ČETVRTI MESEC

Život je poklon…

1.  dan

U prošlosti se molitva nije dobro razumela. Ona je postala deo verovanja u Boga; zato oni koji ne veruju u Boga ne mogu da se mole. To je milione ljudi lišilo molitve. Molitva mora da se oslobodi verovanja u Boga. Zapravo, prvo dolazi molitva, a Bog dolazi tek kasnije. Bog nije sredstvo za molitvu, nego njena posledica. Kada ste u molitvi postaćete svesni postojanja Boga. Tada više neće biti potrebno verovanje u Boga. Sva verovanja su lažna. Možete da verujete celog života, ali samim svojim verovanjem ne možete tu veru da učinite istinitom. Možete sami sebe da hipnotišete, možete misliti da je to istina, ali će to da ostane laž.

2.  dan

Život je božji poklon. Nismo ga zaslužili, čak ga nismo ni zavredeli. Uz to smo tako nezahvalna stvorenja da nam ne pada na pamet čak ni najobičnije „hvala”. Ni najmanje nismo zahvalni za mogućnosti koje su nam date da se razvijamo, volimo, smejemo, uživamo u muzici postojanja i lepoti sveta. Nismo ni najmanje zahvali; upravo suprotno, stalno se žalimo.

Ako slušate ljudske molitve iznenadićete se kad uvidite da su sve te molitve tužbalice. Ljudi ne mole iz zahvalnosti; oni traže nešto više, govoreći da im ovo nije dovoljno. Zapravo, nikada im neće biti dovoljno, jer traže i siromašni i bogati ljudi, čak i kraljevi - svi traže!

Svi traže nešto više. To naprosto znači da nikada neće da nam bude dosta; kažemo: „zaslužujem više, prema meni nisi bio pravedan!” To ja nazivam nereligioznošću. Zato smatram da molitve u hramovima  i crkvama nisu religiozne. Iskrena molitva je samo molitva iz zahvalnosti; dovoljno je samo obično „hvala”.

3.  dan

Molitva nema veze s onim što se širom sveta podrazumeva pod molitvom. Prava molitva nije obred. Ona nema veze sa crkvom, hramom ili džamijom; prava molitva nije ni hrišćanska, ni hinduistička niti muslimanska. Ona nema veze s rečima jer se ne izgovara. Ona je tiha zahvalnost, mirni naklon postojanju.

Zato se naklonite uvek i svuda kada osetite potrebu da se poklonite zemlji, stablima, nebu. To klanjanje će vam pomoći da lagano, lagano nestanete.

Molitva je jedno od najjačih sredstava za uništenje ega; a kada ego nestane, ostaje Bog. Upravo se

ego skriva Boga u mračnom oblaku. Kada oblak nestane, sunce će da zasija u punom sjaju, u svoj slavi, snazi iveličanstvenosti.

4.  dan

Ljudi se mole zbog svoje bede. Mole se jer su bedni i misle da će se uz pomoć molitve izvući iz bede. Ostaće u toj bedi i naviknuće se na nju – a to je zaista opasno. Takozvana religija ovako i deluje; pomaže vam da se naviknete na svakojaku bedu.

Zato ćete primetiti da na Istoku ljudi žive zaista bedno, a nikada se ne bune, niti se trude da poboljšaju svoje životne uslove. To se dešava zbog njihove takozvane religioznosti; prilagodili su se svemu, potpuno su zaboravili da život može da bude i drugačiji. Prihvatili su ga onakvim kakav jeste.

To stanje nije dobro jer zaustavlja razvoj. Zato ne preporučujem molitvu kada je čovek jadan. Treba

da se molite kada ste vedri, dobri, kada plešete i pevate i kada možete da se veselite. Tada je molitva krupan korak u nepoznato jer vam pomaže da verujete u postojanje. Molitva je vera. To je ljubav prema celini, ljubav sa stablima, zvezdama, planinama i svim što postoji.

5.  dan

Jedina molitva koja je vredna da se nazove molitvom jeste ljubav; sve ostale takozvane molitve, su lažne. One su samo jadne zamene. Ljudi ne mogu da vole, oni se mole. Naravno, ta molitva im je na odreñeni način uteha.

Čovek je tako lukav u varanju drugih da na kraju prevari i samog sebe. Ne možete da volite ljudska bića i zato zavolite čovečnost. Strategija je jednostavna; um vas ismejava. Gde ćete da nañete čovečnost? Kuda god da krenete naići ćete samo na ljudska bića. Čovečnost je samo apstraktan pojam, samo zamisao – ne možete da volite zamisao. Meñutim, lako je voleti zamisao jer vam ne stvara nikakve probleme. Ne

morate ništa da joj žrtvujete; možete da ostanete isti, a uz to naveliko da se hvalite kako silno volite čovečnost.

Ljudi koji ne budu mogli da vole postojanje zavoleće Boga. Postojanje je naprosto ovde dok je Bog samo u vašem umu; on je samo pojam. On ne postoji. Ljudi se boje ljubavi, a lako im je da vole Boga. Bog nikada ne umire jer, konačno, nikada ga ni nema. Nešto što ne postoji ne može da umre. Tvrdim vam da Bog nema ni prošlosti ni budućnosti. Božansko je istinito, a Bog je samo filozofski pojam.

Udišite molitvu, živite molitvu, zavolite ovo prelepo postojanje. Uz pomoć ove ljubavi postaćete svesni sveprisutnosti božanskog. Ponavljam opet; ne Boga nego božanskog.

6.  dan

Čovek ne mora da veruje u Boga da bi mogao da se moli. Prvo treba da upozna molitvu, tek onda je na putu da poveruje u Boga – svakako je molitva prva, Bog je drugi i manje je bitan. U lažnom svetu Bog je prvi; morate da verujete u Boga. To je plastičan oblik – vera je plastičan oblik. Tada se molite; molite se sopstvenom uverenju. Tada možete da izradite figuru Boga ili bilo šta što vam se sviña – to je vaša sopstvena igračka. Možete sami da sastavite prelepu molitvu, ili može da vam je sastavi neki stručnjak, sveštenik, ili možete da je pronañete u drevnim izvorima – meñutim, sve su ih sastavili ljudi. Svaku religiju su stvorili ljudi – zato je lažna.

Prava religija izvire prirodno iz ljubavi. Tada nije ni hinduistička, ni hrišćanska, niti muslimanska; zapravo nije ni religija, ni crkva, nije neka dogma ili neka vera nego bujica ljubavi – koja postaje molitva. Na kraju molitve otkriće vam se Bog. Tada to neće da bude verovanje, nego otkriće.

7.  dan

Molitva mora da bude nešto sasvim lično. Mora da bude sasvim spontana, ne mora da se uči. Naučena molitva je lažna; tada je ponavljate kao papagaj. Ona nema značenja ni osećaja, već samo prazne reči. Kada molitva izvire iz vašeg srca, kada u sebi nosi deo vas, tada ima izuzetno značenje. Tada nije

„…priča koju priča idiot, puna besa, bez ikakvog značenja,” već u sebi sadrži izuzetno značenje i muziku.

Čovek mora da nauči da komunicira s postojanjem. Razgovarajte sa zvezdama, razgovarajte sa rekama, razgovarajte sa drvećem, razgovarajte sa stenama. To ne treba da vam bude neprijatno – jer je to način na koji se Bog pojavljuje. Sve što postoji jeste božja pojava. Započnite da komunicirate s pojavama Boga, tako ćete jednog dana moći da komunicirate i sa onim koji se ne pojavljuje. Počnite od vidljivog kako biste zatim mogli da učinite krupan korak u nepoznato. Razgovarajte sa zemljom, s travom.

U početku to možda uopšte neće da izgleda religiozno, meñutim, sam pozdrav jednom stablu može u sebi da ima lepotu, nečega duhovnog, nečega svetog jer vi opažate prisustvo stabla, znate za njegovu prisutnost. Kada čovek nauči samo ovu sitnicu; da zna za Boga u svim Njegovim pojavama, tada nestaje neznanje i nastaje mudrost koja izvire iz vaše najskrivenije srži.

8.  dan

Putovanje započinje u ljubavi i završava se u svetlosti i dobroti, a molitva je most. Čitavo hodočašće od neznanja do mudrosti nije ništa drugo nego hodočašće molitve.

Moli se ovako: „Tako sam sitan da ništa ne može da mi se dogodi, dok mi ne pomogne celina.” Molitva je predavanje ega celini; ali ne predavanje iz očaja, nego iz dubokog razumevanja. Kako bi mali talas mogao da ide protiv okeana; apsurdna je i sama ta namera. To nije stvar koju čini čitav ljudski rod. Mi smo svi talasići u ogromnom okeanu svesnosti.

Taj okean nazovite okeanom svesnosti, Boga, istine, dobrote, nirvane, taoa, dharme – svi oni označavaju istu stvar, mi smo deo beskrajnog okeana. Meñutim, svi smo mi vrlo mali talasi, ne možemo da imamo svoju sopstvenu volju, niti možemo da imamo svoju sopstvenu sudbinu. Sama želja za sopstvenom voljom i za postizanjem nečega uz pomoć te naše želje jeste jedini uzrok jada.

Moli se tako da se u razumevanju jalovosti ljudske volje čovek preda božanskoj volji. Čovek kaže:

„Neka bude volja Tvoja, neka doñe kraljevstvo Tvoje.” To je moguće samo ako silno volite postojanje. Zato vam kažem da putovanje započinje u ljubavi, a završava se u dobroti. Sredina putovanja se sastoji samo od molitve i dubokog oslobañanja.

9.  dan

Neka ovo bude način na koji ćete raditi na sebi: osećajte sve više i više zahvalnosti. Zahvalnost je suština molitve, a zahvalnost je jedino moguća kada uvidite da je sve poklon, svaki dan je poklon, i te kakav poklon! Toliko je vredan da ne postoji način da se kupi. On nema cenu.

Ne možete da kupite život, niti možete da kupite ljubav, niti osetljivost za umetnost. Ne možete da kupite stvaralaštvo, ne možete da kupite inteligenciju; a nama je sve to darovano. Čak i pre nego što ih zatražite, već ih imate. Samo malo traganje u svom sopstvenom biću i čovek nalazi sve veće i veće blago.

10.  dan

Molitva ne sme da bude samo verbalna. Molitva rečima je lažna pojava. Ona se samo pretvara da je molitva a zapravo je veštački, plastični cvet, a ne pravi cvet. Prava molitva nema nikakve veze s jezikom, jer Bog ne razume nijedan jezik. Na zemlji postoje tri hiljade jezika, a naučnici kažu da postoji pedeset hiljada planeta na kojima postoji život. Možete li da zamislite kako bi Bog bio ljut kada bi morao da razume tako mnogo jezika. Bog razume samo jedan jezik, a njegovo ime je tišina. Tišina nije ni engleska, ni nemačka ni francuska.

Svako ko uñe u tišinu više nije deo nijedne nacije, ni rase niti bilo kakve religije. Tišina nema granica, ona je beskonačna; a biti u tišini znači biti u molitvi.

Tišinu nije proizveo čovek, ona je božji poklon. Kada ste tihi u skladu ste s Bogom.

11.  dan

Molitva je svuda u svemiru. U molitvi su i zvezde i drveće; okeani su u molitvi. S izuzetkom čoveka, čitavo postojanje je uvek u stanju molitve; samo Čoveku treba svestan pomak prema tome – iz odreñenog razloga čovek je jedina svesna životinja. Zato čovek ima slobodu izbora. On može da odstupi od prirodnog toka postojanja, ili može da postane deo tog toka. Nijedna druga životinja nema tu slobodu. Ptice ne pevaju ujutru zato što su to odbrale, one pevaju instiktivno. Stabla su u molitvi i planine su u molitvi, ali je ta molitva naprosto prirodna pojava. Ljudsko dostojanstvo je u tome da može da izabere da bude u molitvi. Meñutim, to isto tako može da bude i pad, jer čovek može da izabere da ne bude u molitvi. Čovek je uvek na raskrsnici. Svaki korak predstavlja izbor; svaki put kada zakoračite možete da krenete pravim i pogrešnim putem. Kada se suočite s tugom i veseljem, uvek odaberite veselje. Kada se suočite s ozbiljnošću i vedrinom, uvek odaberite vedrinu i zapamtite, šta god postoji to smo sami odabrali, to je samo pitanje izbora.

12.  dan

U životu ne postoje velike stvari; život se sastoji od malih stvari. Ako znate kako da uživate u malim stvarima, tada ćete ih preobraziti u velike. U rukama svetog čoveka,5 čak i obična voda postaje vino. To je tačno značenje čuda za koje se priča da ga je izvršio Isus; on je pretvorio vodu u vino. Jedino ograničeni ljudi misli ta je to doslovna istina, meñutim ona je simbolična.

U Isusovim rukama i voda je vino. Može da se opije i običnom čistom vodom; zavisi od toga kako se pije. To ne zavisi od pića, nego od onoga ko pije. Ako vam iz sopstvenog iskustva kažem da ne mešam sodu i viski, nego sodu i sodu – i to uspeva.

13.  dan

U svetu postoje dve vrste religije; religija meditacije i religija molitve. One postoje kao neprijatelji; podelile su čitav ljudski rod.

Na primer budizam je religija meditacije, a hrišćanstvo je religija molitve i do sada izmeñu njih nije postojao nikakav most. To ne samo da je podelilo ljudski rod, nego je i svakog čoveka podelilo na dva dela – jer je celovitom ljudskom biću potrebno da bude ispunjeno u svojoj celovitosti. Čovek u svom biću nosi oba ova spektra.

Jedan aspekt se ispunjava meditacijom, a drugi molitvom; ako se čovek drži samo jednog od njih, ostaje polovina čoveka.

Ja nastavljam da gradim most. Sledbenik sanjase mora da bude ujedno i čovek meditacije i čovek molitve.

14.  dan

Molitva nema nikakve veze s religijom, ona je u osnovi pristup umetnika. Molitva je estetska pojava, a ne religijska. Kada postanete zahvalni, kada budete osećali zahvalnost prema postojanju, lagano, lagano ćete osetiti kako vas okružuje prisustvo koje nikada ranije niste primetili. Samo zahvalno srce oseća neki treptaj. Taj treptaj je Bog. Bog dolazi samo u kasnim stadijumima i tada dolazi kao iskustvo – nikada kao uverenje, uvek kao iskustvo. Tada je Bog osloboñenje i tada je Bog nirvana.

2  Buda.

Započnite s molitvom, nikada nemojte da započinjete s Bogom, jer je taj Bog lažan. Ako budete verovali u lažnog Boga vaša molitva će da bude lažna. Prvo učinite svoju molitvu koliko god možete tihom i tada će Bog doći u skladu sa samim sobom. Radi toga naučite da budete u molitvi.

15.  dan

Ljubav je cvet, najlepši od svih cvetova. Nevidljiv je jer raste u srcu, ali se njegov miris oseća spolja. On se otvara u srcu, ali mu se miris stalno širi; dolazi i do drugih ljudi. Taj cvet sadrži toliko mirisa da s njim može da ispuni čitavo postojanje. Uvek kada postoji čovek kao što je Isus ili Buda, čija srca su postala cvetovi ljubavi, celo postojanje je blagosloveno.

16.  dan

Meditacija označava stanje bez misli, bez svesnosti. Ona je na neki način negativna, ona odbija misli i stvara stanje tišine u vašoj unutrašnjosti. Ta tišina je prelepa, ali joj nešto nedostaje. U njoj nedostaje muzika, nema poezije, nema plesa. To je vrsta mrtve tišine, iz nje ne izvire nikakva pesma.

Molitva označava srce puno ljubavi. To je pozitivan pristup. Molitva može da pleše, može da peva, može da slavi; meñutim, bez meditacije svo to slavlje ostaje površno, biva samo buka. Da, u tom slučaju nastaje sjajna živahnost, ali je ta živahnost detinjasta, a ne zrela.

Zrelost dolazi uz pomoć meditacije, a radost uz pomoć molitve. Usredsreñivanje nastupa uz pomoć meditacije, ples dolazi uz pomoć molitve. Čovek je zaista blagosloven kada može da ostane usredsreñen, a

uz to i da pleše, da bude čovek koji može da bude središte ciklona. To je moje viñenje sledbenika sanjase,

iskreno religiozne osobe, celovite osobe.

Zato zapamtite: budite meditativni i budite u molitvi. Pomoću meditacije stvorite prazninu, a pomoću molitve stvorite ljubav kojom ćete popuniti tu prazninu, tako da ona postane ljubav koja izvire iz vas.

17.  dan

U životu ima mnogo prelepih stvari, ali ništa ne može da se uporedi s lepotom meditacije. Ima mnogo prelepog cveća, zvezda, izlazaka i zalazaka sunca i divnih ljudi; ali cvet meditacije, zvezda meditacije, izlazak sunca meditacije su neuporedivi s bilo čim drugim jer vas vode u božji svet. Vode vas izvan vaših umnih predstava. Kada jednom upoznate meditaciju, kada jednom okusite nektar tišine u meditaciji, tada će sve što pogledate da bude preobraženo kroz vaše viñenje. Stabla, ptice i ljudi više neće da budu isti kao obično. Izgledaće svi kao obasjani, tako puni životnih sokova, tako puni večnog života. Čovek je okružen bogovima i boginjama.

Tada je život zaista vredan življenja. Svaki trenutak je takva radost, takav poklon, da čovek stalno zahvaljuje Bogu; stalno je zahvalan. Ta zahvalnost je molitva. Molitva je miris meditacije. Ako ne meditira čovek zaista ne može da se moli.

18.  dan

Zahvalnost proizilazi iz razumevanja toga koliko nam daje postojanje. Proizilazi iz iskustva lepote kojom smo okruženi: zvezda, sunca, meseca, cveća, raznobojnih duga, oblaka, ljudi. Poklanja vam se vaše sopstveno biće, tako čudesno; čitav taj tajanstveni svemir. Niste ga zavredeli, to je pravi poklon; ali vi niste zahvalni Bogu na njemu.

Kada postanete svesni ovog prelepog poklona silna zahvalnost se javlja u vašem srcu. Ta zahvalnost ništa ne moli. Ona je u osnovi zahvala; vi ste samo zahvalni. Ovo je molitva koja ima fantastičnu lepotu; samo takva zahvala jeste religiozna, samo takva zahvala jeste molitva. Ni na koji način ne pokušavajte da iskoristite Boga, naprosto mu se zahvaljujte za sve što je već učinio. Samo kažete: „Nisam vredan toga, toliko si mi dao da ne mogu sve ovo da prihvatim. Tvoja ljubav je prelepa.”

Takva zahvalnost se u srcu pojavljuje kao miomiris i uzdiže se prema nebu. To je jedina molitva koja može da se čuje. Ni jedna druga molitva ne dopire do Boga.

Nadalje, čudesno je kako je takav čovek obasut sa sve više i više dobrote – iako to ne traži. Njegova zahvalnost ga čini sposobnim da primi i više. Njegova otvorenost ga čini sposobnim da upije više lepote, više radosti, više muzike. Čitavo njegovo biće postaje cvetni vrt.

19.  dan

Po mom shvatanju hvala je za Boga jedino ono za šta se dobija dobrota. Ne treba da bude verbalna, zapravo i ne može da bude verbalna. Reči su tako jalove, tako prazne, one to ne mogu da sadrže. Čovek treba životno da bude zahvalan Bogu, a ne umno. Svaka nit vašeg bića treba da treperi u radosti, svaka ćelija vašeg

bića treba da pleše u molitvi. Zapravo, vi postajete sama molitva. Samo tada ste u molitvi. Tada se ništa ne kaže, a sve je rečeno.

Nije potrebno da se ide u crkvu, sinagogu ili hram. Tada možete da budete bilo gde i da budete puni radosti – veselite se iz prostog razloga što je Bog odabrao da tako bude. On vas je stvorio. Veselite se jer vam je dao priliku, mogućnost da vidite lepotu sveta; da vidite ovo tajanstveno postojanje i da budete deo njega; da učestvujete u njemu, da pijete iz njega, da se s njim opijate. Reči su vrlo teške stvari, one padaju natrag na zemlju, ne mogu od nje da se uzdignu. Samo tiha radost može da ulazi u pravu realnost.

Zato budite veseli, budite dobri. Kada god poželite molitvu, plešite i pevajte. Zaboravite Boga. Ovde se ne radi o obraćanju Bogu niti o razgovoru s njim – sve su to besmislice. Šta biste mogli da mu kažete? Šta možete da mu kažete osim „da”? A to se može samo plesom, to se ne može reći nikakvom rečju. Reči su tako nezgodne, a i ograničene. Dobre su za svetovnu primenu, ali u momentu kada se pomerite u drugi svet, onaj uzvišeniji, postaju potpuno nevažne.

20.  dan

Zahvala je sam temelj molitve. Čovek koji može da zahvaljuje ima srce spremno za skok u molitvu.

Zahvaljivanje označava uzdizanje drugoga više od samog sebe, a to je otrov za ego. Kada zahvaljujete svakome i svačemu, kada čitav svemir postane predmet vaše zahvalnosti, ego nestaje. Nestajanje ega vas čini dostupnim Bogu. Smo kada ego potpuno ode, Bog može da se spusti u vas. Ego mora da nestane, mora da isprazni srce. Samo tada Bog može da uñe.

Bog predstavlja samu celinu. Ego predstavlja vašu težnju da se izdvojite iz celine. Kada ne bude ega  i nikakvog nastojanja za odvojenošću bićete spremni da se rastopite i da se stopite. Rastapanje i stapanje, susret sa celinom, stvara dobrotu, blagoslov i zanos. To je cilj sanjasa.

21.  dan

Zahvaljujte lepoti koja vas okružuje, a koje niste svesni. Zahvaljujte izlasku i zalasku sunca, zvezdama, oblacima, drveću, ljudima jer su svi pojave Boga.

Postanite pesma zahvalnica. Gledajte očima zahvalnosti. Odbacite kriticizam. Kriticizam je siguran način da se previdi sve što je važno.

Stvarajte, ne budite kritičari.

Čovek može da stvara samo ako zna kako da bude zahvalan; upravo iz te zahvalnosti se raña stvaralaštvo. Započnite da delite s drugima vaše biće. Kada vidite lepotu, divotu postojanja, poželećete još više da ga ulepšate.

Tako se raña stvaralaštvo. Ono nastoji da samo još malo ulepša život, malo da se osmehne, malo razveseli, da donese malo ljubavi postojanju tako da ga ostavite malo boljim nego što ste ga našli. To je istinsko poštovanje.

22.  dan

Život je poklon. Mi smo tako nesvesni toga da nikada ne zahvaljujemo postojanju, ne osećamo zahvalnost. Toliko nam je poklonjeno, a mi se i dalje žalimo. Stalno tražimo sve više i više. Nevolja uma je u tome što mu sve više i više dajete, utoliko on više traži. Postaje sve zahtevniji, sve tvrdoglaviji, sve arogantniji, sve nasilniji, sve agresivniji – a to nije put da se postane dobar. To je put u pakao!

Put ka dobrobiti prolazi kroz zahvaljivanje. Osećajte se zahvalni prema postojanju, ono vam je toliko dalo. Ne tražite više, tako će još više da vam bude poklonjeno. Ako tražite, tada nikada nećete dobiti. Daje se samo zahvalnima. Oni primaju u zahvalnosti, u zahvalnosti postanu vredni. Kada tražite u tome ne možete da uspete; nemojte nikada ništa da tražite od postojanja. Zahvaljujte mu samo na sve što je već učinilo i iznenadiće se kada pronañete ključ. Možete da imate celo postojanje, a da ništa ne tražite.

23.  dan

Ljudi olako shvataju život, zato u njima nema zahvalnosti. Bez zahvalnosti nema razvoja, ni religije, ni molitve. Religija započinje u zahvalnosti i završava se u zahvalnosti. Ona je putovanje od zahvalnosti do zahvalnosti. U početku je semenka, a na kraju postaje cvet. Meñutim, najosnovnija činjenica je da se život ne uzima olako. Mi ga nismo zaslužili, on je poklon. To je tako jednostavna i očigledna činjenica. Možda su ljudi skloni da na nju zaborave, baš zato što je toliko očigledna.

Religija ne počinje u veri da Bog postoji. Ona započinje u ovoj svesti da je život poklon. Mi ne znamo od koga – to još treba da se istraži – ali jedna stvar je sigurna, on je poklon. Neka nepoznata sila, neka

tajanstvena  sila  vam  je  dala  najvredniju  stvar.  Kada  se  jednom  iskristališe  taj  osećaj,  tada  započinje istraživanje. Bog nije daleko od zahvalnosti.

24.  dan

Od ovog časa počnite na sve da gledate kao na blagoslov. Kada kažem na sve, zaista mislim na sve. Blagoslov je prisutan čak i onda kada osećate bol. Možda ne možete da razumete, ali je to blagoslov. Jednog dana ćete shvatiti i videćete da je to blagoslov, da je to potrebno, apsolutno potrebno, i da vam je pomoglo u vašem razvoju. Čak je i patnja blagoslov. Ona pročišćava i pomaže vam da se sjedinite, otklanja od vas detinjasto i pomaže vam da postanete zreliji. Iz patnje proizilazi odreñena zrelost.

Posmatrajte i pokušajte svuda da nañete blagoslov. Ponekad je zamaskiran, ponekad ne nosi masku, a ponekad je sasvim go. Ako gledate uvek ćete ga pronaći: u uspehu i neuspehu, u boli i zadovoljstvu, u životu ali i u smrti. Tamo je i leti i zimi, u mladosti i u starosti. Tamo je u zdravlju, ali je i u bolesti. Osobu nazivam religioznom kada može svuda da vidi blagoslov, kada ne postoji mesto niti stvar koja za nju nije blagoslov.

25.  dan

Poštujte prirodu. Ići u crkvu znači ući u nešto što je stvorio čovek. Idite u šumu, idite na reku, idite na more, jer tada idete onome što je stvorio Bog. Bog vam je bliži kada ste vi blizu njegovih dela. Jedini način poštovanja Boga je poštovanje njegovih dela. On je nevidljiv, ali su njegova dela vidljiva. Ona moraju da postanu most.

Poštovanjem njegovih dela, lagano ćete postati svesni njegovog prelepog prisustva. Prisutan je oko stabla, oko stene, oko muškarca i oko žene. Meñutim, prvo ga poštujte, jer će vam poštovanje pomoći da shvatite njegovo prisustvo. Tada ono postaje gotovo vidljivo, gotovo možete da ga dodirnete.

U momentu kada budete sposobni da ovo osetite tako duboko i snažno bićete preobraženi. Postaćete deo tog prisustva, rastvorićete se i stopiti s njim.

26.  dan

Egzistencija se brine za svakog. Kada nas postojanje ne bi volelo ne bi mogli da postojimo ni za trenutak. Postojanje nas stalno obasipa životom. Beskrajno nas poštuje, iako mi i dalje smatramo da se to samo po sebi razume– u tome leži naša ograničenost. Ako tako mislimo, ne može da postoji zahvalnost.

Religiozan čovek oseća zahvalnost, beskrajnu zahvalnost. Zahvalan je čak i za puko postojanje. Jednom kada osetite zahvalnost, naći će se bezbroj stvari za koje treba da budete zahvalni. Što ste više zahvalni, dolaziće vam više i više poklona.

27.dan

Svemir je veličanstveni sklad. Sve odgovara svemu ostalom. To je predivno čudo; svemir je tako ogroman, neizmeran, beskrajan, a sve se apsolutno uklapa u sve ostalo, osim čoveka. Čovek je jedina crna ovca u egzistenciji. Razlog što se čovek ne uklapa je u tome što je dobio veliki poklon, poklon svesnosti. Sve ostalo mora da se uklopi, naprosto je prirodno uklopiti se u svemir. Čovek mora da odluči hoće li da bude u harmoniji ili neće  da  bude; on ima slobodu izbora.  To je  veliki dar,  ali može  da  se zloupotrebi. Zloupotrebljavaju ga milioni ljudi koji biraju da ne budu u harmoniji sa postojanjem. Oni biraju sukob i borbu s postojanjem, iako pri tome očigledno pate.

Ne možete se boriti protiv celine, ona je prevelika. Bili biste kao kap rose koja se bori protiv okeana. To je glupo, krajnje glupo, ali mnogi su se odlučili da to čine. Ego je samo kap rose koja u borbi s Bogom pokušava da pobedi svemir.

28.  dan

Čovek mora da živi na zemlji kao da živi u raju. Tako će moći da uñe u raj. Oni koji su već u raju biće u stanju da uñu u raj, niko drugi. Oni koji su već okusili radost postaju vredni toga.

Ova zemlja i ovaj život su prilika da se postane toliko budan, tako osetljiv, tako skladan da se svuda može osetiti radost, da može da se oseti ples egzistencije – ne samo da se oseti, nego i da se učestvuje u tom plesu, da se rastopi u njemu…

29.  dan

Lepota je prirodna, a ružnoća je neprirodna. Lepota ste vi sami; priroda i ružnoća su strane jedna drugoj. Zato niko ne želi da bude ružan. Samo zbog nesvesnosti svi moraju da budu ružni. Svi bi želeli da budu lepi, a ne znaju kako da postanu takvi. Ljudi se stalno šminkaju, šišaju kosu, pokušavaju da isprobaju

ovu ili onu vrstu odeće, da drže dijete i štošta drugo, samo da bi postali lepi. Ne znaju da to neće baš mnogo da im pomogne.

Lepota je nešto unutrašnje. Kada se jednom otkrije u unutrašnjosti ona započinje da zrači iz vašeg tela, iz vašeg uma, iz svega od čega se sastojite. Jednom kada lepota bude u vašoj unutrašnjosti sve će da se prolepša.

30.  dan

Ako čovek može malo da peva, ako može malo da podeli svoju radost, ako može malo da se izražava svojim bićem to će biti dovoljno.

Svi smo vrlo jadni, jer ne delimo. To je najveća nevolja što može svakom da se desi, a desila se čitavom ljudskom rodu. Vaspitani smo tako da postanemo jadni. Čak i kada dajemo, dajemo samo trgujući. Dajemo samo da bismo dobili više. Uvek je to cenkanje. To nije iskreno davanje.

Dajte punog srca, najviše što možete dati. U tome je značenje moje male pesme. Ne uzdržavajte se, izrazite se kao ptice koje se ne brinu sluša li ih neko ili ne. Ne razmišljajući o publici, one ne pevaju da bi

dobile nešto zauzvrat, nego naprosto zato jer su radosne. Sunce je izašlo, prošla je noć i nastupilo je novo

jutro, a sve ptice su samo pesma i igra.

Ovo je pravi način života. Svaki trenutak treba da bude veselje, veselje u životu i deljenje tog veselja sa svim što vas u tom momentu okružuje; sa stablom, životinjom ili stenom. Delite.

Ako takvo deljenje postane vaš život, bićete sledbenik sanjasa. Ako pesma postane vaš život, postali ste pravi sledbenik sanjasa. Oni nisu isposnici, nego veseljaci.

31.  dan

Egzistencija je kao okean, a mi smo talasi koji igraju i pevaju na suncu, uvek iznova nestaju i uvek se ponovo pojavljuju. Ne postoje roñenje, niti smrt; mi smo večni.

Samo na površini izgleda da se talas raña i da zatim umire. To je samo na površini, jer talas uvek ostaje isti. Ponekad se pojavljuje, ponekad se uzdiže prema suncu s velikom željom da dotakne nebo, da dostigne zvezde, a sledećeg momenta se opusti i već odmara duboko u okeanu. Smrt je odmor. Kada se odmor završi, talas se ponovo uzdiže. To je večni tok. Mi neprestano dolazimo, opet i opet. Ne treba se bojati smrti jer je ona lažna, a lažno je naravno i roñenje. Postojali smo pre roñenja, a postojaćemo i posle smrti.

Kada to jednom osetite, ne kada poverujete, nego kada iskusite, nestaće sav strah. Energija koja je u strahu uključena će se osloboditi i postaće ljubav. Ista ta energija je mogla da postane strah. Kada jednom nestane strah, oslobaña se predivna energija koja postaje ljubav. Ona zrači iz vas i dolazi do drugih ljudi; vaša ljubav preplavljuje druge ljude.