PREPODOBNI JOVAN KASIJAN PREGLED DUHOVNE BORBE

I

CILj I SVRHA PODVIŽNIŠTVA

1.    Sve nauke i veštine imaju svoj cilj i svoju svrhu. Gledajući na njih, revnosni ljubitelj veštine rado podnosi sve napore i izdatke. Tako zemljoradnik, trpeći ĉas vrućinu, ĉas hladnoću, neumorno obraĊuje i ore zemlju, imajući cilj da je oĉisti od svakog stranog korova i uĉini rodnijom i budući ubeĊen da drugaĉije neće dostići svrhu, tj. ostvarenje obilne ţetve radi izdrţavanja sebe i umnoţavanja svoga imetka. Tako i naše podviţništvo ima svoj cilj i svoju svrhu, radi koje mi neumorno i sa zadovoljstvom podnosimo sve trudove, radi koje nas ne opterećuje oskudnost isposniĉke hrane, radi koje nas raduje iznemoglost od bdenja. Radi te svrhe svagdašnje naše ĉitanje Svetog Pisma sa razmišljanjem ne poznaje sitost, radi nje nas ne plaši neprestani trud, niti odricanje od svega i oskudica u svemu, pa ni strahote bezmerne pustinje.

2.    Svrha našeg podviţniĉkog Žvota jeste Carstvo BoŽje, a cilj - ĉistota srca, bez koje nije moguće postići tu svrhu. Prikovavši naš pogled na taj cilj, mi treba da najtaĉnije usmeravamo naš Žvot, kao po pravoj liniji. I ukoliko se naša misao makar malo ukloni od njega, treba da je, kao po nekom pravilu, odmah ispravljamo, vraćajući se na njegovo sagledavanje.

3.   Tako uĉi i sveti Pavle kada onima koji su primili blagi jaram Hristov govori: Imate plod svoj na osvećenje, a kraj Žvot veĉni (Rim.6,22). Time on kao da kaţe: vaš cilj je - ĉistota srca, a svrha - Žvot veĉni. Prema tome, mi treba da se svom snagom drŽmo onoga što nas moţe usmeriti ka tom cilju, tj. ka ĉistoti srca, a ono što nas odvlaĉi od njega - da izbegavamo kao pogibeljno i štetno. Jer, mi sve ĉinimo i podnosimo radi njega. Naime, da bismo saĉuvali postojanu ĉistotu srca mi napuštamo roditelje, otadţbinu, ĉinove, bogatstvo, utehe ovoga sveta i sva zadovoljstva. Ukoliko, dakle, ovaj cilj uvek budemo imali u sećanju - sva naša dejstva i pomisli biće usmereni ka njegovom dostizanju. MeĊutim, ukoliko on ne bude neprestano stajao pred našim oĉima, svi naši trudovi i usilja biće uzaludno protraćeni, budući da nisu bili usmereni samo na njega.

4.    Prema tome, radi te ĉistote treba sve da ĉinimo i ţelimo. Radi nje treba da idemo u pustinju, radi nje da se drŽmo postova, bdenja, trudova, telesnog siromaštva, ĉitanja i drugih vrlina. Time svoje srce treba da uĉinimo slobodnim od svih pogubnih strasti i saĉuvamo ga takvim. Radi tog glavnog cilja, tj. ĉistote srca, treba da preduzimamo postove, bdenja, otšelništvo, pouĉavanje u Svetom Pismu. Zbog njih ne treba da dopuštamo sebi da oštetimo tu glavnu vrlinu. Jer, ukoliko se u nama saĉuva nepovreĊenom ova glavna vrlina, neće biti nikakve štete ako neki od navedenih podviga u izvesnom sluĉaju po neophodnosti bude izostavljen. MeĊutim, mi nećemo imati nikakve koristi ukoliko sve njih odrŽmo, a nju jedinu narušimo. Stoga sve treba da se ĉini radi nje. (Podvizi) nisu savršenstvo, već sredstva za [postizanje] savršenstva. Stoga će se onaj ko na  njima  bude  zaustavio  stremljenje  svoga  srca  (zadovoljivši  se  njima  kao  najvišim

dobrom) uzaludno truditi, budući da ga neće pruŽti do postignuća svrhe radi koje su oni i poţeljni.