e)  BORBA SA TUGOM

1.  Ko je omrznuo svet, umakao je od tuge. A ko je ostao privrţen bilo ĉemu vidljivom, još se od tuge nije izbavio. Kako i da se ne rastuŽ - kada se lišio onoga što mu je toliko priraslo za srce! U svemu treba da se drŽmo trezvoumlja. Ipak, u odnosu na to mi treba naroĉito da budemo razboriti.

2.   Kada smo podvrgnuti dragocenom poniţavanju, zlostavljanju i kaznama, zamislimo strašnu presudu veĉnog Sudije, pa ćemo zacelo, krotošću i trpljenjem, kao maĉem sa dve oštrice, odseći besmislenu tugu i gorĉinu, koji su posejani u nas.

3.  Ako smo pali u greh, onda pre svega treba da se borimo protiv demona tuge. Jer, dolazeći pred nas za vreme molitve naše i podsećajući nas na raniju slobodu pred Bogom, on hoće da nas odvrati od moljenja.

4.  Lek od gneva je ljubav prema poniţenju. A pojanje, sastradalnost i dobrovoljno sirotovanje su zadavljenje tuge.

5.  Kao što prevelika koliĉina cepanica ĉesto zaguši i ugasi plamen, proizvodeći mnogo dima, tako i prekomerna tuga ĉesto dušu ĉini zadimljenom i mraĉnom, i presušuje izvore suza.

6. Uzani put se prepoznaje po morenju stomaka, svenoćnom stajanju, ograniĉenom uzimanju vode, oskudevanju u hlebu, oĉišćavajućem piću sramote, podsmeha, poruge i grdnje, odsecanju svojih prohteva, trpljenju uvreda, podnošenju prezira bez roptanja; prepoznaje se po tome - ako se ne srdiš kada te klevetaju, ako se ne ljutiš kada te poniţavaju, ako si smiren kada te osuĊuju. Blago onima što idu putem koji je ovde pokazan, jer je njihovo Carstvo nebesko!

7. Pokajanje je dobrovoljno trpljenje svih muka.

8. Znak priljeţnog pokajanja je u tome što ĉovek smatra da zasluţuje svaku vidljivu i nevidljivu nevolju koja mu se dogodi, pa ĉak i nešto teţe.

9.  Kao što se pritešnjena voda penje u vis, tako ĉesto i duša, pritisnuta nesrećom, kroz pokajanje uzlazi k Bogu i spasava se.

10.  Avakira su najviše, primetio sam, skoro svi zlostavljali: trapezari su ga gotovo svaki dan isteravali iz trapezarije, budući da po prirodi beše na jeziku malo neuzdrţljiv. I rekoh mu: "Brate Avakire, zašto vidim da te svakog dana izbacuju iz trapezarije, pa ĉesto i na spavanje odeš bez veĉere". A on mi odgovori: "Veruj mi, oĉe, kušaju me oci, da vide jesam li pravi monah. Oni to ne ĉine odistinski. Te tako i ja podnosim sve lako, pošto mi je poznat cilj velikoga oca i svih ostalih". On je pre nego što je ispustio dušu [rekao]: "Hvala, hvala Gospodu i vama! Zato što ste me, radi moga spasenja, kušali vi, evo već sedamnaest godina kako me ne kuša demon".

11. [ArhiĊakon je dobio poslušanje da ode u grad radi nekog posla i da se vrati pre praznika]. Pošto je stigao dan kasnije, zabrani mu pastir da sluŽ i odredi mu mesto meĊu

poslednjim poĉetnicima. Dobri je Ċakon trpljenja i arhiĊakon postojanosti primio zapovest oĉevu, i to tako mirno kao da je kaţnjen neko drugi, a ne on. Pošto je u takvom poloţaju proveo ĉetrdeset dana, mudri pastir ga vrati u preĊašnji njegov ĉin. No, tek što je prošao jedan dan, arhiĊakon ga stane ponizno moliti da ostane pod epitimijom i prvobitnom kaznom gubitka ĉasti, govoreći mu da je "u gradu poĉinio jedan neoprostiv greh". A meni, bednome, ovaj veliki Makedonije poveri razlog, zbog ĉega se dobrovoljno vratio na poslednje mesto: "Nikada nisam u sebi osetio takvo olakšanje od svake borbe i takvu sladost Boţanstvene svetlosti, kao sad".

12.   Podsticani griţom savesti, doĊimo k sebi, dok Gospod, videvši koliko se napreţemo i otimamo k Njemu, ne izbriše grehove naše i bol koji nam razdire srce ne pretvori u radost. Jer, po mnoštvu bolova mojih u srcu mome, utehe tvoje razveseliše dušu moju (Ps.93,19).

13.  Blago onome koji radi Boga svaki dan trpi grdnju i poniţenje, i uspe da se savlada! Taj će likovati sa muĉenicima i slobodno će razgovarati sa anĊelima. Ko od sebe odbacuje pravedan ili nepravedan ukor, odbija svoje spasenje; a onaj koji ga prima, sa bolom ili bez bola, brzo će primiti oproštaj svojih grehova.

14. Ako se od samog poĉetka svom dušom predaš svakovrsnim poniţenjima, nećeš se, sine, dugo vremena truditi da u sebi osetiš blaţeni mir.

15. Mala vatra smekša veliku koliĉinu voska. Tako i mala uvreda koja nam se ĉesto nanosi, svu surovost, bezosećajnost i okorelost srca odjedanput omekša, zasladi i sasvim iskoreni.

16.  Uvrede, potcenjivanja i sliĉne stvari u duši podviţnika mogu da se uporede sa gorĉinom pelena. Pohvale, poĉasti i razne druge ljubaznosti, poput meda, kod sladostrasnih raĊaju svaku slast. Razmotrimo, stoga, prirodu i jednog i drugog: pelen ĉisti u nama svaku neĉistotu, a med obiĉno izaziva poremećaj ţuĉi.