ČINIJA

Zamisli trenutak kada se trunka koja si ti

vraća tamo odakle potiče!

Porodični miljenik dolazi kući. Vino se,

bez presipanja u čaše,

dodaje u krug.

Crveno svetlucanje pokazuje se u granitnoj rudi,

i čitava stena odjednom se pretvara u rubin.

U zoru sam hodao sa jednim monahom

koji se nalazio na putu za manastir.

                                                 »Mi se bavimo istim poslom«,

rekoh mu. »Isto patimo.«

Dade mi činiju.

I videh:

           duša ima ovaj oblik.

                                        Šems,

ti koji nas učiš, ti istinska svetlosti sunca,

                                                            pomozi mi sada,

stvori se usred mog bivanja delom pri sebi,

delom van sebe.