ČITANJE I POSEDOVANJE KNJIGA

Shvatanje da svako parče štampane hartije ima vrednost i da sav štampani duhovni rad zasslužuje poštovanje, kod nas je danas zastarelo. Ima retkih pojedinaca, na moru ili visoko u planinama, čiji životi još uvek nisu zahvaćeni poplavom hartije i kojima su običan kalendar ili novine vredne i dostojne posedovanja i čuvanja. Mi smo navikli da na kućnu adresu besplatno primamo gomile štampanih stvari i smejemo se Kinezima kojima je svaki ispisan ili odštampan list hartije svet.
Međutim, uprkos tome, zadržalo se naročito poštovanje prema knjizi. Tek odnedavno se knjige dele besplatno, postavši na taj način roba koja se može dobiti budzašto. Uostalom, izgleda da se upravo u Nemačkoj ljudi sve više raduju posedovanju knjiga.
Nedostaje još mnogo razumevanja za posedovanje knjiga u pravom smislu.
Bezbroj ljudi zazire od knjige mada je novac koji za njih preostaje tek deseti deo onoga što daju za pivo i tingl-tangl; za druge, one staromodne, knjiga je svetinja,
izložena prašini na plišanom pokrivaču u boljoj sobi.
Svaki pravi čitalac u osnovi je i prijatelj knjige. Jer, ko sa srcem prima jednu knjigu i ume da je voli, on će možda hteti da je ima u vlasništvu, da je poseduje, iznova čita, znajući rimu je dostupna, uvek u blizini. Prosta je stvar pozajmiti, pročitati i vratiti knjigu a pročitano ne može tek tako da se izgubi kad knjiga izađe iz kuće. Ima čitalaca, pogotovo među nezaposlenim ženama, koji su u stanju da dnevno gutaju po jedan tom; njima je pozajmna biblioteka glavni izvor - oni ne žele da skupljaju dragocenosti, da stiču prijatelje i čine svoj život bogatijim već samo da udovolje jednom prohtevu. Ova vrsta čitalaca koje je Gotfrid Keler dobro odslikao, robuje svojim porocima.
Čitanje knjige predstavlja za dobrog čitaoca upoznavanje bića i načina
mišljenja jednog neznanca, autora, težnju za razumevanjem istog, kao i
mogućnost sticanja novog prijateljstva. Naročito prilikom čitanja poezije: ne upoznajemo samo uski krug lica i zbivanja već, pre svega, pesnika, njegov način života i posmatranja, temperament, unutrašnji izgled, te napokon i njegov rukopis, njegovo umetničko sredstvo, ritam njegovih misli i jezik. Za onoga koga je jedna knjiga na bilo koji način opsenila, ko počinje da upoznaje i shvata autora i prema njemu formira izvestan odnos, za njega tek tada počinje pravo dejstvo knjige. On je stoga neće vratiti i zaboraviti već zadržati, što znači da će kupiti i, po potrebi, ponovo čitati. Ko tako postupa sa knjigama čiji su ga ton i
duša u jednom trenutku uzbudili, ubrzo neće onako neodlučno i besciljno gutati lektiru nego će vremenom okupiti oko sebe krug njemu vrednih dela koja će mu pružati zadovoljstvo i saznanje i u svakom slučaju biti vrednija od svega onoga što mu, bez ičijeg saveta, radi slučajnog čitanja, doñe u šake.
Nema hiljadu »najboljih knjiga«; za svakog pojedinca postoji posebni izbor onoga što mu je srodno i razumljivo, drago i vredno. Stoga se dobra biblioteka ne može sačiniti porudžbinama; svako mora da sledi vlastitu potrebu i ljubav te da postepeno stiče zbirku knjiga, tačno onako kako se stiču prijatelji. Jedna nevelika zbirka može predstavljati čitav svet. Čitaoci čija se potreba ograničava na mali broj knjiga, oduvek behu dobri čitaoci; seljanka koja poseduje i poznaje samo bibliju, iščitala je iz nje više znanja, utehe i radosti nego što bilo koji razmaženi bogataš može dobiti iz svoje skupocene biblioteke.
Tajanstvena je stvar delovanje knjige. Svaki otac ili vaspitač iskušava
sledeću stvar: dajući dečaku idi mladiću, u pravo vreme, pravu, dobru i vrednu knjigu, uviña da ona ipak promašuje. Svako mora da pronañe sopstveni put u svet knjige, bez obzira na starost, makar i mario za savete i prijateljsko skretanje pažnje. Neko se pri čitanju poezije odmah oseti radosnim dok su nekima potrebne godine i godine da bi iskusili slast i čudesnost takvog čitanja. Sa Homerom se može početi a sa Dostojevskim prestati, ili obrnuto; uz pesnike se može rasti a potom preći k filozofima, ili obrnuto - ima stotinu puteva. Međutim,
samo je jedan zakon - graditi sebe i kroz knjige duhovno narastati, s pažnjom za ono što se čita, sa strpljivošću želje sa razumevanjem i uzdržljivošću za vrednovanjem i mišljenjem. Ko čita samo da bi mu prošlo vreme, a takvih je mnogo, zaboraviće pročitano i ostati siromašan kao i ranije. Ali, ko čita knjige onako kako se sluša prijatelj, njemu će se one otključati i postati vlasništvo. Ono što čita neće se izgubiti već zadržati i pripadati mu, radovati ga i tešiti, kako to samo prijatelji mogu.
(1908)