su u pravu. Pojam biti u pravu ili ne, u stvari i ne postoji, ali o tome ćemo kasnije. Različitost je jedna od mogućnosti.

Ova knjiga ispituje vrednost učenja majstora i mogućnost da jedino pomoću njega možemo da iscelimo i sebe i planetu, a za čime toliko žudimo.

Način kojim se služe autoriteti je koristan za razvoj duše, ali je spor do bola. To je karma. Ono što rade majstori osnažuje, prosvetljuje, zabavno je i, što je najbolje od svega, brzo. Ukoliko vam je dosta odnosa sa ljudima koji vam ne prijaju, fizičkih, finansijskih ograničenja koja nisu baš zabavna, onda ste možda spremni da objavite kako više nemate vremena za karmu. Kako bismo odbacili karmički put i direktno presli na radost, veselje, uzbudljenje, unutrašnji mir, moramo da sledimo savet kralja Solomona:"Od svega što primaš, primi prvo razumevanje".