Sesto poglavlje
BUDIZAM
Budizam je vee mnogo vekova preovladujuea duho vna tradicija veceg dela Azije, uklju ujuCi tu zemlje In dokine, kao i Sri Lanku, Nepal, Tibet, Kinu, Koreju i Japan. Kao i u slu aju hinduizma u Indiji, on je izvrsio snazan uticaj na intelekutalni, kulturni i umetni ki zivot tih zemalja. Medutim, za razliku od hinduizma, budi zam vu e poreklo od jednog osniva a, Sidarte Gautame, takozvanog "istorijskog" Bude. On je tiveo u Indijisre dinom sestog veka pre n.e. tokom onog izuzetnog peri oda koji je video radanje tolikog broja duhovnih i filo zofskih genija: Konfu ija i Lao Cea u Kini, Zaratustre u Persiji, Pitagore i Heraklita u Gr koj.
Ako je hinduizam obojen mitoloski i ritualisti ki, onda je budizam svakako obojen psiholoski. Budu nije zanimalo zadovoljavanje ljudske radoznalosti u pogledu porekla sveta, prirode botanskog i sli nih pitanja. On se bavio isklju ivo ljudskom situacijo, patnjama i osujece njima ljudskih bica. Njegovo u enje nije, dakle, bilo metafizi ko, vee psihoterapijsko. On je ukazao na izvor ljudskih osujeeenja i na naCin njihovog prevazilafenja, uzimajuci u tu svrhu tradicionalne indijske pojmove maje, karme, nirvane, itd,. i dajuCi im novo, dinami no i neposredno psiholosko tuma enje.
Nakon Budine smrti, budizam se razvio u dve gla vne skole, Hinajanu i Mahajanu. Hinajana, iii Mala kola, predstavlja ortodoksnu skolu koja se strogo drti slova Budinog u enja, dok Mahajana, iii Velika kola, pokazuje elasti niji stav, verujuei da je dub u enja va tniji od njegove prvobitne formulacije. Skola Hinajane u vrstila se u Cejlonu, Burmi i na Tajlandu, dok se Ma hajana prosirila po Nepalu, Tibetu, Kini i Japanu, po stavsi na kraju zna ajnija od ove dve skole. U samoj In-
110
PUT ISTOl:NJAl:KOG MISTICIZMA Budizam
diji, elasticni i asimilisuCi hinduizam je, nakon mnogo vekova, apsorbovao budizam, a Buda je na kraju prihva cen kao jedna od inkarnacija mnogolikog boga ViSnua.
Kako se sirio Azijom, mahajana budizam je dolazio u dodir sa mnogim narodima razlicitih kultura i mentali teta koji su Budino ucenje tumaci1i sa svog stanviSta, ra zradujuCi veoma detaljno mnoge od njegovih tananih znacenja i dodajuci sopstvene originalne ideje. Na taj nacin oni su vekovima odrzavali budizam zivim, razvi jajuCi izuzetno slozene filozofije s dubokim psiholoskim uvidima. •
Medutim, uprkos visokom intelektualnom nivou tih filozofija, mahajana budizam se nikada ne gubi u ap straktnom spekulativnom misljenju. Kao i uvek u istoc njackom misticizmu, intelekt se smatra tek sredstvom koje treba da rascisti put za neposredno misticko iskus tvo koje budisti nazivaju ..probudenjem". Sustina ovog iskustva je da se prevazide svet intelektualnih razlikova nja i suprotnosti ida se dostigne svet acintya-e, ne-mis ljenja, gde se stvarnost pojavljuje kao nepodeljena i ne razlucena ..takvost".
To je iskustvo koje je Sidarta Gautama doziveo je dne noCi, nakon sedam godina naporne discipline u su mama. Sedeci u dubokoj meditaciji pod proslavljenim Bodhi drvetom, Drvetom probudenja, on je iznenada dospeo do konacnog i definitivnog razjasnjenja svih svojih traganja i sumnji u cinu .neprevazidenog, potpu nog probudenja" koji ga je ucinio Buddhom, to jest,
..Probudenim". Za istocnjacki svet, predstava Bude u stanju meditacije isto je toliko puna smisla koliko i predstava razapetog Hrista za Zapad i ona je nadahnula
bezbrojne umetnike sirom Azije koji su stvorili velican stvene skulpture Buda u meditaciji.
Prema budistickoj tradiciji, Buda je odmah nakon svog probudenja otisao u Jelenov gaj u Benaresu da bi propovedao svoje ucenje svojim predasnjim drugovima
isp ni i a. n ga je izrazio u obliku cuvene l:etiri ple memte Istme, Jednom sazetom prikazu nalik izjavi leka ra, koji prvo identifikuje uzrok bolesti Jjudskog roda, a zatim izjavljuje da se ta bolest moze izleciti ' da bi na
kraJu prepisao lek.
Prva plemenita istina ukazuje na najistaknutiju odli ku ljudske situacije, patnju iii osujecenost (dukha). Ta osujecenost potice iz teskoee suoeavanja sa osnovnom cinjenicom zivota, da je sve oko nas nestalno i prolazno.
..?ve stvari nastaju i prolaze" 1 rekao je Buda, a shvata nJe po kojem tok i promena predstavljaju osnovna svoj
stva prirode lezi u korenu budizma. Patnja se pojavljuje,
prema budistickom shvatanju, kad god se suprotstavlja mo toku zivota i pokusavamo da prijanjamo uz postoja ne oblike koji su svi maja, bez obzira da 1i se radi o stvarima, dogadajima, ljudima iii idejama. Ovo ucenje o nepostojanosti ukljucuje i shvatanje po kojem ne postoji ja, nikakvo sopstvo koje bi bilo stalni subjekat nasih promenljivih iskustava. Budizam smatra da ideja o iz dvojenom pojedinacnom sopstvu predstavlja obmanu, tek drugi oblik maje, jedan intelektualni pojam koji ne poseduje stvarnost. Prijanjati uz taj pojam vodi istoj onoj osujecenosti kao i pristajanje uz bilo koju drugu fiksiranu kategoriju misljenja.
Druga plemenita istina se bavi uzrokom sve patnje, prijanjanjem (trifna). To je beznadezno hvatanje za zi vot zasnovano na pogresnoj tacki glediSta koja se u bu distickoj filozofiji naziva avidya, iii neznanje. Iz tog ne znanja mi delimo opaieni svet na pojedinacne i izdvoje ne stvari, i na taj nacin pokusavamo da fluidne oblike stvarnosti zatvorimo u fiksirane kategorije koje je stvo rio urn. Dokle god takvo shvatanje preovladuje, neizbe zno cemo se suocavati sa sve novim i novim osujecenji ma. PokusavajuCi da prijanjamo uz stvari koje vidimo
1Dhammapada, 113.
112 113
PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA
kao tvrste i postojane, no koje su zapravo prolazne i ve tno promenljive, mi ostajemo zarobljeni u jednom zata ranom krugu u kojem svaki cin rada sledeei, a odgovor na svako pitanje postavlja nova pitanja. Taj je zatarani krug u budizmu poznat kao samsara, tocak radanja i smrti, i njega pokrece karma, beskrajni lanac uzroka i posledice.
Treea plemenita istina kazuje da se patnja i osujeee nost mogu okontati. Moguce je prevazici zatarani krug samsare, osloboditi se okova karme i dostiCi stanje pot punog oslobodenja nazvano nirvana. U tom su stanju zauvek iStezli pogreSni pojmovi o izdvojenom sopstvu i jedinstvo svog :livota postaje stalnim osecajem. Nirvana je ekvivalentna mokSi u hinduistickoj filozofiji i, buduei da predstavlja stanje svesti koje je izvan svih intelektu alnih pojmova, ono se protivi svakom daljnjem opisiva nju. PostiCi nirvanu znaCi dosegnuti probudenje iii bu dastvo.
Cetvrta plemenita istina predstavlja Budin recept za okontanje sve patnje - to je Osmostruka staza samo-ra zvoja koja vodi stanju budastva. Prva dva dela ove staze bave se, kao Sto je vee ranije pominjano, ispravnim vi denjem i ispravom spoznajom, to jest, jasnim uvidom u ljudsku situaciju sto je neophodna polazna tatka. Slede ea cetiri dela bave se ispravnim delanjem. Oni daju pra vila za budistitki naCin :livota koji je Srednji put izmedu dveju krajnosti. Poslednja dva dela bave se ispravnom svesnoseu i ispravnom meditacijom, i opisuju ono nepo sredno misticko iskustvo stvarnosti koje predstavlja
krajnji cilj.
Buda svoje ucenje nije razvio u dosledni filozofski sistem, vee ga je smatrao sredstvom postizanja probude nja. Njegove izjave o svetu ogranitavale su se na istica nje nepostojanosti svih stvari". On je insistirao na oslobadanju duhovnog autoriterta, ukljucujuCi i njega samog, govoreCi da on mou samo da uka:le na put ka
114
Budizam
•
budastvu, a da na svakom pojedincu ostaje da prode
svojim putem do kraja kroz sopstvene napore. Budine poslednje reci na samrti karakteristitne su za njegov po
gled na svet i za njegov stav kao utitelja ...Raspadanje je svojstveno svim satinjenim stvarima II, rekao je pre nego sto je umro; .Idite i dalje uporno napred" 2•
Tokom prvih nekoliko vekova nakon Budine smrti vodeCi kaluderi budistitkog reda odruli su nekoliko Velikih sabora na kojima je glasno recitovano celoku pno utenje i gde su se razliCita tumatenja uskladivala. Na cetvrtom od tih sabora, odr:lanom na ostrvu Cejlon (Sri Lanka) u prvom veku n.e., napamet nauteno ute nje, koje je usmenim putem prenoseno dufe od pet stoti na godina, po prvi put je zapisano. Ovaj zapis na jeziku pali je poznat kao Pali kanon i tini osnovu ortodoksne skole Hinajana. Mahajanska Skola se pak zasniva na je dnom broju takozvanih sutri, dugatkih spisa koji su za pisani sanskritom sto do dvesta godina kasnije i pred stavljaju Budino ucenje na mnogo razradeniji i tananiji naCin nego Pali kanon.
Mahajanska skola sebe naziva Velikim kolima bu dizma, jer svojim sledbenicima nudi veCi broj razliCitih metoda i1i IIvestih naCina" da se dostigne budastvo. Ti naCini idu od ucenja koja naglasavaju religioznu veru u ucenje Bude, do razradenih filozofija u kojima ima poj mova koji se veoma pribliuvaju savremenoj naucnoj misli.
Prvi koji je izlofio ucenje Mahajane i jedan od naj dubljih mislilaca medu budistickim patrijarsima, bio je ASvagosa koji je fiveo u prvom veku n.e. U maloj knji zi nazvanoj Budenje vere on je izneo temeljne misli ma hajanskog budizma - posebno one koje se odnose na bu disticki pojam ,.takvosti". Ovaj izuzetno lep i lucidan tekst, koji na mnogo nacina podseca na Bhagavad Gitu,
2 Digha Nilcaya, ii. 154.
115
PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA
predstavljao je prvi reprezentativni traktat o mahajan skom utenju i postao je glavni autoritativni uzor za sve kole mahajanskog budizma.
A vago a je verovatno izvr io snafan uticaj na Na gardunu, najintelektualnijeg filozofa Mahajane, koji je koristio izuzetno slorenu i tananu dijalektiku kako bi pokazao ogranicenja svih pojmova o stvarnosti. Briljan tnim dokazima on je razbio metafizicke postavke svog vremena i na taj nacin pokazao da se stvarnost, u kraj njem ishodu, ne more shvatiti pomoeu pojmova i ideja. Stoga joj je i dao ime Junjata, .ngtavilo", i1i .,prazni na", to je ekvivalentno A vago inom izrazu tathata, iii
•takvost"; kada se shvati bezuspe nost svekolikog poj movnog mgljenja, stvarnost se dotivljava kao cista ta kvost. Stoga je Nagardunina tvrdnja da je sustinska pri roda stvarnosti praznina daleko od toga da bude nihili sticka tvrdnja za sta se obicno smatra. To samo znaci da su svi pojmovi o stvarnosti koje stvara ljudski urn u krajnjem ishodu prazni. Sarna Stvarnost i1i Praznina nije neko stanje pukog nistavila, vee je upravo izvor celoku pnog tivota i sustina svih oblika.
Do sada prikazana shvatanja mahajanskog budizma odratavaju njegovu intelektualnu, spekulativnu stranu. To je, medutim, samo jedna strana budizma. Nju nado punjuje budistitka religijska svest koja obuhvata veru, ljubav i milosrde. U Mahajani se smatra da je istinska probudena mudrost (bodhi) sastavljena od dva elementa za koje je D.T.Suzuki govorio da su .dva stuba koja drre veliku gradevinu budizma". To su transcedentalna mudrost iii intuitivna inteligencija (pradna) i ljubav iii milosrde (karuna).
Shodno tome, suWnska priroda svih stvari se u ma hajanskom budizmu ne opisuje iskljucivo apstraktnim metafizickim pojmovima poput Takvosti i Ni tavila, vee i izrazom dharmakaja • ..Telo Biea". koji opisuje stvar nost kakva se ona prikazuje budistickoj religijskoj sve-
Budizam
sti. J?harmakaja je slicna brahmanu i hinduizmu. Ona prottma sve materijalne stvari u univerzumu a takode se odratava i u. ljudskom umu kao bodhi, probudena mudrost. Stoga Je ona istovremeno i duhovna i materi
jalna.
. Naglasak na ljubavi i milosrdu kao sustnskim delo vtma mudrosti najsnatniji je izraz nasao u idealu bodisa tve ( odhisattva), jednom od karakteristicnih svojstava ahaJansko budizma. Bodisatva je ljudsko biee na naj vtsem stupnJu .duh?vnog ra vitka koje je na putu da po stan.e Buda, all koJe ne tett samo za sopstvenim probu denJem, vee se zavetovalo da ce pomoei svim tivim bi cima da dostignu budastvo pre nego to ono samo ude u nirvanu ..P?rek!o ov eje.Ieti u Budinoj odluci- koja se u budtstitkoJ tradtctJt pfiikazuje kao svesna i ni malo laka odluka - da ne ude odmah u nirvanu, vee da se vrati u.svet kako bi.svojim blitnjima pokazao put ka izbavlje nJu.ldeal bodtsatve dosJedno se ukJapa i u budisticko uc nj o nepostojanju ja, jer ako ne postoji izdvojeno po dmatno ops vo, ond ideja o jednom pojedincu kojt sam ulazt u mrvanu oc1gledno nema mnogo smisla.
.N d, ele ent vere se nagla ava u takozvanoj skoh Ctste zemlJe u okviru mahajanskog budizma. snovu o e skole. ci i bu?isticko ucenje po kojem je tzvorna pnroda svth ljudskih biea istovetna sa Budinom prirodom, i ona smatra da sve sto treba da cinimo kako bismo usli u ni anu iJi ,.Cistu zemlju", jeste da veruje mo u sopstvenu tzvornu probudenost.
Prema mnogim autorima, budistitka misao je dosti gl vrhu ac tak zvanoj koli Avatamraka koja se za smva na tst?tmenoJ sutrf. Ta se sutra smatra samim jez grom mahaJanskog budtzma i nju Suzuki uzdite krajnje odu evljenim reeima:
Sto se Av tamraka:sutre tice, ona zaista predstavlja vrhuna.c ! do r nJ b_udisticke misli, budistickog
oseeanJa 1 budtsttckog tskustva. Po mom misljenju,
116 117
PUT ISTOCNJACKOG MISTICIZMA
nijedna religijska knjizevnost na svetu nikada se nece pribliziti grandioznosti koncepcije, dubini osecanja i gigantskim razmerama kompozicije ka kvi su dostignuti u toj sutri. Ona je vetno vrelo zi vota sa koga se ni jedan religiozni urn nece okrenuti
neutoljene zedi ili samo delimicno zadovoljen3•
Upravo je ta sutra podstakla umove Ki?eza Jap - naca vge ad bilo cega drugog, kada se mahaJanskt budt zam prosirio Azijom. Kontrast izmedu Kineza i Japana ca s jedne strane i Indijaca s druge, toliko je velik da se za njih kaze da predstavljaju dva pola ljudskog uma. Dok su ovi prvi prakticni, pragmaticni i drustveni, ovi drugi su mastoviti, metafizicni i transcedentalni. Kada su kineski i japanski filozofi poceli da prevode i tumace Avatamsaku, jedan ad najvetih spisa koje je indijski e ligijski genije proizveo, ova su se dva pola udruztla stvarajuti jedno novo dinamicno jedinstvo i ishod toga bile su filozofija Hua-yen u Kini i filozofija Kegon u Ja panu koje, prema Suzukiju, predstavljaju ..v .hunac bu disticke misli koja se na Dalekom Istoku razvtJala tokom
poslednjih dve hiljade god ina "4 .
SrediSnja tema Avatamsake jeste jedinstvo i medu povezanost svih stvari i dogadaja; poimanje ne samo sto saeinjava samu sustinu istocnjackog pogleda na svet, vee predstavlja i jedan ad osnovnih. elem nata pogleda na svet koji se rada iz savremene fiztke. Vtdecemo, pre rna tome, da A vatamsaka sutra, drevni religijski tekst, nudi najupecatljivije paralele sa modelima i teorijama
savremene fizike.
3 D.T.Suzuki, On India11 Mahaya11a Buddhism, prir. Edward Conze (Harper& Row, Njujork, 1968), str. 122.
4 D.T.Suzuki, The Esse1zce of Buddhism (Hozokan, Kjoto, Japan, 1968),str. 54.