Čovek je mnoštvo . . .

Čovek je mnoštvo. Kad uobičajeno govorimo o sebi, govorimo o 'Ja'. Kažemo, „ 'ja' sam to uradio", „'Ja' to mislim", „'Ja' želim da uradim ovo" - ali to je greška.

Ne postoji takvo 'Ja', ili pre postoje stotine, hiljade malih 'Ja' u svakom od nas. Mi smo podeljeni unutar sebe, ali mnogostrukost našeg bića ne možemo prepoznati izuzev putem posmatranja i proučavanja. U jednom trenutku to je jedno 'Ja' koje čini, u sledećem trenutku to je drugo 'Ja'. Zato što su ta 'Ja' u nama protivrečna ne funkcionišemo harmonično.

Obično živimo sa veoma malim delom naših funkcija i naše snage, jer ne prepoznajemo da smo mašine, i ne poznajemo prirodu i rad našeg mehanizma. Mi smo mašine.

Potpuno smo upravljani spoljašnjim okolnostima. Sve naše akcije prate liniju najmanjeg otpora na pritisak spoljašnjih okolnosti.

Pokušajte za sebe: da li možete upravljati svojim osećanjima? Ne. Možete pokušati da ih potisnete ih zamenite jedno osećanje drugim. Ali ne možete da ga kontrolišete. Ono konrtoliše vas. Ili možete odlučiti da nešto učinite - vaše intelektualno 'ja' može doneti takvu odluku. Ali kad dođe vreme za činjenje,  možete zateći sebe kako radite baš suprotno. Ako su okolnosti naklo­ njene vašoj odluci možete je učiniti, ali ako nisu, učinićete šta god vam okolnosti diktiraju. Vi ne kontrolišete svoje postupke. Vi ste mašina i spoljašnje okolnosti upravljaju vašim akcijama bez obzira na vaše želje.

Ne kažem da niko ne može da kontroliše svoje akcije. Kažem da vi ne možete, jer ste podeljeni. Postoje dva vaša dela, snažan i slab deo. Ako vaša snaga raste i vaša će slabost rasti, i postaće negativna snaga ako ne naučite da je zaustavite.

Ako naučimo da kontrolišemo naše akcije tada će biti druga­ čije. Kada je postignut određen stcpen bića mi zaista možemo kontrolisati svaki deo nas samih, ali, dok smo ovakvi, ne možemo čak učiniti ni ono što odlučimo da učinimo.

(Ovde je teozof postavio pitanje tvrdeći da bismo mogli izmeniti uslove.) Odgovor: Uslovi se nikad ne menjaju - uvek ostaju isti. Ne postoji

promena, samo modifikacija okolnosti.

Pitanje: Zar nije promena ako čovek postane bolji?

Odgovor: Jedan čovek ne znači ništa prema čovečanstvu. Jedan čovek postaje bolji, drugi čovek postaje gori, to je uvek isto.

Pitanje: Zar nije poboljšanje za lažljivca da postane istinoljubiv?

Odgovor: Ne, to je ista stvar. Prvo je lagao mehanički jer nije mogao da govori istinu; onda će govoriti istinu mehanički jer mu je to sad lakše. Istina i laž imaju vrednost jedino u odnosu na nas same, ako možemo da ih kontrolišemo. Ovakvi kakvi smo ne možemo biti moralni jer smo mehanični. Moralnost je relativna - subjektivna, protivrečna i mehanička. Isto je tako sa nama: fizički čovek, osećajni, intelektualni čovek - svaki ima različit skup pravila koji odgovara njegovoj pritodi. Mašina u svakom čoveku je podeljena na 3 osnovna dela,  3  centra.

Pogledajte u sebe u bilo kom trenutku i zapitajte se: „Koje je vrste 'Ja' koje dela u datom trenutku? Da li pripada mom intele­ ktualnom centru, emocionalnom ili pokretnom?"

Verovatno ćete primetiti da je potpuno različito od onog šta vi zamišljate, ali će biti jedno od ovih.

Pitanje: zar ne postoji apsolutni zakonik moralnosti koji treba da obavezuje sve ljude podjednako?

Odgovor: Da. Kad možemo da koristimo sve sile koje kontrolišu naše centre - tada možemo biti  moralni. Ali do  tada,  onoliko dugo koliko koristimo samo deo naših funkcija, ne možemo biti moralni. Postupamo mehanički u svemu što radimo, a mašine ne mogu biti moralne.

Pitanje: Kao da je situacija beznadežna? Odgovor. Upravo tako. Beznadežna je.

Pitanje: Kako onda možemo promeniti sebe i koristiti sve svoje snage?

Odgovor: To je druga stvar. Osnovni uzrok naše slabosti je naša nesposobnost da primenimo našu volju na sva 3 centra istovremeno.

Pitanje: Da li možemo primeniti našu volju na bilo koji od njih? Odgovor: Svakako, ponekad možemo. Ponekad čak možemo biti

sposobni  da  na  trenutak  kontrolišemo  jedan  od  njih  sa  izvan­

rednim rezultatima.

(Ispričao je priču o zatvoreniku koji je izbacio lopticu papira

sa porukom svojoj ženi kroz veoma visok i teško dostupan prozor.) To je njegov jedini način da se oslobodi. Ako ne uspe iz prvog pokušaja, drugu šansu neće ni imati. Uspeo je na trenutak da poseduje apsolutnu kontrolu nad fizičkim centrom tako da je

bio sposoban da ostvari, što inače nikad ne bi mogao.

Pitanje: Da li znate bilo koga ko je postigao taj viši nivo bića?

Odgovor: Ne znači ništa bilo da kažem da, bilo da kažem ne. Ako kažem  da,  ne  možete  proveriti,  a  ako  kažem  ne,  niste  ništa

mudriji. Nije vaše da mi verujete. Tražim od vas da ne verujete ničem što ne možete sami proveriti.

Pitanje: Ako smo potpuno mehanični kako možemo postići kontrolu nad sobom? Može li mašina kontrolisati sama sebe?

Odgovor: Potpuno ispravno - svakako ne. Mi ne možemo pro- meniti sebe. Jedino možemo nešto malo modifikovati sebe. Ali možemo biti promenjeni uz spoljašnju pomoć.

Ezoterička teorija kaže da se čovečanstvo sastoji od 2 kruga: velikog, spoljašnjeg kruga, koji obuhvata sva ljudska bića, i malog centralnog kruga obučenih ljudi koji razumeju. Prava obuka i uputstvo, koji jedini mogu da nas promene, mogu doći samo iz ovog centra, i cilj je ovog podučavanja da nam pomogne da se pripremimo za primanje takve obuke.

Sami sebe ne možemo da promenimo - to može doći samo spolja. Svaka religija ukazuje na postojanje zajedničkog centra znanja. U svakoj svetoj knjizi postoji znanje, ali ljudi ne žele da znaju za njega.

Pitanje: Ali zar nemamo već veliku zalihu znanja?

Odgovor: Da, mnoge vrste znanja. Naše sadašnje znanje zasnovano je na čulnim percepcijama - kao dečje. Ako želimo da steknemo pravu vrstu znanja, moramo promeniti sebe. Razvojem našeg bića možemo naći više stanje svesti. Promena znanja dolazi sa pro- menom bića. Znanje je samo po sebi ništavno. Moramo prvo posedovati znanje sebe i uz pomoć znanja sebe, naučićemo kako da promenimo sebe - ako želimo da promenimo sebe.

Pitanje: A ta promena još uvek mora doći spolja?

Odgovor: Da, kad smo spremni za novo znanje ono će nam doći.

Pitanje: Može li pojedinac da promeni vlastite emocije rasuđivanjem?

Odgovor: Jedan centar naše mašine ne može da promeni drugi. Na primer: U Londonu sam razdražljiv, vreme i klima me čine utuče­ nim i loše raspoloženim, dok sam u Indiji dobro raspoložen. Pre­ ma tome moj razum mi kaže da odem u Indiju i tako ću se udaljiti od osećanja razdražljivosti. Ali tada nalazim da u Londonu mogu da radim; u tropima ne tako dobro. Pa tako sada treba da budem razdražljiv iz drugog razloga. Vidite,  osećanja postoje  nezavisno od suđenja i ne možete zameniti jedno posredstvom drugog.

Pitanje: Koje je više stanje bića? Odgovor: Postoji nekoliko stanja svesti:

1)      spavanje, u kom naša mašina još funkcioniše, ali malom snagom.

2)      budno stanje,  u  kom  smo  u  ovom  trenutku.  Ova  dva stanja su sve što običan čovek poznaje.

3)      ono što se zove samosvest. To je trenutak kad je čovek svestan i sebe i svoje mašine. Imamo je u bljeskovima, ali samo u bljeskovima. Postoje trenuci kad ste svesni  ne samo onog šta radite već takođe i sebe kako to radite. Vidite oboje, 'ja' i 'ovde' u 'Ja sam ovde', i ljutnju i 'Ja' koje je ljuto. Zovi ovo samosećanjem, ako želiš.

Sad kad ste potpuno i uvek svesni 'Ja' i onog šta radi, i koje je to 'Ja' - postajete svesni sebe.  Samosvest je treće stanje.

Pitanje: Zar nije to lakše kad je čovek pasivan?

Odgovor: Jeste, ali je beskorisno. Morate posmatrati mašinu dok radi. Postoje stanja iza trećeg stanja svesti, ali nema potrebe govoriti o njima sada. Samo je čovek na najvišem nivou bića potpun čovek. Svi ostali su samo delovi čoveka.  Spoljašnja pomoć koja je neophodna doći će od učitelja ili od učenja koje sledim. Početne tačke ovog samoposmatranja su:

1)       da nismo jedno.

2)       da nemamo kontrolu nad nama samima. Mi ne kon- trolišemo vlastiti mehanizam.

3)      ne sećamo se sebe. Ako kažem 'Ja čitam  knjigu'  a  ne znam da  'ja'  čitam, to je jedna stvar, ali kada  sam svestan da 'Ja' čitam, to je samosećanje.

Pitanje: Zar nije cinizam rezultat?

Odgovor. Potpuno tačno. Ako ne odete dalje od viđenja da ste vi i svi ljudi mašine, jednostavno ćete postati cinični. Ali ako nastavite sa vašim radom, prestaćete da budete cinični.

Pitanje: Zašto?

Odgovor: Jer ćete morati da napravite izbor, da odlučite - ili da idete za mehaničnošću ili za potpunom svesnošću. To  je raskrsnica o kojoj govore sva mistička učenja.

Pitanje: Zar ne postoje drugi načini činjenja onog šta želim?

Odgovor. U Engleskoj, ne. Na Istoku je drugačije. Postoje različite metode za različite  ljude.  Ali  morate  naći  učitelja.  Vi  jedino možete odlučiti šta je to šta želite da radite. Potražite u svom srcu najveću želju i ako ste sposobni da je ostvarite, znaćete šta da uradite.

Razmislite dobro o tome, a onda krenite napred.

Pariz, avgust 1922.