čovek posle smrti ima savršen ljudski oblik

453. Da ćovekov Duh ima ljudski oblik, odnosno da je Duh po obliku ćovek, može se videti iz onoga što je izloženo u više ćlanaka, naroćito u onima gde je pokazano da svaki Anđeo ima savršen ljudski oblik (br. 73-77); da Anđeli potiću od Ljudskog roda, u br. 311- 317; a da je ćovek Duh po svom Unutarnjem, u br. 432-444. Ovo se jasno može shvatiti i po tome, što ćovek jest ćovek po svom Duhu, a ne po telu, i da mu je telesni oblik pridodat prema svom obliku. Naime, Duh deluje do u najmanje deliće tela u toj meri, da onaj deo na koji Duh ne deluje, taj ne živi. Da je tako, svako može da vidi po tome, što misao i volja stavljaju u delo sve delove tela, tako da u tome svi delovi sarađuju, a ono što ne sarađuje, biva odbaćeno kao da nema života. Misao i volja pripadaju ćovekovom Duhu, a ne telu. Da ćovek ne može da vidi Duha u ljudskom obliku, niti pak Duha koji je izašao iz tela, to je stoga što je njegov organ vida  oko, sve dok živi na svetu, tvaran, a ono što je tvarno vidi samo ono što je tvarno, a duhovno vidi duhovno. Stoga, kada je tvarno oko zastrto i odeljeno od duhovnoga, tada duhovno oko vidi Duhove u ljudskom

obliku, i ne samo da vidi Duhove u Duhovnom svetu, nego ćak vidi i Duhove ljudi dok su još u zemaljskom telu.87

454. Da Duh ima ljudski oblik, to je zato što je ćovek, kao Duh, stvoren po obliku Neba, jer sve što pripada Nebu i nebeskom raju sakupljeno je u obliku koji pripada ćovekovom umu. Otuda on ima sposobnost da prima razum i mudrost. Kazati da neko ima sposobnost da prima razum i mudrost, ili kazati da prima Nebo, ista je stvar, kao što se može videti po onome što je izneseno o Svetlosti i Toplini Neba u br. 126-140; o obliku Neba u br. 200-212; o Mudrosti Anđela u br. 265-275; u ćlancima gde je rećeno da Nebo, u celini i u delovima, predstavlja ćoveka (br. 59- 77); te zato što Nebo i njegov oblik proizlaze iz Božanskog Ljudskog Gospodnjeg (br. 78-86).

455. Sve ovo što je rećeno, razuman ćovek može shvatiti iz povezanosti uzroka i iz istina u njegovom redu. Međutim, ćovek koji nije razuman, ne može to shvatiti, i to iz više razloga. Glavni je razlog taj, što je to protivno njegovoj volji i što se protivi obmanama od kojih je on sebi naćinio istine. Onaj ko to iz takvih razloga neće da shvati, taj je svojoj razumskoj sposobnosti zatvorio put ka Nebu, no koji se uvek može otvoriti ako se protivljenje volje prekine (vidi br. 424). Da ćovek može biti razuman i shvatiti istine, bilo mi je pokazano velikim brojem iskustava. Vrlo ćesto sam viđao rđave Duhove, koji su na svetu postali nerazumni zbog poricanja Boga i istina Crkve, i još se utvrdili u tome, kako Božanskom snagom bivaju okrenuti prema onima koji su bili u Svetlosti istine. Tada su razumevali sve istine kao i Anđeli, priznajući ih kao takve. Ali ćim bi ponovo pali u sebe, okrenuvši se ka Ljubavi svoje volje, nisu više ništa shvatali, govoreći obratno. Tako isto, slušao sam neke paklene Duhove kako govore da znaju i opažaju da je ono što rade zlo a ono što misle zabluda, ali da ne mogu odoleti zadovoljstvu svoje Ljubavi, što znaći svojoj volji, koja njihove misli navodi da zlo vide kao dobro, a obmanu kao istinu. Po tome sam jasno video da oni, koji su u obmani koja dolazi od zla, mogu da razumeju i da budu razumni, ali da to neće. A neće

86   Ovde se pod “utvrđivanjem” u stvari misli na ono versko ili protivno veri ubeđenje koje dolazi samo kao potvrda rđavog života. Jer zao i pokvaren ćovek ne može verovati u Nebo i većni život, jer bi to verovanje stajalo na putu njegovom zlom životu. Naime, misao i verovanje stoje u službi volje i života. Sve dok ima borbe među njima, ima i duhovne nade da će se taj ćovek popraviti. Kada ta borba prestane, kaže se da je se ćovek “utvrdio” u neverovanju. Dakle, neverovanje nije stvar uma, nego stvar volje i života. Ovo proizilazi iz svih ućenja pišćevih.

87   Prema nekim znacima, Duh iz Duhovnog sveta može da oceni koliko je dotićni Duh blizu ili daleko od Neba.

442 Pa ipak, ova dva stanja, kada je ćovek u svom Unutarnjem ili - što je isto - u svome Duhu, retka su. Bila su mi pokazana samo zato da bih znao kakva su, i jer su poznata Crkvi. Međutim, da razgovaram s Duhovima i da budem kao jedan od njih, to mi je dano ćak i u potpuno budnom stanju, što traje već godinama.

443.  Daje ćovek po svome Unutarnjem Duh, može se potpunije potvrditi onim što je izneseno u br. 311-317, gde je pokazano da Nebo i Pakao potiću od Ljudskog roda.

444.  Iskaz “čovek je Duh po svom Unutarnjem” znaći da je on Duh po onom što pripada njegovoj misli i volji, jer je to samo njegovo Unutarnje, koje ćini da ćovek jest ćovek, i da je onakav kakvo je njegovo Unutarnje.