f) BORBA SA DUHOM UNINIJA

1.    Uninije je raslabljenje duše i nemoć uma, zanemarivanje podviga, mrţnja na monaški zavet, hvalitelj svetovnjaka, klevetnik Boga - kao da je nemilostiv  i neĉovekoljubiv. Ono je klonulost u bogosluţenju, nemoć u molitvi, ono je u sluţbi gvozdeno, u telesnom radu vredno, u poslušnosti neiskusno.

2.   Poslušan ĉovek ne zna za uninije, vršeći kroz vidljivi rad svoj osnovni, duhovni zadatak.

3.   OpšteŽće je protivnik uninija. Ĉoveku, pak, bezmolvniku, ono je veĉni pratilac: do same smrti se ne povlaĉi i sve do skonĉanja njegova ne prestaje da se bori protiv njega. Videvši keliju otšelnika, ono se osmehuje, i pribliŽvši mu se, nastanjuje se kraj njega.

4.   Lekar bolesnika posećuje izjutra, a uninije podviţnike usred dana.

5.   Gostoprimstvo je podloga uninija, i podstiĉe na to da se radom sopstvenih ruku ĉini milostilja. Usrdno pobuĊuje na posećivanje bolesnika, podsećajući na onoga koji kaţe: Bolestan bejah, i posetiste me (Mt.25,36). Savetuje da se odlazi k oţalošćenim i klonulim ljudima i, samo budući malodušno - predlaţe da tešimo malodušne.

6.    One koji su stali na molitvu, ovaj bezumni duh podseća na nuţne poslove, i upotrebljava svako sredstvo kako bi nas pod nekim zgodnim izgovorom otrgnuo od moljenja.

7.   Svaku ostalu strast potiskuje po jedna suprotna vrlina. No, uninije je za monaha sveobuhvatna smrt. Ovaj duh je jedan od osam prednjaka zla, i to najgori od svih.

8.     Kada nema bogosluţenja, nema ni uninija, i ĉim se kanon završi - oĉi se otvaraju.

9.    Pravi podviţnici se poznaju za vreme uninija. Monahu ništa toliko ne donosi venac kao borba sa uninijem.

10.   Onaj koji plaĉe nad sobom, ne zna za uninije.

11.    Monahu koji voli novac, tuĊe je uninije. On se svaki ĉas seća apostolovih reĉi: Neradnik neka i ne jede (2.Sol.Z,10), i: Potrebama mojim i onih koji su sa mnom bili posluŽše ove ruke moje (Dap.20,34).

12.     Uninije proizlazi ponekad od presitosti, a ponekad od nedostatka straha BoŽjeg.

13.   Usrdna molitva je propast za uninije. Sećanje na Sud BoŽji raĊa revnost.

14.   Monah koji je ispunjen nadom kao noţem kolje uninije.

15.   [Ispovest strasti uninija]: "Reci, dakle, ti, raspušteni i odrešeni, ko je taj koji te je tako nakazno rodio? Koji su ti potomci? Koji su to koji vojuju sa tobom? Ko je tvoj ubica". A on, tiranin, odgovara: "Roditeljke moje su mnogobrojne: ponekad neosetljivost duše, ponekad zaborav onoga što je gore na nebu, a moţe da bude i prekomeran rad. Moji su potomci: meni uroĊena manija seljakanja sa jednog mesta na drugo, neposlušnost prema duhovnom  ocu, zaborav Strašnog suda, a ponekad i napuštanje zaveta. Moji protivnici (koji me sada drţe vezana) jesu: bogosluţenje sa telesnim radom. Moj neprijatelj, pomisao na smrt. A ono što me ubija, jeste molitva sa ĉvrstom nadom da će se dobiti blaţenstva".