9. poglavlje

Čeoni režanj mozga

Mnogi su smatrali da će to biti sledeći veliki pomak u lečenju depresije. Njihov način razmišljanja bio je savršeno logičan

–   činilo se da se kod velikog broja osoba depresija javlja ili pogoršava zbog nekih zabrinutosti koje spadaju u sferu verskog, duhovnog ili moralnog. Prema njihovim rečima, ako se odstrani izvor ovog štetnog duhovnog razmišljanja i depresije, ova bolest se može u ogromnoj meri ublažiti ili čak potpuno izlečiti.

Izgleda da je takav metod lečenja pomogao Džoen koja se nalazila u vidno depresivnom stanju. Ona se plašila da je učinila “neoprostiv greh”. Hirurzi su na njoj izvršili frontalnu lobotomiju – taj novi vid lečenja depresije koji je mnogo obećavao. Prednji deo njenog mozga bio je hirurški odstranjen.

Rezultati su bili izvanredni. Odmah na- kon opreacije, Džoenine depresivne misli o neoprostivom grehu su, jednostavno, nestale. Međutim, postojalo je i nešto veoma uznemirujuće kada su u pitanju rezultati operacije. Operacija nije uticala samo na njene depresivne misli. Uskoro je postalo očigledno da je operacija nega- tivno uticala na njenu moć logičnog rasu- đivanja, razmišljanja i shvatanja. Hirurški zahvat se negativno odrazio na Džoeninu duhovnost. Kada su je upitali nešto o Bogu, Džoen je upitala: “Kakav Bog? Ne postoji nikakav Bog.”

U svojoj knjizi Zakoni zdravlja i izlečenja ja opisujem i druge slučajeve onih kojima je odstranjen frontalni režanj. Kao i u slučaju Džoen, činilo se da je fron- talna lobotomija rešila problem depresiv- nih misli. Međutim, promene u samoj lič-

nosti, karakteru i osećaju odgovornosti bile su toliko uznemiravajuće da se frontal- na lobotomija više uopšte ne izvodi u okviru psihijatrijske hirurgije. Da bismo bolje shvatili značaj frontalnog (čeonog) režnja mozga, pogledajmo klasični slučaj Finiesa Gejdža (Phineas Gage).

Gejžov frontalni režanj je prestao da funkcioniše nakon ozbiljne povrede moz- ga. Kada se oporavio od te strašne trau- me, on je izgledao isto, govorio isto i ho- dao isto kao i pre. Međutim, on je u osnovi bio potpuno druga osoba. Pre nesreće, Finies je bio pažljiv i odgovoran suprug. Bio je vredan i inteligentan. Bio je prime- ran nadzornik na železnici, poznat po viso- kim moralnim principima.

Nakon nesreće, odmah se mogao primetiti Gejdžov moralni pad. Postao je preterano emotivan i sklon iznenadnim napadima besa. Finies je izgubio intereso- vanje za duhovne stvari, postao je bezob- ziran i stalno koristio psovke. Više nije poš- tovao nikakve društvene običaje i postao je totalno neodgovoran. Nekada dobar i primerni radnik našao se na listi neza- poslenih. Dr Džon Harlou (John Harlow), njegov lekar, rekao je da je nesreća poremetila Gejdžovu “ravnotežu ili sklad, ako možemo tako da kažemo, između nje- gove intelektualne sposobnosti i njegovih životinjskih nagona”. Traumatska frontalna lobotomija koštala je Finiesa Gejdža nje- gove ličnosti, njegovih moralnih standarda i njegove posvećenosti porodici, Bogu i bližnjima.1

Najznačajniji režanj depresije

Zašto govorim o zastareloj hirurškoj intervenciji u knjizi koja se bavi najnovijim saznanjima o depresiji? Postoji jedan jed- nostavan odgovor. Pravilno razumevanje frontalnog režnja je od presudnog značaja za iznalaženje jednog sveobuhvatnog nači- na lečenja i sprečavanja depresije. Odstra- njivanje delova frontalnog režnja očito pomaže neko vreme kod određenih tipova depresije. Međutim, izgleda da taj postu- pak, zapravo, kod nekih osoba povećava rizik od depresije.

Prema rezultatima istraživanja, ako se dominantna hemisfera frontalnog režnja odstrani ili dovede u opasnost, postoje veće šanse da će osoba oboleti od depre- sije.2,3,4 Dominantna hemisfera je obično leva hemisfera kod dešnjaka odnosno desna kod levorukih osoba. Ipak, neka druga istraživanja ukazuju na to da odstra- njivanje ili oštećenje bilo leve ili desne hemisfere može izazvati depresiju.5

Ironično je to što se oštećenje istog dela frontalnog režnja kod dve različite osobe može različito odraziti na njihovo ponašanje. U jednom slučaju simptomi depresije mogu biti usporeni pokreti, apa- tija, ravnodušnost i nedostatak motivacije. U drugom slučaju mogu se javiti iste posledice kao kod Finiesa Gejdža – gubitak unutrašnjih kočnica na seksualnom planu, nedostatak brige za druge, neprimerene šale i gubitak osetljivosti na posledice sop- stvenih dela.6

Ove razlike u reakcijama različito se tu- mače. Neki kažu da senzitivni nervi, ako su oštećeni, gube sposobnost da proveravaju određene negativne sklonosti na polju emocija koje su prisutne u dubini čoveko- ve ličnosti. Neki imaju predispoziciju za depresiju koja će isplivati na površinu u slučaju oštećenja ovih viših kontrolnih cen- tara. Drugi, opet, nisu skloni depresiji, već društveno neprihvatljivom ponašanju na polju seksualnosti i nedostatku uzdržava- nja. Ove različite reakcije na oštećenje frontalnog režnja su dovoljno važne da

treba ispitati njihovu povezanost sa depre- sijom.

Može se činiti da je osoba koja se po- naša neobuzdano i neprimereno bezbriž- na, spokojna pa čak i euforična, ali takvo ponašanje, zapravo, može biti znak ošte- ćenja frontalnog režnja. Ako je u pitanju oštećenje, ono usled promene okolnosti u okruženju dotične osobe može odmah iza- zvati depresiju.

Danas više znamo o vezi između frontalnog režnja i depresije

Tek je nedavno otkriveno da frontalni režanj igra ključnu ulogu u slučaju depre- sije, kao što je prikazano u tabeli 1. Ranije su se naučnici koji su izučavali nervni sistem, a uz to se zanimali i za depresiju, usredsređivali na emocionalne sfere mozga, naime limbički sistem, amig- dala i ostale niže strukture mozga (detalj- nije o strukturi mozga govorim u 1. pog- lavlju i Dodatku II). Oni su zaključili da je frontalni režanj analitički kontrolni centar mozga koji ne igra nikakvu značajnu ulogu u čovekovim emocijama. 90-tih godina 20. veka i početkom 2000-tih, kada su istra- živači uvideli da je frontalni režanj mozga nešto mnogo više od kontrolnog centra, shvatanja su počela da se menjaju. On je usko povezan sa emocionalnim zdravljem.

Tabela 1. Veza između frontalnog režnja i depresije

Pre 1990. godine, nije se tačno znalo da li frontalni režanj igra neku ulogu u slučaju depresije. Danas je potvrđeno da je on tesno povezan sa našim emocionalnim zdravljem.

Veliki broj ovih novih uzbudljivih infor- macija o povezanosti frontalnog režnja i depresije rezultat je primene izuzetno sav- remenih metoda skeniranja mozga, uklju- čujući PET skenere (tomografija emisijom pozitrona (engl. positron emission tomog- raphy)), SPECT skenere (kompjuterska tomografija emisije jednog jedinog fotona (engl. single photon emission computed

tomography)) i regionalni skener krvotoka (engl. regional blood flow scan).7 Ove teh- nike za rasvetljavanje građe mozga pred- stavljaju tehnologiju koja se u mnogome razlikuje od konvencionalnog CT (kom- pjuterizovana aksijalna tomografija) ske- nera i NMR (nuklearna magnetna rezonan- ca (engl. magnetic resonance imaging)).

CT skener i NMR pokazuju veoma de- taljnu sliku strukture mozga. Za razliku od njih, PET, SPECT i regionalno skeniranje krvotoka mogu da ustanove da li mozak ispravno funkcioniše. Ovi izuzetno savre- meni aparati za skeniranje su veoma skupi i stoga ih ima veoma malo. Obično ih možete videti u univerzitetskim istraživač- kim centrima, ali ne i u najbližem domu zdravlja. Iako se ovi savremeni aparati ret- ko mogu naći, istraživači na univerzitetima ih koriste i dolaze do izvanrednih rezultata. Oni su došli do novih saznanja o frontal- nom režnju.

Kod žrtava depresije postoji slabiji dotok krvi u frontalni režanj

Sada je već sasvim utvrđeno da je jed- na od glavnih karakteristika bukvalno svih depresivnih osoba – bez obzira na osnovni uzrok depresije – izrazito smanjen dotok krvi u frontalni režanj i njegova oslabljena aktivnost.8,9 Ta smanjena aktivnost se na- lazi u najistaknutijem delu frontalnog rež- nja. On se naziva “prefrontalni korteks”. To je deo mozga koji zaista predstavlja kon- trolni centar mozga – ali je ona i mnogo više od toga. Danas se zna da je taj deo mozga odgovoran za planiranje u pon- ašanju,10,11 donošenje odluka,12 emocio- nalnu kontrolu, samosvest13 i nezavisnost od drugih.14 Mnogobrojne funkcije pre- frontalnog korteksa kao dela frontalnog režnja (čeoni deo mozga) prikazane su u tabeli 2.

Delovi frontalnog režnja vrše važne funkcije

Prefrontalni korteks se sastoji od neko- liko delova od kojih svakii ima svoju funkci-

Tabela 2. Funkcije prefrontalnog korteksa

- Kontrolni centar mozga

- Planiranje u ponašanju

- Donošenje odluka

- Emocionalna kontrola

- Samosvest

- Nezavisnost od drugih

ju. Jedan deo je zadužen za znanje, rasu- đivanje i procese percepcije.15 Ovaj deo je najbliži bočnoj strani mozga, a dalje od čela i naziva se “dorsolateralni prefrontalni korteks”. Drugi deo prefrontalnog korteksa je vezan za društvene i emocionalne fun- kcije.16 Ovaj deo je bliže čelu, a u sredini predela iza očiju. On se naziva “orbitome- dijalni prefrontalni korteks”.

Sarazin i njegove kolege izjavili su da dorsolateralni prefrontalni korteks ima još neke dodatne funkcije.17 Ovi francuski istraživači su pokazali da su “izvršne fun- kcije” takođe smeštene uglavnom u dorso- lateralnom prefrontalnom korteksu. U tak- ve izvršne funkcije spadaju konceptualna razrada, radna memorija, selektivna paž- nja, verbalna fluentnost i prisećanje.

Veliki broj nenormalnosti u ponašanju povezivan je sa orbitomedijalnim prefron- talnim korteksom. U poremećaje u pona- šanju povezane sa ovim delom prefron- talnog korteksa spadaju apatija, nemir, im- pulsivnost, nemarenje za pravila, opadanje pažnje, promene u ličnosti i oslabljena intelektualna i emocionalna kontrola. Važ- no je zapaziti i to da je orbitofrontalni deo prefrontalnog korteksa bio povezivan sa smanjenom sposobnošću realnog i isprav- nog planiranja i ostvarivanja tih planova.

Veze u mozgu kako su ih odredili Sarazin i njegove kolege ilustrativno su prikazane u Dodatku 1.

Slučajevi depresije sa oštećenjem frontalnog režnja

Oštećenje mozga kod osobe koja je doživela moždani udar posledica je nedo-

voljnog dotoka krvi u mozak. Jedno korej- sko istraživanje koje su obavili Kim i sarad- nici pokazalo je da su moždani udari izaz- vani oštećenjem frontalnog režnja usko povezani sa depresijom.18 Mesto oštećenja mozga kod 148 pacijenata koji su doživeli moždani udar pokazalo je da 75% onih kod kojih se udar desio u medijalnom (centralnom) delu frontalnog režnja pati od depresije. Još je zanimljivije to što je 100% onih kod kojih se udar desio u medi- jalnom delu frontalnog režnja pokazalo i “emocionalnu neobuzdanost” (neprimeren smeh ili plač, ili i jedno i drugo). Sve što su istraživači otkrili ukratko je prikazano u ta- beli 3.

Tabela 3. Posledice moždanog udara u medijalnom delu prefrontalnog režnja

-  Depresija može biti prouzrokovana mož- danim udarom u medijalnom delu frontal- nog režnja.

- Posledica ovih moždanih udara je emocio- nalna nestabilnost.

- Generalno gledano, depresiju ne izazivaju moždani udari u ostalim delovima mozga.

Kao što smo videli, oštećenje mozga može nastati kao posledica hirurškog od- stranjivanja, povrede ili moždanog udara. Ono može biti i posledica Alchajmerove bolesti. Bez obzira na to koji proces ošteti frontalni režanj, posledice su uglavnom iste. Hirono i njegove kolege su otkrili da su pacijenti koji pate od Alchajmerove bolesti a sa većim oštećenjem frontalnog režnja bili u velikoj meri depresivniji.19 Ova studija je otkrila nešto još zanimljivije sa aspekta naših ranijih istraživanja poveza- nosti frontalnog režnja i ponašanja. Depre- sivniji pacijenti su imali mnogo veće šanse da imaju i neke druge probleme u pona- šanju kao što su zabrinutost, samoobma- njivanje (deluzije) i nedostatak samodisci- pline.

Do sada smo se bavili povezanošću oštećenja frontalnog režnja i depresije kod odraslih. Urađena je jedna studija o depre-

sivnim odraslim osobama i adolescentima koji nikada nisu imali strukturne povrede mozga. Ono što je iznenadilo istraživače je to što su obe sfere mozga bile povezane sa depresijom.20 Jedno drugo istraživanje ko- je je obuhvatilo grupu depresivnih ado- lescenata, a koje su izvršili istraživači sa medicinskog fakulteta na Harvardu na čelu sa R.J. Štajngardom (Steingard) pokazalo je izmenjeni metabolizam mozga u kritič- nim orbitofrontalnim delovima frontalnog režnja.21

Postoji još mnogo drugih dokaza o povezanosti struktura frontalnog režnja smeštenih u blizini središnjeg dela mozga (koji se naziva “medijal”) sa emocijama uopšte, a naročito sa depresijom. Lejn (R.

D.  Lane) i kolege sa Univerziteta u Arizoni (University of Arizona) koristili su PET skener kako bi odredili koji su delovi moz- ga povezani sa tri osnovne emocije – sre- ćom, tugom i gađenjem. Otkrili su da pri- likom javljanja svake od ovih emocija dola- zi do pojačane aktivnosti u medijalnom prefrontalnom korteksu.22

Uključenost nekoliko delova frontalnog režnja

Do sada smo videli koju ulogu igra medijalni orbitofrontalni deo frontalnog režnja u slučaju depresije i emocija. Mo- ram naglasiti da su i drugi delovi u frontal- nom režnju povezani sa emocijama i bo- lešću depresije. Kada je u pitanju funkcija ljudskog mozga, ništa nije jednostavno. Britanski istraživači Benč (Bench) i kolege su stalno iznova dokazivali da osim struk- tura smeštenih u blizini središnjeg dela mozga (kao što je medijalna orbitofrontal- na teritorija) postoje i druge regije mozga koje igraju važnu ulogu kada su u pitanju emocije – a na koje utiče depresija.

Najistaknutiji od tih ostalih delova je deo smešten prema zadnjem delu i boč- nim stranama prednjeg dela frontalnog režnja (dorsolateralni prefrontalni kor- teks). Prema iskustvu Benčove grupe, smanjen dotok krvi (a kao posledica toga i smanjena aktivnost) levog dorsolateralnog

prefrontalnog korteksa zapravo izaziva oz- biljnije poremećaje raspoloženja i uspora- vanje pokreta tela (psihomotorna retarda- cija) koji prate depresiju nego što to čine promene u drugim delovima mozga.23,24

Iako se različite grupe stručnjaka mogu prepirati oko toga koji deo frontalnog režn- ja je najznačajniji u slučaju depresije, nema sumnje da u osnovi depresije leži oslabljena funkcija frontalnog režnja. Njegova funkcija je povezana sa protokom krvi i neurohemijom. Ipak, veza između oštećenja frontalnog režnja i depresije nameće nam pitanje tipa: Šta je starije, jaje ili kokoška? Šta je zaista prvo nastalo? Da li depresija izaziva promene na frontal- nom režnju ili problemi sa frontalnim rež- njem pripremaju teren za depresiju?

Uzrok i posledica – oštećen frontalni režanj i depresija

Drevets iznosi snažne dokaze u prilog tome da su problemi sa frontalnim rež- njem uzrok, a da su depresivni simptomi posledica.25 Čak i kada simptomi depresije nestanu, u sferi orbitalnog i medijalnog prefrontalnog korteksa se i dalje zadrža- vaju abnormalnosti. Ti dokazi pokazuju da ovi delovi frontalnog režnja utiču na emo- cionalno ponašanje i stres, ukazujući, iz Drevetsove perspektive, na to “da dis- funkcija koja uključuje ove regije može biti jedan od uzroka depresivnih simptoma”.

Pored ovog istraživanja, postoje i neki drugi dodatni dokazi u prilog tome da po- jačavanje funkcije frontalnog režnja u ranom periodu života može delovati kao zaštita protiv depresije. U jednom drugom izveštaju koji su dali Štajngard (Steingard) i kolege, ovi istraživači sa Harvarda su pokušali da prodru u samu suštinu depre- sije tako što su proučavali mozak depre- sivne dece pomoću NMR.26 Oni su upore- dili 65 dece i adolescenata koji su patili od depresije sa kontrolnom grupom psihijat- rijskih pacijenata koji nisu bili depresivni. Frontalni režanj kod depresivne dece bio je mnogo manji nego kod drugih psihijat- rijskih pacijenata.

Kratak pregled izjava datih na temu povezanosti depresije sa frontalnim rež- njem nalazi se u tabeli 4.

Tabela 4. Depresija prouzrokovana nepravilnim funkcionisanjem frontalnog režnja

-  Gotovo sve depresivne osobe imaju prilič- no smanjen dotok krvi u frontalni režanj čija aktivnost je, takođe, smanjena.

- Istraživanja pokazuju da je oslabljena fun- kcija frontalnog režnja uzrok depresije, a ne njena posledica.

Uključenost ostalih delova mozga

Bilo bi vrlo nepromišljeno sa moje stra- ne kada bih ostavio utisak da je frontalni režanj jedini deo mozga koji igra neku ulogu u slučaju depresije. To ni u kom slučaju nije tačno. Čitav niz struktura u mozgu može ili da utiče na depresiju ili da trpi njen uticaj. U ostale dobro proučene primere spadaju strukture smeštene duboko unutar mozga kao što su hipokam- pus, amigdala i druge.27,28,29,30 Međutim, ja sam istakao frontalni režanj ne samo zbog njegove tesne povezanosti sa depre- sijom, već iz još tri veoma važna razloga.

Prvo, frontalni režanj predstavlja naj- važniji kontrolni centar za sve svesne funkcije mozga, uključujući sposobnost određivanja i primene strategija u cilju ublažavanja depresije. Zaista, Drevets kaže da je disfunkcija prefrontalnog kor- teksa povezana sa depresijom na taj način što disfunkcionalni prefrontalni korteks nije u stanju da moduliše strukture smeštene dublje unutar mozga, kao što je amigdala.31 Drugo, ovaj deo mozga se povezuje i sa drugim simptomima koji mogu iskomplikovati depresiju, kao što je nasilje. I treće, sve veći broj dokaza ukazuje na to da relativno jednostavne životne navike mogu poboljšati funkcio- nisanje frontalnog režnja, kao što ćemo otkriti kasnije u ovom poglavlju. Tabela 5 daje nam kratak opis frontalnog režnja.

Tabela 5. Frontalni režanj u perspektivi

-  Frontalni režanj je najznačajniji kontrolni centar za sve svesne funkcije mozga, uklju- čujući sposobnost određivanja i primene strategija u cilju ublažavanja depresije.

-  Povezuje se i sa drugim simptomima, kao što je nasilje, koji mogu iskomplikovati dep- resiju.

-  Dokazi ukazuju da relativno jednostavne životne navike mogu poboljšati rad fron- talnog režnja.

Delovi mozga

Da bismo bolje shvatili važnost frontal- nog režnja i njegove uloge u slučaju depresije, prvo moramo da se pozabavimo anatomijom mozga. Nakon toga ćemo detaljnije razmotriti neke od vitalnih fun- kcija koje obavlja ovaj najistaknutiji deo mozga.

Funkcije frontalnog režnja

Mozak se deli na nekoliko odeljaka ili režnjeva. Svaki režanj ima svoje specifične funkcije. Iza čela se nalaze frontalni rež- njevi. Iz praktičnih razloga, mi često i levi i desni frontalni režanj nazivamo samo jed- nim imenom – “frontalni (čeoni) režanj”. On je centar rasuđivanja, razmišljanja, intelekta i volje.32,33,34 On je kontrolni cen- tar celog našeg bića. Neki naučnici naziva- ju frontalni režanj “krunom” mozga. Studi- je pokazuju da ova takozvana kruna obav- lja čitav niz vitalnih funkcija. Neke od njih

Kao što smo videli, osoba koja zadobije oštećenje frontalnog režnja ne mora se promeniti spolja, u fizičkom izgledu, ali ćete u kontaktu sa njom obično vrlo lako zapaziti da to više nije ona ista osoba koju ste nekada poznavali.

Biblija ukazuje na to koliko je frontalni režanj značajan za poznavanje Boga. U poslednjoj knjizi u Bibliji zapisana je jedna interesantna izjava, prikazana u tabeli 7.

Tabela 7. Frontalni režanj i poznavanje Boga

“I gledaće lice Njegovo, i ime Njegovo biće na čelima njihovim.”

Otkrivenje 22,4

Ovaj tekst govori da je Božji karakter (“Njegovo ime”) preslikan u našem karak- teru (pokazan na primeru frontalnog režn- ja, koji se nalazi odmah iza čela).

Relativna veličina frontalnog režnja

Zaista je fascinantno videti kako se re- lativna veličina frontalnog režnja razlikuje među ljudima i različitim životinjama. Frontalni režanj je ono što razlikuje čove- ka od ostatka životinjskog carstva, kao što je prikazano u tabeli 8.

Tabela 8. Veličina frontalnog režnja kod ljudi nasuprot životinja

Procenat čeonog režnja u odnosu na mozak

30

33 %

25

su navedene u tabeli 6.                                         20

17 %

Tabela 6. Frontalni režanj - kruna mozga

Naučne  studije  pokazuju  da  je  frontalni režanj centar

-  duhovnosti

-  moralnosti

-  volje

Odlike duhovnosti, volje i moralnosti određuju našu jedinstvenu individualnost, a sve su smeštene u frontalnom režnju.

15

10

7 %

5         3,5 %

0

Mačke             Psi          Šimpanze         Ljudi

Životinje sa najmanjim frontalnim rež- njem ograničene su samo na instiktivne aktivnosti. One sa većim frontalnim rež- njem sposobne su da obavljaju složenije funkcije. Moć rasuđivanja i procenjivanja

kod mačaka, čiji frontalni režanj obuhvata samo 3,5% mozga, veoma je ograničena. One imaju veoma ograničenu sposobnost analiziranja informacija i donošenja zaklju- čaka na osnovu novih informacija, tako da se u osnovi oslanjaju na instinkt. Pse lakše možete izdresirati, budući da njihov fron- talni režanj obuhvata 7% mozga. Među životinjama, šimpanze imaju najveći frontalni režanj koji obuhvata 17% mozga. S druge strane, frontalni režanj kod čove- ka obuhvata 33-38% celokupnog mozga.

Kod životinja su neki delovi mozga razvijeniji nego kod ljudi.  Na primer, u poređenju sa ljudima, šimpanze imaju mnogo veći cerebellum (mali mozak) – deo mozga koji kontroliše koordinaciju. To je potpuno logično s obzirom da su šim- panzama potrebne dobra ravnoteža i okretnost kako bi skakale sa drveta na drvo. Ptice takođe imaju veoma razvijen mali mozak da bi mogle da lete, sleću i love. Za sve ove aktivnosti potreban je vi- sok stepen koordinacije. Druge životinje imaju možda mnogo veći potiljačni (okcip- italni) režanj – centar u mozgu odgovoran za vid. Stoga je, generalno gledano, i nji- hov vid mnogo bolji nego kod ljudi. Neke druge životinje, opet, imaju mnogo razvi- jeniju temeni (parijetalni) režanj. Ono što razlikuje ljude od životinja je svakako mnogo veći frontalni režanj koji čini čove- ka sposobnim za uzvišeno duhovno raz- mišljanje i sposobnijim za učenje. To je najveći režanj čovekovog mozga.35

Uobičajene posledice oštećenja frontalnog (čeonog ) režnja

Na osnovu studija o oštećenju frontal- nog režnja nastalom u saobraćajnim nes- rećama, na osnovu rezultata frontalne lobotomije i studija o drogama koje utiču na prednji deo frontalnog režnja mozga, naučnici su ustanovili mnoge posledice oštećenja frontalnog režnja. Ove posledice su navedene u tabeli 9.36,37,38,39,40

Prve dve posledice oštećenja frontal- nog režnja navedene u tabeli su “narušeni moralni principi” i “narušeni društveni od-

Slika 9. Posledice oštećenog frontalnog režnja

-  Narušeni moralni principi

- Narušeni društveni odnosi (gubitak ljubavi prema porodici)

-  Nesposobnost predviđanja

-  Nesposobnost apstraktnog mišljenja

-  Nesposobnost tumačenja poslovica

-  Smanjena sposobnost shvatanja matema- tičkih operacija

-  Gubitak saosećanja

-   Nesposobnost suzdržavanja  (hvalisanje, neprijateljstvo, agresivnost)

nosi”. Kao ilustracija ovih posledica može nam poslužiti jedna istinita priča. Pre nego što se podvrgla hirurškom zahvatu frontal- ne lobotomije, jednoj ženi je postavljeno pitanje: “Šta biste uradili kada biste izgu- bili sat koji ste pozajmili od nekoga?” Ona je odgovorila: “Morala bih da dam novac ili kupim novi sat i vratim ga vlasniku.” Kada se oporavila od operacije, postavljeno joj je isto pitanje. Ovoga puta, njen odgovor je glasio: “Morala bih da pozajmim drugi sat.”

Kada je u pitanju predviđanje, razmis- lite o vrlo ograničenoj sposobnosti pred- viđanja kod male dece. Kada dete odraste, posledice razvoja frontalnog režnja posta- ju očigledne. U početku, ono u jednom tre- nutku može u svojoj glavici da stvori sliku samo jednog dana. Možete mu reći da će se nešto dogoditi sutra, ali će ono to za- pamtiti samo ako ga podsetite. Kada to dete malo poodraste, ono će početi da dobija veću sposobnost predviđanja. Kada upiše drugi razred osnovne škole, ono shvata da će sledeće godine biti u trećem razredu. Kako bude dalje raslo, to dete će na kraju početi da planira sopstvenu kari- jeru. Frontalni režanj nastavlja da se razvi- ja čitavih 30 godina.41 Ako bude pravilno vaspitavano, to dete će na kraju, kada pot- puno odraste, shvatiti da ono što ono čini danas utiče na budućnost koja je pred njim i na čitavu večnost. To je najviši ste- pen razvijenosti frontalnog režnja.

Apstraktne ideje (na četvrtom i petom mestu u tabeli 9), poput tumačenja pos- lovica, uključuju specijalne procese koji se odvijaju u mozgu. Ako biste pitali nekoga čiji frontalni režanj ne funkcioniše u pot- punosti da vam protumači poslovicu.

Kada je u pitanju shvatanje matema- tičkih operacija, računanje se, zapravo, odvija u zadnjem delu temenog režnja. Dakle, čak i kada vam frontalni režanj ne funkcioniše, možete imati izraženu spo- sobnost sabiranja, oduzimanja i množenja. Međutim, kada je reč o višoj matematici koja zahteva logično rasuđivanje, kao što su algebra, geometrija i naročito integrali, frontalni režanj bi morao da funkcioniše ako želimo da dobijemo tačne rezultate.

Savršeno zdrav frontalni režanj je ne- ophodan i ako želite da saosećate sa ne- kim ko ima neki problem. To naročito važi u slučaju kada dotična osoba prolazi kroz nešto što vi lično nikada niste doživeli.

Oštećen frontalni režanj – uzrok psiholoških poremećaja

Videli smo neke dokaze o vezi između depresije i disfunkcije frontalnog režnja. I drugi psihijatrijski poremećaji mogu nasta- ti kao posledica nedostataka u frontalnom režnju. Uopšte nas ne iznenađuje činjeni- ca da neka psihološka obolenja u osnovi nastaju kao posledica disfunkcije frontal- nog režnja. Pet ovakvih poremećaja nave- deno je u tabeli 10.

Tabela 10. Bolesti frontalnog režnja

-  Manija

-  Opsesivno-kompulzivni poremećaj

-  Povećan apetit

-  Depresija

-  Poremećaj nedostatka pažnje i hiperak- tivnost

režnja. Druga bolest, “opsesivno-kompul- zivni poremećaj”, koji se odlikuje nekon- trolisanim mislima kojih osoba ne može da se oslobodi i ritualnim radnjama kao posle- dice toga, takođe može biti posledica ošte- ćenja frontalnog režnja. “Poremećaj nedo- statka pažnje i hiperaktivnosti” (ADHD) je još jedna posledica disfunkcije frontalnog režnja.42 Između 1990. i 1995. godine, broj ljudi u SAD kod kojih je dijagnostiko- van ADHD popeo se sa 900.000 na više od dva miliona, mada su ovi “zvanični” statis- tički podaci verovatno malo naduvani.43