c) BORBA SA SREBROLjUBLjEM

1.   Srebroljublje je oboţavanje idola, kćer neverja, izvinjenje slabosti, vesnik starosti, predskazivaĉ gladi, prorok suše.

2.  Srebroljubac ismeva JevanĊelje. On je svesni prestupnik. Ko je stekao ljubav, rasipa novac. A ko kaţe da ima i jedno i drugo, obmanjuje sebe.

3. Ko sebe oplakuje, odriĉe se i tela svog, te u sluĉaju potrebe ne štedi ni njega.

4. Nemoj reći da skupljaš blago radi siromaha. Carstvo se nebesko moglo kupiti i za samo dve lepte.

5.  Jednoga dana, sretoše se gostoljubiv i srebroljubiv ĉovek. I drugi nazva prvog nerazboritim.

6.  Ko je pobedio ovu strast, oslobodio se od briga. A ko je njom sputan, nikada se neće moliti ĉisto.

7.  Srebroljublje poĉinje pod izgovorom milostinje, a završava se kao mrţnja prema siromasima. Dok ne zgomila novac, srebroljubac je milosrdan; ĉim do novca doĊe, on stisne ruke.

8.  ViĊao sam ljude, siromašne novcem, kako u društvu sa siromašnima duhom obogatiše svoj duh i zaboraviše na svoju preĊašnju bedu.

9. Nesticanje [tj. dobrovoljno sirotovanje] jeste odbacivanje zemaljskih briga, bezbriţan Žvot, neometano putovanje, vera u zapovesti BoŽje, odstranjenje tuge. Monah koji dobrovoljno sirotuje jeste gospodar sveta, koji je poverio Bogu svu brigu o sebi, i pomoću vere sve naĉinio svojim slugama. On nikome neće govoriti o svojim potrebama, a ono što mu dolazi, prima kao iz ruke Gospodnje.

10.  Podviţnik koji dobrovoljno sirotuje jeste sin bespristrašća, koji sve što ima smatra kao da nema. Napuštajući svet, on sve drŽ za Ċubre. Ako mu je, pak, neĉega još ţao, nije još ni postao siromaštvoljubac.

11. Ĉovek koji dobrovoljno sirotuje ima ĉistu molitvu, a lakom ĉovek se moli misleći na zemaljske stvari.

12.  Onima koji Žve u poslušnosti, tuĊe je srebroljublje. Jer, kada su i telo svoje predali, šta još da smatraju svojim?

13. Ko je okusio nebesko, lako prezire zemaljsko. A ko nije okusio nebesko, raduje se sticanju zemaljskih stvari.

14. O, monasi, ne budimo u veri slabiji od ptica: one ne brinu ni za šta i ne sabiraju u Žtnice (Mt.6,26).

15. Veliki je onaj ĉovek koji se poboţno odriĉe svoje imovine, a svet je onaj ĉovek koji se odriĉe sopstvene volje. Prvi će stostruko primiti, bilo u imanju, bilo u blagodatnim darovima, a drugi će naslediti Žvot veĉni.

16. Kao što na moru uvek ima valova, tako i srebroljupca ne napuštaju gnev i tuga.

17. Nepokolebiva vera ĉini kraj brigama, a sećanje na smrt dovodi do toga da se i tela svoga odreknemo.

18. U Jovu ne beše ni traga od srebroljublja: zbog toga on ostade spokojan i kada se svega lišio (up. Jov 1,22).

19. Srebroljublje se naziva, i jeste, koren svih zala (up. 1.Tim.6,10). Ono dovodi do mrţnje, do kraĊe i zavisti, do razdvajanja i neprijateljstva, do sukoba i zlopamćenja, do okrutnosti i ubistva.

20.  Vera i tuĊinovanje su smrt srebroljublja. Samilost i ljubav predaje za bliţnjeg i samo telo.

21. Kao što ĉovek kome su noge okovane ne moţe lako da hoda, tako se ni oni koji gomilaju pare ne mogu popeti na nebo.

22.  Ako je granica srebroljublja, nikada ne prestajati sa gomilanjem para i nikada se ne zasititi, onda je vrhunac nesticanja - ne štedeti ni svoje sopstveno telo.

23. Ne bavimo se više niĉim zemaljskim, bratijo! Mi smo se upisali u ljude koji se ni o ĉemu zemaljskom ne brinu. Nema greha, nema vremena, nema bremena kojim bismo se mogli izgovoriti. Onima koji primiše Gospoda krštenjem ponovnog roĊenja, Bog dade vlast da budu ĉeda BoŽja (Jn.1,12), rekavši: Poĉinite [od zemaljskih briga] i poznajte da sam ja Bog (Ps.45,11).

24.  Za nas je najveća sramota da mislimo na nešto što nam u ĉasu nevolje, tj. smrti, ne moţe dobra doneti, kada smo već sve pomenuto ostavili na poziv kojim nas je Gospod a ne ĉovek pozvao. To je baš ono što reĉe Gospod: osvrtati se za sobom, i ne biti dostojnim Carstva nebeskog.

25.  Demon srebroljublja se ţestoko bori sa onima koji su se dobrovoljno odrekli imanja. Ne uspevši da ih savlada, on im ukazuje na tuţan Žvot sirotinje, kako bi ih naveo da od ravnodušnih za tvarna dobra ponovo postanu veštastvoljubivi.

26.  Veliki gubitak trpe oni koji menjaju zlato za blato: isto se dešava i onima koji ispoljavaju i izvode duhovne podvige radi tvarnih dobitaka.