ČINIJA
Zamisli trenutak kada se trunka koja si ti
vraća tamo odakle potiče!
Porodični miljenik dolazi kući. Vino se,
bez presipanja u čaše,
dodaje u krug.
Crveno svetlucanje pokazuje se u granitnoj rudi,
i čitava stena odjednom se pretvara u rubin.
U zoru sam hodao sa jednim monahom
koji se nalazio na putu za manastir.
»Mi se bavimo istim poslom«,
rekoh mu. »Isto patimo.«
Dade mi činiju.
I videh:
duša ima ovaj oblik.
Šems,
ti koji nas učiš, ti istinska svetlosti sunca,
pomozi mi sada,
stvori se usred mog bivanja delom pri sebi,
delom van sebe.
bglavac
edin.kecanovic
