Božanska svest, ili Duh, je sve što jeste, postoji u stanju bezvremenosti, bez početka i kraja. Predstavlja se krugom. Pošto objektivna svest ili sve što jeste postoji u bezvremenosti, sve misli postoje simultano. Koje ćemo misli ili ideje trenutno biti svesni, zavisi od toga gde je fokus uma usmeren. Fokusiranje uma očitava i aktivira određene misli koje već sve postoje simultano. Misli nisu naše, mi ih samo koristimo.

Misli su najfinije vibracije prirode, informacije kojima ona osmišljava samu sebe. Ne može tek tako postojati neka objektivna stvar ili pojava u prirodi. Mora najpre postojati ideja o njoj i na kraju njeno osmišljavanje. Tek tada je njeno postojanje potpuno aktuelizovano i ostvareno. Pošto je čovek svesni subjekt cele prirode, ona u njemu najbolje osmišljava samu sebe i sva svoja zbivanja. Čovek taj univerzalni proces prirode ponavlja i sam u svom radu, kada sam osmišljava i stvara nove predmete i pojave, kada razvija tehniku. Zato čovek nije misao na isti način na koji nije telo ni um, i onoliko je identifikovan sa mislima koliko je identifikovan sa telom i umom. Čovek je čista svest koja samo koristi telo i um.

U trenutku stvaranja univerzuma SVE je stvoreno u tom bezvremenom činu, ništa novo ne može da nastane, jedino može da se aktuelizuje iz potencijalnog u aktuelno stanje. Sve što uopšte može da postoji na bilo koji način, to već postoji oduvek, i sve se to negde aktuelizuje, tamo gde postoje uslovi za to. Na taj način ništa nije izdvojeno. Sve je sadržano u svemu. Drugim rečima, univerzum je hologram.

Ono što nije aktuelno u našem iskustvu, postoji na suptilnom planu kao potencijalno.

Aktuelizacija zavisi od naše svesti, ona aktivira aktuelizaciju pojedinih oblika iz sveopšte prisutnosti.7 Mi ne vidimo to sve stvoreno jer ono postoji na više dimenzija, a svest nam je sužena na ono što je u njenom fizičkom vidokrugu. Svesni smo samo onoga na što fokusiramo svoju pažnju. Fokus naše pažnje ide s jednog predmeta na drugi i to nam daje iluziju vremenske linearnosti i prostorne trodimenzionalnosti.

Subjekt svojom svešću i delanjem samo aktuelizuje različite aspekte stvaranja sve dok nakon dovoljno takvih iskustava ne nadiđe svoju subjektivnost i aktuelizuje sebe postajući ono što jeste: oličenje svega. Tada sav univerzum vidi i u zrnu peska. Mi se razlikujemo od svega stvorenog, pa i od misli, zato jer nismo stvoreni. Za razliku od svega, mi smo oličenje onoga koji stvara.

Sve što jeste (Apsolut) postalo je svesno samog Sebe i istog momenta je shvatilo da je Jedno. Reakcija ove svesti o Sebi bila je da se istog momenta pojavila Hristova svest, a to je svest o sebi kao ličnosti i kao božanskom biću. Božanska svest je tako postala svesna svoje sposobnosti da kreira i da se širi unutar Sebe. Ovo je sve što je Bog ikada uradio. To znači da je Bog imao samo jednu misao koja je bila ’Ja jesam’. Ona se sama proširila i postala sve druge. Sve druge misli su aktuelizovale sve druge oblike postojanja.8

Prva emanacija Hristove frekvencije ili svesti o sebi, bila je Anđeosko područje. U početku su bila samo dva tipa anđela: Anđeli i Arhanđeli. Obe grupe su bili Božji izaslanici, kreirani iz emanacije Hristove frekvencije. Ova frekvencija je identična Božjoj zato što ona jedino može isto da kreira, ništa ne može da postoji

__________________

7 Tako deluje "Zakon privlačenja" u svemu što se zbiva.

8 Zato se, prema rečima Ramane Maharšija, čovek na isti način vraća svom božanskom Sopstvu tako što u

meditativnom mirovanju dođe do izvora misli "Ja jesam", i iščupa ga iz korena. Tada više nema ispoljenog sveta i sve

iluzije. Samo Bog tada jeste.

izvan nje. Ono što Jeste stvara kreacije koje su proizvodi izvora, tj. samog sebe. Ne postoji ništa, bilo gde, a da nema sve atribute Božanskog. Kad god je postavljeno pitanje u Božanskoj svesti, istog momenta se dobije odgovor, balansiranjem obe, pozitivne i negativne energije, jer jedno ne može da postoji bez drugog. Onog momenta kada Božji um misli, istog momenta dolazi do stvaranja; ne postoji vremenski proces u savršenoj Božanskoj svesti, jer je ona uvek potpuna, bezvremena i sveopšta. Zato postoji stanje bezvremenog blaženstva prilikom bogospoznaje.

Kreacije Božanske svesti su beskonačne.

Postoje tri nivoa egzistencije: Božja, Hristova svest i Anđeosko područje, koji su predstavljeni simbolično trouglom i brojem 3, savršenim, harmoničnim postojanjem. Ovo je Sveto Trojstvo.

Prva i najveličanstvenija kreacija u Anđeoskom području bio je entitet po imenu Lucifer, predivan Anđeo koji je dobio ime po svetlosti ('Donosilac svetlosti' ili 'Lučonoša'). To je bila misao nastala u Božanskoj svesti koja je manifestovala lepotu, svetlost i savršenstvo. Lucifer, koji je bio stvoren unutar Božje svesti, bio je toliko moćan i fantastičan da je počeo da razmišlja ’Ja sam uradio’. Istog momenta kada je Lucifer pomislio reč ’Ja’, počelo je odvajanje, jer nikada pre toga nije u Božjoj svesti postojala misao koja je bila kontradiktorna svom jedinstvu sa božanskom celinom.

Pošto uvek postoji trenutan odgovor za sve misli i pitanja unutar Božanske svesti, Luciferova jedinstvena misao je trenutno stvorila odvojenu realnost: fizičku realnost, realnost sveta objekata koja odražava realnost konkretne misli o objektu. Čak iako je i ovo bio odgovor unutar Božanske svesti, Lucifer je pomislio ’Ja sam ovo stvorio’.

On je svoju tvorevinu pokazao ostalim Anđelima koji nikada pre nisu znali da je moguće stvaranje odvojeno od Božanske svesti. To je bio početak sveopšte konfuzije.

Pošto je sva svest Jedna, a 3 je simbol savršene kreacije, jedna trećina anđela je sledila Lucifera. Božanska svest je sledila logičan proces i automatski je shvatila da je neophodna kompenzacija radi korekcije. Pošto sve misli dopuštaju odgovore/reakcije, došlo je i do reakcije na konfuziju koja je nastala od 1/3 koja je verovala u izdvojenost. Što je bila veća konfuzija, veća je bila iluzija odvojenosti.

Kako se svest o Izvoru smanjivala, tako je preostalih 2/3 reagovalo na ovu konfuziju negativnog izdvajanja sa Luciferom tako što je stvoreno pokolenje kako bi se sve ponovo dovelo u ravnotežu pozitivnim spajanjem. Kreiran je novi nivo egzistencije koji se danas zove nivo neorganskih bića (ET) na suptilnijim dimenzijama (eter i astral), to su uglavnom pozitivna i neutralna bića, i organskih bića na fizičkoj dimenziji sa čovekom na vrhu tog stvaranja. Čovek je mikrokosmos ili oličenje svih Božanskih svojstava u fizičkom telu, on je predviđen da bude individualno oličenje Duha Božjeg. Radi boljeg objašnjenja, taj pozitivan deo od 2/3 je stvoren radi kompenzacije i spasavanja, kao kad hoćete da spasete osobu koja se davi, morate skočiti u vodu da je spasete jer znate da plivate. Budući da je negacija celine tako snažna, bilo je potrebno dvostruko više sile za isceljenje.

Trećina koja je sledila Lucifera stvorila je najpre demone na suptilnim dimenzijama, a zatim i negativna vanzemaljska bića na fizičkom planu (Drako reptoide, Greyse), kojima je zajednička osobina da se hrane tuđom energijom. Pod njihovom kontrolom su i ljudska bića koja nemaju svoju volju, svest i karmičku zrelost. Ovde treba naglasiti da i demoni i prirodno stvorena neorganska bića koriste astral kao svoje stanište, ali treba ih razlikovati. Neorganska bića su ili pozitivna prema čoveku ili neutralna, dok su demoni uvek negativni (mada se često lažno predstavljaju kao pozitivni).

Kako su kreirani novi nivoi egzistencije, Božanska svest reaguje/odgovara sa novim izaslanikom na svakom nivou, koji se zajedno zovu Anđeoska Hijerarhija.

Lucifer, tako nazvan od strane Božanske svesti, preimenovao je sebe jer je verovao da je jednak samom Bogu. Na hebrejskom jeziku, koji je zapravo vanzemaljski jezik, Lucifer je sebe nazvao Satana(el). Slova ovog imena na hebrejskom predstavljaju aktiviranje kundalini, koja služi da izbalansira aktivnosti radi lečenja ili korekcije, odnosno ravnoteže svih sukoba (kasnije je Satana lažno predstavljen ka ’protivnik’ i tvorac sukoba, dok je njegovo izvorno značenje „protivteža“). Satana je tražio način da dokaže da on može da kreira realnost nezavisno od Božanske svesti. Pošto je Sve što Jeste sama Božanska svest, i ništa ne može da postoji izvan nje, jer ona je sámo postojanje i biće u svakom obliku, dokazivati da je moguće biti izvan Svega što Jeste je zapravo dokazivanje apsurdnog ili nemogućeg. Iz ovog razloga je umna šema Satane jednaka ludosti, iluziji ili nesvesnosti. Ovaj apsurd se zove Ego. Zato je on fikcija ili iluzija. Na ovaj način Satana je bog svih iluzija, a Ego je njegov sluga u čoveku. Svaki drugi opis i tumačenje Satane je mitološka funkcija uma stvorena od samog Satane.

Za izazivanje iskušenja suprotnosti i kao protivteža Liranima, tj. ljudskim bićima, daleko od Lire, u binarnom solarnom sistemu Alpha Draconis, ista sila iz drugog univerzuma koja je pomogla stvaranje fizičke ljudske vrste, stvorila je novo carstvo od bića čiji je oblik potpuno stran Liranima. Za njihovo stvaranje korišćena je i ljudska genetika, ali su izvorno stvoreni od jedne vrste reptoida. Oni su hermafroditi i sa strogom hijerarhijom. Drako reptoidi su bili nova vrsta fizičke sile u galaksiji Mlečni Put - imaju mentalitet socijalnih insekata i društveno uređenje nalik na košnicu. Njihov bog je bio astralni Gospodar poznat pod imenom Satana, protivnik (tačnije, protivteža, prirodna suprotnost koja je neophodna za ravnotežu dijalektike suprotnosti) duhovnog principa stvaranja. Njihov fizički nadzornik je Ciakar, oko tri metra visok, beo i svetlih očiju, sa krilima. Ostali su do dva metra visoki reptoidi koji hodaju na dve noge, imaju kvrgave izrasline na glavi koje liče na male rogove, zenice očiju imaju vertikalan otvor. Kada su ih ljudi viđali nazivali su ih đavolima. I zaista sva ikonografija i mitologija đavola u svetu potiče od reptila. Nemaju svoj izvor energije i zato moraju da energiju uzimaju od drugih bića koja je proizvode. Takođe njihovi životi zavise od tehnologije Sirius A koji su ih napravili genetskim inženjeringom na fizičkom planu. Otuda su oni paraziti. Nemaju ni emocija, samo um grabljivca, ali prilagođen za tehniku koju su od Sirius A dobili na korišćenje.

 

Slika 2. Drako ratnik

Slika 3. Ciakar, glavni nadzornik

Slika 3a. Drako vrsta koja učestvuje u ritualima (shapeshifters).