b)  BORBA SA BLUDOM

1.   Prejedanje je majka bluda, a morenje trbuha - vinovnik ĉistote.

2.   Pošto smo se najeli, taj neĉisti duh odlazi i šalje nam duha bluda, izveštavajući ga o tome šta se sa nama zbilo: "Hajde,- kaţe,- uznemiri ga! Pošto mu je stomak prepun, savladaćeš ga lako". A ovaj dolazi, smeši se, i svezavši nam pomoću sna ruke i noge, ĉini sa nama što mu je volja, prljajući dušu neĉistim sanjarijama i telo isteĉenjem.

3.   Niko od onih koji su se nauĉili ĉistoti, neka uspeh ne smatra svojom zaslugom, budući da naša priroda nije sposobna da pobedi samu sebe. Gde priroda pretrpi poraz, prepoznaje se dolazak Onoga koji je iznad prirode. Van svakog spora, manje odstupa pred većim.

4.   Poĉetak je ĉistote u neslaganju sa neĉistom pomisli, i u isteĉenjima koja se sa vremena na vreme dogode bez ikakvih neĉistih slika. Sredina je ĉistote, kada od obilne hrane imamo prirodne polne prohteve, ali smo bez prljavih maštarija i bez isteĉenja. A kraj je umrtvljenje tela, koje ide za umrtvljenjem pomisli.

5.   Onaj koji psa sladostrašća molitvom tera od sebe, liĉi na ĉoveka koji se bori sa lavom; onaj koji ga protivrazlozima pobija, liĉi na ĉoveka koji je svog neprijatelja već naterao u bekstvo; a ĉovek koji je već potpuno prezreo napade toga psa, ustao je iz groba iako se još nalazi u ovom Žvotu.

6.    Ako je dokaz istinske ĉistote da se bude bez pohotljivih osećaja pri neĉistim snovima, onda je svakako krajnji stupanj bluda - imati isteĉenje u budnom stanju od samih pomisli.

7.   Ko telesnim radom i znojem vodi borbu sa ovim protivnikom, liĉi na ĉoveka koji je neprijatelja svog vezao slabom vrpcom; onaj ko se sa njim bori uzdrţanjem i bdenjem - na onoga koji neprijatelja stavlja u gvozdene okove; a onaj ko se sa tim protivnikom bori

smirenoumljem, bezgnevljem i ţeĊu - na ĉoveka koji je svog neprijatelja ubio i sakrio u pesak.

8.   Jedan savlaĊuje ovog muĉitelja podvizima, drugi smirenjem, a treći - Boţanskim otkrivenjem. Prvi je kao zvezda Danica, drugi kao pun mesec, a treći - kao svetlo sunce. No, svima je zajedno Žvljenje na nebesima.

9.   Lisica se pretvara da spava, a demon glumi celomudrenost. Samo, lisica to ĉini da prevari pticu, a demon - da nam upropasti dušu. Ĉitavog svog Žvota ne veruj ovome blatu, i ne oslanjaj se na njega dok se ne susretneš sa Hristom.

10.    Poĉetnici padaju u blud obiĉno zbog hrane. Srednji. osim iz istog uzroka, još i zbog gordosti. A oni koji se pribliţavaju savršenstvu, padaju iskljuĉivo zbog osuĊivanja bliţnjeg i ni od ĉega drugog.

11.   Neki uškopljenike smatraju po prirodi srećnima, kao ljude koji su se izbavili od tiranije tela. A ja smatram da su blaţeni oni duhovni evnusi koji svakoga dana sami sebe škope ĉistim mislima kao noţem.

12.   Nemoj ni pomisliti da razlozima i protivrazlozima potuĉeš demona bluda, jer on uvek moţe dokazivati da je u pravu, pošto se po prirodi bori sa nama.

13.     Ko hoće da se bori sa svojim telom ili da ga pobedi svojim sopstvenim snagama, uzalud se muĉi. Jer, ako Gospod ne razori dom tela i ne sagradi dom duše, uzalud bdi i posti onaj koji bi hteo da telo svoje umrtvi.

14.       Priznaj pred Gospodom nemoć svoje prirode, potpuno svestan svoje nesposobnosti, pa ćeš neosetno dobiti dar celomudrenosti.

15.    Oni koji su se okliznuli u spomenutu jamu, nalaze se daleko od onih koji se penju i silaze po lestvici. Za takav uspon potrebno je da u najstroţem postu proliju mnogo znoja.

16.     Mislim da ovi najnesrećiji krvnici upropašćuju nas, jadne, protivprirodnim gresima iz dva razloga: prvo, zbog toga što mi u samima sebi svuda nosimo mogućnost takvog pada, i drugo, što takvi gresi navlaĉe na nas veću kaznu. Postoji u nama neka smrt i opasnost pada, koju mi uvek sa sobom i u sebi nosimo, naroĉito u mladosti. Nisam se ni usudio da o tome nešto više stavim na hartiju, jer mi je ruku zaustavio onaj koji je rekao: Jer je sramotno i govoriti o onome što neki tajno ĉine (Ef.5,12).

17.    Naš neĉoveĉni neprijatelj i zastupnik bluda govori da je Bog ĉovekoljubiv i da ovoj strasti, kao prirodnoj, vrlo lako oprašta. No, ako ispitamo mamac demona, videćemo da posle uĉinjenog greha oni Boga nazivaju pravednim i neumoljivim sudijom. Ono prvo nam govore, da nas navuku u greh; a ovo drugo, da nas bace u oĉajanje.

18.    Kada se tuga i oĉajanje uvuku u nas, mi više nismo ni spremni da se opet podamo istom grehu. A kada se oĉajanje ugasi, ponovo nam tiranin naš govori o ĉovekoljublju BoŽjem.

19.    Kao preĉist i bestelesan, Gospod se veseli netaknutosti i ĉistoti našeg tela. Demoni se, kako neki vele, niĉemu drugom ne raduju toliko kao smradu bluda, niti se nekoj drugoj strasti toliko vesele kao prljanju tela.

20.     Majka prirodnih krasota jeste zemlja, natopljena rosom, a majka ĉistote - bezmolvije sa poslušnošću.  Bestrašće tela steĉeno  podvigom bezmolvija, zbog ĉestog odlaţenja u svet ne ostaje nepokolebivo. Bestrašće, pak, koje dolazi od poslušnosti, svuda je pouzdano i nepokolebivo.

21.    Ko pokušava da ovu borbu stiša uzdrţanjem, i niĉim drugim osim uzdrţanjem, liĉi na ĉoveka koji misli da se sa otvorene puĉine spase plivajući samo jednom rukom. Spoji sa uzdrţanjem smirenje, jer prvo bez drugoga ne donosi nikakve koristi.

22.    Ko primeti da ga neka strast sve više osvaja, treba da se pre svega na nju, i samo na nju obori, naroĉito ako je u pitanju uroĊeni neprijatelj. Jer, ako se ta strast ne savlada, ništa nam neće koristiti pobeda nad ostalim. A ako ovog Misirca lupimo po glavi (up. Izl.2,11), svakako ćemo i mi u dubini smirenosti videti Boga.

23.     Prilikom jednog iskušenja, osetio sam da ovaj vuk hoće da me prevari, izazivajući u mojoj duši bezraloţnu radost, i suze, i utehu. U svom neiskustvu, mišljah da se radi o plodu, a ne gubitku.

24.   Ne zaboravljaj se, mladiću! Znao sam neke mlade ljude koji su se od sveg srca molili za one što su im dragi, pokrenuti na to bludom, misleći da oduţuju dug uspomene i zakona ljubavi.

25.    Kad legnemo u postelju, pazimo: tada se sam um, bez tela, sukobljava sa demonima. I ako je slastoljubiv, on rado postaje naš izdajnik.

26.    Neka sećanje na smrt uvek spava i ustaje sa tobom, kao i neprekidna umna Isusova molitva, jer ti u snu ništa drugo ne moţe pomoći kao to.

27.    Isteĉenja u snu mogu nastati usled uzimanja velikih koliĉina hrane i usled preteranog odmaranja; mogu nastati i usled gordosti, kada se uobrazimo zbog toga što izvesno vreme nismo imali isteĉenja; najzad, ona mogu biti posledica osuĊivanja bliţnjih. Iz ova dva poslednja razloga isteĉenja mogu imati i bolesni, a pretpostavljam - i iz sva tri razloga. A ko doĊe do zakljuĉka da kod njega nije posredi ni jedan od spomenutih uzroka - blaţen je, trudbenik bestrašća, jer on samo zbog pakosti demona trpi tako nešto, sa vremena na vremena, kad Bog popusti, kako bi pomoću jedne bezgrešne nezgode stekao najveću smirenost.

28.    Niko ne bi trebalo da u toku dana mašta o onome što je sanjao. I to je plan demona - da nas onim što smo sanjali prljaju u budnom stanju.

29.     U vreme [iskušenja] nam mogu dobro posluŽti: kostret, pepeo, svenoćno stajanje, glad i ţeĊ koja pali jezik, gašena samo po nekom kapi vode, posećivanje grobova, a pre svega smirenje srca, i - ako je mogućno - otac ili dobar i razborit brat, koji bi bili u stanju da nam pomognu. Smatrao bih za ĉudo da neko potpuno sam spase svoj brod na toj burnoj puĉini.

30.   Jedan ĉovek ugleda neku veoma lepu ţenu i od sve duše proslavi Tvorca zbog nje. Bio je dovoljan jedan pogled na nju, da taj ĉovek, obuzet ljubavlju BoŽjom, prolije bujicu suza. I bilo je ĉudno videti, kako tom ĉoveku donosi venac nebeske slave upravo ono što bi drugoga survalo u propast! Ako takav ĉovek doŽvljava isto osećanje i isto se tako ponaša u svim takvim sluĉajevima, onda je vaskrsnuo iz mrtvih kao neraspadljiv još pre sveopšteg vaskrsenja.

31.   Istoga merila treba da se pridrţavamo i u pogledu muzike i pevanja. Bez obzira da li slušaju svetske ili duhovne pesme, bogoljubivi ljudi se ispunjavaju vedrinom i ljubavlju, i guše u suzama. Kod slastoljubivih je obratno..

32.   Neki kaţu da je nemoguće nazvati se ĉistim pošto se već jednom okusi telesni greh. A ja, pobijajući to mišljenje, rekoh da je onome koji samo hoće moguće i zgodno od jedne divlje masline naĉiniti pitomu. I da su nešto kljuĉevi Carstva nebeskog povereni

devstveniku po telu, moţda bi ono mišljenje i bilo ispravno. Ali, neka njegove pobornike posrami onaj koji je imao taštu a postao ĉist i poneo kljuĉeve Carstva.

33.    Zmija sladostrašća se javlja u mnogo vidova: neiskusne nagovara da samo jedanput probaju, pa da prekinu; a one koji su to već iskusili, taj bednik navodi da se sećaju svog greha, kako bi kroz uspomenu ponovo pali u greh. Mnogi meĊu prvima ostaju mirni zahvaljujući svom neznanju. MeĊu drugima mnogi trpe uznemirenje i borbu, zbog toga što su okusili od ove gadosti. Uostalom, dešava se i suprotno.

34.    Ukoliko se probudimo ĉisti i mirni, znajmo da se radi o tajnome dejstvu svetih anĊela, naroĉito ako smo zaspali sa velikom molitvom i trezvoumljem. A ponekad ustajemo nemirni, posle neĉistih snova.

35.    Nije ĉudno ako se bestelesni bori sa bestelesnim. Ĉudo je, meĊutim, pravo ĉudo, što jedno telesno biće, u borbi sa telom kao sa svojim podmuklim neprijateljem, pobeĊuje u stvari bestelesne neprijatelje.

36.     Prema objašnjenju mudrih otaca, treba razlikovati: pristupanje [tj. prilog], spajanje, pristanak [tj. slaganje], porobljenje, borbu i tzv. strast u duši. Blaţeni  oci odreĊuju pristupanje kao prostu reĉ, ili sliku bilo ĉega, koja se ponovo pojavljuje i unosi u srce. Spajanje znaĉi razgovaranje sa onim što se pojavilo, bez obzira da li sa strašću ili bestrasno. Pristanak je saglasnost duše sa onim što se javilo, sjedinjena sa uŽvanjem. Porobljenje je nasilno i nevoljno zavoĊenje srca ili trajno opštenje sa predmetom, koje razara naše dobro duševno zdravlje. Borbu oni odreĊuju kao ravnoteţu snaga izmeĊu onoga koji napada i onog koji se brani, gde poslednji pobeĊuje, ili biva pobeĊen iskljuĉivo po svojoj volji. Strašću nazivaju porok koji se tokom duţeg vremena strasno ugnezdio u duši, i koji je kroz naviku postao kao njeno prirodno svojstvo, tako da duša već sama, hotimiĉno, hrli k njemu. Od svega toga, prvo je bezgrešno. Drugo - ne sasvim. Treće - već prema stanju u kome se podviţnik nalazi. Borba je uzrok pobedniĉkih venaca ili osude, a porobljenje se drukĉije ceni ako je za vreme molitve, a drukĉije u neko drugo vreme, drukĉije prema beznaĉajnim stvarima, a drukĉije u odnosu na rĊave misli. Strast podleţe kod svih ljudi ili budućem pokajanju ili budućoj muci. Prema tome, ko se prema pristupanju odnosi bez strasti, jednim udarcem odseca i sve potonje.

37.   Najoštroumniji uĉeni oci primetili su još jednu misao, tananiju od ovih o kojima smo sada govorili. Neki je nazivaju prepadom uma, pošto bez trajanja i bez reĉi i slike, trenutno izaziva strast u podviţniku. MeĊu duhovima koji kušaju telo, nema nijednog tako brzog, tako hitrog i podmuklog kao što je on. Naime, on se u jednoj sitnoj predstavi, bez zadrţavanja, bez trajanja i bez reĉi, a kod nekih i mimo njihove svesti, pojavljuje u duši. Ko je, dakle, uspeo da plaĉem postigne takvu istanĉanost razuma, moţe da nas nauĉi, kako to duša strasno bludniĉi samo okom, i prostim pogledom, i dodirom ruke, i slušanjem melodije, bez ikakve misli i pomisli.

38.    Neke strasti iz duše prelaze u telo, a druge idu obratnim putem. Drugo se dešava sa ljudima koji Žve u svetu, a prvo se zbiva sa onima koji se nalaze u monaštvu, pošto nemaju prilike za drugo.

39.    Posle duge borbe najzad isteran iz našeg srca, pretuĉen kamenjem posta i maĉem smirenja, bedni demon, drug našega glinenog tela, poput nekog crva koji se uvukao u njega, nastoji da cas isprlja, draţeći nas izvesnim neoĉekivanim i nezgodnim kretnjama.

40.    Ovaj demon, mnogo više od drugih, pazi na trenutke u kojima nismo u stanju pokrenuti svoje telo da se moli protiv njega. Tada taj zlikovac najviše i pokušava da nam nametne borbu.

41.   Onima koji još nisu stekli pravu molitvu srca, odgovara podvig telesne molitve, tj. širenje ruku, udaranje u prsa, upućivanje umilnih pogleda ka nebu, duboko uzdisanje, ĉesto padanje na kolena. Sve to, meĊutim, oni ĉesto ne mogu ĉiniti u prisustvu drugih ljudi. Stoga demoni pokušavaju da ih napadnu upravo tada. A oni, budući nesposobni da im se suprotstave snagom uma i nevidljivom silom molitve, podleţu, moţda i protiv svoje volje, svojim napadaĉima. U tim sluĉajevima, ako moţeš, smesta se udalji na neko skrovito mesto i, ako ti je moguće, pogledaj gore duševnim okom. Ako ne, onda pogledaj prema nebu makar i telesnim okom, drţeći nepomiĉno ruke u vidu krsta, kako bi i tim znakom posramio i pobedio Amalika (up. Izl.17,11). Zavapi ka Silnome da te spase, i to ne odabranim reĉima, već smirenim šaputanjem, poĉinjući najpre sa: Pomiluj me, nemoćan sam (Ps.6,3)! Tada ćeš na sopstvenom iskustvu osetiti silu Višnjega, i svojim vapajem ka Nevidljivome na nevidljiv naĉin oterati nevidljive neprijatelje. Ĉovek koji je navikao da se tako bori, brzo će poĉeti i samom mišlju da od sebe goni svoje neprijatelje. Jer, ovim drugim darom Bog nagraĊuje podviţnike za njihov prvi podvig.

42.    Ţudno ispijaj podsmeh kao vodu Žvota, od svakog ĉoveka koji hoće da te napoji njime. Jer, on je lek koji ĉisti od bluda. Tada će se u tvojoj duši roditi sunce duboke ĉistote, i svetlost BoŽja neće napuštati tvoje srce.

43.   Nemoj prestati da zamišljaš i da istraţuješ bezdan tamnoga ognja, i neţalostive sluge, neosetljivog i neumoljivog Sudiju, beskrajni haos podzemne vatre, i strašno mesto pod zemljom, i silazak u tesne ponore, i uopšte sve tome sliĉno, da bi pohotljivost koja se u našoj duši nalazi bila potisnuta velikim strahom, i da bi se duša sjedinila sa neprolaznom ĉistotom i primila u sebe sjaj neveštastvene svetlosti koja blista jaĉe od bilo kakvog plamena.

44.   Postoji demon koji nam prilazi ĉim legnemo u postelju, i koji nas obasipa zlim i neĉistim mislima, kako bismo, onako tromi, ne naoruţavši se protiv njih molitvom, zaspali sa prljavim mislima, te sanjali prljave snove.

45.    Kao što ĉovek na osnovu samog slušanja baš mnogo ne ţeli da proba ono što nije i svojim oĉima video, tako i ljudi ĉistoga tela imaju u svojoj neiskusnosti veliko olakšanje.

46.   Kao što ĉovek koji se bori sa lavom gine onog ĉasa kad od njega odvoji pogled, tako i onaj koji se bori sa sopstvenim telom strada ĉim mu da odmora.

47.    Onima koji se bore sa blatom [tj. telom], u svoje vreme odgovara podvig bezmolvija, ukoliko samo budu imali dobrog duhovnog voĊu.

48.   Doznao sam da demon uninija prethodi demonu bluda i priprema mu put, da bi mu, jako izmoţdivši telo i bacivši ga u san, pruŽo mogućnost da bezmolvnika dovede do oskvrnjenja.

49.    Zemaljskom caru je mrzak onaj koji stoji pred njim i od njega okreće glavu, razgovarajući sa neprijateljima gospodarevim. Tako je i Gospodu mrzak onaj ĉovek koji stoji na molitvi, a prima neĉiste pomisli.

50.    Tog psa koji ti prilazi oteraj oruţjem molitve. Ma koliko bio drzak, ne uzmiĉi pred njim.

51.     [Ispovest bludne strasti]: [Duša pita]: Reci mi, reci mi, o, moja suprugo, prirodo moja! Nikoga drugog neću da pitam o onome što je u vezi sa tobom. Kako da ostanem nepovreĊen od tebe? Kako da izbegnem prirodnu opasnost, kada sam obećao Hristu da ću voditi rat sa tobom? Kako da pobedim tvoju tiraniju, kada sam dobrovoljno rešio da te silom savladam? [A telo odgovara]: Neću ti reći ništa što i ti sama ne znaš, već samo ono što znamo oboje. Moj dragi otac jeste samoljublje. Uzrok spoljašnjeg raspaljivanja leŽ u negovanju tela, i uopšte u odmaranju, a uzrok unutrašnjih strasnih osećaja nalazi se u prethodnom odmaranju i uspomeni na poĉinjena sladostrasna dela. Zaĉeta, raĊam grehove. RoĊeni, oni sa svoje strane raĊaju smrt kroz oĉajanje. Ako upoznaš moju i tvoju oĉevidnu i duboku nemoć, ti si mi vezao ruke. Ako grlo svoje muĉiš postom, vezao si mi i noge, da ne mogu koraĉati. Ako svemu tome dodaš i poslušnost, oslobodio si se od mene. Ako stekneš smirenje, odsekao si mi glavu.