Četvrto poglavlje

Čaroban susret sa mudracima Šivane

zemlji fantazije.

Mudrac je pogledao Džulijana i ljubazno se nasmešio: „Dobrodošao u Nirvanu Šivane."

Spustili su se drugim, manje korišćenim putem u gustu šumu koja je prekrivala dno doline. Hladan, oštar planinski vazduh bio je ispunjen mirisom borovog i sandalovog drveta. Džulijan koji je sada bio bosonog da bi olakšao bol u stopalima, osetio je vlažnu mahovinu pod prstima. Iznenadio se videvši orhideje svih boja i skupine drugog divnog cveća kako lelujaju među drvećem, kao da uživaju u lepoti i krasoti ovog komadića raja.

Džulijan je mogao da čuje u daljini nežne, mekane, umirujuće glasove. Nastavio je da

bešumno prati mudraca. Otprilike posle petnaest minuta hoda, stigli su do proplanka. Pred njim se pružao prizor kakav čak ni svetski obrazovan Džulijan Mentl, koga je teško bilo iznenaditi, ne bi mogao ni da zamisli - seoce napravljeno isključivo od nečega što je izgledalo kao ruže. U centru sela nalazio se mali hram, od one vrste koju je Džulijan viđao na svojim putovanjima po Tajlandu i Nepalu, ali ovaj hram je bio napravljen od crvenog, belog i ružičastog cveća isprepletenog sa dugačkim nizom višebojnih traka i grančica. Male kolibe načičkane okolo bile su domovi mudraca. I one su bile načinjene od ruža. Džulijan je zanemeo.

Kaluđeri koji su živeli u selu, izgledali su poput Džulijanovog saputnika, koji je sada otkrio da se zove Jogi Raman. Objasnio je da je on najstariji mudrac Šivane i vođa njihove grupe. Stanovnici ove kolonije snova izgledali su začuđujuće mladi i imali su držanje ljudi sigurnih u sebe i smisao svog postojanja. Niko od njih nije govorio, odabrali su da poštuju mir ovog mesta tako što će da obavljaju svoje zadatke u tišini.

Muškarci, kojih se pojavilo samo desetak, bili su obučeni u iste crvene tunike kao Jogi Raman i vedro su se smešili Džulijanu kada je ušao u njihovo selo. Svaki od njih izgledao je spokojan, zdrav i duboko zadovoljan. Kao da je napetost koja muči mnoge od nas u našem modernom svetu osetila da nije dobrodošla na tom skupu vedrine, pa je mimoišla to mesto.

Iako je prošlo mnogo godina od kada se među njima pojavilo novo lice, ti ljudi su bili rezervisani u svojoj dobrodošlici, ponudivši samo jednostavan naklon kao pozdrav posetiocu koji je putovao tako daleko da bi ih pronašao.

Žene su bile jednako impresivne. Sa izuzetnom agilnošću užurbano su se kretale po

selu obučene u ružičaste svilene sarije, sa belim cvetom lotosa kao ukrasom u njihovoj zift crnoj kosi. Ipak, to nije bio žestok posao kakav okupira život ljudi u našem društvu. To su bili mirni, dostojanstveni poslovi. Usredsređene na veru neke od njih su radile u hramu, pripremajući se za proslavu sličnu festivalu. Druge su sakupljale drva za potpalu i vezle bogate tapiserije. Sve su bile zauzete nekom produktivnom aktivnošću. I sve su izgledale srećno.

Lica mudraca Šivane su definitivno otkrivala moć njihovog načina života. Iako su bili u zrelim godin-ma života, svako od njih je zračio dečjom nepatvorenošću, oči su im blistale mladalačkom vitalnošću. Niko nije imao bore. Niko nije imao sedu kosu. Niko od njih nije izgledao star.

Ponudili su Džulijanu, koji je jedva mogao da veruje svojim očima, obilje svežeg voća i egzotičnog povrća, dijetu za koju je on kasnije shvatio da je jedna od ključnih stvari koje doprinose idealnom zdravlju kakvo su uživali mudraci. Nakon jela Jogi Raman je otpratio Džulijana do njegovog prebivališta, kolibe ispunjene cvećem u kojoj se nalazio mali krevet i na njemu prazna beležnica. To će biti njegov dom u doglednoj budućnosti.

Iako Džulijan nikad pre nije video ništa slično ovom čarobnom svetu Šivane, imao je osećaj kao da se vra-tio kući, kao da se vratio u raj koji je nekad davno poznavao. Ovo selo-ružičnjak mu nije bilo strano. Intuicija mu je govorila da on tu pripada, makar i na kratko. To je mesto gde će on ponovo da pronađe životnu energiju koju je posedovao dok mu profesija pravnika nije ukrala dušu — utočište u kome će njegov slomljeni duh polako početi da se oporavlja. Tako je počeo Džulijanov život među mudracima Šivane, jednostavan život pun vedrine i harmonije. A najbolje je tek dolazilo.