Čudnovato putovanje Joahima Olbrina

Danima bi bilo neophodno pricati o tome kako je Joahim Olbrin zeleo da se skrasi; citavi tomovi bi bili potrebni da se pripoveda kako su njegovi mno­ gobrojni poduhvati redom dozivljavali gorak krah. Jednom treba odvojiti vre­ mena i tacno ispricati kako je siromafoo seljace bilo izbaceno iz kuce, kako je dospeo u grad, pa bio segrt, sluga, nadnicar, radnik, ali tek sto bi se necega prihvatio, vec je morao da uzmice i gubi hleb. Dospeo je medu razbojnike, pa postao vojnik, kaluder, hodocasnik, cak je pokufao da bude i kralj, ali je i u tome krahirao. Dok su se neki probijali odozdo, neki odozgo, neki nalazili svoje mesto u svom krugu, neko je postao slavan, neko se obogatio, neko je bio zadovoljan malom kufom, iii zenom i decom, Joahim Olbrin cim bi se necega masio, odmah je to morao da napusti.
Cesto je razmisljao na ivici druma, ispod senovitog drveta, kada se od­ marao i jeo iz bedne trobe u koju je stizalo ponesto milostinje dobrih ljudi, kakvo Ii je to prokletstvo koje ga prati i ne dopusta mu da se smiri. Njegovo srce nije bilo tamnije nego kod drugih, zlobu nije gajio prema drugima - da nije mozda ispastao za grehe pocinjene u ranijem zivotu? Iz svoje glave nije umeo da odgovori. A da pita? Prijatelja riikada nije imao, nikada nije imao devojku koja bi mu se milo obratila. Koga da pita?
Da, da, trebalo bi isipisati mnoge stranice kako bi se mogla ispricati cela istorija, prethodno bi, pak, mnogo trebalo istrazivati po starim knjigama, ru­ kopisima, beleskama, prevrtati arhive dok eovek ne bi sklopio ako bas ne ceo zivotopis Joahima Olbrina, ono bar nekakvu zaokrufonu hroniku njegove sudbine. Kafom, jednom bi za to trebalo odvojiti vremena, jer ne samo da zavreduje, nego je i neophodno, i ubeden sam da bi izdavac hronike tim delom stekao cak i slavu.
Ovaj put u javnost izlazi samo poslednje poglavlje istorije naseg junaka. Poglavlje je pronadeno u rukopisu iz sredine XVIII veka, u biblioteci gradica Gran-Koasar d'Plen. Rukopis je prepis jednog starijeg dela, jer je Olbrin sasvim izvesno ziveo mnogo stotina godina ranije. Ako i nije najzanimljivije poglavlje, svakako je najpoucnije. Kada je Joahim Olbrin isprobao sva ljudska zanimanja, svuda dozivljavajuCi krah, i kad je uvideo da nikoga nema ko bi ga uputio, jednog dana je odlucio da ode pred vrhovnog vladara sveta, da zatrazi saslufanje i da mu se pofali na svoju nevolju.
Put ga je vodio preko salafa, sela, malih i velikih gradova, uvek prema severu. Prolazili su dani, sedmice, meseci dok Joahim nije stigao na obale severnog mora prelazeCi preko pustih ravnica, gustih tamnih Stirna, mocvar­ nih livada, snefoih brda, reke i leda. Tu se ukrcao u camac, i opet su minuli dani, sedmice, meseci dok po oluji, vetru, mecavi nije prispeo na ostrvo.
Na obali su stajali kedrovi od stotinu hvati tako ozbiljni kao andeli smrti. U unutrafojost je takode vodio drvored kedrova, pravo prema visokom brdu, sa sto hiljada stepenika. Na vrhu brda se nalazila ufasno velika palata, sa hiljadu prozora, hiljadu spratova ispod zemlje i hiljadu iznad zemlje. Izgledalo je verovatno da je to palata vrhovnog vladara sveta.
Joahim se peo tri dana i tri noCi, uvek samo gore po sto hiljada stepenika dok nije stigao do ulaza u palatu. Odmah je usao i rekao vratarima:
- Hteo bih da govorim s vrhovnim vladarem sveta. Gde da ga nadem u ovoj ogromnoj kuCi?
Kljucar na to pace da odmahuje glavom, i rece:
- Nije to mala stvar, eovece. Mislim da ces biti veoma srecan ako ti se folja ispuni. Veliki je gospodin vrhovni vladar sveta. Ne razgovara sa svakom skitnicom. Ali ako si vec stigao, idi do kraja ovoga hodnika i nadi sekretara, on ce te uputiti.
Pokazao mu je put, Joahim je krenuo i uskoro zakucao na vratima s ve­ likim slovima: SEKRETARIJAT.
- Dosao sam da se pofalim, jer na celom svetu samo mi mofo pomoCi vrhovni vladar.
Sekretar pace da vrti glavom i upita:
- Kakve su te zapravo nevolje skolile?
- Moja je nevolja - odgovori Joahim Olbrin - sto ne mogu da nadem svoje mesto na svetu. Treba mi pomoc.
- Zar tako? - rece sekretar. - A kako se to zbilo?
Joahim je ispricao sta mu se dogadalo sve od rodenja, kako su ga isterali iz kuce, kako je u gradu pokufavao da radi sve poslove i zanate, ali nikako nije mogao da uspe. Sada mu je vec trideset godina, sve je pokušao, ali je stigao do kraja. Sekretar je slufao, slufao, odmahivao glavom, na koncu je upitao:
- A sto nisi nafao svoje mesto na zemlji?
- Pa da znam ne bih dolazio ovamo, ali bas je u tome stvar sto ne znam. Sekretar je svojski odmeravao Joahima, ustao i rekao da pode s njim. OtiSli su do ugla hodnika, tu su usli u lift, ispeli se na deseti sprat. Opet su
se zaputili hodnicima, valjda su prosli kroz osam, i usli u sobu na Cijim vratima je pisalo: REVIZIJA Sekretar je rekao nekoliko reci foveku u belom man­ tilu, zatim se obratio Joahimu:
- Svuci se.
Joahim je poslufao, a fovek u belom mu je zavirio u pupak. Dugo ga je pregledao, uzeo je i lupu, rekao nesto sekretaru, safaptavali su se, na kraju je fovek izjavio: - Neshvatljivo, ali nema.

police, kao u apotekama, s fiokama i flasicama, u njima praskovi u boji, tec­ nosti i etikete. Ispred radnika malena vaga, mikroskop, epruveta, folja za premaz, retorta, milimetarska cevcica, zlatne i srebrne kasiCice, nozevi, sti­ paljke, svakovrsni strueni instrumenti. Radnici su radili a ispred njih je bilo parce hartije, s njega SU Citali sta treba da urade. Zatim SU prilazili policama, uzimali neku flasicu, otvarali neku fioku, merili, mefali, gledali kroz probnu cevCicu, opet mefali, grejali i muckali.
Joahim je gledao eudeCi se, zatim je prifao jednom stolu i gledao sta radnik radi. Tada je video da je na hartiji zapravo bio recept i to konkretno ovakav:

- Kako je to moguce? - pitao je sekratar.
- Ne znam - odgovori ovaj i slefe ramenima. - Izgleda da je ispravan proizvod, ali je fakat da broja nema.
Opipao je Joahima, zavrnuo mu ocne kapke, zavirio u grlo, ispod pazuha mu otkinuo dlaku i pogledao je prema svetlosti.
Joahim upita:

Vera . . . . . . . . .
Bogobojazljivost . . Ozbiljnost . . . . .
Glupost . . . . . . . Pohlepa za novcem Ljubav (privdenost)

0,3331.419.880
. . . . . 0,0019.235.988
. . . . . 0,0000.001.368
. . . . . 3,4567.855.324
. . . . . 0,4412.688.342
12,3562.955.113

- Sta mi se dogada? Sebicnost . . . . . . . 0,0000.345.712
- Stvar je u tome sto SU svi ljudi napravljeni u ovoj kuci. Mi ih pravimo, Solidarnost . 33,0987.455.692

i svaki ima broj. Broj upisujemo na pupak. Kod tebe nema toga broja. Stvar je takva da je ne umemo objasniti.

Ljubav . . .
Zavist . . . .

. . 0,3452.647.116
. 0,3567.922. 137

Joahim se zamisli, htede jos nesto da upita, ali ga sekretar uhvati za ruku i izvede. Ponovo u lift pa su se spustili na deseti sprat ispod zemlje, usli na vrata na kojima je pisalo: REGISTRATOR.
- Ime i kada si roden?
Joahim im odgovori. Covek uze telefon, rece podatke u slufalicu, ne prode ni minut, jedan drugi fovek dogura na kolicima celieno ormance puno spisa. Sekretar ga otvori, izvadi mapu, spisak i svefanj hartije. Trazio je jedno vreme i onda rekao:
- Nema.
- Sta to nema? - upita Joahim.
- Pre nego sto fovek krene na zemni put, u ovakav ormaric se stavi nje- govo ime, broj, mesto rodenja, vreme i recept. Ova mapa pokazuje gde su rodeni ljudi u vreme tvog radanja. Evo mape. Ime tvoga sela nije uneto. Nemas ni recept. Nije uveden! Nema broja! Neeuveno, sta se ovde dogada!
-Vikao je sekretar. - Ako vrhovni vladar sazna za ovo, rasturice celu bandu.
Opet je Joahima uzeo za ruku i izveo ga. Duz hodnika pa u lift, na cetiristo sedamdeset cetvrti sprat iznad zemlje. U hodniku su se ukrcali u maleni tramvaj, zavijali kroz osvetljene hodnike, na kraju su stigli na veCi prostor. Tu su se kola zaustavila, i usli su kroz vrata ha kojima je bila oznaka: Y 1333.
Po prostoriji se odmah videlo da je radionica i to najveca koju je Joahim Olbrin ikada video. Moglo je biti nekih deset hiljada radnika. Pored zidova 
Radnik je uzeo Cistu epruvetu, prifao jednoj polici, izvadio flasicu, na kojoj je pisalo: VERA Bese tecnost kao voda, kad je radnik otvorio, rasirio se prijatan i cist miris. Usuo je potrebnu kolicinu, zatim je prifao fioci i izvadio BOGOBOJAZLJIVOST. Bila je u kristalima. Oni su se odmah oto­ pili u tecnosti i sve je pocelo da kljuca. Jos je jace kljucalo kada je radnik dodao OZBILJNOST. Ozbiljnost je bila tecnost tamnosmede boje poput ulja. Materija je pocela da isparava i da vri.
- Zasto toliko vri? - pitao je Joahim.
- Jer su sve ovo zivotvorni delovi - odgovorio je radnik. Potom je uzeo novi materijal. Iz kutije u kojoj je plutala fotozelena sluz poput slina.
- Sta je to?
- Glupost - odgovori radnik. - Vidi sta ce se dogoditi s ovom aroma- ticnom materijom kada naspem glupost.
Izmerio je glupost i dolio. Odjednom se rasirio prodoran smrad, retorta je pucketala, jer se materija naglo ohladila i na staklenim zidovima se pocela hvatati magla. Masa je pocela da kljuea i podizali su se veliki mehuri. Radnik je tada uzeo kardinalsko crveni prah, koji je prvo istucao u avanu. To je bila POHLEPA ZA NOVCEM. Tako isitnjen dodao je u epruvetu. Odjednom je materija prestala da se mrda. Postala je tvrda kao kamen.
- Smrzlo se - rece radnik -jer ovaj crveni prah sve smrzava. Ako u tonu vere stavim gram, sve se pretvara u led.
Izvadio je flasicu u kojoj je bila svetloplava tecnost, a na njoj je stajala etiketa: I.JUBAV (PRIVRZENOST). Odmerio je, ubacio, i sve se rastopilo i p9celo da isparava. Para je poigravala u svim bojama. Na redu je bila SE­ BICNOST. Licila je na tvrdi pdcar. Radnik ju je istucao i ubacio u retortu. Materija je opet pocela da mrzne, ali se nije sasvim stvrdnula. SOLIDAR­ NOST bese materija poput fosfora, drfali su je pod nekom otopinom da na vazduhu ne oksidise. Radnik je odmerio oznacenu kolicinu i izmefao. Masa je pocela da se trza.
- To je zbog toga - objafojavao je radnik - jer se solidarnost bori sa pohlepom za novcem i sa sebifooscu.
Uzeo je flasicu s natpisom I.JUBAV. Bese to tefoost zlatne boje, i blistala je kao sunce. Miris joj je bio opojan i snafan tako da se Joahim gotovo onesvestio. Tefoost je masu obavila zlatom. Istina, mnogo je izgubila od mi­ risa i svetlosti, sve je ipak svetlelo. Onda je radnik uzeo tdku mast limunove boje. To je bila ZAVIST. I ona se smesta upila u materiju, ijedva da se mogla razlikovati od ljubavi.
Recept je bio zavrsen. Radnik je grejao retortu na plamenu bunzenove lampe dok nije prokljucala. Joahim je posebno osecao miris svakog svojstva, dok na koncu sve nije bilo profoto vatrom, i onda su se svi mirisi stopili. Karla se materija profola vatrom, radnik je otvor epruvete istopio i zatopio. Potom ju je samo umotao u papirni recept, stavio u malenu metalnu kutiju i odlozio.
- Gotovo - rekao je.
- Sta je gotovo? - pitao je Joahim.
- Covek - odgovorio je radnik, i vec je uzimao sledeCi recept. Joahim se tome veoma eudio. Nije znao sta da misli pa je upitao:
- Kako to, zar ce od ovoga biti eovek?
- Jos ne. Nego kad prode kroz sve radionice. Tada je prifao glavni inzenjer i rekao sekretaru:
- Jutras smo trazili hiljadu kilograma gluposti, kada cemo je dobiti?
- Vee je dopremaju - odgovori skeretar - ali, recite mi, sta ce vam? Za eksperimente? Juce sam poslao trideset tona pohlepe za novcem. Zapazio sam. Ogromna kolicina.
- Uopste nije za eksperiment -rece inzenjer. -Dobili samo nave naloge. Liferujemo za evropske gradove. Sutra ce nam opet biti neophodno deset tona pohlepe za novcem. Takvi su recepti. Pogledajte, molim vas, ovakav je recept jednog novorodenceta:

Savesnost . . . . . . . 0,010.566.574
Sebifoost . . . . . . . . 9,009.344.283
Tastina . . . . . . . . . . . 10,273.934.855
Pohlepa za novcem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9888,438.945.665
Sekretar pogleda recept i otpljunu.
- Nisam rado prihvatio ovaj posao -nastavi infonjer -ali sta cu? Po OVOID receptu ce biti ministar, clan akademije, predsednik, i svi oni drugi. Maze se zamisliti na kom nivou su oni drugi. Malocas sam bio s Ognjenozemaljcima. To bese lep i ozbiljan posao. Ali ovo? Velike mase, malo osobina i to sve niskog reda. Nikakve tananosti i slofonosti. Verujte mi, gospodine, poceo sam da prezirem svoje zanimanje ako pomislim da ovakve d\lSe moram da proizvodim. Ako biste hteli da mi uCinite veliku stvar, dragi gospodine sek­ retaru, recite u direkciji nekoliko lepih reci u mom interesu. Konafoo, vec cetvrti milion godina radim za ovo preduzece, i nikada se nisam pofalio. Valeo bih da se bavim nekim plemenitijim i uzvisenijim poslom.
- Veoma rado - odgovori sekretar. - I sam verujem da ovde ima mnogo mladih inzenjera prakticara koji bi sasvim dobro obavili ovu vrstu rada nizeg reda. Izgleda, vrhovni vladar je odlucio da upropasti te gradove.
- To je moj utisak. Ovi ljudi vise nemaju znaeaja s gledista razvoja cele zemlje.
Rukovali su se i sekretar je prifao nadzorniku. Objasnio mu je Joahimovu situaciju, pruzio mu pomoeni sluzbeni broj, i pozvao ga da mu pokafo radnika koji je izradio Joahimovu dufo. Na sve to je nadzornik odmahivao glavom. Dobro je odmerio Joahima Olbrina, zatim je rekao:
- Ovaj eovek nije napravljen u nafoj radionici. Mi smo inace u to doba liferovali za Patagoniju. To je neka greska.
Sekretar je ponovo opsovao, grdio nadzornika, zatim su posli dalje.
Ponovo su seli u tramvaj, stigli do lifta, tu se popeli do osamsto sezdesetog sprata, i usli u radionicu broj TUW 480011/678 - XXIV.
Ovde ih je opet docekao drugi prizor. I ovde je radilo vise stotina radnika, ali ni traga vise od teglica, fioka, epruveta. Svaki radnik je sedeo za malenim stolom i pred njim je bilo nekih petsto lampica razliCitih boja. Ponekad je gorela samo jedna, katkada vise, ponekad sve. Radnici su nesto namestali na ivici stola, zatim su palili lampice i zagledali u staklene epruvete. Joahim je odmah stao uz jedan stoCic.
- Sta se zbiva ovde s ovim epruvetama r
Radnik je podigao epruvetu. Bila je ista onakva kakvu su videli u radionici Y 1333, ali kao sto se videlo po receptu izredena je u radionici K 471 i bese dufa jednog Hotentota.
- Evo recepta - rece radnik - evo ovoliko i ovoliko SUMANUTOSTI. Evo mere na stolu. Postavim svetiljku na odredenu koliCinu sumanutosti. Ovo tamn'Jsivo. Palim je, i pogledam kroz cevcicu. Ako nista ne vidim, onda je u redu. Ako je kolicina prevelika ili premala, onda se javlja siva mrlja. Tada bih cevcicu vratio u radionicu K 471 da je izrade jos jednom.
- Da li SU slucajevi cesti? - upita Joahim.
- Veoma retki - odgovori radnik. -Ja sam ovde vec deset hiljada godina, ali jos nisam nafao ni jednu lofo. Nisam ni euo da je igda neka pronadena. Vrhunski vladar bi se navodno veoma naljutio, jer je ekstremno pedantan eovek.
- I sta se posle zbiva? - upita Joahim.
Radnik pogleda sledecu cifru, 00.318, koja je oznacavala tastinu. Postavi meru, zatim upali tamnoljubicastu svetiljku.
- To je tastina? - upita Joahim ..
- Tako je - odgovori radnik. - Pogledaj kroz cevcicu, ne vidi se nista, zar ne?
- Taeno.
- Onda je taeno. Sada dolazi bogobojazljivost, 138,941.566. Postavim me- ru, upalim belu svetiljku. Ne vidim nista. Dobro je.
- I to je sve?
- Ne - odgovori radnik. - Sada postavljam sve kolicine, a ovde gore bro- jeve. Sta te interesuje kod ovoga eoveka, detinjstvo, muzevnost ili starost? Recimo, neka ima trideset godina, sest meeseci i pet dana. U redu? Evo trideset, ovde sest, ovde pet. Palim lampe, i pogledaj.
Joahim pogleda u cevcicu i na svoje veliko cudenje ugleda kaplandskog Hotentota kako po isusenom tlu nekuda hita.
Radnik pogasi lampe i uze sledeeu cevcicu. To je bila kontrola.
Sekretar je za to vreme nafao kontrolora i objasnio mu slucaj Joahima
Olbrina.
- Greska mora biti ovde - rekao je ljutito - jer kontrolor odgovara za svaku gresku.
- Molim vas -rece kontrolor -to je iskljuceno. Za nepravilnosti ne znam, a nije ni moguca.
- Svi kafo - uzviknu sekretar - da nije kod njih. Ipak je necuveno da se to dogodi. A onda se cak i porice.
Nije se ni pozdravio, samo je dao znak Joahimu da krecu, i vec su hitali. Opet na tramvaj, na liftt i nisu se ni zaustavljali do 836. sprata ispod zemlje. Opet na tramvaj, kloparanje kroz svetle hodnike, kroz podzemne prolaze sve dok nisu stali ispred radionice VIII - D IX - CV/43.
Cim SU usli, nisu videli nista drugo do ufasno velike tockove, elektricne zice, pogonske krakove kako daheu, mrmljaju, trube suludom brzinom. Kri­ vudali su izmedu masina dok nisu stigli do prostranijeg mesta gde su mno­ gobrojne male srebrne cevCice stizale u neku porcelansku posudu slicnu ciniji. Radnik koji je tu radio stavljao je prokontrolisanu cevcicu u srebrnu cev, druga cev bi je dograbila i ubacila u nekakav kotao. U kotlu, pod velikim pritiskom, materija bi se potpuno istopila i kapnula bi s druge strane kao bezoblicna kaplja. Onda bi je masina ponovo dograbila i kapljicu najpre pre­ obratila u vazdufasto agregatno stanje, potom u elektricitet, na koncu pak u dufo. Kada se preobrazila u dufo, masina bi je automatski upakovala u staniol i stavila u kutiju. Radnik s druge strane skupljao je staniolske paketice i smestao ih u kasete.
Sekretar je rekao nekoliko reci kontroloru, ali ni ovde nista nije doznao. Smesta se okrenuo, pohitao, ponovo na tramvaj, u lift, i vec su jurili nazad prema zemlji, ovaj put na hiljaditi sprat iznad zemlje. Tu su usli u radionicu
2. E. R. /817 CD VIL
Zapravo to i nije bila radionica. Bili su poredani sve sami mali topovi od jednog pedlja, naCinjeni od platine, sa cevima usmerenim prema prozorima. Pored svakog topceta radnik. Vadio je iz kutije pakete u staniolu i punio cev. Ispod toga je stavljao neko punjenje. Na sredini prostorije na ogromnom stolu rasprostrta mapa i oko nje bar hiljadu radnika. Pred svakim hartija gusto ispisana ciframa, i precizan sat. Radnik bi procitao cifru s papira, i doviknuo eoveku koji opslufoje topce:
- Severna sririna 22 stepena, 58 minuta, 39 sekundi, istoena duzina 114 stepeni, 41 minut, 26 sekundi. Gotovo. Jedanaest sati sest minuta nula celih sest stotih.
Pritisnuo bi zvonce, topce u tom trenutku opali. Cuje se sisteCi zvuk, i oblacic dima se pojavi kod usta cevi. Kad se dim razide, dolazi na red sledeCi paket staniola. Tako je to teklo potpuno usaglaseno i tiho, kao sto je jed­ nolicno i tiho bilo u celoj zgradi.
Sekretar je govorio s kontrolorom, i ovde se najedio.
- Lieno sam stajao kod topceta broj Alfa Udt. 147/639.541 - rekao je kontrolor - i secam se svake duse pojedinacno. Ova nije bila medu njima.
Sekretar je psovao, i opet su bili u tramvaju. Usli su u lift i sisli na hiljaditi sprat ispod zemlje. Ovde su boravili oni koji su pripremali recepte. Spravljac recepta je mogao biti samo neko ko je ceo proces proizvodnje profao i naj­ temeljnije ga naucio. Tada bi dospeo ovde ispod zemlje, ali i ovde je sto hiljada godina mogao samo da vezba.
Spravljaci recepata se nalaze zajedno u jednoj sali, ne kao ostali radnici. Njihova delatnost se sastoji od tri dela: najpre uce sve recepte koji su se igda spravljali, zatim pripremaju odgovarajuce varijante. To je prostiji rad koji ne treba kontrolisati. Ali postoji iprefinjeniji za koji su se mogli koristiti i saveti direktorijuma, a posredstvom direktorijuma i mogucnost veze sa samim vr­ hovnim vladarem. Pojedinci su proucavali razvoj duse i njeno nazadovanje. Zapafanja su dostavljena direktorijumu. Konaeno, ovde su se otkrivale oso- bine. Prema praksi to se do sada nije dogodilo. Kada je vrhovni vladar nsnovao fabriku, ograniCio je Od tada je proslo vise stotina miliona godina. SpravljaCi recepata nisu verovali u nova svojstva, ali nije verovao ni direktorijum. Kak:vo je misljenje imao vrhovni vladar, naravno, nije niko znao.
Po naredenju sekretara jedan je radnik poceo da trazi Joahimov recept. Naravno, nije ga nafao, pa su onda ponovo pohitali, na tramvaj, lift, ponovo tramvaj, na 407. sprat u analizu.
Radnik je uzeo mali noz, uzeo kap krvi iz Joahimove ruke, stavio je na staklo, ubacio u aparat, zarotirao i pogledao. Slegao je ramenima i rekao sekretaru:
- Nema reakcije.
I sekretar je pogledao i pobesneo tako da vec nije mogao ni da psuje. Odjurio je na 102. sprat ispod zemlje, pa na 641. iznad zemlje, pa opet dole na 326, opet gore, i tako dalje, dok se posle jedan sat nisu vratili na prizemlje i zamoreni seli u sekretarovu sobu.
- Sacekaj malo - reko je sekretar posle izvesnog vremena kada se malko izduvao - sredicu ja to.
Pozvonio je, slugi je rekao da smesta sazove direktorijum, zatim je izafao. Joahim je dugo sedeo u sobi iscrpljen od velike strke, obeznanjen od mnogih spratova, ali i od toga sto je zavirio u tajnu proizvodnje ljudi. Na
koncu mu je palo na um da je sekretaru na teretu. Najvise bi voleo, izgleda, da uopste i ne postoji. Vidi se da niko ovde u kuCi nije kriv zbog njegovog postojanja. Posle svega Joahim Olbrin se mogao zakleti da nije ni naCinjen u ovoj kuci.
Posle izvesnog vremena mu je ipak dosadilo. Otvorio je jedna vrata, sve misleCi da bi ipak bilo najbolje ako razgovara sa samim vrhovnim vladarem, a verovao je da je to u ovom pravcu. Stigao je u veliku salu, gde je bilo mnogo instrumenata, ali nikoga vise. A onda opet u drugu salu, gde su oko stola bile poredane stolice s visokim naslonima. Stigao je u hodnik, ufao na suprotna vrata, ali je to bila stambena soba, s posteljom, ormanom, lavaboom. Sledili su redovi ovak:vih soba, bar trista, sve jedna kao druga. Hodnik je krivudao i sobe su se nastavljale. Na kraju hodnika bilo je veliko predvorje. Predvorje je vodilo u polumracnu salu odakle su se probijali glasovi. Otvorio je vrata i nafao se u ogromnoj prostoriji s kupolom. Na sredini podijum, na njemu je stajo nepoznati eovek, pored njega sekretar. Naokolo u tisini gotovo petsto ljudi u crnim odelima. Joahim najpre ni rec nije razumeo, ali se potom pri­ makao kroz polutamu, i euo je kako sekretar govori sledece:
- Kao sto vidite, gospodo, sve sam ucinio da stignem do kraja i da raz­ resim ovu zagonetku, od koje nikada tefo nisam imao. Zamislite, odjednom bane tip i kafo da zeli da razgovara s vrhovnim vladarem, jer ne mofo da nade svoje mesto na svetu. Glupost, pomislio sam. Sada vec znam zasto ne mofo da nade svoje mesto. Kako mofo da izddi na zemlji eovek koga nismo mi napravili. Prilika je da stvar iznesem direktorijumu. Suvifoo je pokretati istragu. Sam sam pokufao i utvrdio da u kuCi nikoga ne tereti odgovornost.
Upozoravam vas, smesta treba preduzeti mere kako se ne bi dogodilo da stvar dopre do usiju vrhovnog vladara.
Sekretareve reCi su naisle na tisinu, zatim se neko oglasio:
- Precutati pred vrhovnim vladarem?
- Nufoo je. Mofo proizaCi tak:va nevolja koju bismo skupo platili. S tim smo naCisto. Ilinismo?
Ponovo tisina. Javi se treCi glas:
- Imam utisak da je ovaj eovek mistifikacija. Sekretara obuze bes:
- Ako vas interesuje taj tip, idite u moju sobu i pogledajte ga. Nije ube­ leien, nema recepta, nema reakcije. I sam bih najvise voleo da je mistifikacija.
U sali nastade nemir. Mnogi poustajase i istovremeno pocese da govore.
- Tisina - rece eovek koji je stajao na sredini, oCito predsednik - bez buke. Na predlog gospodina sekretara podnosim sledeeu inicijativu: molim vas, obratite pafoju. Metod je vanredan. Ali je i situacija vanredna. Stvari su tak:ve da u normalnim okolnostima samom eoveku obicno prepustamo za­ vrsetak zivota. Sada treba naCiniti izuzetak. Vee i zbog toga sto ovaj eovek nije nas proizvod.
- Vi mislite - doviknu jedan glas - da ga treba unistiti?
- Da - odgovori sekretar - i to sto je moguce pre.
Tada zavlada takav muk da je Joahim cuo kucanje sopstvenog srca.
- Poslali bismo komisiju - nastavio je predsednik - koja raspolaze iz­ vrfoim kompetencijama. Deset clanova.
Joahim je mislio da mu je dosta, pazljivo je strugnuo kroz vrata i krenuo prema glavnom ulazu da pobegne ako je moguce. Tek sto je stigao do sredine hodnika, nafao se suocen s desetoricom crnih ljudi. Znao je da su to ona desetorica koja hoce da ga smaknu. Odlucio se na beg, skocio je u bocni hodnik. Dotrcao do lifta, ufao, i nasumice pritisnuo dugme. Ali cim je po­ gledao kroz okno, ugledao je desetoricu ljudi koji su ga sledili drugim liftom. Hteo je da stane kako bi iskoCio. Primetili SU to. Pored vrata lifta vec SU stajali naorufani ljudi.
Upravo je bio na devedesetom spratu kada je primetio da lift ima dugme ULTRA EKSPRES. Pritisnuo ga je i onda je kao kamen poceo da pada. Susedni lift je odjednom zaostao. Na 482. spratu ispod zemlje nije video strafo. Stao je, iskoCio ali je lift poslao dalje neka ga progone. Popeo se na tramvaj i zavezao se hodnicima. Sifao je preko mostova, kroz tunele. Odjed­ nom je primetio da tramvaj dolazi i iz suprotnog pravca. Zaustavlja se, iskace i pravo kroz vrata. Na vratima Omega XZH-836NII. Sve kese i vrece, san­ duci i flase. Nista nije mogao da podigne. Mada je foleo da zatvori vrata. Na predmetima ispisano: POHOTA, NASIUE, RASIPNISTVO. Sve osobine u obliku praska i teenosti.
Joahim je video da ovde ne moze ostati dugo. Profao je kroz pedesetak prostorija. Svuda sanduci, paketi, vrece, flak, burad. Konacno je stigao u veliku dvoranu gde je s krova padala voda i pokretala tockove. Turbine. Odavde mora da ima izlaz. Video je Samo tramvajske sine, pored njih je dalje klipsao. Jedva da je prevalio sto koraka, iza njega se zaculo kloparanje tram­ vaja. Hteli su da ga pregaze. Sreeom, tu se nafao lift. Uskocio je i pritisnuo dugme. Ovaj lift, medutim, nije imao dugme s oznakom ultra ekspres.
Dokle eu izdrfati? Premisljao je Joahim. Lift progonitelja se vec pribli­
favao. Joahim je stigao do 800. sprata iznad zemlje, a onda opet nazad. Do­ bro bi bilo ako bi mogao da se iskrca u prizemlju. Ako bi i bilo nekoliko nitkova, on bi ih razjurio i iskoCio kroz neki prozor. Zaustavio se u prizemlju, ali se pred vratima nalazio upravo sekretar. Ponovo nazad, gore. Na 350. spratu nije bilo nikoga. Hteo je da izade, ali upravo tada se zaustavio pored njega lift s desetoricom u crnim odelima. Brzo nazad. Gore. Pazio je gde ima a gde nema ljudi. Na 500. nikoga. Brzo je iskocio i pustio lift da ide dalje. Crveni tepisi su vodili prema nekom velikom i prostranom predvorju. Ceo prostor je bio bogato osvetljen. Mocna, lepo izrezbarena kapija vodila je dalje. Ufao je u salu od crvenog zlata. Pod je bio od blistavog drveta, pored zidova predivan namestaj, slike po zidovima. Joahim nije imao vremena za razgledanje, hitao je dalje. Druga sala je valjda jos lepfa bila. Zidovi i tkanje na mnostvu plemenitog namestaja blistali SU plavom bojom. Treca sala bese zelena. Odatle su se otvarala moena vrata. Otvorio je vrata i zaprepascen stao.
Jos nikada nije bio video ovako veliku salu. Prema jugu nalazio se og­ roman prozor cije je okno izbruseno od jednog velikog komada. Ostali delovi prostorije ispunjeni knjigama koje su se dizale u visinu drugog sprata. Na sredini, na podijumu crni pisaCi sto, prekriven hartijom i knjigama. Cela soba je bila ukrasena slikama i skulpturama, i to tako prekrasno da Joahim nije mogao ni da mrdne.
Pored pisaceg stola stajao je muskarac ikad je cuo korake posetioca, sifao je s podijuma. Bese visok, snafan, cetrdeset pet-sest godina, gusta crna kosa, ali vec dosta prosedih vlasi. Najizrazitije su mu bile ruke, koscate, sa snafoom voljom i samosvescu, a onda plavo-sive oci s iskrama elektriene svetlosti. Ove oCi kao da su se neprekidno iskrile, nisu ni bile oci, nego moena zvezda hladne svetlosti.
- Sta ti treba, eovece? - upitao je.
Jos nije mogao ni da odgovori kada su se vrata ponovo otvorila, usli su sekretar i desetorica u crnom.
- Gospodaru! - kliknuo je sekretar i duboko se poklonio. Tajac.
- Recite, gospodine sekretaru - rece muskarac mirno, a u glasu mu je bilo malo zainteresovanosti.
Sekretar je pricao o Jahimovom dolasku i o njegovom slucaju. Pricao je kako je vdio istragu o greski, od radionice do radionice, i kako je svuda doziveo neuspeh. Na kraju je rekao sta je direkcija morala da odluci.
- U interesu reda - dodao je pokorno.
- Suprotno mojoj izricitoj zabrani - rekao je muskarac tiho, tonom koji ne trpi protivljenje - naravno, s namerom da meni nista ne kazete.
Sekretar obori glavu.
Jedan je trenutak razmisljao, zatim rekao:
- Sam eu ispitati stvar. Varna cu se obratiti ako mi vase misljenje bude potrebno.
- Razumem, gospodine vrhovni vladaru - rece sekretar. Zatim svi odok. Joahim Olbrin je s cudenjem posmatrao muskarca. Taj eovek je bio vrhov-
ni vladar sveta.
Vrhovni vladar potom stupi na podijum, stavi stolicu pored stola i rece:
- Hajde, sedi. Kako ti je ime? Joahim sede i rece.
- Sada mi reci kakva je nevolja.
Joahim je poceo da prica. Isprieao je sve dogadaje iz svog zivota, nije stedeo reci, jer je video da ga vrhovni vladar pazljivo slufa. Ispricao mu je kako je otifao od kuce, sta je sve pokufavao u zivotu, i kako je sazrela u njemu ideja da dode ovamo. Zatim je isprieao svoje avanture u ovoj zgradi.
- Sta ti od mene zapravo hoces?
- Ispricao sam svoj zivot - odgovori Joahim - i vidi se da sam sve po- kufavao, sve sto je bilo moguce. Sada vec nemam druge do da dodem ovamo i da trazim uputstvo od onoga ko upravlja sudbinom eoveeanstva.
Vrhovni vladar je malo pocutao. Zatim je ustao, pofao prema ormanu na drugoj strani prostorije, otvorio na sredini fioku, izvadio nesto, vratio se stolu i seo.
Dugo je bio zagledan preda se, zatim je iznenada protresao rukom i bacio nesto na sto. Joahim je tada video da mu se u ruci nalazila zlatna posuda, a ono sto je bacio na sto nije nista drugo do dve dijamantske kocke. Prave kocke. Onakve s kojima igraju Vavilonci, Rimljani, papini placenici, engleski pomorci. lmale su brojne oznake na svih sest strana. Samo od dijamanta.
- Sta je ovo? - upita Joahim.
Vrhovni vladar ga ozbiljno pogleda i rece:
- Bavim se sudbinom eovecanstva.
Joahim htede da pita dalje, ali ga vrhovni vladar ne saceka:
-.Kako i od cega se spravlja eovek, to si video u ovoj zgradi. Recept, osobma, sastav, kontrola, transformacija, top. Zar ne? Sve si video, samo nisi
video ko vodi eovecanstvo. Desno iiilevo. U rat iii mir. Na dobro iii zlo. ZnaCi gore iii dole. Sada si i to video.
- To je sudbina? - upita Joahim i pokaza na kocke.
- Ja sam sudbina -odgovori vrhovni vladar - a ove kocke su moje znanje. Zbir na dve kocke bio je dvanaest.
Vrhovni zapovednik vrati kocke u posudu.
- Dobio si -rece -pa cuj me sta eu ti reci. Ima na zemlji, na jufoom polu, upravo na suprotnoj polovini zemlje jedna druga zgrada. Nije tako sjajna i velika kao ova, moja. Bedan kucerak, i u njemu stanuje starac. I ovaj starac pravi ljude isto kao i ja. U ovoj kuCi, medutim, niko ne zna za njega. To je moja tajna. Starac duse meSa u keramickim zdelicama, sam obavlja sve pos­ love, svoja jedinjenja meSa drvenom kasikom, ima samo kuhinjsku vagu, dugo kontrolise, pa ipak nikada tacno ne zna sta je uradio. Ima sasvim falicnih dela, ali ima katkada i besprekornih koje ne mogu da domasim. Svoje ljude ne spravlja prema tacno proracunatim osobinama, ne radi s konstantnim ko­ liCinama. U svakom njegovom delu ima nesto cega jos nikada nije bilo. Starac vec radi veoma sporo. Svoje ljude ne salje na zemlju preciznim topovima, nego ih ispaljuje prackom. Ranije, kada je bio mladi, vise je radio, ali sam ja onda izgradio ovu fabriku i presifao ga. Sada vec mogu reCi da je zemlja naseljena mojim ljudima, jer ono nesto dufa koje on izradi, nista ne znaci. Medu hiljadu petsto miliona pedeset iii sto. Kap u okeanu. Na zemlji se i ne primecuje razlika, i ove duse, ako u njima nema neke narocite snage, moraju propasti.
Karla je to cuo Joahim, uskliknuo je:
- I mene je starac nacinio?
- Da - odgovori vrhovni vladar - znao sam cim sam te ugledao. Obicno s pafojom pratim sudbinu starcevih proizvoda. Ti si mi se nekako izmakao. Ali se ne uplicem u stvari sveta. Ako je eovek gotov, neka zivi kako hoce i kako mofo. U tvoje stvari se ne mefam. Vrati se na zemlju.
Vrhovni zapovednik ustane, side s podijuma, pride sirokom velikom pro­ zoru i <lade Joahimu znak da pride. Ispod prozora se prostrirala cela zemlja. Video se Njujork, London, Madrid, Pariz, sve drfave, pustinje, planine, je­ zera, reke i mora. Moglo se videti kako milioni ljudi vrve, zive na svoj nacin. Joahim nije mogao da se pomeri kada je ugledao ovo cudo i bez reci je gledao svet sa svim njegovim narodima.
- Ovo je cela zemlja - rece vrhovni vladar - a na jufoom polu eno male kuce mog protivnika. Pogledaj, pokazi mi mesto gde folis da zivis. Dacu ti ga i zivi veselo.
Joahim Olbrin se duboko zamisli, zatim odgovori:
- Posteno je sto mi nudis, hvala ti na dobroti. Ali mislim ako me ti nisi stvorio, nije u redu da primim nesto od tebe. OtiCi eu ja svom starcu i kod
njega potraziti svoju pravdu.
Vrhovni vladar nabra celo, oci mu iskre, i u tom trenutku je veoma licio na sliku na kojoj je Joahim video prikaz Satane kako iskmava Gospoda. Sve potraja samo tren, zatim se ponovo mirno oglasi:
- Cini kako hoces.
Zazvonio je i sekretaru rekao:
- Joahimu Olbrinu treba otvoriti put za zemlju, i pustiti ga da ide kuda foli.
Onda se rukovao s Joahimom.
Brzo je stigao do lifta, na prizemlje i na izlaz. Jedva je i dofao k sebi, opet je bio na zemlji. Krenuo je pravo na jug, uvek na jug, preko pustih ravnica, preko tamnih gustih Suma, preko brda, dolina, mnogo dana, sedmica putovao je i danju i nocu. Prispeo je do mora, veslao, veslao dok se nije zamorio, odmorio se, spavao, zatim je opet veslao. Jednom je u praskozorje, u toplo letnje vreme, primetio udaljeno ostrvo. Nije to bilo veliko ostrvo u ogrom­ nom plavetnilu okeana. Na njemu se uzdizalo nekoliko brefoljaka, gusto obraslih prekrasnim rastinjem, sipragom i drvecem. Po malenim proplancima na hiljade cvetova. Na njegovom putu zaliv mu se ljupko otvarao. Na obali jednostavna kuca pokrivena slamom, pored nje bunar, naokolo dobro obra­ dena zemlja, povrtnjak i cvece, opet cvece. Malo izmaknuta stala, mozda za krave. Po dvoristu setkaju kokosi, guske, patke, cak rokce i prase. Joahim se jos ne bese ni iskrcao, a vec je zavoleo kuCicu, bastu i celo ostrvo.
Uskoro je prispeo do obale. Upravo kada se vrh camca zario u pesak, iz kuce je izafao eovek. Bese star, ali se dobro kretao. Gusta kosa, oci otvoreno i vatreno plaminjaju. Prijatno je bilo pogledati te oci; kada mu eovek susretne pogled, nehotimice se nasmesi. Na njegovom milom, toplom, vragolastom lieu videlo se da ne odbija falu. Njegova zdrava usta govorila su o dobrom apetitu i o tome da u podne i uvece voli da popije eafo vina. Karla bi progovorio, eovek bi zaboravio mnostvo njegovih bora. A glas mu je odzvanjao duboko i vragolasto.
- Dobro dofao Joahime Olbrine - rece starac i pruzi ruku. Joahim se rukova i upita:
- Kome Ii to da izrazim postovanje, eovece, koji me po imenu oslovljavas?
- Ja sam starac o kome ti je govorio vrhovni vladar. Jer ovo ostvo je tacno na jufoom polu.
- Pa znaci da sam stigao do eoveka koji je izradio moju dufo.
- Pogodio si. Hajde, sinko Joahime, da sednemo, sigurno si ogladneo za duga puta. A ja ne umem ni da mislim dok ujutru nemam nesto u folucu. Magdalena!
Iz kuce se pojavi mlada devojka. Joahim je pristojno pozdravi. Ona iznese svefo muzeno mleko, crni hleb stavi na sto, puter i med. Sedose da doruckuju.
- A kako da te oslovljavam -rece Joahim -tebe koji me tako dobrodufoo ptimas u svom domu?
- Zovi me samo bastovan Jovan - rece starac -jer mi je to ime.
- I zaista si ba8tovan?
- Kao sto vidis. Bavim se i stokom, ali tek koliko za kucu. Najradije bilj- kama. Od njih spravljam ljudske duse. Treba da ti kazem, Joahime Olbrine, sjajno si se vladao. Narocito u palati vrhovnog vladara. Neka ti je na east. Sreea je tvoja sto sam u tebe stavio dobru dozu soka vinograda. Bez toga bi odavno propao.
- Zna8 - nastavi starac -ja ne pravim duse kao onaj fabrikant. Ne ljutim se ja na njega, veliki znalac. Bice o njemu jos razgovora. Kada zavrsim sa sastavom du8e, pustim jos kap svoje krvi, u nju potopim dusu i tako je posa­ ljem na zemlju. Fabrikant misli da maze i bez toga. Pa istina, mofo. Ali njegove duse!
Bastovan se slatko smejao i otpijao mleko.
Ustali su i razgledali bastu. Bese tu svakovrsnog cveea, plavog, fotog, crvenog, belog, bledog, jakog, mirisnog, zvonastog, onog koje voli sunce i koje voli hlad. Bastovan Jovan je objasnjavao imena i svojstva cvetova. Zatim su uSli u kucu. I unutra je bilo tako jednostavno kao i napolju. Desno od predsoblja kuhinja, pored nje ostava i mala Magdalenina spavaca soba. Samo bas za spavanje, jer ovde na juznom polu cele godine je leto, i dan se provodi napolju. Levo je bila bastovanova soba i radionica.
Na sredini je bio glatko orendisani sto. Po policama pored zida i u or­ mancicima teglice, lonci, avani, vage, flasice pune teenosti raznih boja. Sve cisto i lepo, i Joahim je zavoleo i ovu prostoriju.
Bastovan je prifao lepo rezbarenom ormancetu, otvorio ga i izvadio veliku knjigu.
- Vidis - rece - ovde su moji ljudi. Nema ih mnogo. Vrhovni vladar misli da je mnogo vise nego malo. Pogledaj, trenutno zivi samo sezdeset i osam mojih ljudi, ovih dana faljem sezdeset i devetog. Skora da je gotov. Eno ga.
S jedne police uze keramicku teglicu. Na dnu posude crvena, jos vlafoa kuglica jedva veca od zrna pasulja.
- Crvena je zato sto sam vec umesao krv. Treba da se osusi. Posudu je stavio na prozorski ispust.
- Dobro je aka se stavi na sunce, jer zraci imaju neko zagonetno, ali veoma povoljno dejstvo. Vrhovni vladar i ovde gresi. Da Iisi kod njih uopste video sunce? Elektrika i elektrika. Jadna dufa, ne dobije ni jedan jedini pri­ rodni svetlosni zrak.
- A posle? - upita Joahim.
- Onda zrno stavim u pracku i izbacim na zemlju. U poslednje vreme to mi predstavlja teskocu. PomoCi ce5 mi.
Joahim je ostao kod starog bastovana i pomagao mu. Plevio je leje u baSti, okopavao, sejao, brao cvece, susio ga, vukao iz bunara vodu za Magdalenu,
kosio travu za kravu, pripremao pomije za prase. A kad bi starac zavdio pojedine duse, njih dovjica bi se pela na brefoljak. S ovog brefoljka se mogla videti cela zemlja, bas kao s prozora vrhovnog vladara. Cak se videla i ogrom­ na palata na severnom polu s njenim crnim kedrovima i sa sto hiljada ste­ penica. Na brefoljku bi seli, starac bi izvadio svoju knjigu, na mapi bi pokazao Joahimu gde treba dobaciti zrno pasulja.
- Vidis li u azijskoj pustari ono fatorsko naselje? Dobro, s leve strane peti fator. Tu spava Tatarin. Ja sam ga nacinio. Tu da padne.
Jaohim je stavio zrno u pracku, dobro nanifanio Tatarina, zamahnuo i ispalio. Zrno je poletelo kroz vazduh i u tom trenutku pocelo da se dimi, onda se upalilo i goreCi malim plamenom preletalo je preko ogromnog pros­ tora.
- To je proba - rekao je stari bastovan. - Dobro pripremljena dufa leti na zemlju kao plamieak. Dobro je. Joahime sinko, dobar hitac.
Plamicak je upravo pogodio Tatarina.
Pred sumrak bi njih dvojica dosetali ovamo, seli na brefoljak i gledali naokolo vrevu sveta, uzurbanost velikih gradova, ratove, nesrece, gozbe, za­ ljubljena bica, pofare, praznike. Joahim uopste nije znao nista zanimljivije nego posle svakodnevnog rada doCi ovamo i posmatrati svet sve dok se ne smrkne. Kada bi granula vecernjaca, ustao bi i vracao se kuCi, gde je Mag­ dalena vec bila pripremila veceru ispod velikog platana. Supa se pusila, na stolu jos vino i hleb.
A moja sudbina? Pitao se Joahim. To Iije ono mesto gde se konaeno mogu skrasiti? Ovde sam morao konaeno stiCi, i ovde cu umreti kad dode doba?
Bila je razloga da samom sebi uputi ovakva pitanja. Naime, bastovan Jo­ van ga je uputio u celokupan posao. Ne mnogo posle dolaska vec je poznavao cvetove, a slutio je i u cemu je tajna starca. Mazda ova i nisu pravi cvetovi, nego - ali tisina! Ko zna? Mazda je svaki cvet dufa? Znao je kako treba postupati s ovim, kako s onim. Kada treba zalivati, kada okopavati, kada brati cvetove, dokle susiti. Umeo bi vec i sam da prvi duse, i tokom rada bi mu cesto padalo na um kako bi lepo bilo naCiniti eoveka od ovakvih i ovakvih cvetova.
Cak je to i rekao starcu, a ovaj mu je odgovorio:
- Vidi se da sam te ja naCinio. I meni duse tako padaju na pamet. A ne kao recepti. Dok kopam, odjednom u meni se nesto rastvori i kao da vidim sliku. Tada obratim narocitu pafoju, dobro pogledam sliku, jer znam da je to slika duse. Odmah pocinjem da pogadam od koje bib je biljke mogao naciniti. Uzmem crveni zvoncic, zatim ono gorkasto seme, dodam kao jed zeleni list, dobar miris, lovor iii mentu. Ponekad dugo pripremam. Ali ima kada isto­ vremeno izradujem tri, cetiri duse. Bogme, Joahime sinko, to ti je kao umet­ nost, a ne kao sto vrhovni vladar misli: nauka. Nikada necu znati koliko on. On je mnogo, mnogo pametniji od mene. Ali nema srca. I gde je dospeo sa svojom velikom pameeu? Do kocke. Meni to nije potrebno.

Tako su cesto razgovarali u prepodnevnim satima dok su radili izmedu leja. Ali ni govora o tome sta ee biti s Joahimom. A jadni Joahim Olbrin vee bi foleo da zna da Ii ee otiCi iii ostati. Pa vee i zato sto je veoma zeleo da ostane. Ne samo zbog baste, rada, bastovana, mesta. Dogodilo se da mu se i Magdalena pocela gnezditi u srcu. I onda jedne veceri kad su sedeli na bre­ foljku, Joahim je zamolio starca da donese odluku o njegovoj sudbini.
- Rekao sam ti, sinko - rece bastovan Jovan -da nikome necu da pravim sudbinu. Nemam ja kocke, a neeu ih ni imati. Ako hoees da ostanes, ostani, ako hoed da ides, idi. Znam da si rado ovde. I ja te rado vidim. Mnogo mi pomazes, pa i dragi smo jedan drugome. A sto se, pak, nemira tice? Zasto o njemu ne govoris? Ne prekidaj me. Nisam ja slep, Joahime. Vidim kako se ti i Magdalena uzajamno gutate. Podite zajedno, izgradite kueu s druge strane zaliva, ima dovoljno lepog mesta. A ja Cu se pobrinuti da se iz vaseg braka radaju cestite i lepe duse, mozda ee se roditi i duse koje ee me, kad omatorim, odmeniti i naslediti. Samo razgovaraj s Magalenom, ta ona te vec smatra pomalo budalom, zato sto se motas oko nje, a jos joj ni ruku nisi dotakao. Pofoljna devojka. Glatka kao maslina, mirisna kao jasmin i slatka kao ba­ grem. Ova Magdalena je proleena devojka, sasvim za tebe.
Dok je stari bastovan ovako govorio, iz ociju Joahima Olbrina su, bogme, kapale suze radosnice. Uzeo je ruku bastovana Jovana i polozio na svoje lice. Ostao je dugo u tom polofaju, glava mu je pocivala u starcevoj ruci, dok je 
zemlja tonula lagano u vecernju tamu a vecernjaca granula na zapadnom svodu.