ŠESTI DEO

Ideja o vinu logički vodi do ideje o vinogradima koji proizvode vino. Pre nego što nastavimo potpunije proučavanje drevnog jezika parabola moramo obratiti pažnju na značenje reči vinogradi i pokušati da dobijemo neku ideju o njihovom značenju. Biće neophodno dalje razmatranje ove Istine koja se odnosi na čovekov unutrašnji razvoj i rast razumevanja. Ta Istina nije uobičajena istina. Ona je posejana na zemlji. Ova posebna vrsta Istine bila je predmet Hristovog učenja. U Besedi na  gori  On  je  potpuno  otvoreno  govorio  o  nekim   njenim aspektima. Ali je njene dublje aspekte zavio odećom parabole.

Čovek ne može da izmisli Istinu za sebe. Videli smo da je to nagovešteno u priči o Vavilonskoj kuli kada je mislio da može da dosegne Nebesa "opekom i blatom" umesto kamenom i malterom. "Viša" Istina, što jednostavno znači Istina, koja vodi do "višeg" nivoa u evoluciji sebe, ne izranja iz života, već dolazi od onih koji su već dostigli taj "viši" nivo. Mnogi su ga dosegnuli. Nekolicinu je zabeležila i obična istorija. Ograničimo se na Hrista. On je podučavao toj "višoj" Istini. A o uspostavljanju tog posebnog nivoa Istine na zemlji govorio je mnogo koristeći sliku vinograda. Školu tog učenja, baziranu na Istini ovog reda, on je nazivao vinograd čiji je cilj rađanje plodova. Ako ne rađa, treba ga poseći. Govoreći o sebi kao o čokotu, Hrist kaže svojim učenicima:

,,Ja sam čokot, a vi loze. Ko ostaje u meni i ja u njemu, taj donosi mnogi plod, jer bez mene ne možete činiti ništa". (Jovan 15:5.)

Hrist se osvrće na sledeću parabolu o vinogradima:

„Neko imađaše smokvu posadenu u svom vinogradu, i dode da traži roda na njoj, i ne nade. Onda reče vinogradaru: Evo tri godine kako dolazim i tražim roda na ovoj smokvi, i ne nalazim. Posijeci je! Zašto i zemlju da slabi? A on dogovarajući reče mu: Gospodaru, ostavi je i ove godine dok okopam oko nje i metnem dubrivo. Pa će možda roditi; ako li ne, posjeći ćeš je docnije". (Luka 13: 6-9.)

Sa ove tačke gledišta smatralo se da je čovek sposoban za izuzetan rast, specijalni unutrašnji razvoj, a "vinogradi" postoje da bi se taj razvoj učinio mogućim. Naravno, to nisu bili pravi vinogradi. Bile su to škole učenja. Čemu su podučavale? One su  pružale, pre svega,  znanje koje  bi, ako  bi se praktikovalo, moglo da vodi do "višeg" nivoa razvoja koji je za čoveka moguć. Te škole su učile čoveka da je on individua, to jest jedinstven, i da može dosegnuti to „više" stanje sebe, da je to njegov istinski cilj i da ga samo to može najdublje zadovoljiti.

Započinjale su podučavanjem te Istine, odnosno znanjem o toj specijalnoj Istini, ali su usmeravale ka nečem drugom. One vode od Istine do određenog stanja u čoveku u kome on više ne deluje iz Istine koja ga je dovela u to stanje, nego iz samog tog stanja. To stanje se ponekad naziva Dobrom. Svaka Istina ima za cilj da vodi nekom stanju dobra.Ova ideja je pripadala izrazu

„vinograd". Vino je proizvedeno.  Čovek je počeo da deluje iz Dobra, a ne iz Istine, i na taj način postao Novi Čovek.