ČOVEK KOJI JE VOLEO LIFTOVE[31]

Hari je stajao u prizemlju i čekao lift. Baš kad su se vrata lifta otvorila,
začuo je ženski glas iza sebe: „Samo malo, molim vas!“ Stupila je u lift i vrata se zatvoriše. Na sebi je imala tesnu žutu haljinu, kosa joj je bila skupljena u punđu, a sulude biserne minđuše klatile su se na dugim srebrnim lančićima.
Imala je veliko dupe i bila je masivno građena. Njene sise i telo kao da su se borili da provale iz te žute haljine. Oči su joj bile isprano zelene i gledale su pravo kroz njega. Nosila je kesu s namirnicama na kojoj je bilo odštampano Vons. Usne su joj bile nakarminisane.
Te upadljivo namazane usne bile su bestidne, gotovo ružne, uvredljive.
Jarkocrveni karmin je blistao, a Hari je podigao ruku i pritisnuo dugme
STOP.
Uspelo je, lift je stao. Hari je krenuo ka njoj. Jednom rukom zadigao joj je
haljinu i zagledao se u njene noge. Imala je neverovatne noge, sve sami
mišići i meso. Delovala je šokirano, kao da se zaledila.
Dočepao ju je u trenutku kad je ispustila kesu. Konzerve povrća, avokado, toalet-papir, meso u celofanu i tri čokoladice prosuše se po liftu. Onda se njegova usta nađoše na tim usnama. One se rastvoriše.
Zadigao joj je haljinu. Zadržao je usta na njenim i počeo da joj skida gaće.
Zatim, stojeći, uzeo ju je, surovo je krešući, pritisnutu o zid lifta. Kad je
svršio, zatvorio je šlic, stisnuo dugme za treći sprat i sačekao, leđima okrenut njoj. Čim se vrata otvoriše, izašao je. Vrata se iza njega zatvoriše i lift je produžio.
Hari je sišao do svog stana, gurnuo ključ i otvorio vrata. Njegova žena,
Rošel, bila je u kuhinji i pripremala večeru.
„Kako je bilo?“ upitala je.
„Uvek isto sranje“, rekao je.
„Večera za deset minuta“, rekla je.
Hari je prošao do kupatila, izašao iz odeće i stao pod tuš. Sit je bio šljake.
Šest godina, a ni pare u banci. Tako te pecaju daju ti tek toliko da preživiš, nikad dovoljno da možeš konačno da utekneš.
Dobro se nasapunjao, sprao penu i stajao dalje, puštajući vruću vodu da
mu šiba niz potiljak. Odnosila je umor. Onda se obrisao, navukao bademantil, otišao u kuhinju i seo za sto. Rošel je sipala jelo u tanjire.
Ćufte u sosu. Pravila je dobre ćufte u sosu.
„Daj mi neke dobre vesti“, rekao je.
„Dobre vesti?“
„Znaš već.“
„Menzis?“
»Da.“
„Nisam dobila.“
„Isuse.“
„Nisam stavila kafu.“
„Uvek zaboraviš.“
„Znam. Ne znam zašto mi se to dešava.“
Rošel je sela i počeli su da jedu bez kafe. Ćufte su bile odlične.
„Hari“, rekla je, „mogu da abortiram.“
„U redu“, rekao je. „Ako dotle dođe, učinićemo to.“
Sledeće večeri je ušao u lift i vozio se sam.
Izašao je na trećem spratu. Onda se okrenuo, vratio se u lift i ponovo
pritisnuo dugme. Spustio se u prizemlje, izašao, otišao do kola, seo unutra i čekao. Video ju je kako dolazi ulicom, ovog puta bez namirnica. Otvorio je vrata na kolima.
Sada je imala crvenu haljinu na sebi, kraću od one žute i veoma tesnu.
Kosa joj je bila puštena i dugačka. Sezala je skoro do dupeta. Na ušima su joj visile iste one sulude minđuše, a usne bile još deblje namazane karminom.
Čim je stupila u lift, ušao je za njom. Lift je krenuo naviše i on je ponovo
pritisnuo STOP. Onda se stvorio na njoj, njegove usne na tim bestidnim
crvenim ustima. Opet nije imala najlonke na sebi, samo crvene dokolenice.
Hari joj je smaknuo gaće i rinuo ga. Kresali su se o sve četiri strane lifta.
Trajalo je duže ovog puta. Onda je Hari zatvorio šlic, okrenuo joj leđa i
pritisnuo dugme ’3’.
Kad je otvorio vrata, Rošel je pevala. Imala je užasan glas, pa je Hari hitro upao u kupatilo. Izašao je u bademantilu, seo za sto.
„Isuse“, rekao je, „otpustili su danas četvoricu, čak i Džima Bronsona.“
„Baš loše“, rekla je Rošel.
Na stolu su bile šnicle i prženi krompiri, salata i prepečen hleb s belim
lukom. Pristojno.
„Znaš li koliko je dugo Džim radio kod njih?“
»Ne.“
„Pet godina.“
Rošel je ćutala.
„Pet godina“, rekao je Hari. „Njih to ne zanima, ti gadovi nemaju milosti.“
„Ovog puta nisam zaboravila kafu, Hari.“ Nagnula se i poljubila ga dok
mu je sipala kafu u šolju. „Vidiš, napredujem.“
„Aha.“
Sela je. „Dobila sam danas.“
„Šta? Istina?“
„Da, Hari.“
„Pa to je savršeno, savršeno. . . “
„Neću dete dok ti ne poželiš, Hari.“
„Rošel, ovo moramo da proslavimo. Boca dobrog vina! Idem po nju posle
večere.“
„Već sam je uzela, Hari.“
Hari je ustao i prošao oko stola. Stao je gotovo iza Rošel, a onda joj je
iskrivio glavu unazad, držeći je šakom ispod brade, i poljubio je. „Volim te, lutko.“
Pojeli su večeru. Dobra večera. I dobra boca vina.
★ ★ ★
Hari je izašao iz kola kad je prošla u hol. Čekala ga je, pa su zajedno ušli u lift. Na sebi je imala plavo-belu haljinu cvetnog dezena, bele cipele, bele sokne. Kosa joj je ponovo bila skupljena u punđu i pušila je.
Hari je pritisnuo STOP.
„Stanite malo!“
Hari je drugi put čuo njen glas. Glas je bio malo promukao, ali uopšte nije bio loš.
„Da?“ rekao je Hari. „U čemu je stvar?“
„Idemo kod mene.“
„U redu.“
Pritisnula je dugme ’4’, popeli su se, vrata se otvoriše, pa su prošli
hodnikom do 404. Otključala je.
„Lep stan“, rekao je Hari.
„Volim ga. Jesi li za piće?“
„Može.“
Ušla je u kuhinju. „Ja sam Nana“, rekla je.
„A ja Hari.[32]“
„To znam, ali kako se zoveš?“
„Duhovita si“, rekao je Hari.
Izašla je sa dva pića, pa su seli na kauč da popiju.
„Radim kod Zodija“, rekla je Nana. „Kasirka sam kod Zodija.“
„Baš lepo.“
„Šta je tu lepo, jebiga?“
„Mislim, lepo je što smo ovde zajedno.“
„Ozbiljno?“
„Najozbiljnije.“
„Ajmo u spavaću sobu.“
Hari je pošao za njom. Nana je popila svoje piće i spustila praznu čašu na komodu. Ušla je u garderober. Grandiozan garderober. Počela je da peva i da skida odeću. Nana je pevala bolje od Rošel. Hari je seo na ivicu kreveta i ispraznio čašu. Nana je izašla iz plakara i opružila se na krevetu. Bila je gola.
Runo na njenoj pizdi bilo je mnogo tamnije od njene kose.
„Pa?“ rekla je.
„A“, rekao je Hari. Izuo je cipele, skinuo čarape, skinuo košulju,
pantalone, potkošulju, gaće. Onda je legao na krevet pored nje. Okrenula je glavu ka njemu i on ju je poljubio. „Slušaj“, rekao je, „moraju li da gore sva ova svetla?“
„Naravno da ne.“ Nana je ustala i ugasila svetlo iznad glave i stonu lampu.
Hari je osetio njena usta na svojim. Njen jezik počeo je da palaca u njegovim ustima. Hari se prevalio preko nje. Bila je vrlo mekana, kao vodeni krevet.
Ljubio je i lizao njene sise, ljubio joj usta i vrat.
Ljubio je još neko vreme.
„Šta ti je?“ rekla je.
„Ne znam.“
„Ne ide, a?“
„Ne.“
Hari je ustao i počeo da se oblači u mraku. Nana je uključila stonu lampu.
„Šta si ti? Manijak iz lifta?“
„Ne, ne. . . “
„Možeš samo u liftovima, a?“
„Ne, ne, ti si bila prva, veruj mi. Ne znam šta me spopalo.“
„Ali sad sam ovde“, rekla je Nana.
„Znam“, rekao je, oblačeći pantalone. Onda je seo i počeo da navlači
čarape i cipele.
„Slušaj, barabo. . . “
„Da?“
„Kad budeš spreman i poželiš me, dođi kod mene u stan, je l’ ti jasno?“
„Da, jasno mi je.“
Hari je bio sasvim obučen i ponovo je stajao.
„Nikad više u liftu, jasno?“
„Jasno.“
„Ako me još jednom siluješ u liftu, prijaviću te, kunem ti se.“
„Dobro, dobro.“
Hari je izašao iz spavaće sobe, prošao kroz dnevnu sobu i izašao napolje.
Prošao je hodnikom do lifta i pritisnuo dugme. Vrata su se otvorila i on je ušao. Lift je krenuo naniže. Kraj njega je stajala mala Azijatkinja. Imala je crnu kosu. Crna suknja, bela bluza, najlonke, sićušna stopala, cipele s visokom štiklom. Bila je tamne puti, neznatno nakarminisana. To majušno telo imalo je zapanjujuće jebozovnu zadnjicu. Oči su joj bile smeđe i veoma duboke, delovale su umorno. Hari je podigao ruku i pritisnuo STOP. Kad se okrenuo ka njoj, vrisnula je. Brutalno ju je ošamario, izvadio maramicu i ugurao joj u usta. Onda je stegao taj vitki struk i, dok ga je slobodnom rukom grebala po licu, zadigao joj je suknju. Dopalo mu se ono što je video.