Don Miguel Ruiz
Knjiga mudrosti starih Tolteka
Četiri sporazuma
Praktični vodič ka ličnoj slobodi
SADRŽAJ
Uvod
Zamaglljeno ogledalo
1 Pripitomljavanje i planetarni san
2 Prvi sporazum
Besprekorno koristite svoju reč
3 Drugi sporazum
Ništa nemojte shvatati lično
4 Treči sporazum
Nemojte stvarati pretpostavke
5 Četvrti sporazum
Uvek činite sve što možete
6 Toltečki put ka slobodi Raskidanje starih sporazuma
7 Novi san
Raj na zemlji
Molitve
Don Miguel Ruiz rodio se u porodici iscelitelja; majka mu je bila curandera (iscelitelj), a deda nagual (šaman). Odrastao je u seoskom kraju Meksika. Porodica je predviđala da će Miguel prihvatiti njihovu vekovima staru zaostavštinu isceljivanja i učenja, i nastaviti ezoterično toltečko znanje. Umesto toga, privučen modernim načinom života, Miguel je odabrao da studira medicinski fakultet i postao je hirurg. Život mu je promenilo iskustvo blisko smrti. Kasno jedne noći početkom sedamdesetih godina iznenada se probudio shvativši da je zaspao za upravljačem svoga automobila. U istom trenutku automobil je udario u betonski zid. Don Miguel seća se samo da nije bio u svom fizičkom telu dok je svoja dva prijatelja izvlačio iz automobila.
Zaprepašćen tim iskustvom, predao se samoispitivanju. Posvetio se tome da ovlada drevnom mudrošću predaka gorljivo učeći s majkom i postavši učenik moćnog šamana u meksičkoj pustinji. Njegov deda, koji je u međuvremenu umro, nastavio je da ga podučava kroz snove.
U toltečkoj tradiciji nagual vodi pojedinca do lične slobode. Don Miguel Ruiz je nagual od roda Orlovih ratnika, i posvetio se objavljivanju svoga znanja o učenjima drevnih Tolteka.
Posvećeno Vatrenom krugu; onima koji su otišli, onima koji su tu, i onima koji će tek doći.
Zahvalnice
Želeo bih najtoplije da zahvalim svojoj majci Sariti, koja me je nauèila bezrezervnoj ljubavi; svom ocu Hose Luisu, koji me je nauèio disciplini; svom dedi Leonardu Matijasu, koji mi je dao ključ koji otključava toltečke misterije i svojim sinovima Miguelu, Hose Luisu i Leonardu.
Želeo bih da izrazim svoju duboku ljubav Gaju Dženkinsu i Trej Dženkins i da im zahvalim na predanom radu.
Želeo bih da zatim iskažem duboku zahvalnost Dženet Mils - izdavaču, uredniku, verniku. Takođe sam veèito zahvalan i Reju Čembersu zbog toga što mi je osvetlio put. Želeo bih da iskažem poštovanje i svom dragom prijatelju Džiniju Džentriju, izuzetnom "mozgu" cija je vera dotakla i moje srce.
Želeo bih da zahvalim mnogim ljudima koji su bezrezervno ponudili svoje vreme, srca i sposobnosi kao podršku ovim uèenjima. Na ovom nepotpunom spisku nalaze se: Gea Bakli, Ted i Pegi Rias, Kristineja Džonson, Džudi "Red" Frubauer, Viki Mo-linar, Dejvid i Linda Dibl, Bernadet Vigil, Sintija Vuton, Alen Klark, Rita Rivera, Ketrin Cejs, Stefani Biro, Tod Kaprielijan,
Tolteci
Pre mnogo hiljada godina Tolteci su bili poznati u celom južnom Meksiku kao "učeni muškarci i žene". Antropolozi govore o Toltecima kao o naciji ili rasi, ali Tolteci su prvenstveno bili naučnici i umetnici. Oni su osnovali udruženje koje je proučavalo i čuvalo duhovna znanja i iskustva drevnih vremena. Okupljali su se kao učitelji (naguali ) i studenti u Teotihuakanu, drevnom gradu piramida u blizini Meksika, poznatom kao mesto na kome "Čovek Postaje Bog".
Tokom milenijuma, naguali su bili primorani da čuvaju drevnu mudrost i drže je u tajnosti. Evropska osvajanja, kao i velike zloupotrebe lične moći od
strane nekolicine učenika, obavezivali su ih da kriju ova znanja od onih koji nisu želeli da ih na mudar način koriste ili od onih koji bi ih mogli namerno
zloupotrebiti radi sticanja lične dobiti.
Na sreću, ezoterično znanje Tolteka sačuvano je i prenošeno s jedne generacije na drugu u porodicama naguala. Iako je stotinama godina bila skrivena velom tajne, drevna proročanstva nagoveštavala su da će doći vreme kada će biti neophodno da se ova mudrost vrati ljudima. Sada je don Miguel Ruis, nagual iz roda Viteza orla, upućen da s nama podeli svoje snažno toltečko učenje.
Toltečko znanje potiče iz istog suštinskog istinskog jedinstva kao i sve ostale svete ezoterične tradicije širom sveta. Iako ono ne predstavlja religiju, ono poštuje sve duhovne učitelje koji su poučavali ljude na Zemlji. Iako je usmereno ka duhovnosti, ono se najtačnije može opisati kao način života, koji nas vodi putem sreće i ljubavi.
Uvod
Zamagljeno ogledalo
Pre tri hiljade godina, jedan čovek sasvim sličan meni i vama, živeo je u
blizini grada okruženog planinama. Taj čovek je proučavao medicinu i želeo je da stekne znanja svojih predaka, ali se nije u potpunosti slagao sa svim onim što je učio. U svome srcu osećao je da tu nešto nedostaje.
Jednoga dana, dok je spavao u jednoj pećini, sanjao je da vidi sopstveno usnulo telo. Izašao je iz pećine u noć mladog meseca. Nebo beše vedro i on ugleda milione zvezda. A zatim se u njemu dogodi nešto što je zauvek izmenilo njegov život. Posmatrao je svoje ruke, osećao svoje telo, i čuo svoj glas kako govori: „ Ja sam stvoren od svetlosti; stvoren sam od zvezda."
On ponovo pogleda zvezde i shvati da zvezde ne stvaraju svetlost, već da, zapravo, zvezde nastaju od svetlosti. "Sve je sačinjeno od svetlosti", reče on , "a ono između nije samo prazan prostor." I znao je da je sve što postoji jedno živo biće, i da je ta svetlost vesnik života, jer je i sama živa i u sebi sadrži sva znanja.
Tada je shvatio da, iako je sačinjen od svetlosti, on nije isto što i zvezde.
„Ja sam međuprostor između zvezda", mislio je. I tako je zvezde nazvao tonal a svetlost između zvezda nagual, i znao je da je ono što stvara harmoniju i prostor
između to dvoje Život ili Namera. Bez Života, tonal i nagual ne bi mogli da postoje. Život je apsolutna sila, božanstvo, Tvorac koji stvara sve.
Evo šta je otkrio: Sve što postoji je manifestacija jednog živog bića koje nazivamo Bogom. I on shvati da ljudska percepcija nije ništa drugo do svetlost
koja opaža svetlost. Takođe je uvideo da je materija ogledalo - sve što odražava svetlost i stvara slike od te svetlosti jeste ogledalo - i da je svet iluzije, San, samo
dim koji nas sprečava da vidimo šta mi zaista jesmo. "Naše istinsko biće je čista ljubav, čista svetlost", reče on.
Ovo mu je saznanje promenilo život. Kada je jednom shvatio šta je
zapravo on, pogledao je druge ljude i prirodu, i bio je zapanjen onim što je video. Video je sebe u svemu - u svakom ljudskom biću, u svakom stablu, u vodi, u kiši, u oblacima, u zemlji. I video je da Život spaja tonal i nagual na različite načine da bi time stvorio milijarde manifestacija Života.
U tih nekoliko trenutaka shvatio je sve. Bio je veoma uzbuđen, ali srce mu bese spokojno. Jedva je čekao da kaže svojim ljudima šta je otkrio. Ali nije mogao da pronađe reči kojima bi to objasnio. Pokušao je da kaže drugima, ali ga nisu razumeli. Videli su da se on izmenio, da nešto prekrasno zrači iz njegovih očiju i glasa. Primetili su da on više nikoga i ništa ne osuđuje. On više nije bio kao drugi.
Mogao je sve odlično da razume, ali njega niko nije razumeo. Verovali su da je on inkarnacija Boga, a kada je to čuo on se nasmeši i reče: "To je istina. Ja jesam Bog, ali i vi ste Bog. Mi smo isti, vi i ja. Mi smo slike svetlosti. Mi smo Bog." Ali ljudi ga i dalje nisu razumeli.
Shvatio je da je on ogledalo drugih ljudi, ogledalo u kome je mogao ,da vidi sebe. "Svako od nas je ogledalo", reče on. Video je sebe u svima, ali oni u njemu nisu videli sebe. I on shvati da svi oni sanjaju, ali ne znajući, ne shvatajući šta oni zapravo jesu. Oni nisu mogli da vide njega kao sebe jer je između ogledala postojao zid od magle ili dima. A taj zid magle bio je sačinjen od tumačenja svetlosnih slika - Sna ljudskih bića.
Tada je znao da će uskoro zaboraviti sve što je naučio. Želeo je da zapamti sve svoje vizije, i tako je odlučio da sebe nazove Zamagljenim
Ogledalom da bi zauvek znao da je materija ogledalo i da je magla u
međuprostoru ono što nas sprečava da saznamo šta smo. Rekao je: „Ja sam Zamagljeno Ogledalo, jer vidim sebe u svima vama, ali mi ne prepoznajemo jedni druge zbog magle koja se nalazi između nas. Ta magla je San, a ogledalo ste vi, onaj koji sanja."
‘Lako je živeti zatvorenih očiju, ne shvatajući ono što vidiš...’ Džon Lenon