DOBROTOLjUBLjE

PREPODOBNI AVA ISAIJA

SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UČENICIMA

ČETVRTO SLOVO: O putovanju keliota i o savesti

1.  Kada hodite po putu i među vama imate nemoćnog, pustite ga da ide ispred, kako bi,

ukoliko zaželi, mogao da sedne i da se odmori.

2.  Ako ste početnici i nađete se na putu, jednom za stalno ustanovite poredak koga će te se držati u umivaonici, ili kad sedate za sto, kako biste izbegli zbrku u tim prilikama. Ako jedan jednom pođe prvi, neka drugi put pođe drugi.

3.  Ako znaš da je starac kome otkrivaš pomisli svoje veran i da će sačuvati tvoje reči,

sve mu otkrivaj potpuno slobodno.

4.  Čuvši za greh brata svoga, nemoj ga nikom govoriti, jer je to smrt za tebe.

5. Nemoj slušati one koji govore o pomislima koje te napadaju, da ne bi stekao povod za borbu.

6.  Prinuđavaj sebe da tvoriš mnoge molitve, jer je molitva svetlost za tvoju dušu.

7.  Svakog dana razmišljaj o onome u čemu si pogrešio. I ako se pomoliš Bogu za to, oprostiće ti.

8. Ako neki brat uporno stane da ogovara pred tobom svoga brata, nemoj se postideti (da ga zaustaviš), niti mu poveruj, kako ne bi sagrešio pred Bogom, već mu sa smirenjem reci: "Oprosti mi, brate. Ja sam jadan i ono što govoriš vidim na sebi. Zbog toga to ne mogu podneti".

9.  Ako ti brat učini neko zlo i neko drugi počne o njemu da govori pred tobom, potrudi se da sačuvaš srce svoje i da se u tebi ne obnovi zloba. Naprotiv, seti se svojih grehova pred Bogom. Ako želiš da ti ih On oprosti, ni ti se nemoj svetiti bratu svome.

10.  Ako pođeš na put sa bratijom koju ne poznaješ, te se pokaže da su mlađi od tebe, ukazuj im čast prvenstva u svemu. Ako se desi da svratiš kod prijatelja svoga, neka u svemu budu ispred tebe, i u umivaonici, i za stolom. Nemoj da primete da su primljeni radi tebe, već njima prepusti tu čast, govoreći: "On je radi vas i meni ukazao takvu čast".

11.  Kad se zadesiš na putu sa bratom svojim i hoćeš da svratiš kod svoga prijatelja zbog neke potrebe svoje, reci mu: "Sačekaj ovde". Ako tvoj prijatelj hoće da obeduješ kod njega, nemoj prihvatiti sve dok ne pozoveš i brata svoga da se uteši zajedno sa tobom.

12.  Ako se nađeš na putu sa mnogo bratije, te se stidiš da ih povedeš kod svog prijatelja pošto ih je mnogo, pazi da ih ne prezreš, da ih ne ostaviš i tajno odeš, te bez njih okusiš hleba. Naprotiv, zajedno sa njima razmotri ono što priliči. I uradi ono što oni kažu, poslušavši ih sa smirenjem. Idući putem sa njima, nemoj prisvajati višu meru i ne izbegavaj poslušničke službe.

13.  Ako pođeš na put i hoćeš da svratiš kod brata, ali te on ne primi, potrudi se da mu ukažeš najsrdačnije raspoloženje kad ga budeš sreo na putu ili kad iz neznanja svrati kod tebe.

14.  Ako čuješ da je neko o tebi rekao rđavu reč, prilikom susreta negde na putu ili kad svrati kod tebe, nemoj ga pitati: "Zašto si to rekao?", već mu pokaži srdačno lice i raspoloženje prema sili svojoj. Jer, u Pričama je napisano: "Ko se opominje zla, zakonoprestupnik je".

15.  Ako, bratijo, svratite kod siromašnog brata, nemojte ga žalostiti nikakvom svojom potrebom, već kupite sve što vam je potrebno za potkrepljenje hranom, tako da čak nešto ostane i za njega. Dovoljno je što ste kod njega našli krov [nad glavom].

16.  Ako svratiš kod staraca koji su ti poznati i sa tobom budu i drugi, nemoj pred njima pokazivati naročitu smelost pred starcima, već onima koji su došli sa tobom ustupi mesto da govore o svojim pomislima.

17. Ako sa tobom budu živeli bratija, pobrini se o njima sa strogošću ukoliko te budu slušali, znajući da ćeš Bogu za njih dati odgovor.

18. Ako odeš negde kao stranac Boga radi, ne poželi da dolaziš u dodir sa onima koji žive na tom mestu, niti se razgovorom vezuj za njih, jer bi inače bilo bolje da si sa svojim srodnicima.

19.  Ako pođeš u goru da poboraviš kod bratije u manastirima, ostani kod onoga kod koga prvo dođeš. Ne prelazi kod drugog, ako ga ne pitaš: "Da li da pođem ili ne?" Ako se on ne složi, nemoj ga ožalostiti sve dok ne odeš odatle.

20.  Ako u tuđem kraju uzmeš keliju sebi za život, nemoj dozvoliti da imaš mnogo poznanika. Dovoljno ti je da imaš jednoga, za slučaj nemoći. Na taj način nećeš narušiti smisao svog tuđinovanja.

21.  Ako učiniš dobročinstvo siromašnome, nemoj ga pozivati da ti pomogne u radu da ne bi poništio dobro delo koje si mu učinio.

22.  Ako uđeš u manastir koji ti je nepoznat, živi onde gde ti odrede i nemoj ulaziti u

drugu keliju, sve dok te sami ne pozovu.

23.  Ako bezmolstvuješ u svojoj keliji i brat ti zatraži neku stvar radi svoje potrebe, nemoj mu odreći jer ćeš se inače ogrešiti o zapovest u vezi sa bratom svojim. Ukoliko, pak, imaš samo ono što ti je potrebno, a ne i suvišak, nemoj dati da se ne bi smutio, jer je bolje da propadne jedan od udova tvojih, nego da sve telo tvoje bude bačeno u pakao.

24.  Ako si se udaljio od srodnika po telu da bi bio stranac Boga radi, nemoj popuštati da sladosno saosećanje prema njima uđe u tebe. Sedeći u keliji svojoj, nemoj se uznemiravati sažaljenjem prema ocu ili majci, ili sećanjem na brata ili sestru, ili slabošću prema deci ili željom za ženom u srcu svome. Ti si sve to ostavio. Naprotiv, sećaj se svoga ishoda u čas smrti. Pošto ti niko od njih tada neće pomoći, zašto ih ne ostaviti

radi vrline?

25.  Ako se, bezmolstvujući u svojoj keliji, setiš nekoga ko ti je učinio zlo, ustani i pomoli se od sveg srca da mu Bog oprosti. Tako će pomisao osvete otići od tebe.

26.  Kada pođeš da se pričestiš Tajnama koje se prinose, na svaki način čuvaj svoje pomisli, da se ne bi pričestio sebi na sud.

27.  Ako noću budeš iskušan sramnim maštanjem, trudi se da danju sačuvaš svoje srce od pomišljanja na lica iz maštanja, kako se ne bi oskrnavio njihovom slašću i na sebe naveo ljuti gnev. Naprotiv, pripadni Bogu svim srcem svojim i On će ti pomoći, jer je milosrdan prema čovečijoj nemoći.

28. Neka se tvoje srce ne ponada na strogo podvižništvo kojeg se držiš, niti pomišljaj da

te ono čuva. Reci svojoj pomisli: "Radi iscrpljenosti tela, Bog gleda na mene okajanog".

29. Nemoj protivrečiti onome koji te vređa sve dok ne zaćuti. Ako zatim, ispitavši se, nađeš u sebi ono što si čuo od njega, pokaj se za svoje sagrešenje, i blagodat Božija će te opet primiti.

30.  Ako putuješ sa bratijom i među njima se nađe neko prema kome imaš ljubav Boga radi, potrudi se da ne pokažeš osobitu bliskost prema njemu pred svima. Jer, ako se među bratijom nađe neko nemoćan i upadne u ljubomoru, bićeš kriv što si mu dao povod da sagreši.

31.  Pošavši kod neke [bratije], nemoj očekivati da će biti radi [da te prime], kako bi,

ukoliko te prime, zablagodario Bogu.

32.  Ako te, dok bezmolstvuješ, u keliji uhvati nemoć, nemoj padati u malodušnost, već blagodari Bogu. Ako primetiš da ti se duša uznemirava zbog toga, reci joj: "Nije li ova nemoć bolja za tebe od geene u koju ćeš poći?" Tada će se ona uspokojiti.

33.  Ako dođeš kod bratije i jedan od njih ti kaže: "Ovde ne nalazim spokojstvo i hoću da živim sa tobom", [potrudi se] da ga odbiješ da drugima ne bi dao povod za spoticanje. Ako ti, pak, kaže: "Umire mi duša zbog jedne skrivene stvari", omogući mu da pobegne, ali mu ipak ne dozvoli da živi sa tobom.

34.  Sedeći u bezmolviju u svojoj keliji, uzmi sebi za pravilo da svom telu daješ ono što mu je potrebno, kako bi te nosilo i dozvoljavalo da vršiš svoje molitvene službe i kako se ne bi javljao prohtev da ideš kod drugih. Ništa nemoj jesti sa slašću, radi zadovoljenja pohote ukusa, bilo da se radi o dobroj ili običnoj hrani. Ako bude potrebno da posetiš nekog brata ili opštežiće, nemoj svom telu davati da do sita jede slatku hranu koju ti tamo ponude, kako ne bi tražilo da što pre ode u keliju i kako ne bi postalo izdajnik sebe samog.

35.  Nemoj slušati demone kada počnu da te podstiču na podvige koji prevazilaze tvoje sile. Oni obično raspaljuju čoveka na delo za koje on nema snage kako bi upao u njihove ruke i oni se obradovali zbog toga. Jedi jedanput dnevno i pružaj svome telu ono što mu je potrebno, tako da, pošto ustaneš sa stola, još pomalo budeš gladan. Tvoje bdenje neka bude sa pobožnošću i nemoj lišavati telo svoje onoga što mu je potrebno. Sa razumom i sa merom tvori svoje molitve, kako se zbog prevelikog bdenja ne bi pomračila tvoja duša i pobegla sa poprišta. Polovina noći ti je dovoljna za molitvu, a drugu posveti odmoru tela. Pre odlaska na počinak, provedi dva sata na molitvi i psalmopojanju. Zatim lezi. A kada te Gospod podigne, opet tvori molitvu sa usrđem. Ako primetiš da tvoje telo postaje lenjo, reci mu: "Zar hoćeš ovde kratkovremeni pokoj,

a tamo da budeš vrgnuto u tamu najkrajnju?" Ako se tako pomalo budeš obnavljao, doći će ti sila (bodrosti).

36.  Nemoj se družiti sa ljudima zbog kojih se u tvojoj savesti rađa strah da ih ne vidiš drugačijima, kako se ne bi sapleo u poznanju.

37. Ako si u manastiru i imaš roba, [znaj] da izvrgavaš ruglu monaški čin. Ako ga pokloniš bratu svome, sagrešićeš pred Bogom. Ili ga otpusti i neka ide, ili ga oslobodi. Ako hoće da postane monah, neka izvoli. Ti ga, pak, ne ostavljaj kod sebe jer ti neće biti duši na korist.

38. Ako živiš u gradu i iscrpljuješ svoje telo Boga radi, te ondašnji ljudi počnu da te hvale zbog toga, napusti svoje mesto i izaberi drugo, kako svoj trud ne bi učinio

besplodnim. Ukoliko si, pak, već pobedio taštinu, nemoj se obazirati na ljude, znajući da Bog blagonaklono gleda na ono što činiš.

39. Ako si se odrekao sveta, nemoj ništa ostavljati kod sebe. Ako u sebi vidiš želju da putuješ, u većoj meri zamori svoje telo rukodeljem da bi bezmolstvovao u svojoj keliji, i mirno jedi svoj hleb.

40.  Ako pođeš u grad da prodaješ rukodelje, nemoj se prepirati oko cene kao svetovnjaci, već ga daj za koliko bilo, kako ne bi porekao značenje svoje kelije.

41.  Kupujući nešto što ti je potrebno, nemoj se prepirati, govoreći: "Više od ovoga ne mogu dati". Naprotiv, ako želiš tu stvar, potrudi se malo [da daš što traže]. Ukoliko, pak, nemaš dovoljno, ostavi je ćuteći. Kada te, zatim, počnu mučiti pomisli: "Gde ćeš naći [potrebno]?", ti odgovori: "Najzad sam postao sličan svetima koje je Bog isprobao siromaštvom, sve dok nije utvrdio vernost njihovog proizvoljenja. Tada bi ih On već izvodio na širinu".

42. Ako imaš potrebu za stvari koju je brat ostavio kod tebe, nemoj je doticati pre nego što mu kažeš o tome.

43. Ako ti brat koji kreće na put ponudi da od njega kupiš neku stvar, ukoliko si u mogućnosti - nemoj odbiti. Međutim, ako živiš sa drugima, nemoj to činiti bez njihovog znanja i mišljenja, da ne bi ožalostio one koji žive sa tobom.

44. Ako bude potrebno da u svom selu boraviš zbog nekog posla, čuvaj se da ne dozvoliš sebi preteranu slobodu u obraćanju sa srodnicima po telu, niti se mešaj u njihove razgovore.

45. Ako uzmeš nešto od brata svoga na poslugu, potrudi se da mu posuđeno što pre vratiš. Ako se radi o nekom oruđu, vrati ga čim završiš svoje delo. Ako se ono kod tebe slomi, popravi ga ili napravi novo. Nemaj biti nemaran u tome.

46. Ako siromašnom bratu posudiš nešto u njegovoj potrebi, pa vidiš da ti ne može vratiti, nemoj mu dosađivati i nemoj ga pritešnjavati, ma o čemu se radilo - o novcu, odeći ili nečem drugom, što si mu dao po svojoj moći.

47.  Ako dođeš na neko mesto i uzmeš keliju za sebe, te se istrošiš dovodeći je u red, ali je najzad posle izvesnog vremena ostaviš, i u nju se nastani neki drugi brat, nemoj pokušavati da ga isteraš iz nje ukoliko poželiš da se opet u njoj nastaniš, već potraži sebi novu keliju, kako ne bi sagrešio pred Bogom. Međutim, ako se on po sopstvenom izboru udalji iz nje, ti ćeš biti čist od svake krivice. Nemoj od njega tražiti da ti nadoknadi stvari koje si ostavio u keliji, i koje je on upropastio.

48.  Kada se udaljuješ iz kelije, nemoj uzimati stvari koje su u njoj neophodne, već ih ostavi za siromašnog brata, i Bog će za tebe sve urediti tamo gde odeš.

49. Nemoj se stideti da svaku pomisao koja te napada saopštiš svome starešini, koji će te od nje rasteretiti. Jer, duhovi nigde ne nalaze toliko mesta koliko kod čoveka koji sakriva svoje pomisli, bile one dobre ili loše.

50.  Pazi da, pristupajući pričešću, nemaš zlu [misao] prema svom bratu, jer ćeš u takvom slučaju sam sebe prevariti.

51.  Ako ti se u rečima Pisma otkrije neki prenosni smisao, možeš ga prihvatiti, ali ne napuštaj ni bukvalni smisao, kako ne bi ispalo da više veruješ svom razumu nego li Svetom Pismu. Jer, to bi bio znak gordosti.

52.  Nemoj prezreti brata koji se iz neznanja poveo za rečima jeretika i udaljio se od

vere, pa se ponovo obrati. Jer, kod njega je to bilo delo neznanja.

53.  Čuvaj se razgovora sa jereticima, čak i ako želiš da odbraniš veru, kako otrov

njihovih skvernih reči ne bi ranio tebe samog.

54.  Ako susretneš knjigu koja se smatra jeretičkom, nemoj poželeti da je pročitaš, kako svoje srce ne bi napojio smrtonosnim otrovom. Naprotiv, drži ono čime si prosvećen, ništa ne dodajući niti odbijajući.

55.  Čuvaj se od lažno nazvanoga znanja koje se protivi zdravoj nauci, kao što je rekao apostol (1.Tim.6,20; 1,10).

56.  Ako si mlad i ako još nisi potčinio telo, ukoliko se predaješ pokoju nemoj maštati da ćeš dostići visoke vrline otaca o kojima slušaš i za kojim stremiš.

57.  Čuvaj se uninija, jer ono uništava monošaki plod.

58.  Nemoj biti malodušan kad se podvizavaš protiv neke strasti, već se pruži pred Bogom, govoreći mu od sveg srca: "Ja ne mogu da se izborim protiv toga. Pomozi mi, okajanom". I uspokojićeš se.

59.  Ako se sramota poseje u tvoje srce dok sediš u svojoj keliji, gledaj da se usprotiviš duši svojoj kako ona ne bi ovladala tobom. Požuri da se setiš Boga i toga da On pažljivo gleda na tebe, te da je sve što pomišljaš u srcu svome otkriveno pred Njegovim licem. Kaži duši svojoj: "Ti se bojiš da grešnici slični tebi ne vide tvoje grehove. Zar ne bi još više trebalo da se [bojiš] Boga koji sve tačno vidi?" Od takve opomene u duši će se pojaviti strah Božiji. Ukoliko istraješ u njemu, bićeš nepokretan na strasti, kao što je napisano: Koji se nadaju u Gospoda, biće kao gora Sion. Doveka se neće pokolebati onaj koji živi u Jerusalimu (Ps. 124,1).

60.  Neka se tvoje srce ne raduje kada uvidiš da se u podvigu protiviš neprijateljskoj sili i da ona, iznemogla, beži pred tobom. Jer, zlobna zamka, koju ti ovi duhovi pripremaju, stoji iza njih. Oni ti pripremaju borbu još goru od prve. Oni ostavljaju posebnu borbenu grupu u zasedi, iza grada, naređujući joj da se ne pokreće. Kada im se ti, stupivši u borbu protiv njih, usprotiviš, i oni, navodno pobeđeni, počnu da uzmiču pred tobom, kada se tvoje srce uznese zbog toga što si ih prognao, i kada napustiš grad - oni će se podići protiv tebe, jedni okrećući se nazad, a drugi tebi sa leđa, stavljajući tvoju bednu dušu između sebe, tako da ona ostane bez pribežišta. Taj grad označava čovekovo srdačno pružanje pred Bogom koji nas spasava od svih napada neprijateljskih.

61.  Nemoj biti malodušan ako te ne usliši Bog kad se moliš da od tebe oduzme borbu. On bolje zna šta je za tebe korisno. Moleći Boga za nešto u vreme borbe, nemoj govoriti: "Uzmi od mene to i to, i daj mi to i to", već se moli govoreći: "Gospode Isuse Hriste, pomozi mi i ne dopusti da sagrešim pred Tebom, jer sam zabludeo. Ne dopusti mi da idem za svojom voljom. Ne popusti da poginem u gresima svojim. Pomiluj Svoje sazdanje. Ne prezri me, jer sam nemoćan. Ne ostavi me, jer k Tebi pribegoh. Isceli dušu moju, jer Ti sagreših. Preda mnom su svi koji me pritešnjuju i nemam pribežišta osim Tebe, Gospode. Gospode, spasi me radi štedrosti Svoje. Neka se postide svi koji ustaju na mene, koji ištu da istrebe dušu moju. Jer, Ti si, Gospode, silan u svemu i preko Tebe slavimo Boga i Oca i Duha Svetog u vekove. Amin". Tada će savest tajno reći srcu tvome zbog kod dela te Bog ne sluša. Od tada će tvoje delo biti da ne prenebregneš ono što ti ona govori. Nemoguće je da Bog ne sluša čoveka koji Njega sluša. On je blizu čoveka, premda mu naše želje ne dopuštaju da nas usliši. Neka te niko ne prevari: kao što zemlja ne može da donese ploda sama po sebi, bez semena i vlage, tako ni čovek ne može doneti (dobra) ploda bez zlopaćenja i smirenoumlja.

62. Stojmo, ljubljeni, u strahu Božijem, čuvajući i ispunjavajući delanje vrlina, ni u čemu ne gazeći savest svoju. Pazimo na sebe u strahu Božijem, sve dok se i savest ne oslobodi zajedno sa nama i među nama se ne ostvari jedinstvo. Od tada će ona biti naš čuvar, ukazujući nam na sve u vezi sa čim treba da odsecamo [svoju volju]. Ukoliko je, pak, ne budemo slušali, ona će odstupiti i ostaviti nas, a mi ćemo pasti u ruke neprijatelja svojih, koji već neće imati nikakve milosti, kao što nas je naučio naš Vladika: Miri se sa suparnikom svojim brzo, dok si na putu sa njim, da te suparnik ne preda sudiji, a sudija da te ne preda slugi i u tamnicu da te ne vrgnu. Zaista ti kažem: Nećeš izići odande dok ne daš do poslednjeg novčića (Mt.5,25-26). Govore da je savest suparnik zato što se protivi čoveku u momentima kada hoće da ostvari volju tela. Ako je čovek ne posluša, ona ga predaje neprijateljima njegovim. Zbog toga Osija, oplakujući Jefrema, govori: Savlada Jefrem neprijatelja svog i pogazi sud (Os.5,11); tražaše Egipat i bi nasilno odveden Asircima (Os.7,11). Pod Egiptom se podrazumevaju telesni prohtevi srca, a nasilno odvođenje Asircima označava nevoljnu potčinjenost neprijateljima.

63.  Pobrinimo se, ljubljeni, da ne upadnemo u ruke telesne volje i da nas ona i protiv volje ne preda Asircima. Čujmo jednu gorku priču: Došao je car asirski u zemlju Izrailjsku i preselio Jefrema i Izrailja među Asirce. Naselio ih je na Jeleju i Amoru, kod Huzanskih reka. Tamo su oni ostali sve do današnjeg dana. Car asirski je poslao deo svog naroda i naredio mu da živi u Izrailjskoj zemlji. Svaki od njih je sebi napravio kumir i klanjao mu se. I oni su tamo sve do današnjeg dana (4.Car.17,6-29). To se sa Jefremom dogodilo zato što je savladao svog suparnika i što je zgazio sud.

64.  Da li ste sada shvatili, bratijo, udeo onih koji idu za svojom zlom voljom i koji gaze svoju savest, i šta ih je postiglo? Nemojmo im podražavti, ljubljeni, nego idimo za svetima koji su se opirali grehu sve do smrti, koji su slušali svoju svetu savest i nasledili nebesko Carstvo. Svako od njih se upokojio kao neporočan u rodu svome, a imena njihova su postala nasleđe svih pokolenja. Uzmimo na primer ljubljenoga Jakova, kojije u svemu slušao svoje roditelje po Bogu i koji je, primivši njihov blagoslov, ushteo da ode u Mesopotamiju da sebi stekne decu. On sebi nije želeo decu od kćeri hananejskih koje su bile nepokorne svojim roditeljima. Uzevši žezal svoj i sasud jeleja, on otide na mesto Vetilj, što znači - dom Božiji, i tamo otpočinu. Te je noći u viđenju sagledao obraz lestvice koja se prostirala od neba do zemlje, po kojoj su uzlazili anđeli Božiji. I Gospod je na njoj počivao. Ona je onome koji hoće da služi Gospodu znamenje da neće dostići Boga ukoliko se ne potrudi oko vrlina, premda mu se u početku i otkrio njihov lik. Jakov je ustao i položio zavet sa Bogom da će mu služiti. I Bog ga je ukrepio, govoreći: Biću

sa tobom i sačuvaću te (Post.18,1-15). Tako je on došao u Mesopotamiju da bi tu sebi našao ženu. Ugledavši Rahilju, ćerku brata svoje majke, on ju je zavoleo. Radio je sedam godina radi nje, ali mu je nisu dali dok najpre nije uzeo Liju. Rahilja je ostala besplodna sve dok za nju nije radio još sedam godina. Eto šta znači ta reč.

65. Ta oblast se naziva Mesopotamija zato što se nalazi između dve reke: prvoj je ime Tigar, a drugoj Evfrat. Prva teče naspram Asiraca, a druga nema suparnika, već je ime dobila po slobodnom toku u prostoru. Tigar označava rasuđivanje, a Evfrat smirenoumlje. Lija simvolizuje telesne napore, a Rahilja predstavlja obraz istinskog sagledavanja. To se dešava sa čovekom koji se nalazi u Mesopotamiji i koji sa rasuđivanjem vrši telesne napore, protiveći se asirskom neprijateljstvu, i koji preko smirenja ushodi ka istinskom sagledavanju. Međutim, Rahilja mu nije rađala sve dok za

nju nije odradio i drugih sedam godina, i dok Lija nije izrodila svu svoju decu. Evo šta to znači: ako čovek ne pređe svo delatno poprište, istinsko sagledavanje u njemu neće naći slobodu (tj. slobodno projavljenje). Iako su obe žene bile njegove, on je više voleo Rahilju nego Liju, kojoj su oči bile bolesne. A Rahilja beše veoma lepa po izgledu (Post.29,17). Bolest očiju prve žene znači da čovek sve vreme prebivanja u telesnim (naporima) ne vidi slavu istinskog sagledavanja. Jer, neprijatelj obično uz njegovo delo pridodaje čovekougađanje. Ipak, on ne treba da se obazire na to. Prestavši na određeno vreme da rađa, Lija je svom mužu dala svoju robinju Zelfu, da bi, zatim, rodila još jednog sina kome je dala ime Asir, što znači bogatstvo. Kada je Lija prestala da rađa, Bog se opomenuo Rahilje (Post.30,22). To znači da istinsko sagledavanje umu otkriva vlastitu slavu kada telesni napori očiste čula od strasti. Premda su Lijini sinovi pomagali Jakovu, on je ipak Josifa voleo više od svih. To znači da telesni napori čoveka čuvaju od neprijatelja, ali da ga tek istinsko sagledavanje sjedinjuje sa Bogom. Zbog toga je Jakov poželeo da pođe ocima svojima tek pošto je ugledao Josifa (Post.30,25), tj. pošto je uvideo da mu se rodio car nad braćom. Kada je, dalje, preveo sav svoj dom preko potoka Jamoha, i kad se našao na drugoj strani, Jakov je primio radost blagoslova od Boga koji mu je rekao: Više se nećeš zvati Jakov nego Izrailj (Post.32,28). On je nazvan Jakov zato što je protivio neprijatelju. (Tako se nazivao) sve dok se nije udostojio takvog blagoslova i dok nije od (porobljenosti) spasao svoja čula,

koja mu neprijatelj beše zarobio. Kada ih je oslobodio, preimenovan je u Izrailja, tj. u um koji gleda Boga. Jer, neprijateljska zloba se boji uma koji je dostigao do gledanja slave Božije. Smirenoumlje Jakova je pogasilo zlobu Isava koji mu je izašao u susret sav ogorčen. Najzad, Isava nije savladao Jakov, već njegovo prostiranje pred licem Božijim.

Čoveku koji je dostigao veliku slavu neprijatelj ne može činiti nasilje, premda mu i zavidi. Jer, takvome Bog pomaže, po rečenome: Vrati se u zemlju svog rođenja i ja ću biti sa tobom (Post.31,3). Najzad je on došao u Salim i kupio polje na kome je napravio žrtvenik Gospodu, koji ga je uslišio u dan skorbi (Post.33,19-20). Jer, Salim znači mir. Prošavši kroz borbu u kojoj ga štiti Bog, čovek dostiže do stanja mira. I sačini Jakov žrtvenik u obećanoj zemlji od dvanaest kamenova i prinese na njemu (žrtvu Bogu) od trudova koje savrši u Mesopotamiji.

66.  Takav je bio i ljubljeni Mojsije. Izvevši narod iz Egipta i spasavši ga od faraona, on ga je preveo preko Crvenog mora i video smrt svih svojih neprijatelja. On je poslao Isusa da istrebi Amalika, a sam je ostao na vrhu gore (u molitvi). Njegove ruke su pridržavali Aron i Orom, kako ne bi napustile oblik krsta. Pobedivši Amalika, Isus se vratio sa radošću, a Mojsije je pod gorom sačinio žrtvenik od dvanaest kamenova i tom mestu dao ime - Gospod je moje pribežište (Izl.17,15), jer se sa Amalikom borio Bog nevidljivom rukom. Ime Amalik označava uninije. Jer, na čoveka koji počinje da izbegava svoje želje i da napušta grehe, želeći da pribegne Bogu, najpre ustaje uninije sa namerom da ga vrati na njegove grehe. Ovo uninije se progoni prilježnim

pribegavanjem Bogu, čemu potpomaže uzdržanje, pokrepljivano telesnim trudom. Njima se oslobađa Izrailj. Tada čovek uznosi blagodarnost Bogu, govoreći: "Ja sam nemoćan, ali si Ti moj pomoćnih iz roda u rod".

67.  Takav je bio i veliki prorok Ilija. Skverne proroke koji su mu se suprotstavljali on nije mogao da istrebi sve dok nije podigao žrtvenik od dvanaest kamenova, dok na njega nije naslagao drva, položio na njih svetu žrtvu i sve oblio vodom, dok Bog nije poslao oganj koji je spalio žrtvenik i ono što je na njemu. Tada se, već, u onaj čas, osmelio

protiv neprijatelja svojih (Z.Car.18,38). Istrebivši ih sve tako da nije ni jedan ostao, on je Bogu uzneo blagodarnost, govoreći: "Ti si u svemu ovome". Jer, napisano je da on položi lice svoje među kolena svoja (Z.Car.18,42). Prema tome, ukoliko um bude marljivo pazio na svoja čula, steći će besmrtnost koja će ga privesti ka rečima koje mu je otkrio Bog. Kada se, zatim, vrati i primeti da se ni jedna od sedam strasti ne budi, mladi Ilija će ugledati mali oblak, nalik na trag muškog stopala, koji iznosi vodu iz mora, što predstavlja spokojstvo (Z.Car.18,43-44) Svetog Utešitelja. Besmrtnost znači imati celoviti napor i ne vraćati se na ono zbog čega ištemo oproštaj. Jer, čovek će se sačuvati od neprijateljske sile kad Bog primi njegov trud i ono što on čini celovito. Tada njegovi neprijatelji neće moći istrajati pred njim. Kada ugledaju da u njemu nema njihovih prohteva, oni će sami iščeznuti, kao što je napisano: Prizovite vi imena vaših bogova, i ja ću prizvati ime Gospoda Boga moga. I onaj koji se odazove ognjem biće

Bog (Z.Car.18,24). (I prizivahu... ali ne bi glasa ni uslišenja -26) Tako se dešava sa svim što neprijateljska sila seje u čoveka: kod onih koji neće, neprijatelji ne mogu da ispune svoju nameru. Oni naprežu svu silu svoju, ali ih čovek Božiji ne sluša. To ne želi

njegovo srce koje se nalazi u volji Božijoj, kao što je napisano: Prizovite vi imena vaših bogova, i ja ću prizvati ime Gospoda Boga moga. Međutim, pošto njihova volja nije bila u Njemu, On ih ni u čemu nije uslišio.

68. Slično biva svima onima koji idu za voljom Božijom i koji čuvaju zapovesti Njegove. Za tadašnje ljude oni su bili uzori, a napisano je za pouku nama koji smo rešili da idemo za njihovim stopama. Oni su se podvizavali da steknu besmrtnost koja ih je sačuvala od svih strela neprijateljskih. Oni su se smestili pod krov Božiji, moleći se za Njegovu pomoć, budući da se nisu oslanjali na svoj trud. Pokrov Božiji je za njih bio tvrdi grad. Oni su verovali da bez Božije pomoći nisu sposobni ni za šta, sa smirenjem govoreći sa Psalmopojcem: Ako Gospod ne sazida dom, uzalud se trudi graditelj; ako Gospod ne sačuva grad, uzalud bdi stražar (Ps. 126,1). Videvši da mu se um pokorio i da nije progutan ničim drugim do Njim samim, Bog ga ispunjava silom, govoreći: Ne boj se Jakove, mali Izrailju (Is.41,14), i opet: Ne boj se, jer te izbavih i nazvah imenom mojim: Ti si moj. I ako prođeš kroz vodu, sa tobom sam, i reke te neće pokriti; i ako prođeš kroz oganj, nećeš se opržiti i plamen te neće opaliti. Jer, Ja sam Gospod Bog tvoj, Sveti Izrailjev, koji te spasava (Is.43,1-3). Čuvši takvu podsticajnu reč, um smelo ustaje na neprijateljsku silu, govoreći: Ko se to prepire sa mnom?... Neka mi se približi. Jer,

Gospod mi pomaže. Ko me ozlobljuje? Eto, svi ćete vi kao haljina oveštati i moljci će

vas pojesti (Is.50,8-9). Silan je Bog da učini da se i mi nađemo među onima koje je On, kao obilne smirenjem, sačuvao. Ono je za njih bilo kaciga koja ih je čuvala od svih strela neprijateljskih, blagodaću Boga čija je sila i slava i moć u vekove vekova. Amin.