Poglavlje 2

CILJ

Sutra 1

Iz toga proizilazi želja za osloba|anjem.

Osloba|anje, glavna stvar

Kada čovek shvati, čak i putem zaključivanja, istinsku prirodu ove kreacije, pravi odnos koji postoji izme|u te kreacije i njega; i kada nadalje shvati de je potpuno zaslepljen uticajem Tame, Maje, i da je okov same Tame taj koji ga tera da zaboravi svoje pravo

16Doslovno "izolacija", apsolutna nezavisnost ili osloba|anje kroz jedinstvo s Bogom.

Jastvo i koji donosi sve njegove patnje, čovek prirodno želi da bude oslobo|en od tih zala. Ovo osloba|anje od okova Maje postaje glavna stvar u njegovom životu.

Sutra 2

Osloba|anje je stabilizacija Puruše (|ive, duše) u svom pravom Jastvu.

Boravak u sebi je osloba|anje

Kada se uznese iznad ideje kreirane od ove Tame, Maje i iza|e izvan dohvata njenog uticaja, postaje oslobo|en od ropstva i  utvr|en  u  svom pravom Jastvu, Večnoj Duši.

Sutra 3

Tada nastaje prekid svih boli i postignuće krajnjeg cilja (istinsko ispunjenje, Božja-realizacija).

Osloba|anje je spasenje

Postizanjem takvog osloba|anja, čovek je spašen od svih nevolja i sve želje njegovog srca su ispunjene, pa je vrhovni cilj njegovog života ostvaren.

Sutra 4

U protivnom, iz ra|anja u ra|anje, čovek ima iskustvo bede od neispunjenih želja.

Zašto čovek pati

Dotle dok se čovek poistovećuje sa svojim materijalnim telom i ne uspava da na|e oslonac u svom istinskom Jastvu, on oseća da su njegove potrebe, vezane uz želje njegovog srca, ostale neispunjene. Da bi ih zadovoljio, od mora često da se pojavljuje u mesu i krvi na pozornici života, izvrgnut uticaju Tame, Maje, i mora da pati kroz sve nevolje

života i smrti ne samo u sadašnjosti nego isto tako i u budućnosti.

Sutre 5, 6

Nevolje se ra|aju iz Avidje, Neznanja. Neznanje je opažanje nepostojećeg, a ne opažanje Postojećeg.

šta je neznanje?

Neznanje, Avidja, je neshvatanje, ili nepravilno shvatanje postojanja onoga što ne postoji. Kroz Avidju čovek veruje da je ova materijalna kreacija jedino što stvarno postoji, da nema ništa izvan toga, zaboravljajući da ova materijalna kreacija nije ništa po svojoj supstanci više, nego puka igra ideja u Večnoj Duši, jedinoj Stvarnoj Supstanci, izvan dohvata materijalne kreacije. Ovo neznanje nije samo problem za sebe, nego je tako|e izvor i svih ostalih nevolja čoveka.

Sutre 7-12

Avidja, Neznanje, ima dvostruku snagu polarnosti i manifestuje se kao egoizam, sklonost, averzija i (slepa) tvrdoglavost.

Zamračujuća snaga Maje proizvodi egoizam i (slepu) tvrdoglavost; suprotni pol Maje proizvodi sklonost (privlačnost) i averziju (odbojnost).

Egoizam je rezultat nedostatka diskriminacije izme|u fizičkog tela i pravog Jastva.

Tvrdoglavost je rezultat prirodnih uslovljavanja (vera u Prirodu i njene zakone kao konačne, umesto vere u sveuzročnu snagu Duše).

Sklonost predstavlja že| za objektima koji nas usrećuju.

Averzija znači želju za uklanjanjem objekata koji nas

čine nesrećnima.

Neznanje je izvor svih nevolja

S namerom da razumemo kako je Neznanje izvor svih ostalih problema, trebalo bi da zapamtimo (kao što je bilo objašnjeno u prethodnom poglavlju) da je Neznanje, Avidja, samo delić Tame, Maje, uzet raspodeljivanjem, pa kao takav on poseduje dva svojstva Maje. Jedno je njena zamračujuća  strana, pod čijim uticajem je čovek sprečen da razume bilo

šta izvan materijalne kreacije. Ova zamračujuća sila proizvodi Asmitu ili Egoizam, identifikaciju Jastva s materijalnim telom, koje je samo razvitak Atoma, delić   univerzalne   sile;   i   Abhinivesa   ili   slepu

tvrdoglavost u uverenju o neospornosti i krajnjoj vrednosti materijalne kreacije.

Pod delovanjem drugog svojstva Maje, Neznanje ili Avidja u svom suprotnom polu proizvodi privlačnost prema odre|enim predmetima i odbojnost za druge. Objekti tako privučeni, su objekti zadovoljstva, za koje je Sklonost,17 Raga, oformljena. Objekti koji su odbojni, su objekti koji proizvode bol, prema kojima je formirana Odbojnost, Dveša.

Sutra 13

Koren bola je egoistično delovanje, koje, (bazirajući se na obmani) vodi bedi.

Zašto je čovek ograničen

Pod uticajem  ovih pet nevolja - Neznanje, Egoizam,  Privrženost,  Averzija  i  Tvrdoglavost  -

čovek je naveden da se uplete u egoistične poslove, a kao posledica toga on pati.

Sutre 14, 15

čovekova svrha je da okonča osloba|anje od nesreće. Jednom kada odagna svu bol izvan mogućnosti njenog povratka, on je postigao najviši cilj.

Vrhovni cilj srca

Prestajanje svake patnje kod čoveka je Artha, neposredan  cilj  srca.  Potpuno  iskorenjenje  svih  tih

17Privrženost, vezanost.

patnji, tako da je onemogućeno njihovo ponovno pojavljivanje, je Paramartha, vrhovni silj.

Sutre 16-21

Postojanje, svesnost i blaženstvo, tri su žudnje (ljudskog srca).

Ananda, blaženstvo, je zadovoljstvo srca koje se postiže načinima i sredstvima nadahnutim Spasiteljem, Sat-Guruom.

čit, istinska svest, prouzrokuje potpuno uništenje svih nevolja i rast svih vrlina.

Sat, postojanje, postignuto je realizacijom stalnosti duše.

Ova tri kvaliteta čine pravu prirodu čoveka.

Kada su sve želje ispunjenje, a sve bede uklonjene, dostiže se Paramartha (najviši cilj).

Stvarne potrebe

čovek prirodno oseća veliku potrebu za Egzistencijom, Sat; Svešću, čit; i Blaženstvom, Ananda. To troje je prva potreba ljudskog srca i nema ništa da čini ni sa čim izvan njegovog Jastva. Oni su suštinska svojstva njegove sopstvene prirode, kao što je objašnjeno u prethodnom poglavlju.

Kako čovek postiže Blaženstvo

Kada čovek ima sreću da stekne naklonost neke božanske ličnosti, Sat-Gurua (Spasitelja), i predano sledi njegove svete pouke, on je sposoban da usmeri svu svoju pažnju prema unutra i da postane vešt u

zadovoljavanju svih želja svog srca i tako može da postigne zadovoljstvo, Ananda, Pravo Blaženstvo.

Kako se pojavljuje Svesnost

S tako ispunjenim srcem, čovek je sposoban da fiksira svoju pažnju na bilo šta i može da pojmi sve aspekte takvog izabranog predmeta. Tako se čit, Svesnost svih modifikacija Prirode - sve od njenih prvih i osnovnih manifestacija, Reči (Amin, Aum), pa

čak i do njenog sopstvenog Realnog Jastva - postepeno pojavljuje.

Prema tome, apsorbovan u toj struji, čovek biva kršten, počinje da se kaje i vraća svom Božanstvu, Večnom Ocu, mestu odakle je pao. Vidi Otkrivenje 2:5. "Opomeni se dakle, odakle si ispao, pokaj se..."

Kako se ostvaruje Egzistencija

čovek, postavši svestan svog sopstvenog pravog položaja i prirode ove kreacije Tame, Maje, stiče apsolutnu snagu kojom to nadvladava i postepeno suzbija svako razvijanje Neznanja. Na ovaj način,  oslobo|en  od  kontrole  ove  kreacije  Tame,

čovek shvata svoje sopstveno Jastvo kao Neuništivu i Večno-Postojeću Realnu Supstancu. Tako na videlo izlazi Sat, Egzistencija Jastva.

Kako se postiže glavni predmet srca

Sve potrebe srca - Sat, Egzistencija; čit, Svesnost; i Ananda, Blaženstvo - kada se postignu, istrošeno je Neznanje, majka svih zala, a posledica toga je da prestaju zauvek sve nevolje ovog materijalnog sveta, koje su izvori svih vrsta patnji. Tako je postignut najviši cilj srca.

Sutra 22

Postigavši sva ispunjenja svoje prirode, čovek više nije samo reflektor božanske svetlosti, nego postaje aktivno ujedinjen sa Duhom. Ovo stanje je Kaivalja, jedinstvo.

Kako čovek nalazi spasenje

U ovom stanju, kada su ispunjene sve potrebe i kada je ostvaren vrhovni cilj, srce je potpuno pročišćeno i umesto da samo odražava duhovnu svetlost, ono je aktivno manifestuje. Tako posvećen

čovek ili pomazan Svetim Duhom, postaje Hrist, pomazanik Spasitelj. Ulazeći u Kraljevstvo Duhovne svetlosti, on postaje Sin Božji.

U tom stanju čovek shvata svoje Jastvo kao deo Univerzalnog Svetog Duha, i napuštajući sujetnu ideju o svom odvojenom postojanju, sjedinjuje se s Večnim Duhom; što znači da postaje jedan i isti s Bogom Ocem. Ovo ujedinjenje Jastva s  Bogom je Kaivalja, što je Vrhovni Clj svih stvorenih bića. vidi Jovan 14:11. "Verujte meni da sam ja u Ocu, i Otac u meni."